Да ли волите сеоска гробља?

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

!

Волим их
26
84%
Не волим
2
6%
Плаше ме
1
3%
Ти си луд
2
6%
 
Укупно гласова : 31

Задушнице

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:27 pm

Бели Вид пише:Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Крајпуташи

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:28 pm

Слика

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Крајпуташи

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:29 pm

Вида пише:Наши преци су, на својим надгробницима, изражавали веру у вечни живот чврсто и непоколебиво. На једном споменику пише: "Бог је Отац; гробови су жизне двери" (врата живота); на другом, у књизи коју је изрезао каменописац стоји: "Живимо да мремо, а мремо да вечито живимо, јер Бог никад не мре". На споменицима човек је увек "раб Божји", који се животом спремао да пређе дубоку реку што га одваја од Очевог Дома.За трен га нема - ишчезне као водена пара. Зато на гробу Васа Брајовића из Дражиновића (+ 1861.) стоји:

О, Србине, ко си да си,

да ти је знати шта си

Знај да ништа друго ниси

него пра и пепео.

Слика

Слика

Слика

http://www.gucha.com/sr_krajputas.php

Слика

Слика

Слика

http://www.gucha.com/album/krajputasi_1/index.html

Ј ПУТНИЧЕ МИЛИ РОДЕ СТАНИ МАЛО ОВДЕ, ТЕ ПРОЧИТАЈ ОВАЈ СПОМЕН КРАБРОГ ВОЈНИКА + ИЛИЈУ ЈОВИЧИЋА ИЗ ЖИВИЦЕ. ЖИВИЈО 30 ГОДИНА, А РАТОВАО У 1912 И 1913 ГОДИНИ, И ПОГИБЕ АУСТРИНСКОГ РАТА НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ 3. АВГУСТА 1914. ГОДИНЕ
Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Крајпуташи

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:29 pm

Вида пише:Слика

Opet iz Dragačeva:

Велики број споменика у Драгачеву подигнут је изгинулим војницима. Бранећи заставу отаџбине, многи су остали на бојишту, без гроба и белега над њим. Зато су драгачевци, од средине 19. века и касније, подизали споменике крај путева и раскрсница, у црквеним портама, на својим имањима, појединачне или у групама, да помену своје изгинуле ратнике, њихову славу и јунаштво. Војници су представљени у униформи, са ордењем или оружјем: сабљом, пиштољем, кубуром, пушком, реденицима.


Слика

Слика

Слика

Слика

Слика

http://www.dragacevo.com/spomenik.htm#KRAJPUTASI
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Крајпуташи

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:31 pm

Вида пише:"Putniče, stani, ne žuri! Daleko je noći! Stići ćeš gde si naumio. Pročitaj ova slova i pomeni se mene, raba božjeg..."

Слика

Uz zaselak Radovanovića još jedan krajputaš, dečji grobić. Uz nadgrobnik kamena vazna i u njoj buket plastičnih ruža. I dogorela sveća. Iz teksta se saznaje da krajputaš nije posvećen detetu nego odraslom čeljadetu. "Ovde počiva Dragomir Radovanović, rođen 1923. godine, a pogibe 18. maja 1945. godine u borbi protiv Nemaca."

Opet - negde u Slavoniji. Ne zna mu se za kosti. I opet: "Dao svoj mlađani život za bratstvo i jedinstvo".
Idući naniže, na samoj ivici puta i njive, putnika čekaju dva krajputaša. Isti su po dimenzijama - "blizanci". Pravio ih isti kamenorezac. Krajputaši su uspomena na ranija vremena. Jedan je posvećen Stevanu Milićeviću ("požive 87 leta"), uz njega je žena Stanislava ("požive 84 leta"). "Spomenik podižu unuci Dragomir i Strajin u znak zahvalnosti dedi i babi."

Naniže stoji krajputaš Mitra Milićevića ("poživeo 21 godinu a stradao u ratu 1916. godine"). Uz njega je krajputaš "brata Miljka koji je prešao Albaniju ali je umro na Krvu" (Krfu), a belegu diže brat Dragoljub.

Po čitavoj Srbiji, a naročito u njenim zapadnim i jugozapadnim krajevima masovno su se podizali spomenici krajputaši - što je postao običaj i zavet živih - da se sačuva uspomena na junake iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, a zatim i stradalnike iz mnogih ratova koje je vodila Srbija. Običaj je iščezao, ali oni ostaju kraj blatnjavih drumova.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2 ... 1301.shtml


Вида пише:Слика

... "Pre mnogo godina seoski klesari urezali su u meki peščar figuru vojnika, pušku i sablju, poneki orden, vojničku čuturu. Urezali su i ime, još poneki značajan podatak, obavezno činjenicu da je ostao na braniku domovine, da kosti njegove leže ko zna gde, i sve to odiše pobožnim poštovanjem. A peščar nije baš dugovečan kamen. Godine ga nagrizaju, kiše, sunce, vetrovi, ljudska nebriga, svi pomalo. Ponegde su tekstovi već teško čitljivi, treba prići bliže da bi se sve videlo... Kamen je ipak kamen, pa vreme nije moglo da obezreči sve što je upisano, da potpuno utre pažljivo sročen živopis, uklesan lik i oružje vojničko, porciju i torbu iz koje viri tajin, da otera goluba sa ratnikovog ramena ili vreže groždja što se uz kamen privila, da zbriše sa bokova spomenika roditeljske želje da se o njihovim sinovima kaže sve najbolje, da uspomena na njih postane nezaborav."...
... "Ivanjički krajputaši su različitog oblika, najčešće u vidu velikih kamenih blokova, veoma sličnih stećcima. Na prednjoj strani je obično predstavljen pokojnik, a na zadnjoj epitaf”…
…”Pored krajputaša namenjenih jednom pokojniku, u ovom kraju se mogu naći i krajputaši u spomen dvojici pa čak i trojici pokojnika, što je retkost u drugim krajevima. Takav je slučaj u selu Rokcima u neposrednoj blizini Palibrčkog groba, gde se nalazi devet krajputaša sa po dva i jedan sa tri pokojnika.
U istom selu postoji nekropola od 24, a u selu Bratljevu od 12 krajputaša."...
http://www.ivanjica.rs/index.php?option ... &Itemid=68


Бели Вид пише:Хвала ти до неба Видо, обожавам крајпуташе. :cheers: :sunny:


Бели Вид пише:Слика


Вида пише:
Бели Вид пише:Хвала ти до неба Видо, обожавам крајпуташе. :cheers: :sunny:

Нема на чему, Бели Виде :cheers:
(Можда ћеш да узвратиш кад стигну на ред моји омиљени стећци :star: )

Но, пошто си се толико обрадовао, смогла сам снаге да прелистам нет, потражим једну фотку коју сам запамтила али не и где је постована..али, после неколико сати :geek: нашла сам је. Мене је одушевила..

Слика


Бели Вид пише:Фантастично! :sunny:
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Задушнице

Порукаод Svetovid » Пет Сеп 25, 2009 1:58 pm

"Наши погребни и свадбени обичаји пренесени су, непромењени и недирнути, још из бронзаног доба."

академик Веселин Чајкановић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Задушнице

Порукаод mrmot » Уто Сеп 29, 2009 3:30 pm

Слика

Слика

Napisao: Aleksandar Arsenijević
Snimio: Dragoljub Zamurović

Prvo raskopaju grob. Potom izvade kovčeg. Usprave ga, otvore, belom maramom prebrišu lice pokojnika i okrenu prema prvom jutarnjem suncu. Poslednji zabeleženi slučaj prǎdǎzgropatu (otkopavanja pokojnika) dogodio se u Debelom Lugu kod Majdanpeka 90-ih godina XX veka.

Mrtvi istočne Srbije ne moraju da brinu za svoju budućnost. O svim njihovim onozemaljskim potrebama staraju se njihovi naslednici, rođaci i prijatelji.

Gotovo svi pogrebni običaji Vlaha istočne Srbije počivaju na tradicionalnim narodnim verovanjima koja vuku korene iz drevnih vremena i svi su usmereni ka tome da preminulom olakšaju prelazak na onaj svet, kao i večni boravak u raju.

Tako Vlasi i danas u XXI veku održavaju takozvane pomane (daće) za pokojnike, izlivaju vodu za mrtve, prave priveg – veliku vatru nalik lomači oko koje igraju duga ritualna kola, priređuju posebna kola za mrtve, odlaze noću na groblja i takođe pale vatre, a sve do potkraj XX veka održavali su i posmrtne rituale „otkopavanja pokojnika“ i „crne svadbe“. Sve te magijsko-religijske radnje praćene su bogatim gozbama, jer se smatra da se obiljem jela, pića i muzike, pokojnik na onom svetu, koji je mračan, hladan i bezvodan, uvodi u raj i blagostanje.

Međutim, po rečima Danijela Sinanija, docenta na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osim brige da se duša pokojnika isprati zadovoljna i održava zadovoljnom na onom svetu, kako bi se na taj način obezbedio natprirodni saveznik koji će nam pristupati u pomoć kada god je to potrebno i koji će sa neba voditi računa o nama i nama bliskima, s druge strane prisutan je i strah od osvete duše pokojnika koja, eventualno, ne bi bila zadovoljna načinom na koji je ispraćena i pažnjom koja joj se potom posvećuje. „Štaviše, u narodu ovog dela Srbije i dan-danas je veoma živ običaj da se „načne“ telo pokojnika pre sahrane, odnosno, da mu se na nekom delu probuši ili zareže koža (najčešće se buši uvo ili se podrezuju tetive ispod kolena ili, pak, oštećuje koža na samom telu) da se pokojnik ne bi vampirio, odnosno vraćao sa onog sveta i maltretirao svoje bližnje“, kaže Sinani. „To je još jedan pokazatelj da postoji strah od pokojnika i težnja da se od njega zaštite. Dakle, pored emotivne i tople brige za dušu pokojnika i njegov zagrobni život postoje jednako bitni (ako ne i bitniji) razlozi krajnje utilitarne prirode.“

Život mrtvihGlavnu ulogu u svim obrednim ritualima vlaškog kulta mrtvih obavljaju žene iz najuže rodbine umrlog. „One su sveštenice i čuvarke tradicionalne narodne religije. Čim navrše sedam-osam godina, u tajne obreda uvode ih starije žene, najčešće babe ili seoske vračare. Uče ih magijskim radnjama, molitvama, kao i da klečeći na kolenima i laktovima izgovaraju posebne obredne molitve zvane marturije, koje omogućavaju da se otvore granice između dva sveta da bi pokojnici mogli da dođu na ovaj svet i lično uzmu darove koje im živi spremaju“, ističe etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku.

Na brdu Veliki Strnjak u Blizni, jednom od zaselaka Rudne Glave kod Majdanpeka, domaćin Paun Janošević daje sedmogodišnju pomanu pokojnoj supruzi Saveti. „То је poslednja pomana u ciklusu kојi је posvećen lično njoj i koji је počeo u času njene smrti. Posle sedme godine, оna se pridružujе оstalim umrlim rođacima, a ritam ličnih pomana prelazi u ciklus godišnjih zadušnica na kojima se priređuju skromniji pomeni za sve umrle pretke do kojih dopire sećanje“, kaže Durlić.

Obred pomane kod Janoševića vodi Zorica, kći pokojnice. Kako običaji pomane nalažu, sve stvari namenjene pokojnici moraju da budu potpuno nove i neupotrebljavane. Tako je porodica, za pomanu Saveti Janošević, kupila nov ležaj, posteljinu, sto, stolicu, lavor, kompletnu odeću i obuću, kožnu tašnu, pa čak i novčanik u koji su stavljeni evri. Tu su i češalj, šnale i baterijska lampa, jer je „onaj svet“ taman i mračan.

Više o kultu mrtvih u istočnoj Srbiji možete pročitati u novembarskom broju časopisa National Geographic Srbija.
Корисников грб
mrmot
 
Поруке: 185
Придружен: Уто Сеп 29, 2009 3:21 pm

Re: Крајпуташи

Порукаод Svetovid » Уто Окт 27, 2009 12:05 pm

Србија

Заборављени камени поменици
Са колегама из ужичког музеја, етнолог Боса Росић је пет година по селима западне и централне Србије истраживала остатке надгробних споменика палим учесницима Првог и Другог српског устанка

Слика
Сеоско гробље у Зеокама код Гуче

Ужице – Ослободили су Србију турског ропства, а надгробна обележја су им нестала, зарасла у коров или полегла по ћошковима сеоских гробаља. Тек понеко од потомака каткад обнови спомен-обележје претку јунаку, али је држава те обичне ратнике-сељаке потпуно заборавила.

У то су се уверили и чланови стручног тима ужичког Народног музеја, који су пет година по селима западне и централне Србије трагали за остацима надгробних споменика подигнутих палим учесницима Првог и Другог српског устанка. На основу резултата овог обимног истраживања, које је потпомогло Министарство за културу, етнолог Боса Росић саздала је управо објављену књигу „Поменици на камену“.

– Кад су пре пет година обележавана два века од Првог српског устанка, дошла сам на идеју да би већа пажња могла да се поклони анонимним ратницима и њима посвећеним надгробним споменицима. Годинама сам с колегама из музеја обилазила села широм Србије и видела углавном поразне призоре наше небриге према спомен-обележјима учесницима устанака против Турака, на којима су епитафи често истинске филозофске минијатуре. Такав је, рецимо, запис на једном споменику у Вичи код Гуче где је у свега 46 бројки и слова сажет живот ту сахрањеног ратника: „1838 Петар Јаћимовић булукбаша био за Карађорђа 12=г=” – каже за „Политику“ Боса Росић, у чијој књизи се осим обиља фотографија и записа о устаницима наводе и примери који одударају од уобичајене праксе овдашњег немара и заборава. Тако се истиче да су давно уништену спомен-плочу посвећену војводи Раки Левајцу у Мојсињу његови потомци недавно обновили, као и да су у Каони обновили закоровљене белеге Сими Радовићу и кнегињи Неранџи.

– У првој половини 19. века, наш први самоуки народни вајар, каменорезац Радосав Чикириз из Ртију у Драгачеву исклесао је близу 120 споменика. Управо у драгачевском крају је највише остало ових спомен-обележја, па би, ако је држава заинтересована да једну такву идеју подржи, у Гучи могао да се формира музеј који би прикупљао и чувао споменике устаницима, да све не буде препуштено доброј вољи и материјалним могућностима потомака палих ратника – закључује Боса Росић.

Б. Пејовић

-------------------------------------------------

Животоносна историја

У поговору књиге „Поменици на камену“ Добрица Ћосић је записао: „Боса Росић, неуморни трагалац за белезима запамћене и заборављене прошлости, уписује у народну културу и сеоске каменоресце, епске песнике, градитеље поменика из доба рађања Србије. Она те поменике чита и тумачи као ’сељачку историју’, а то је она коренска, животоносна историја српског народа коју је поништила модерна цивилизација учинивши је фолклорном и архаичном, а коју је Светозар Марковић као патријархалну културу назвао ’сјајном српском цивилизацијом’“.

[објављено: 23/10/2009]
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод Svetovid » Уто Дец 01, 2009 7:20 pm

Отворено признајем да сам заљубљен у њих. :wub

На градским гробљима има свега, кича, неукуса, мегаломаније...

а сеоска гробља су права уметност!
:deda

Слика

Слика

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод Feniks308 » Сре Дец 09, 2009 3:25 pm

Да, некако се чудно осећам на њима....

Био сам на једном влашком гробљу (имам доста вашке крви), на влашке задушнице (дан пре српских) да запалим свећу деди, прадеди и прабаби. Био сам са мајком и баком. Пошто је прабабин гроб мало даље, док смо ишли до њега, видео сам један велики орах који стоји поред стазе. Кад смо стигли, тај орах је био мало даље, тако да се видео заједно са неким гробовима. Кад сам га угледао тако из даљине, почеле су неке жене да наричу. Да само знате какав је то призор! Као да је сама Морана била ту!
Рани сина пак шаљи на војску,
Србија се умирит не може!

Стојте, галије царске!
Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Корисников грб
Feniks308
 
Поруке: 21
Придружен: Сре Дец 09, 2009 3:04 pm

Следећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron