Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Словен » Уто Мај 28, 2013 7:26 pm

Дуго сам размишљао о овој теми и морам рећи да сличности комунизма и српске традиције има веоима пуно, иако се то на први поглед не примећује.

Овде ћу извући три паралеле из којих се види да је комунизам идеалан систем направљен за Србина и да има упориште у нашој традицији.

Прво, радна акција. Радна акција подсећа на мобу. Моба и данас постоји у селима када се сељани окупе и помажу једни другима око жетве или скупљања сена. Такође у прошлости Срби су ишли у мобу кад би градили Цркве, школе, канале за наводњавање или било шта корисно за ширу заједницу. У мобу се ишло бесплатно, евентуално би би се од домаћина добила која шачица ракије или шоља кафе. Тако су и радне акције које су постојале у комунистичко време наставак традиције српске мобе, племенито жртвовање и прегнуће ка заједничком циљу.

Друга паралела је сличност између партизана и хајдука. Сви знамо ко су били хајдуци-герилска формација и нека врста народне војске која је узнемиравала турску власт, правила им проблеме и вршила препаде. Красило их је велико јунаштво, велика храброст и борбеност. Управо су партизани били права народна војска и настављачи хајдучких традиција, док су ЈВУО били салонска армија од салонских официра која по начину и методу ратовања није имала много везе са српском традицијом. Као што су хајдуци трпели мучења набијања на колац, (малом Радојици су набијали клинове под нокте), тако су се и партизани држали јуначки пред окупатором, и узвикивали пароле против непријатеља за време стрељања. Е хајдуци су такође били и врло окрутни према онима који су шуровали са Турцима, као и према самим Турцима. И партизани су, исто тако, били веома сурови према окупатору, као и према народним издајницима (љотићевцима, недићевцима, домобранима, усташама, балистима и осталима).

Трећа паралела је између Тита и Цара Душана. То се заиста може окренути један круг српске историје. Југославија се може поистоветити са Душановим Царством, јер не заборавимо да је то био период највећег успона ове и оне државе. Такође и Душаново Царство је била мултиетничка држава, са мултиетничким карактером. Тада је средњевековна Србија достигла свој зенит и врхунац на економском,, војном, културном и законодавном плану, што се може рећи и за СФРЈ.

Полазећи од паралеле Цар Душан-Тито може се упоредити период Душанове смрти са периодом после 1980. године. После смрти Цара Душана његова држава се распала, што је случај и са Титовом Југославијом.

1999. је био други косовски бој, а први је био 1389. године. Србија се још мало кпрцала после Косовског боја, али је после тога запала у ропство. Само се надам да се овога пута историја неће баш у потпуности поновити, па да нећемо запасти у ропство. Мада ми сада суштински и јесмо под окупацијом НАТО-пакта.

Шта мислите о свему овоме?
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Svetovid » Сре Мај 29, 2013 8:22 am

1. Учешћем у моби настаје дуг. На пример, ако је неко теби помагао у градњи куће подразумева се да ћеш му ти вратити услугу када он буде градио своју кућу. Сада да питаш старије сељаке, који памте време 1940-тих и 1950-тих, рећи ће ти да су јавни објекти подизани не на мобу него на КУЛУК, под претњама власти. Иначе, кулучење је обичај из времена Турака, када се бесплатно давала радна снага, без икаквих надокнада. Дакле, сељаци су кулучили, а једино је незрела омладина из идеолошких разлога ишла на акције. (а доста омладинаца међу њима ишли су на радне акције да би лакше нашли девојку) Мада и радна акција у којој омладина добровољно даје своју радну снагу за џабе је нешто сасвим друго у односу на мобу. Можда није директно везано за тему, али мислим да историјски занимљиво да споменем: у крају где сам рођен, комунисти су укинули железничку пругу која је саграђена пре Другог светског рата, а у исто време радним акцијама се градиле пруге у неким другим регионима. Занимљиво.

2. Овде постоји паралела, слажем се донекле. Вероватно је зато народ и приступао партизанима. Али подсећам да хајдуци ни 1804. нису сматрани поузданим елементом, нити су бирани у вођство устанка. Карађорђе је само у младости био хајдук, а после је био војник, трговац, пољопривредник, дакле у неким важнијим областима рада и живота, мимо хајдуковања, показао је способност.

Када је Станоје Главаш упитан да постане вођа устанка, он је одговорио:

Добро браћо, ја сам хајдук и мене хајдуци слушају и слушаће ме, али сав народ нису хајдуци, па ће сутра рећи: „Куда смо за хајдуком? У хајдука нити има куће ни кућишта. Сутра кад Турци навале, он ће у шуму, а ми ћемо остати на мегдану, да нас Турци робе и харају.“ Него ви поставите за старешину каквог човека између вас, који је и до сада био са народом, а ја ћу чинити што могу и досад.

Станоје Главаш, Миладин Стевановић, Књига-комерц, Београд (2005)
:knjige

3. Србија је 1918. (пре уједињења са државом СХС), обухватала садашњу Србију (дакле и Војводину, и Косово..), а поред тога Црну Гору и Македонију. Дакле, Србија из 1918. је неупоредиво већа од Титове Србије. Друго, у средњем веку није постојала идеја националне државе, па није лако осудити цара Душана зато што је освајао грчке земље уместо да је припојио Босну Србији. А Тито је врло добро знао шта ради у епохи национализама.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Словен » Сре Мај 29, 2013 7:27 pm

Svetovid пише:1. Учешћем у моби настаје дуг. На пример, ако је неко теби помагао у градњи куће подразумева се да ћеш му ти вратити услугу када он буде градио своју кућу. Сада да питаш старије сељаке, који памте време 1940-тих и 1950-тих, рећи ће ти да су јавни објекти подизани не на мобу него на КУЛУК, под претњама власти. Иначе, кулучење је обичај из времена Турака, када се бесплатно давала радна снага, без икаквих надокнада. Дакле, сељаци су кулучили, а једино је незрела омладина из идеолошких разлога ишла на акције. (а доста омладинаца међу њима ишли су на радне акције да би лакше нашли девојку) Мада и радна акција у којој омладина добровољно даје своју радну снагу за џабе је нешто сасвим друго у односу на мобу. Можда није директно везано за тему, али мислим да историјски занимљиво да споменем: у крају где сам рођен, комунисти су укинули железничку пругу која је саграђена пре Другог светског рата, а у исто време радним акцијама се градиле пруге у неким другим регионима. Занимљиво.

2. Овде постоји паралела, слажем се донекле. Вероватно је зато народ и приступао партизанима. Али подсећам да хајдуци ни 1804. нису сматрани поузданим елементом, нити су бирани у вођство устанка. Карађорђе је само у младости био хајдук, а после је био војник, трговац, пољопривредник, дакле у неким важнијим областима рада и живота, мимо хајдуковања, показао је способност.

Када је Станоје Главаш упитан да постане вођа устанка, он је одговорио:

Добро браћо, ја сам хајдук и мене хајдуци слушају и слушаће ме, али сав народ нису хајдуци, па ће сутра рећи: „Куда смо за хајдуком? У хајдука нити има куће ни кућишта. Сутра кад Турци навале, он ће у шуму, а ми ћемо остати на мегдану, да нас Турци робе и харају.“ Него ви поставите за старешину каквог човека између вас, који је и до сада био са народом, а ја ћу чинити што могу и досад.

Станоје Главаш, Миладин Стевановић, Књига-комерц, Београд (2005)
:knjige

3. Србија је 1918. (пре уједињења са државом СХС), обухватала садашњу Србију (дакле и Војводину, и Косово..), а поред тога Црну Гору и Македонију. Дакле, Србија из 1918. је неупоредиво већа од Титове Србије. Друго, у средњем веку није постојала идеја националне државе, па није лако осудити цара Душана зато што је освајао грчке земље уместо да је припојио Босну Србији. А Тито је врло добро знао шта ради у епохи национализама.



1. Моба се заснивала на братској помоћи и солидарности. Она је прави пример српске сеоске солидарности и сеоског, патријархалног социјализма. Какви дугови какви бакрачи. Радне акције су се такође базирале на добровољности и солидарности и прегнућа за заједнички циљ. А циљ је био обнова ратом порушене земље.То је племенити циљ. Исто као што су се у моби људи скупљали да би градили Цркве, школе, канале. Са том разликом што је радне акције организовала држава. Али сличност је више него јасна. И није тачно да се морало. Један човек из мог села је например одбио да учествује у радној акцији и ништа му нису због тога урадили. Био је ватрени антикомуниста, а што је интерсатно данас је ватрени ЛДП-овац. Дакле, било је реч о обнови државе који су нацисти у рату порушили и то је био циљ опште добробити и у диретктној је вези са мобом-несебично прегнуће за добробит заједнице. Поређење са кулуком је бесмислено.

2. Партизани су, као и хајдуци, били права народна војска. То је паралела, а и херојско држање, велико јунаштво, слободарски дух, као и немилосрдност према окупатору и домаћим издајницима. Али, мораш признати да ни Карађорђе није био школовани официр (поут равногораца), већ опет човек из народа, трговац свињама. Ко што је, на пример, Лека Ранковић био абаџија. Ето ти нове паралеле.

