Свадбени обичаји

Колективна духовност: стара српска вера и "сујеверје", фузија православља и старе религије, за и против српске народне религије, праслике: Видовдан -> Световид Свети Сава -> Дабог, архетипи, аутентична самоникла духовност

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Сре Феб 08, 2012 3:13 am

Свадбе на Мајевици

Слика
Cвaдбa, 1950-e, Majeвицa, PC

Свадбе су свугдје у свијету један од најлепших догађаја, и можда и најважнији догађај у животуједног човека, јер након тог чина човек почиње активно да учествује у стварању једног новог живота. Зато су сећања на њих још увек тако јака јер се човек радо сећа многобројних свадби, и свака од њих је имала нешто посебно и карактеристично и свака је била посебна прича за себе, а то се лако не заборавља.

И на Мајевици је било тако, сјећам се многих свадби, прве које су ми дубоко остале у сећању везане су за моје рано детињство још пре него сам пошао у школу. А то су биле свадбе које пролазе путем поред кућа, јер где би једно дете могло видети свадбу него када она пролази поред куће.Сјећам се, женио се наш комија Бранко однекуда из Завршја па су сватови на уласку у село, тако рећи били су скоро дошли до куће младожење, али су били ус пут почешћени од мог стрица и оца у знак добродошлица новој млади у наше село. Дуго година сам касније виђао нашег комшију Бранка и његову жену Мару како су увјек заједно на свим тешким и лаким пословима. Баш као што у Светом писму пишу "у добру иу злу док нас смрт не растави". Који је то био доживљај за нашу дјечију знатижељу, свадба у селу; толико лијепо обучених људи на једном месту, веселих и распјеваних ... А тек хармоникаш, уз хармонику иде и добош, неизоставан свадбени музички инструмент. Добош се далеко чује и када год се негде на обронцима Мајевице огласи добош одмах се зна да је тамо нека свадба, тако се ноћу према звуцима добоша лако одређивао курс кретања свадбе. Касније учествујеш у свадби али само ако се догађа ту у фамилији или комшилуку ...
У прву велику свадбу ишао сам када се мој ујак Срећко женио из далеке Чакловице у Растошници. Цијелу ноћ смо путовали, иако је било напорно нисам осећао умор. Јер свадба је догађај и кад си позван да учествујеш осјећаш се важним јер си дорастао да идеш у свадбе а то је знак да се приближило време и твоје женидбе. Време када се пуштала са длана "шака бака" да покаже одакле ћеш се оженити или где ћеш се удати. Можеш заврштити велике школе и неписмен бити, бити на положају и нико и ништа бити, бити богат или сиромашан али ниси у животу ништа урадио ако се не ожениш или не удаш и децу не изродис. Зато су те "шака баке" са длана пуштали сви и то најчешће када су сами.

И ишли смо целу ноћ у ту Чакловицу, али била је мјесечина. Морали смо ноћу ићи јер млада није била "сигурна". Сјећам се отишао је отац и још неки са њим да пре доласка свадбе чувају младу да не "слаже". Кажу чак су је и у подрум куће затварали.Јер преломни су то тренутици у животу девојке иу младој глави роје се разноразне мисли.а треба помоћи младим људима да заснују породицу. То се радило онда када су људи били млади, када децу могу рађати а не када све имају и када су добре материјалне прилике за то.

И данас се сјећам стигли смо под кућу покојне бабе некако у зору када свиће дан. Разградише богаз који је ујак вјероватно морао после свадбе сам заградити јер се сматрало да се разградњом богаза и прелаза укалњају препреку на брачном путу младенаца та и на сам дан свадеб важно је да им се помогне да се препреке уклоне.

Између толико лијепо одевених људи увјек најљепша међу њима је била млада, најлепша и за нас децу увек најинтересантнија. Јер све свадбаре знаш, виђао си их и обучене или прљаве, како у раду у пољу тако и на свечаностима, али млада је бивала обично из неког другог села и из неке друге фамилије, а често богами и преко саме Мајевице. Сјећам се свадбе мог старијег рођака, млада је стајала у коњским колима, иако су кола ишла по макадаму, али пошто је за нас млада нешто посебно онда човек помисли и да има неке посебне способност и снагу. Увјек је млада била лепа и лепо обучена. И била јеје то правасвадба а после тога пилав.Ту се и седам дана јело и пило. А то се дуго памти.
Некако ваљда због тога што је пилав био велики торшак, после полако нестадоше и ти пилави. Дође неко друго време. Неке брзе свадбе, неке свадбе у којима имају само млада, младожења у кум.Неке свадбе без сватова. Изгуби се некако и то кумство које је традиционално неговано. Некако време измјени све вредности. Свако свакоме је кум, кума има и младожења и млада. Старије оца и мајку, дједа и бабу, непитас више ништа, почеше се кидати традиционална кумства ...

Временом пролази дјечачко доба и када се полако стаса у момче онда су свадбе биле једино место забаве како за момке тако и за девојке.
Старији Свадбари су водили рачуна о процедурама и обичајима а момци и девојке забављају се, заборављајући сав тежачки живот тог и претходних дана, све муке и патње које су имали непосредно до поласка свадбе.
Било је разних свадби; ноћних и дањских, тајних у одласку а јавних у повратку , а било је и оних које су се без младе вратиле, али то онда и није била нека свадба, али су ипак остајала дубока и незаборавна сећања на њих.
Свака је свадба била прича сама за себе; млада се није лако извлачила из родитељског дома поготову ако удаја није претходно била договорено са младиним оцем. Зато је обично испред свадбаре ишла једна претходница која је припремала пут младе из куће родитеља до сусрета са свадбом. Увјек је то било узбудљиво и напето. Сећам се једне такве у засеоку Петровићи у Тобуту.
Ако је ноћ ведра и испуњена месечином онда се сватови лепо проводе, али често је киша знала да окупа сватове, да их успут прати јака хладноћа и дубоки снијег, али све то никоме од сватова није падало тешко сви су ишли за једним циљем а то да да млада стигне у младоженин дом, и тада весељу није било краја.
Зато искупљане сватова није био лак посао, требало је заслужити да ти се иде у сватове, треба посебно водити рачуна како окупити сватове ако је тајност свадбе била битна у одласку по младу. За оне младиће и девојке који су чинили добро обично се њиховој доброти узвраћало речима и обећањима да ће им се ићи у свадбу када се буду женили или удавале. Треба пазити колики су напори потребни ако је млада далеко, а богами ако је млада далеко и сватовима понестаје снаге треба и смислити крај чије куће сватове провести да би се мало окријепили колачићима и ракоје које домаћин изнесе.
Зато је било срамота за домаћина крај чије куће свадба пролази да не изнесе понуде за освежење сватова.
Али право весеље настаје тек када се млада доведе у дом младожење, тек тад се сватови могу да се опусте ... Јер млада је могла да се изгуби, да јој родитељи не дају а често богами и да шмугне на другу страну са другим сватовима.
А када се једном свадба направи онда се више никад не може правити са истим младожењом и младом. Јер други пут то и није свадба.

Лијепе су мајевичке свадбе биле, ипак се на свадбама лепо јело што у друге дане није билон баш тако, можда у богатијим кућама али таквих је било веома мало.
Зато су се очеви и мајке дуже припремале за свадбе ; ако у кући имаш сина за женидбу онда требаш да у обору имаш и Дебељака за клање, у бурету ракије за повећи број свадбаре, а за ћерку мора бити припремљено рухо и поклони.
Тако постоје моноге народне изреке на тему свадбе и женидбе. Кажу: "Младу у кућу а јарам уз кућу", тамо где су се морали волови продати да би се откупила нека млада.
А колико је то важан догађај види се и по томе да младић све док се не ожени не размишља о печалби или неком озбиљном занимању, тек када се ожени онда обично одлази негдје на рад у неки други град или у Бачку или у неку другу државу. Јер живот је постао озбиљан, деца долазе и породица се мора хранити ...
А то је један нови живот у коме иза себе треба да оставиш потомство, да ти је кућа богата прво чаљадима па тек онда пуним амбарима и оборима.
И данас под Мајевицом иу Семберији са којом се Мајевица скоро стопила, дошло је опет неко ново време. Сваке суботе и недеље одјекују улице града Бијељине сиренама аутомобила сватова који се веселе у најљепшој слави младих људи. Сада ретко има свадбе без сватова. Данас свака девојка хоће да обуче венчаницу и да обиљежи нови почетак живота. Сада је неко друго време. Сада се гледа и шта млада и младожења имају. Данас се гледа шта имаш. И нове генерације се досетиле и кажу: и брак из рачуна је добар ако је рачун исправан.

Време када је девиза била; најбоље је од виљушке и кашике кренути у живот је брзо заборављена, па се данас каже; најбоље је од пуне куће ... уз то само да додам ... пуне куће - пре свега децом па онда знањем и имањем.

Мајевичанин
majevica.de
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Суб Мај 12, 2012 10:39 pm

SVEKRVA U SVADBENIM OBREDIMA

Svekrva - osoba čija je uloga posebno izražena u svadbenom riutalu.
Ona dočekuje snahu sa hlebom, vinom, zapaljenom svećom, medom (šećerom) i maslom. Pred kućom joj daje sito sa žitom i drugim plodovima, u koje se stavlja šećer ili bombome, što mlada posipa po svatovima, a sito baca na kućni krov. Svekrva uvodi snahu u kuću. Nevesta najpre maže dovratnik, a negde i kućni prag i dovratnik, medom i maslom. U prošlosti je pre ulasku u kuću ljubila prag. Svekrva je zatim uvodi u kuću i vodi tri puta oko ognjišta, koje nevesta daruje i simbolično ljubi. Ona podstiče vatru, prihvata se za verige i gleda kroz kamin. Iz ovoga se jasno vidi uloga svekrve u primanju i uvođenju novog člana domaćinstva - snahe, u porodični kult.

Rituali pokazuju da su usmereni na uspostavljanje veze s kultom predaka, a svekrva je posvećeni posrednik, sveštenica i, verovatno, mitski predstavnik božanstva domaćeg kulta. Ona treba i da uputi mladu u domaći kult i da joj obezbedi naklonost predaka, kojima će od tog trenutka služiti i biti im potčinjena u novom domu da bi je oni prihvatili i postali njeni zaštitnici.

Kod svih slovenskih i uopšte indoevropskih naroda glavna uloga svekrve je istovetna: uvođenje neveste u rodovske i porodične kultove.
...
Sve što je izloženo, kao i mnogobrojni običaji iz drugih krajeva, pokazuje koliki je značaj i poštovanje uživala žena - majka u domaćem kultu, pa se uloga svekrve može dovesti i u vezu s kultom Velike majke.

Tekst iz Srpskog mitološkog rečnika.
Slika: srpska svadba, Zrenjanin, 1909.

Слика
http://www.facebook.com/pages/Svevlad/260116062641
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод sunessence » Нед Јул 08, 2012 12:05 am

talican пише:Свадбе на Мајевици

"шака бака"


Први пут чујем за ово. Може неко појашњење?

Иначе, баш лепа тема; једна од мојих омиљених када су обичаји у питању. :)
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Нед Јул 08, 2012 1:25 pm

Нисам ја аутор. Само сам копирао текст са сајта majevica.de
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод sunessence » Нед Јул 08, 2012 2:02 pm

Знам, знам - него верујем да бар неко на форуму зна шта би то могло бити.

Занимљива су ми та гатања. На пример, баба ми је причала да је у селу поред њеног живела жена која је препипавањем зглоба нечије шаке процењивала да ли ће та особа имати мушке деце. Касније сам се са сличним стварима срела у некој популарној литератури која се бавила европским династијама - свака од жена која је требало да се уда за неког племића, морала је да се сусретне са неком од тих госпођа. :D Све ми је то интересантно.

Него, који обичаји су вама занимљиви? Јесте скоро чули за неке за вама нове? Симболика свих свадбених обичаја је мање-више иста: плодност, заједништво, дуговечност, (мушки) здрав пород... Али скоро сам чула за обичај - не знам колико је распрострањен - када се млада изводи из куће својих родитеља, неко од укућана који остају је позове по имену. Ако се окрене, деца које се роде у том браку ће личити на младу и њену породицу, а ако се не окрене, личиће на младожењу и његове. Ето, то звучи као нешто што би требало имати на уму. :D

А, да! Шта мислите о веровању да младожења не сме да види венчаницу пре венчања? Мени није јасно откуд то веровање код нас, јер ми јако "мирише" на католицизам - код њих младожења види младу тек онда кад је отац поведе ка олтару, где чека младожења. Код нас има низ обичаја које ваља испоштовати пре самог чина венчања, а који подразумевају присуство младенаца, па се венчаница свеједно МОРА видети пре венчања...
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Свадбени обичаји

Порукаод Svetovid » Нед Јул 08, 2012 2:13 pm

sunessence пише:Него, који обичаји су вама занимљиви?


Проводаџисање. --> viewtopic.php?f=21&t=920#p13765 :vamp Криво ми је што је тај обичај нестао. Мислим да је то бољи начин од "спонтаног" упознавања. Тј. више је било спонтаности у проводаџисању него у овоме што се данас назива спонтаност.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Свадбени обичаји

Порукаод sunessence » Нед Јул 08, 2012 2:22 pm

О, дааа. :D Са тим се потпуно слажем. Нисам ни знала да има тема. :)
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Свадбени обичаји

Порукаод Svetovid » Нед Јул 08, 2012 2:55 pm

Како да не, има и о модерним проводаџијама, агенцијама за упознавање ---> viewtopic.php?f=21&t=1289#p22883
Ми фрустрирани форумаши :vamp често отварамо такве теме.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Чет Јул 19, 2012 12:50 am

Naši običaji - Doba za ženidbu i udaju

Слика
Svadba u Srbiji, oko 1916.

Prvi propis za ženidbu i udaju u Srbiji izdat je 1837. godine. Te godine, 4. aprila, knez Miloš Obrenović je potvrdio Pravila pri zaključivanju supružestva i svršavanju tajne braka koje je 16. marta propisao mitropolit beogradski Petar Jovanović. Po ovim pravilima "nijedan momak ne može da se venča pre navršene sedamnaeste godine, ni devojka pre četrnaeste godine". Kasnije, 1844. godine je odredba ovog propisa zamenjena paragrafom 69. i 72. građanskog zakonika, po kojima se ne može stupiti u brak "ako momak nije svršio sedamnaestu, a devojka petnaestu, osim u slučaju razrešenja od nadležnog arhijereja učinjenog".

Слика

Za naš narod koji je živeo pod Austrougarskom, važili su propisi građanskog zakona te zemlje. Po njemu, i momak i devojka su se smatrali zrelima za brak od navršene četrnaeste godine, a po ugarskom, momak je bio zreo za brak kad napuni osamnaest a devojka navrši šesnaest godina.

Слика

Međutim, ovi zakonski propisi nisu bili u saglasnosti sa narodnim poimanjem o dobu za ženidbu ili udaju, i dokle ih je bilo, ženidbe i udaje mladenaca su se vršile u mnogo ranijim godinama.Crkveni i građanski propisi vodili su računa samo o fizičkoj zrelosti mladenaca (pubertos). U narodu su mnogo važniji bili drugi razlozi za stupanje u brak, kao prvo, da se ženidbom dođe do žene, verne i pouzdane radne snage ili do njenog miraza.Sem tih razloga, za vreme Turaka, važna je bila i pojava poznata kao danak u krvi - odvođenje muške dece u Carigrad od kojih su stvarani janičari. Da bi svoju decu zaštitili od ovog danka, naši preci su svoju decu ženili jako rano, jer Turci nisu kvarili brakove, ma kako da su bili zaključeni.Još jedan razlog ranog sklapanja brakova jeste stvaranje novog ili učvršćivanje starog prijateljstva između dve porodice.Ti brakovi su često "ugađani" bez znanja budućih mladenaca, te se u često slučajva pre samog čina sklapanja braka, buduća mlada i mladoženja nisu ni videli.Dešavalo se da se muškarcima posle venčanja ne dopadnu njihove žene koje su im roditelji nametnuli i ne razvodeći se, bežali su u druge "zemlje" gde su se ponovo ženili svojom voljom.

Слика

Važan je bio i red pri ženidbi/udaji, "jer ne biva da se uda mlađa od starije". I kod mnogih drugih naroda, mlađa ćerka ili sin nisu mogli da stupe u brak pre svojih starijih i smatralo se da ako do toga i dođe da takav brak nije izvšen prema običaju.Danas je ovakav običaj zadržan u ruralnim delovima naše zemlje.

http://olbrih.blogspot.com/2012/04/nasi ... udaju.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Свадбени обичаји

Порукаод talican » Нед Авг 12, 2012 10:51 pm

Слика
Svatovi u selu Brgule kod Vareša, šesdesetih godina prošlog vijeka
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на ДУХ СРПСТВА - словенска религија и српско православље

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron