Свадбени обичаји

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Свадбени обичаји

Порукаод BOBO » Чет Сеп 20, 2012 10:07 am

Da bi svoju decu zaštitili od ovog danka, naši preci su svoju decu ženili jako rano, jer Turci nisu kvarili brakove, ma kako da su bili zaključeni.Još jedan razlog ranog sklapanja brakova jeste stvaranje novog ili učvršćivanje starog prijateljstva između dve porodice. :kikl
BOBO
 
Поруке: 10
Придружен: Чет Сеп 20, 2012 10:00 am

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Пет Окт 05, 2012 1:24 pm

Naši običaji - Mlada na pragu mladoženjine kuće

Слика

Mlada se udajom ne vezuje samo za mladoženju i njegovu familuju već i za njegovu kuću i njene svetinje. Nije potrebno pominjati da mlada udajom stupa pod zaštitu mladoženjinog sveca, njegovog krsnog imena i porodične slave. O tome zašto mlada ne sme dodirnuti kućni prag mladoženjine kuće dosta je pisano.

Za stari rimski običaj prenošenja mlade preko praga Plutarh je mislio da je uspomena na otmicu Sabinjanki . Slično njemu i drugi moderni istraživači ovaj običaj su vezivali za uspomenu otetih žena od neprijateljskih plemena i njihovo nasilno uvođenje u kuću otmičara.Ovo se mišljenje ipak nije moglo održati.

Prenošenje mlade preko mladoženjinog praga ne može se odvojiti od običaja koji propisuju da mlada sama pređe preko praga ali da ga ne dodiruje.U ovom drugom slučaju ništa ne ukazuje na nasilje: mlada dobrovoljno ulazi u kuću pazeći samo da joj noge ne dodirnu prag.Neki drugi istraživači pak ovaj običaj vezuju za odavanje počasti ličnostima koje posebno valja poštovati, neki da se njima vraća plodnost ili sprečavaju zle sile.

Verovanje po kome je prag ispunjen dušama umrlih, te da se od straha prag preskače, u vezi je sa starim običajem sahranjivanja umrlih ispod praga (posebno je izraženo sahranjivanje rano preminule dece ili životinja). Međutim, strah od stajanja na pragu uglavnom dolazi iz onog neprijatnog osećanja pri prvom ulasku u novu kuću, koju je praznoverni svet osećao, strahujući od prelaska iz dnevne svetlosti dvorišta u mračni deo kuće.Takvo osećanje lako rađa ideju da je prag ispunjen misterioznim bićima kao što su duše umrlih i da je to mesto natprirodnih opasnosti.

U sprskim zemljama postojao je običaj sahranjivanja pod kućnim pragom, te se on smatrao za sveto mesto koje ne treba skrnaviti, već duboko poštovati. U prilog takvom poštovanju idu naročito neki naši svadbeni običaji .U Mostaru kad nevesta dođe do vrata kuće, pokloni se, poljubi prag i dobro se pazi da najpre kroči desnom nogom preko praga, zbog srećnog bračnog udesa.U nekim delovima Dalmacije, kad se mlada dovede u mladoženjinu kuću, ona ljubi kućni prag pa tek onda ulazi u novi dom, gde opet ljubi priklade, pa svekra i svekrvu. U Poljicima, kad mladu povedu iz njene kuće, njeni najbliži joj prinose zastor za prag, te ona klekne preko njega na oba kolena, pa se okrene prema kući i oprašta od starog doma i ukućana. U Zupcima kad mladoženja pođe po mladu staje pred kućna vrata, "okrene se licem put kuće a na pragu mu prostru rubac, na koji on pada ničice i tu prima blagoslov svojih roditelja". U Vrgorskoj krajni kad svatovi dovedu mladu mladoženjinoj kući, ona prebaci jabuku preko kuće, te klekne i poljubi prag. U smederevskom kraju mlada ulazi u muževljevu kuću pazeći da ne dodirne prag, a u rukama nosi dve vekne hleba i flašu vina.