3. Та Србија из 1918. била је кратког века и била је само стадијум у стварању будуће Југославије. Дакле само је у ту сврху та Србија постојала. А подсећам те да су ти исти монархисти касније укинули ту Србију и створили Бановне, међу којима и Бановину Хрватску. А Србију поделили чини ми се чак на три Бановине. А Тито је ипак обновио Србију и вратио Косово у састав Србије, дао Србима статус конститутивног народа и широка права. Док су Срби у Краљевини (а нарочито у Бановини Хрватској) били малтерирани и пребијани на сваком кораку. То су чињенице. И одакле ти идеја да ја за нешто оптужујем Цара Душана?

Дакле, не треба тражити длаку у јајету, поређења и паралеле које сам направио су на месту, а нарочито ово између Цара Душана и Тита.
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Словен » Сре Мај 29, 2013 7:32 pm

Иначе, ево још једна паралела и сличност. На пример, чувени партизански командант и народни херој Сава Ковачевић има много сличности са Хајдук Вељком. И један и други су слика и прилика архетипског српског јунака (може неко да се љути, али тако је). Велики бркови, храбри и одлучнио у борби, једном речју јунаци.

Слика

Слика
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Griz Lee » Чет Мај 30, 2013 8:48 am

А Тито је ипак обновио Србију и вратио Косово у састав Србије


Не бих баш рекао(ово за Косово)...
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Svetovid » Чет Мај 30, 2013 2:26 pm

Уф... таман сам почео да пишем одговор, када искрснуше обавезе... ајд сад од почетка,
:kafa
1. Лако је било студентарији и средњошколцима, идеолошки индоктринираним младим људима, да скокну на радну акцију где се пева, игра, дружи, итд, где добију све: превоз, алатке, храну... Али замисли сељака, коме је сељачки посао основни извор прихода, који мора да ангажује своје волове, своје коње, своја запрежна кола, итд. по наредби власти....то се зове кулук. Једно је када сељак гради нешто по својој вољи, школу, цркву, мост, нешто што оцени да му је потребно за напредак, али нпр. када му власт нареди да сагради у селу неки магаломански дом културе (који су комунисти замислили као центар своје пропаганде) који му уопште није потребан, то је нешто сасвим друго. И не само кулук, зар ниси никада чуо за ненормалне послератне порезе који су сељаке довели на ивицу глади? Заплењивали су комплетан род на пољима да би се у градовима изграђивала индустрија. Имам сведоке који могу да ти потврде да су комунисти метлом чистили свако зрно пасуља, кукуруза...итд... а гладна деца су испод дасака на поду тражила случајно остало зрнце.

2. Мало ми је неприродно уопште да расправљам о споју комунизма са традицијом, јер комунисти су забрањивали српске традиционалне обичаје. То нису чак ни Турци радили. Јеси ли могао да славиш породичну славу у време комуниста, а да те неко не убележи и не пријави властима? Па чак и касније, када је комунизам нешто омекшао према религији и обичајима, онај који слави гледан је у друштву као мало ударен и заостао, и није било шансе да напредује, да буде члан партије, директор и слично...

Сви политички фанатици су храбри борци. Ја се дивим и талибанама што одолевају у гудурама Авганистана, што иду у смртоносне самоубиличке акције против НАТО пакта, али не подржавам друштвено уређење које би талибани створили. Они вероватно инспиришу локално становништво храброшћу, фанатизмом, бескомпромисном борбом, али не верујем да ће то локално становништво има зрелост да препозна због чега талибански пут не ваља.

Исто тако, једно је шта су партизани радили у рату, дисциплина и организованост су за сваку похвалу. Мој деда је био партизан, и ја немам ниједан разлог да мрзим партизане. Треба истаћи да многи нису знали за шта се боре, и шта је прави циљ руководства КПЈ, тј. мислили су да је циљ борба против окупатора.

Ево рецимо, поредиш хајдук Вељка и Саву Ковачевића, ајде нека буде да су једнаки по храбрости. Али само по храбрости. Јер хајдук Вељко је погинуо за ослобођење Србије, а Сава Ковачевић за ФОРМИРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ, тј. поновно раздвајање православних Срба на две државе. Црна Гора и Црногорци, као етничка група, настали су после 1945. и то је историјска чињеница.

3. Бановине нису имале право на отцепљење, биле су само административне јединице, а републике у СФРЈ по Титовом Уставу из 1974. су могле да се једнострано отцепе. СФРЈ је била конфедерација, а предратна Југославија је била унитарна држава.

Не оптужујеш ти цара Душана, оптужујем га ја, јер је могао да присаједини српске и словенске земље уместо грчких. Али опет кажем, друго време, време када су постојали народи, а не нације и национализми. Није уопште за поређење, време индустријских нација и Душаново време када доминирају властела, кметови и ситне занатлије.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Словен » Пет Мај 31, 2013 9:03 am

Svetovid пише:Уф... таман сам почео да пишем одговор, када искрснуше обавезе... ајд сад од почетка,
:kafa
1. Лако је било студентарији и средњошколцима, идеолошки индоктринираним младим људима, да скокну на радну акцију где се пева, игра, дружи, итд, где добију све: превоз, алатке, храну... Али замисли сељака, коме је сељачки посао основни извор прихода, који мора да ангажује своје волове, своје коње, своја запрежна кола, итд. по наредби власти....то се зове кулук. Једно је када сељак гради нешто по својој вољи, школу, цркву, мост, нешто што оцени да му је потребно за напредак, али нпр. када му власт нареди да сагради у селу неки магаломански дом културе (који су комунисти замислили као центар своје пропаганде) који му уопште није потребан, то је нешто сасвим друго. И не само кулук, зар ниси никада чуо за ненормалне послератне порезе који су сељаке довели на ивицу глади? Заплењивали су комплетан род на пољима да би се у градовима изграђивала индустрија. Имам сведоке који могу да ти потврде да су комунисти метлом чистили свако зрно пасуља, кукуруза...итд... а гладна деца су испод дасака на поду тражила случајно остало зрнце.

2. Мало ми је неприродно уопште да расправљам о споју комунизма са традицијом, јер комунисти су забрањивали српске традиционалне обичаје. То нису чак ни Турци радили. Јеси ли могао да славиш породичну славу у време комуниста, а да те неко не убележи и не пријави властима? Па чак и касније, када је комунизам нешто омекшао према религији и обичајима, онај који слави гледан је у друштву као мало ударен и заостао, и није било шансе да напредује, да буде члан партије, директор и слично...

Сви политички фанатици су храбри борци. Ја се дивим и талибанама што одолевају у гудурама Авганистана, што иду у смртоносне самоубиличке акције против НАТО пакта, али не подржавам друштвено уређење које би талибани створили. Они вероватно инспиришу локално становништво храброшћу, фанатизмом, бескомпромисном борбом, али не верујем да ће то локално становништво има зрелост да препозна због чега талибански пут не ваља.

Исто тако, једно је шта су партизани радили у рату, дисциплина и организованост су за сваку похвалу. Мој деда је био партизан, и ја немам ниједан разлог да мрзим партизане. Треба истаћи да многи нису знали за шта се боре, и шта је прави циљ руководства КПЈ, тј. мислили су да је циљ борба против окупатора.

Ево рецимо, поредиш хајдук Вељка и Саву Ковачевића, ајде нека буде да су једнаки по храбрости. Али само по храбрости. Јер хајдук Вељко је погинуо за ослобођење Србије, а Сава Ковачевић за ФОРМИРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ, тј. поновно раздвајање православних Срба на две државе. Црна Гора и Црногорци, као етничка група, настали су после 1945. и то је историјска чињеница.

3. Бановине нису имале право на отцепљење, биле су само административне јединице, а републике у СФРЈ по Титовом Уставу из 1974. су могле да се једнострано отцепе. СФРЈ је била конфедерација, а предратна Југославија је била унитарна држава.

Не оптужујеш ти цара Душана, оптужујем га ја, јер је могао да присаједини српске и словенске земље уместо грчких. Али опет кажем, друго време, време када су постојали народи, а не нације и национализми. Није уопште за поређење, време индустријских нација и Душаново време када доминирају властела, кметови и ситне занатлије.


1.Ајде зар не видиш колико си острашћен идеолошки. То је био племенити циљ-обнова земља. Дакле ако си патриота и ако волиш своју земљу ти ћеш да идеш да је обновиш, без обзира да ли су на власти комунисти, или антикомунисти, десничари, левичари ови или они. Да ли се слажеш са мном? Мислим покушаваш да нађеш длаку у јајету, али стварно. Сличност са мобом је више него очигледна, али је проблем што поједини људи због своје антикомунистичлке идеолошке острашћености и мржње не желе да виде јасне ствари. За тебе је обнова неког Дома културе била ,,у сврху комунистичке пропаганде"? Страшно шта све могу да прочитам. Значи, требало је по теби да остане земља порушена, него да људи раде под вођством комуниста. Заиста страшно. Е па видиш тако није размишљао српски народ (тако је размишљла ,,банда" како су их комунисти лепо прозвали). Срби су масовно одлазили на радне акције јер нису они острашћрени ко неки.

2. Одакле ти, леба ти, да су комунисти забрањивали традиционалне обичаје? Моји су славили и Славу и остале празнике у то време. У доста места знам да су баш у то време изграђене сеоске Цркве. Мислим, стварно је безвезе то што пишеш. Традиције је поштована, нису они можда били Верници, али јесу поштовали традицију. Не верујеШ Е па ево ти доказа:

Grb SR Srbije je bio jedan od simbola suvereniteta Narodne Republike Srbije, Socijalističke Republike Srbije, te kasnije Republike Srbije. Ustanovljen je Ustavom iz 1947. godine[1], a smenjen Zakonom iz 2009. ponovnim uvođenjem grba Kraljevine Srbije za službeni grb Republike Srbije.[2] Ovaj grb Srbije je službeno važio 62 godine, što ga čini najdugovečnijim grbom Srbije u novijoj istoriji.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, nova socijalistička vlada je redizajnirala grb, po ugledu na Sovjetski Savez i posleratnu istočnu Evropu. U komunističkoj Jugoslaviji, Socijalistička Republika Srbija je imala grb sa suncem, točkom sa zupčanicima i ocilima bez krsta.

Pšenica je predstavljala seljake, a zupčanik na dnu je predstavljao radnike. Crvena zvezda na vrhu je predstavljala komunizam, sunce sa zracima je predstavljao novo jutro. Hrast je tradicionalno sveto drvo za Srbe, pa otuda hrastovo lišće i žirevi. Godine 1804. i 1941. na crvenoj traci slave Prvi srpski ustanak i početak Narodnooslobodilačke borbe protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Idejno rešenje za grb je dao Đorđe Andrejević Kun.[3] Na grbu se nalazio tradicionalni srpski štit sa četiri ocila, ali bez krsta, pošto je socijalistička vlada bila sekularna.


Дакле, комунисти су чак чували српску традицију па су на грб ставили храстово лишће, а Храст је традиционално свето дрво код Срба. Симбол српства и снаге српског народа. Видите како неке чињенице демантују ,,истине" које овде већ годинама упорно сервирају поједини ,,антикомунисти".

Сава Ковачевић се борио за слободу против немачког окупатора. Погинуо је у борби за слободу. И то је сличност. Све остало што си написао је празна демагогија врло карактеристична за поражене снаге у рату, за народне издајнике и остале.

3. Ко је укинуо Србију и поделио је на три Бановине и формирао прву Хрватску државу-Бановину Хрватску? Ко беше оно Србима наметао конкордат? Ко је то одбио Пашићев предлог да се пре утврђивања граница Југославије, утврде границе Србије?
Такође, Бановина Хрватска је имала све симболе државности-војску и полицију. И главну реч у Краљевини је водио великохрватски шовиниста Влатко Мачек. О чему ми онда причамо овде?

А Устав из 1974. је несен кад је Тито већ био у подмаклим годинама и кад су могли да га преваре. А и Крцуна и Леку су уклонили.
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Svetovid » Нед Јун 02, 2013 6:05 am

1. Њет. Ти си идеолошки острашћен + демагог који позива на "патриотизам" сваки пут када не може да докаже жељене тезе. Колективистичка економија НИЈЕ патриотизам, то је антипатриотизам. Ево и зашто. Земља се брже гради и обнавља када обнову раде професионалци. Један багер уради више од 1000 лопата и пијука. Али некоме је било у интересу, из пропагандних разлога да се "лопата".... Ја умем да копам, и радим то на селу, када треба нешто посејати, семе или садницу, али нисам неки копач, тј. не би био већи патриота ако бих радио нешто што не умем добро да радим. Свако нека ради оно што најбоље уме, најпрофесионалније, и онда ће лако дати свој допринос у обнови земље. Како смо обновили земљу 2000-те после НАТО бомбардовања? Колико је мостова обновљено у року од годину дана? Много. И то све без такозваних радних акција.

http://www.glas-javnosti.rs/node/36834/print

-------------------------------------------------------------------------------
Spomenik „dobrovoljnom“ komunističkom kuluku

GORNJI MILANOVAC - U opštini Gornji Milanovac, uostalom, kao i u čitavoj Srbiji, gotovo da nema sela u kojima nisu svojevremeno, između pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, građeni megalomanski domovi kulture.

Domovi kulture su, zapravo, bili svojevrsni spomenici tada uspešno izvedene revolucije i izražena težnja ondašnje vlasti da se, kako se tada govorilo, „i u srpskim selima stvore uslovi za kulturno uzdizanje seoske mladeži“. Međutim, mladež sa sela je zbog državne politike industrijalizacije zemlje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka napustila sela, a domovi su ostali na milost i nemilost vremenu. Jedan od najočitijih primera propadanja seoskih domova je zgrada doma kulture u selu Teočin koje se nalazi nadomak Ravne gore.

- Kako je dom građen, tako je i završio! Kao i u svim ostalim selima, negde 1950. godine, partijska direktiva je bila da se i u Teočinu izgradi dom kulture i to dobrovoljnim radom, što su seljaci doživeli i što je bila istina, kao „dobrovoljni kuluk“.

Priča se da je neki tadašnji partijski aktivista, štapom u prašini na putu iscrtao plan zgrade i po tom nacrtu počelo je da se gradi. Svakoj kući, u zavisnosti od imovnog stanja, broja članova, a pomalo i po političkoj prošlosti, odrezano je koliko će ko dati nadnica u radnoj snazi, radu s volovima, a partijski aktivisti su lično ulazili domaćinima u zabrane i određivali stabla koja domaćin mora da poseče i da dovuče do gradilišta. Dom se partijskim kulukom gradio od 1950. do 1960. godine i neko vreme bio je zaista u funkciji nekakvog kulturnog života, a toliko je bio megalomanski izgrađen da je imao salu u kojoj je mogao da se igra fudbal. Međutim, dom je ubrzo postao svačiji i ničiji, a kada tako, još ako se uzme u obzir i na koji je način građen, onda je jasno zbog čega zgrada doma kulture izgleda ovako jadno i pravo je ruglo za celo selo - pričaju o istorijatu, ali i o propadanju seoskog doma kulture Pavle Brković i Branislav Kozoderović koju su, kao i mnogi drugi, već davno napustili Teočin.

- Verujte mi da mi je toliko teško kada prolazim pored ove zgrade da okrećem glavu u stranu da ne vidim ovu našu seosku bruku. Od cele zgrade ostali su samo zidine, a na mestu gde je nekada bila sala i gde se igralo kolo, gde su bile kancelarije, prodavnice... sada je već izniklo drveće. Velika bruka za sve, ali najviše za selo. Mislim, mogli su meštani da poprave zgradu, kao što je urađeno u nekim drugim selima, ali je ovakvoj situaciji mnogo doprinela i seoska nesloga. Jer, nije tajna da na svetu nema većeg inadžije od stvora čiju glavu pokriva šajkača. Istina je da kada seljak tera inat, pa i na svoju štetu, onda tera do kraja i do ovakvog izgleda doma kulture - kaže Pavle Brković.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. Не знам одакле ми. :tugica Можда зато што сам тајно крштен? (а рођен сам у годинама после Титове смрти)
Што се тиче комуниста и храстова:
:knjige
------------------------------------------
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... s-za-hrast
- Nekoliko metara dalje od ovog drveta nalazio se još jedan hrast kome su se građani najčešće molili, ali su ga komunisti 1950. godine posekli -

viewtopic.php?f=5&t=43&start=120#p24234
- Sa hrasta, od kada je iznikao, bar po porodičnom sećanju, nikada niko nije odsekao nijednu granu, niti će. Ako bude potrebno, pre ćemo izmestiti kuću nego da sa svetinje odsečemo bilo koju granu - tvrde Miloš Sretenović, njegov otac Živorad (59) i majka Slavka (53) uz napomenu da je jedina opasnost po hrast bila 1946. godine kada su komunisti hteli da ga poseku, ali ga je selo odbranilo.
-------------------------------------------------------

3. Како ко? Па исти они Карађорђевићи и Енглези који су 1943-1944 подржали Тита. Сви партизани су 1944. били обучени у енглеске униформе, а краљ Петар је преко радио Лондона, по наговору Черчила, захтевао од четника да се ставе под Титову команду. Бановина Хрватска је створена исто по идеји Енглеза, који су најпре оборили владу Милана Стојадиновића, па онда формирали владу Цветковић-Мачек.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Svetovid » Нед Јун 02, 2013 6:16 am

..... сад ми паде на памет, када си поменуо Леку и Крцуна, једна самоникла народна легенда коју сам чуо на више различитих места. Постоји више верзија те легенде, у зависности ко прича. По једној легенди, Крцун је виђен у болници, после аутомобилске несреће, жив и здрав, да би ускоро државна телевизија јавила да је погинуо. Значи, убијен је у болници. По другој легенди, Тито је исценирао аутомобилску несрећу да би ликвидирао Крцуна. Трећа верзија меша Крцуна (Слободан Пенезић) и Леку (Александар Ранковић), па се каже да је Тито убио Ранковића (иако је умро природном смрћу, мада и његова сахрана са огромним спонтаним окупљањем народа говори доста) или да је Ранковић усмрћен у болници. Поента је да народ није ништа знао ни о Крцуну, ни о Леки, него је ЖЕЛЕО да се нађе неки јунак који би се супротставио Титовом диктаторском режиму. Ето, од свих оних комунистичких бајки, које су државни медији 50 година пуштали у јавност, ништа није остало. Народ је смислио своју бајку, и то не баш повољну за комунисте.
:kafa
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Паралеле о споју комунизма и српске традиције

Порукаод Словен » Нед Јун 02, 2013 8:40 am

Svetovid пише:1. Њет. Ти си идеолошки острашћен + демагог који позива на "патриотизам" сваки пут када не може да докаже жељене тезе. Колективистичка економија НИЈЕ патриотизам, то је антипатриотизам. Ево и зашто. Земља се брже гради и обнавља када обнову раде професионалци. Један багер уради више од 1000 лопата и пијука. Али некоме је било у интересу, из пропагандних разлога да се "лопата".... Ја умем да копам, и радим то на селу, када треба нешто посејати, семе или садницу, али нисам неки копач, тј. не би био већи патриота ако бих радио нешто што не умем добро да радим. Свако нека ради оно што најбоље уме, најпрофесионалније, и онда ће лако дати свој допринос у обнови земље. Како смо обновили земљу 2000-те после НАТО бомбардовања? Колико је мостова обновљено у року од годину дана? Много. И то све без такозваних радних акција.

http://www.glas-javnosti.rs/node/36834/print

-------------------------------------------------------------------------------
Spomenik „dobrovoljnom“ komunističkom kuluku

GORNJI MILANOVAC - U opštini Gornji Milanovac, uostalom, kao i u čitavoj Srbiji, gotovo da nema sela u kojima nisu svojevremeno, između pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, građeni megalomanski domovi kulture.

Domovi kulture su, zapravo, bili svojevrsni spomenici tada uspešno izvedene revolucije i izražena težnja ondašnje vlasti da se, kako se tada govorilo, „i u srpskim selima stvore uslovi za kulturno uzdizanje seoske mladeži“. Međutim, mladež sa sela je zbog državne politike industrijalizacije zemlje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka napustila sela, a domovi su ostali na milost i nemilost vremenu. Jedan od najočitijih primera propadanja seoskih domova je zgrada doma kulture u selu Teočin koje se nalazi nadomak Ravne gore.

- Kako je dom građen, tako je i završio! Kao i u svim ostalim selima, negde 1950. godine, partijska direktiva je bila da se i u Teočinu izgradi dom kulture i to dobrovoljnim radom, što su seljaci doživeli i što je bila istina, kao „dobrovoljni kuluk“.

Priča se da je neki tadašnji partijski aktivista, štapom u prašini na putu iscrtao plan zgrade i po tom nacrtu počelo je da se gradi. Svakoj kući, u zavisnosti od imovnog stanja, broja članova, a pomalo i po političkoj prošlosti, odrezano je koliko će ko dati nadnica u radnoj snazi, radu s volovima, a partijski aktivisti su lično ulazili domaćinima u zabrane i određivali stabla koja domaćin mora da poseče i da dovuče do gradilišta. Dom se partijskim kulukom gradio od 1950. do 1960. godine i neko vreme bio je zaista u funkciji nekakvog kulturnog života, a toliko je bio megalomanski izgrađen da je imao salu u kojoj je mogao da se igra fudbal. Međutim, dom je ubrzo postao svačiji i ničiji, a kada tako, još ako se uzme u obzir i na koji je način građen, onda je jasno zbog čega zgrada doma kulture izgleda ovako jadno i pravo je ruglo za celo selo - pričaju o istorijatu, ali i o propadanju seoskog doma kulture Pavle Brković i Branislav Kozoderović koju su, kao i mnogi drugi, već davno napustili Teočin.

- Verujte mi da mi je toliko teško kada prolazim pored ove zgrade da okrećem glavu u stranu da ne vidim ovu našu seosku bruku. Od cele zgrade ostali su samo zidine, a na mestu gde je nekada bila sala i gde se igralo kolo, gde su bile kancelarije, prodavnice... sada je već izniklo drveće. Velika bruka za sve, ali najviše za selo. Mislim, mogli su meštani da poprave zgradu, kao što je urađeno u nekim drugim selima, ali je ovakvoj situaciji mnogo doprinela i seoska nesloga. Jer, nije tajna da na svetu nema većeg inadžije od stvora čiju glavu pokriva šajkača. Istina je da kada seljak tera inat, pa i na svoju štetu, onda tera do kraja i do ovakvog izgleda doma kulture - kaže Pavle Brković.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. Не знам одакле ми. :tugica Можда зато што сам тајно крштен? (а рођен сам у годинама после Титове смрти)
Што се тиче комуниста и храстова:
:knjige
------------------------------------------
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... s-za-hrast
- Nekoliko metara dalje od ovog drveta nalazio se još jedan hrast kome su se građani najčešće molili, ali su ga komunisti 1950. godine posekli -

viewtopic.php?f=5&t=43&start=120#p24234
- Sa hrasta, od kada je iznikao, bar po porodičnom sećanju, nikada niko nije odsekao nijednu granu, niti će. Ako bude potrebno, pre ćemo izmestiti kuću nego da sa svetinje odsečemo bilo koju granu - tvrde Miloš Sretenović, njegov otac Živorad (59) i majka Slavka (53) uz napomenu da je jedina opasnost po hrast bila 1946. godine kada su komunisti hteli da ga poseku, ali ga je selo odbranilo.
-------------------------------------------------------

3. Како ко? Па исти они Карађорђевићи и Енглези који су 1943-1944 подржали Тита. Сви партизани су 1944. били обучени у енглеске униформе, а краљ Петар је преко радио Лондона, по наговору Черчила, захтевао од четника да се ставе под Титову команду. Бановина Хрватска је створена исто по идеји Енглеза, који су најпре оборили владу Милана Стојадиновића, па онда формирали владу Цветковић-Мачек.


1.Е вала си ме сад описао ко што ови ,,другорбијанци" описују Србе патриоте и антиглобалисте. И они их описују као ,,демагоге који се позивају на патриотизам сваки пут кад немају доказе". Али добро то није сад битно. Елем, ово је доказ да ви капиталисти желите да радите само за себе и да не желите да радите за општу корист и опште добро. Зашто? Па ви то видите у својим главама. То што ти причаш је демагогија, а суштина је ово-радне акције су биле добра ствар (традиција је узета из мобе) и патриотски је чин радити на обнови земље. А обнова земље после бомбардовања је рађена по принципу радних акција. Зато су досманлије и називали тадашњу власт ,,комунистичком".

2.Не знам заиста због чега си тајно крштен, када ниси имао потребе за то. И то још после Титове смрти. Можда су твоји мислили да ће их неко дирати, али ако нису били чланови партије, онда нису требали да брину. Члан партије би евентуало због тога био можда смењен са функције, али обичном народу то није узимано за зло. Дакле ако твоји у то време нису били што се каже неке ,,џуџе", ода ниси имао потребе да се тајно крстиш. Што се тиче тога ево шта је рекао један свештеник СПЦ на ту тему:

Он је присутнима објаснио да је свештеник већ 47 година, а да је у време комунизма саградио чак три цркве, и то за шест месеци. Истакао је да је у „време другова“ био више цењен и поштован, него после демократских промена које су се догодиле у држави. Јошка Броз је нагласио да комунисти и црква никада нису били непријатељи и да је и сам у комунистичко време одлазио на славе.

http://www.pravda.rs/2012/04/19/drug-po ... vog-unuka/

Дакле ако је могло да се сагради три Цркве, онда си и ти могао јавно да се крстиш. Друга је ствар ако твоји нису хтели да зе крсте. Мислим, ако си Верник ти ћеш да славиш славу и све то, не може ти то нико забранити. Моји су славили Славу и пре тога и у то време и нико их није дирао. Сећам се да су и за Божић обављали све обичаје везане за тај дан. То касније медијско оцрњивање комуниста је произвело такво мишљење код оних који нису рођени у то време и нису знали како се живело. Тачно је и да су комунисти некада инсистирали на атеизму својих чланова (што је по мени велика грешка која их је верујем и коштала много), али данас члан партије може да буде и Верник. Чак шта више вођа руских комуниста Зјуганов је Верник РПЦ. Исто ко и Јошка Броз. И још једна је прича била како си, наводно у то време ишао у затвор ако би запевао ,,Ој војводо Синђелићу" или неку другу српску песму, што опет није тачно из личног примера знам јер су на свадби мог деде баш певали ту и сличне песме. И нико их ије дирао.

3. Е добро је да си признао. Свака част, то је први корак. Дакле сад си признао да су монархисти као и ова масонска династија били енглеске улизице и њихове покорне слуге који су извршавали сваку њиховуу наредбу, јел тако? Бановина Хрватка је био само последњи стадијум у разградњи државе и омогућавању усташама да изврше геноцид над српским народом. Прво је била укинута Србија, подељена на три Бановине, затим је Србима наметан конкордат и на крају је формурана влада са хрватским шовинистом и сепаратистом Влатком Мачеком и као резултат тога је формирана Бановина Хрватска. Поука: монархисти, а не комунисти, су створили прву хрватску државу. А Дражу су оставили на цедилу након што су га натерали да оде у издају и колаборацију. Али то није тачно да га нису подржавали. Черчилу је више одговарало да победе монархисти, него комунисти. Али није смео да се замера са тада јаким СССР-ом. Иначе да је победио Дража Југославија би била под диригентском палицом Енглеза, били би смо у НАТО-пакту и вероватно би и наши војници чинили злочине свуда по свету ратујући за тај војни савез.

Са друге стране комунисти су, по доласку на власт, обновили Србију, вратили Косово и Војводину у састав Србије, а Србима дали статус конститутивног народа у свим републикама.
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Следећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron