Да ли волите сеоска гробља?

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

!

Волим их
26
84%
Не волим
2
6%
Плаше ме
1
3%
Ти си луд
2
6%
 
Укупно гласова : 31

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод talican » Пон Апр 23, 2012 6:57 am

Слика

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК

Током Велике или Светле седмице нема помена и парастоса. Осми дан иза Васкрса, који пада у понедељак после Томине недеље ,је први дан када се поново могу помињати мртви. Иначе, мољење за умрле наше сроднике на тај дан врши се тако што се тога дана после Литургије иде на гробље, где се над гробовима врши литија (мали помен) за умрле и преливају гробови, као и на задушнице. У неким крајевима за прекаду гробова тога дана позивају свештеника, а у другим то обављају сами сродници јер у Типику и Цветном Триоду нема помена ни прописа да тога, као и наредних дана, бивају молитве и помени за умрле. На овај дан је у народу важио обичај да се побусају гробови, односно хумке уреде, очисте од корова,посаде бусења , цвеће и трава, по чему је овај дан и добио назив Побусани понедељак.

У Гружи овај дан називају и „Ускрсом покојника“ јер свако даје помен и спрема за душу својих умрлих предака и сродника. Поред тога што се на овај дан каде гробови и пале свећа, обичај је и да се на гробље носе шарана ускршња јаја, па се зато у неким крајевима овај дан назива и „Мали Ускрс“ или „Млади Ускрс“ (Попово поље у Херцеговини). За ову прилику јаја су се посебно бојила , у варзилу који је сачуван од Васкрса,. и делила се и познатима и непознатима. Јаја се туцају о споменик а умрли поздрављају са: Христос васкрсе!

У банатским селима овај дан познат је под именом и „Кумачни понедељак“ јер се тог дана одржава обичај „кумачења“. На овај дан плете се троструки венац од цвећа, врбових или лескових гранчица кроз који се млади љубе, склапајући при том нова пријатељства и побратимства, па тако младе девојке постају „куме“ а младићи „побре“. На Фрушкој гори се овај обичај назива „ружичало“, као и код преосталих Срба у околини Будимпеште, док је Вук Караџић овај обичај описивао под именом „дружичало“. Сличан назив задржан је у околини Пожаревца , где га називају „другаричење“.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... e=1&ref=nf
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод talican » Пон Апр 23, 2012 7:02 am

Слика
Старо српско гробље, околина Љига
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод talican » Пон Апр 23, 2012 7:16 am

Слика
Задушнице (Д. Напијало)

"Видите да је изнад главе покојника засађено неко дрво, воћка вероватно. Потомци су почившем, у току помена, „наменили“ поред нечега што је тренутно, потрошно (свећа, храна, пиће) и нешто што је живо и трајно. Када воћка постане родна, родбина ће јабуку, крушку, трешњу, дудињу, обрати и спустити на гроб, а после ће је и појести, седећи око гроба, „у друштву“ свога милог преминулог...."

ПОШТАНСКЕ ПРИЧЕ, politikin-zabavnik.rs
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 02, 2012 4:13 pm

Српско гробље у чешкој шуми

Неко од предузетника је хтео да га преоре, али у чешкој шумској управи то нису дозволили

Слика
Шума све више прекрива гробље (Фото Лична архива)

Први председник Чехословачке Томаш Масарик одлучио је да заустави изградњу водовода у месту Јиндриховица како би део те територије поклонио Краљевини СХС, у знак сећања на погинуле Србије у Првом светском рату. Данас је на том месту маузолеј у коме се налазе кости више од 7.000 српских војника, који је власништво Србије. Са историјом, али и проблемима овог споменика, смештеног на самој граници са Немачком, упознаје нас Дејан Ранђеловић, коме је наша амбасада поверила чување маузолеја.

– Током Првог светског рата овде се налазио највећи заробљенички логор на територији Аустроугарске. Док су други логори били једнонационални, у овом је било Срба, Руса, Италијана, Румуна, Пољака, Литванаца. Српски војници су били најбројнији и реч је углавном о заробљеницима са Цера и Колубаре, али и цивилима – објашњава Ранђеловић.

У овом логору заробљеници су умирали због болести, слабе исхране, тешког рада у каменолому, градећи фабрике удаљене по 25 километара. Кроз Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника.

– Одмах по завршетку рата изграђен је маузолеј, а ексхумација је почела 1926. године под покровитељством краљице Марије. Осим из логора у Јиндриховицама, донета су тела ексхумираних војника из градова Соколова, Аша, Хеба, Тепле и других, с циљем да се посмртни остаци сахране на једном месту. Тако да у костурници почива 7.100 српских и 187 руских војника – истиче Ранђеловић. Само три километара даље, у шуми, налази се гробље на коме лежи још око 1.600 Срба и 64 Руса. Оно је, како објашњава наш саговорник, у власништву „Шумарства Чешке републике” и у катастру није наведено као гробље – објашњава Ранђеловић.

Он због тога, као и због чињенице да гробље није уређено, страхује да би чешке власти могле да промене намену.

– Неко од предузетника је одавно хтео да то преоре, али у чешкој шумској управи то нису дозволили. Иако се у документима не води као гробље, њима је добро познато да оно постоји. Међутим, мене брине чињеница да Чешка, по међународним конвенцијама, има обавезу да таква гробље не дира 100 година, а после, ако га нико не одржава, може да га прекопа и гради нешто на том простору. А ево за две године обележићемо сто година од почетка Првог светског рата – упозорава Ранђеловић и истиче да је и стање маузолеја алармантно, односно да су одавно потребни нов кров, изолација, малтерисање и кречење.

Са друге стране, Миро Чаваљуга, помоћник министра рада и социјалне политике, каже да нема потребе страховати за судбину поменутог гробља, јер је сарадња са чешким колегама веома добра.

– Ништа се неће догодити без претходног договора. Када је о маузолеју реч, ми смо прошле године били тамо и видели смо да је ситуација задовољавајућа. Не могу да кажем да је одлична, али далеко је од катастрофалне. Наше министарство брине о 6.000 ратних меморијала у земљи и 550 у свету. Њихово одржавање није скупо, али ни средства којима располажемо нису велика. Због тога, сваке године комисија одлучује где је стање ургентно, па за те споменике издвајамо значајнија средства – рекао је Чаваљуга.

----------------------------------------------

Запостављена капела у Оломоуцу

Миро Чаваљуга каже да у граду Оломоуцу, 300 километара даље од Јиндриховица, постоји костурница која вапи за обновом. Међутим, реновирање кочи нерешено питање власништва, за које од бивших република једино није заинтересована Словенија.
В. Дугалић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод wind » Чет Сеп 20, 2012 9:56 am

Са историјом, али и проблемима овог споменика, смештеног на самој граници са Немачком, упознаје нас Дејан Ранђеловић, коме је наша амбасада поверила чување маузолеја.
wind
 
Поруке: 10
Придружен: Чет Сеп 20, 2012 9:50 am

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод Aнa » Пон Сеп 24, 2012 3:50 pm

ОГАЊ НА ЗМАЈЕВИМ КРИЛИМА

Слика

Идеја о спаљивању мртвих потиче из давних времена, слободно се може рећи још од тренутка кад је човек пронашао ватру. Зна се да су, на пример, покојнике спаљивали још у старом Риму, то су радили и стари Словени. Међутим, хришћани су спаљивање прогласили незнабожачким обичајем и, као једини могући начин, тела умрлих сахрањивали у земљу. Током векова, такве сахране створиле су хигијенске и урбанистичке тешкоће. Стање се додатно погоршало кад је забрањена сахрана ван црквених гробаља, просторно ограничених. Било је неминовно основати јавна гробља, што је први пут учињено 1801. године у Паризу (Београд је прво гробље добио 1850). Међутим, неподношљиво стање ширења болести и зараза допринело је оживљавању идеје о спаљивању мртвих, чији је зачетник у савременој епохи био Теофрасто Ренодо, француски лекар, историчар и енциклопедиста. Званично, крематистички покрет зачет је 1869. године у Фиренци, на Међународном конгресу медицине.
Прве вести и сазнања о крематистичком покрету у свету у Србију су стизале преко стручних медицинских часописа. Наш велики песник и лекар Јован Јовановић Змај се с овом идејом упознао још на студијама у Мађарској и 1875. године написао расправу о предностима спаљивања умрлих. Змај је уједно и један од првих лекара у свету који је подржавао спаљивање. Иако је поставио темеље покрету крематиста у Србији, друштво „Огањ” није основао он, већ Војислав Кујунџић. Још као студент медицине, Кујунџић се заинтересовао за модеран начин збрињавања човечијих земних остатака. Као млад лекар, путовао је 1902. године по Немачкој, Француској, Швајцарској и проучавао рад друштава за кремирање. По повратку, предложио је изградњу крематоријума и тиме прилично усталасао ондашњи Београд. Успевши да око себе окупи групу истомишљеника, Кујунџић је 1903. године покренуо оснивање друштва „Огањ”. Подржавао га је, између осталог, и доктор Слободан Рибникар. „Огањ” је и званично почео с радом децембра 1904. године .
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод Svetovid » Сре Сеп 26, 2012 8:58 pm

:kafa12

Beograđanin čuvar krajputaša
G. G. | 25. septembar 2012. 20:44 |
:detel :srce
Penzioner Miomir Filipović obnovio zaboravljeni spomenik u Murtenici. Danima po suncu i vetru, čistio kameni tesanik, obnavljao slova, betonirao postolje...

Слика
Miomir Filipović, obnovitelj spomenika ispod Gradca

ZA pare koje je letos uložio u obnavljanje polomljenog i u travu zaraslog krajputaša na Previji, ukraj puta Kokin Brod - Jasenovo - Prilike, podignutog pre 130 godina čoveku za kog nikad nije ni čuo, Miomir Filipović (73), penzioner iz Beograda, mogao je da se baškari u nekom ekskluzivnom letovalištu. Ovako, 16 dana je ispod Gradca, visa Murtenice, po suncu i vetru, čistio kameni tesanik, obnavljao slova, betonirao postolje za krajputaš i ostavio trag i - okrepio dušu.

- Bilo je to moje najlepše letovanje. Uspravio sam beleg svešteniku Ristu Popoviću (1838-1880) iz Bele Reke. Uradio sam to iz poštovanja prema precima i ljubavi prema svojoj domovini - kazuje inženjer elektrotehnike i donedavno profesor u Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla" u Beogradu.

Pre dve godine Filipović je, prolazeći ovuda sa porodicom, na mestu zvanom Popom kamen i razmeđi rzavskog i uvačkog sliva, u travi video polomljen i oštećen spomenik. Od meštana je, kaže, saznao da je krajputaš 20 godina čamio u jendeku, a onda su ga putari preneli na suprotnu stranu druma.

- Dirnule su me u srce reči: "Putniče, priđi bliže i seti se mene đe pogiboh danas iznenada. Nemam muškog od srca poroda, ko bi mi slavu produžio i na grobu sveću zapalio. Zlikovci mi slavu ugasiše..." Šta sam mogao drugo nego da uštedim koji dinar i uspravim i ogradim krajputaš. U radovima su mi pomogli vlasnik livade Milan Đoković iz Bele Reke i Ivan Tomić i Zoran Ćurčić iz Močioca, a boravio sam kod prijatelja Dušana Tomića u selu Močioci - pojašnjava Miomir motive prihvatanja neobičnog posla.

Obnovitelju spomenika stižu brojne čestitke i pohvale što je sada krajputaš praznik za oko i dušu: i namernika i meštana.


MOŽE SVAKO

- NADAM se da će ovo moje delo da "pogura" još nekog, da uradi nešto slično što će našu domovinu učiniti malo lepšom i ponosnijom - kaže Filipović.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод talican » Пон Окт 08, 2012 4:24 am

Слика
Ово би требало да је у Лесковцу за време Првог светског рата...
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод talican » Чет Нов 08, 2012 2:50 am

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Да ли волите сеоска гробља?

Порукаод talican » Суб Дец 15, 2012 2:59 am

Слика
"Политика", 27. јун 1939.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 1 гост

cron