Na osnovu sličnih ali pak modifikovanih običaja prilikom mladinog prelaska praga, kućni prag je bio svetinja koja se nije smela skrnaviti, te se mlada preko njega morala prenositi, ili ako je mladoženja nije prenosio, morala je paziti da prag pri prelasku ne dotačinje.Ljubljenjem praga mlada je odavala počast precima muževljevim koji su tu kuću podigli, prihvatala ih kao svoje i postajala deo te porodice.

http://olbrih.blogspot.com/2012/08/mlad ... -kuce.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Пон Окт 08, 2012 4:26 am

Слика
Свадба у селу Ратари, прва четвртина XX века
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Уто Окт 09, 2012 2:45 am

Venčani pre rođenja

07 Okt 2012, Autor: Ekipa Topličkih vesti

KURŠUMLIJA- Punih 68 godina Stojan (85) i Desimirka Ivanović (85) iz sela Zebice kod Kuršumlije žive u srećnom braku, koji su još pre njihovog rođenja dogovorili njihovi roditelji. Izrodili su četvoro dece, imaju unuke i praunuke, a danas kažu, kada bi mogli da biraju, opet bi izabrali jedno drugo.

Слика

Porodice Radonjić iz Đaka i Ivanović iz Zebica družile su se od kada su se doselile u ove krajeve, a da će se oroditi, odlučeno je davne 1928. godine. Naime, u junu te godine rodio se Stojan a pošto je i Desimirkina majka bila trudna, dogovoreno je da ako rodi devojčicu, da i zvanično postanu prijatelji.

-Otkad pamtim, naše porodice su se družile. Pomagale su jedna drugu, posećivale za slave, svadbe i sva druga porodična okupljanja. Tako smo se ja i moja Desimirka upoznali još kad smo bili mali- započinje priču Stojan.

Na njegovo podsećanje nadovezuje se Desimirka, pojašnjavajući da je još od detinjstva znala da je “udata”.

-Viđala sam Stojana kod ovaca. Njegov otac je često dolazio kod nas i donosio mi bombone. Zvao me je snajka- seća se Desimirka i dodaje sa osmehom da je Stojan stalno navraćao ovce ka njenom selu.

Kad su “mladenci” napunili po 17 godina njihove porodice su odlučile da je vreme za venčanje.

-Nisu me ni pitali šta ja mislim o tome. Tri godine ranije umro mi je otac, pa je stric jedne večeri natočio flašu rakije i krenuo kod porodice Radonjić u selo Đake. Tek kad je otišao, majka mi je rekla da stric večeras prosi devojku za mene - priča Stojan i sa osmehom dodaje da je na dan svadbe pao veliki sneg, pa su snašu morali da dovedu na sankama.

Iako imaju po 85 godina, Ivanovići su dobrog zdravlja. Desimirka u šali kaže da je u mladosti ona više slušala Stojana ali da mu danas sve to vraća.


Gledanje

Desimirka priča da su se ona i Stojan ponašali kao i druga deca, iako su znali da će se venčati.

-Kad smo malo odrasli počeli smo da se gledamo-kaže Desimirka a na pitanje kako je izgledalo to “gledanje” kaže sa širokim osmehom: “Samo smo sedeli jedno pored drugog a obrazi su nam rumeneli-kaže ona, dok Stojan obešenjački dodaje da je uspeo jednom da je poljubi u obraz.

(M.Đ)

http://toplickevesti.com/reportaza.php? ... ucat=2,16&
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Суб Дец 01, 2012 3:26 pm

Слика
Svatovi, Selo Lanište kod Jagodine, 1938. godine
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Чет Дец 13, 2012 3:19 pm

Opis jedne svadbe iz 1932. godine

Слика
Svatovi, Selo Lanište kod Jagodine, 1938. godine

Saraorci, opština Smederevo

Proševina (zaruke, veridba): Proševina nije održana jer je mlada iz siromašne porodice. Održana je samo "kapara" (uređivanje) i na njoj je sklopljen dogovor o brakubez učestvovanja "provodadžike". Postignut je dogovor o mirazu (3.000 dinara , šest malih dukata, jedan veliki krevet i ormar). U mladinu kuću došao je svekar sa svopja dva prijatelja, bez mladoženje.Svekar je posle postignutog dogovora mladi darivao 10 banki "da joj ne gine sreća", a mlada je njih darivala čarapama.Zatim su mladenci polagali predbračni ispit u crkvi. Posle "Tri svetka" (praznik Sveta tri Jerarha) održana je svadba.

Svadba:Svi gosti pozvani su dve nedelje unapred buklijom i pogačom.U Saraorcima, između Z.P. i A.C. iz Saraoraca, sklopljen je crkveni brak u nedelju- u vreme mesoveđa. Svadba je održana u mladoženjinoj kući u "velikoj sobi" (10x6 metara). Prisustvovalo je oko sedamdeset gostiju.

Prvi dan svadbe: Kupovina mlade je pogođena za jedan celi kožuh (kožni prsluk). Posle crkvenog obreda venčanja koji je do danas ostao nepromenjen, zvanice su zauzele mesto za stolom , gde su poslužene pićem.Usledilo je darivanje mladenaca u novcu, preko tkz pogače (i to tri: kumovska, starosvatska i pođanska). Darivanje u poklonima je pre ručka , tako štop jedna porodica donosi jedan zajednički poklon. Mladenci idu oko stolova, od kuma pa nadalje. Starijim gostima, kumu i starojku ljube ruke, , a sa ostalima se samo rukuju. Ako poklon predaje muškarac, prihvata ga mlada i obratno, uz najlepše želje. uzvratno darivanje je predveče i to: kumu, kumi i kumovskima ( gosti koje dovodi kum ).

Drugi dan svadbe -Akčijski dan: (Akčije su komšije koje služe tokom slavlja) Gozba je slična, samo što mladence pre ručka daruju akčije posuđem, čašama, licima za haljine... Uveče mlada daruje akčije košuljama i čarapama.

Oba dana svirala su dva muzikanta, harmonikaš i violinista.

Izvor: J. Stojković, Darivanje u okolini Smedereva , Smederevo 2003.

http://olbrih.blogspot.com/2012/12/opis ... sebe...%29
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Суб Дец 15, 2012 10:55 pm

Слика
Мијаци

Интересантна слика. Нажалост, нема више података. Мислим да је невеста на слици.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Пон Феб 04, 2013 4:06 pm

Слика
Svadbeno kolo, 1915.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод Aнa » Сре Сеп 23, 2015 5:42 pm

Zaboravljeni običaji: Nevesta za 500 groša


Kao srpski konzul, Branislav Nušić je krajem 19. veka službovao u Prištini, i tada je napisao delo "Kosovo i Metohija - opis zemlje i naroda", u kojem predstavlja način života i običaje srpskog naroda na Kosovu, koji je u selima još zadržao zadružni način života.


Dete raste gotovo ostavljeno samo sebi, kaže Nušić. Majka već posle nekoliko dana od porođaja radi sve poslove, a ni docnije nikad svome detetu ne posvećuje mnogo vremena. Dete dok je malo zove se "ludo", a sve dok se ne oženi "dete". O godinama se ne vodi račun; mnogi vele:

"Znam da sam se rodio jali godinu jali dve pred muarebe (rat)" ili: "Sad u mesnice biće mu tako petnaest godina". Pojam punoletstva nikako i ne postoji. Ima jedan izraz koji to zamenjuje, ali ne opredeljava pravo punoletstvo. To je kad momak ili devojka "postasa" da se ženi ili da se uda. Tada se obično kaže za momče: "Postas'o je da ga ženim" a za devojče: "Postasala je da se da" ili "Ulegla je u buljuk, vreme je da se da". Ali je sve ovo daleko od punoletstva i zrelosti dečje.

U varoši čorbadžija oženiće sina i od 15 godina, jer hoće da ima u kući snahu koja će ga dvoriti i goste dočekivati. Devojka od 13 godina u varoši već se krije, t.j. ne pojavljuje se više ni na ulici ni u kući pred gostom pa ni pred udaljenijim srodnikom. Kad se devojka krije ni u crkvu više ne odlazi sem za pričest. Čim se devojka "krije", to znači da sprema darove te joj se može u svako doba na vrata zakucati. Na selu momče od 17 godina, a devojče od 13 godina već su "postasali".

Na selu momak kupuje devojku, tj. on daje novac za spremu devojačku. Te cene su nekad bile proizvoljne te lepu devojku nije mogao svako kupiti već se plaćala i po 1.000 i 2.000 groša. Bilo je zbog toga i nepravde i neprijateljstava. Otud su posle seljaci zahtevali te su nastale varoške opštine sa vladikom da se propiše naredbom jednaka cena devojaka, koja je tom prilikom svedena na jednu kesu (500 groša). Taj otkup doprinosi mnogo te ima često bekstva i otmica. Biva da je momak siromah a uzeo bi ovu ili onu devojku. Otac je ne može dati bez para a ona odbegne za momkom. Tome doprinosi i to, što ni momak ni devojka ne polaze često za onoga "koji je srcu drag".

Devojku neće dati onoj kući koja slavi istu slavu pa ma kako iz udaljenog sela bio. Ima samo nekih slava kod kojih to ne mora da se pazi. Biva da se deca prose još dok su sa svim mala, pa i odmah po rođenju, naročito kad se kome deca ne drže. A biva da se može oženiti i mlađi brat, ako je stariji na zanatu u gradu ili naročito u tuđoj zemlji, ali treba stariji da mu ipak da svoj blagoslov.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Свадбени обичаји

Порукаод Aнa » Пон Окт 05, 2015 1:08 pm

НЕСТАЈУ СРПСКИ ОБИЧАЈИ: И младенци гости на сопственом венчању


Влада Илић |

Традиција српских свадби у јеку јесењих весеља губи трку са западњачким обичајима. Барјактари постали реткост. Куповина невесте тек понегде. Здравичари готово ишчезли




ДРАГАЧЕВСКИМ брдима одзвања увек исти ритам српске “двојке”. У страну, подно домаћинске куће, докле долази вијугави сеоски пут, постављена огромна шатра, под којом се весели више од 500 душа. Октобар је. Време свадби.

Оваква слика ранијих година у јесен, када се сви послови на земљи приведу крају, сретала се сваког викенда у Драгачеву, селима у западној и централној Србији, ређе у граду. У данашње време више се готово нико не усуђује да преузме организацију целокупног весеља у своје руке - почев од постављања шатре, столова и клупа, преко судова, па до спремања ордевера, чорбе, свадбараског купуса и печења. И све то за најмање 300, до 400 људи. Данас се све више младенци одлучују за весеље, на коме ће и сами бити гости - у ресторанима, или салама које су специјализоване за све врсте весеља. Обичаја готово да нема, или су сведени на најмању меру.

Етнолог у Народном музеју у Чачку Снежана Ашанин вели нам да се, ипак, српска традиција на неки начин чува, иако је последњих година осетан снажан продор више западњачких свадбених обичаја. Додаје да је сигурна да ће традиција опстати, јер сеоски домаћини још негују обичаје старих српских свадби, док су они у граду задржали само мањи део њих. Оно што је сигурно већ усађено у Срба је да су најлепше свадбе - јесење. У јесен су се, објашњава она, правиле свадбе само из практичних разлога - када се на селу заврше сви пољски радови, а и тада није пост, па свадбена весеља почињу од Мале Госпојине па све до Божићног поста, односно 28. новембра.

- Више од 80 одсто свадби које се данас праве сведу се на ручак, мало забаве, игранке и фотографисање. Оно што радује је да се још увек и у градским срединама чува обичај одласка по младу, “куповине” невесте, сватови на челу са барјактаром. Има и оних који и даље за свадбено весеље изнајмљују здравичаре, који изговарају здравице, као што је то некада било - испричала нам је Ашанин. - Некада су свадбе трајале најмање два дана, а чешће три или четири. Прво су биле момачке и девојачке вечери, сутрадан свадба, па онда трећи дан када су првечани, односно када долази младина родбина код младожење, у кућу где се невеста удала. Четврти дан резервисан је за ужу родбину и комшије код младожењине куће. Сада је то обично само вечера у ресторану.

И док су се прве брачне ноћи некада завршавале тако што су се сватовима показивали бели чаршави поштрапани крвљу, што је симболизовало невестино губљење невиности, данас се у шали говори да младенци прву брачну ноћ проводе бројећи паре од дарова. Јер, многи у данашње време велика свадбена весеља праве и да би - зарадили. Рачуница је проста. У ресторанима и у хотелима у Београду се за свечану вечеру плаћа од 25, па до чак стотинак евра, а у околони Чачка, рецимо од 12 до 25.

- Имали смо око 350 гостију и, када смо све платили, остало нам је скоро 4.000 евра. То нам је довољно за сам почетак заједничког живота, да купимо нешто намештаја, можда и неки половни ауто - казали су нам Марко и Ана, тазе младенци из Чачка.

Слично су прошли и Београђани Мирко и Невена, који су на 145 гостију, како су нам рекли, “у плусу” око 5.000 евра, иако им је издатак за свадбено весеље био 11.000 европских новчаница.

Угоститељске шатре, не­­­када су биле готово уобичајен декор чак и у предграђима српске престонице. Данас се о томе само прича. Слично је и унутрашњости.

- Претходне две године на прсте једне руке могу да избројим колико је било свадби под шатрама. Неће људи никакву обавезу. Оду у хотел, сви ноге под астал. Тако сада свадба траје од пет поподне до 12 увече и крај. А, срећних времена лумповало се по три дана под шатрама, било да је топло, кишовито или хладно време. Сваку шатру сам морао да крпим после свадби, јер је била избушена од метака. Е, то су била весеља... - испричао нам је Србољуб Милојевић, најпознатији шатраџија у чачанском крају.

Не само да је у Србији све мање старих добрих свадби и обичаја, него и самих свадбених весеља. Момци, посебно они у сеоским срединама, зато не пропуштају да на свадбама на које долазе наруче песму “Јесен дође, ја се не ожених...”

НЕДЕЉА ЈЕ ДАН ЗА ЛИТУРГИЈУ И СТУПАЊЕ У БРАК!

МЛАДЕНЦИ у Србији, а и њихови сватови, према мишљењу протојереја проф. др Љубивоја Стојановића, све чешће заборављају да је централни догађај свадбене церемоније црквено венчање.

- Весеље које, након тога, следи треба да се ослања на тај свети чин, у коме се благослови љубав и ступање у заједницу двоје људи, а не да, та прослава буде сама себи циљ, као што је, на жалост све чешће случај - објашњава проф. Стојановић. - Ако се изгуби из вида лепота светости и радост венчања пред Богом и црквом обесмишљава се и читав тај чин.

Наш саговорник примећује још један апсурд. Наиме, младенци, из практичних разлога, венчање организују суботом, иако је то задушни дан.

- Обред ступања у брачну заједницу, наиме, требало би вршити у недељу, за време литургије, јер се, тако и свештенство, али и сватови моле за младенце и њихову љубав - указује др Стојановић.

(М. Љ. П.)

НЕЗВАНИ ГОСТИ

НА некадашњим свадбама један сто обавезно се остављао за непозване госте, такозване кокањаре. Људи су веровали да ако не буде кокањара да ће их бити малер, па су они гошћени и боље него звани гости. Данас сваки непозвани гост није добродошао.

ЈАБУКА ПРЕКО РАМЕНА

ОД старих обичаја на свадбеним весељима готово да су заборављени они када зетови млади краду ципелу, па девер мора да је плати, када зетови откривају цреп на младожењиној кући, све док им довољно не да дарова. Бацање сита на кров, и јабуке преко рамена такође се данас ретко поштује, као и да млада носи и обрће наконче.

Оно што је, са друге стране, дошло са запада, сада се све више “убацује” на наше свадбе - младина подвезица, младожења не сме да види младу у венчаници, урнебесне девојачке вечери...
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4085
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron