Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Пон Јун 20, 2016 6:24 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Пет Јул 01, 2016 5:58 pm

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... -muke.html
audio

Светац!?
Наш данашњи гост је др Момчило Диклић, аутор књиге "Светац".
Разгоараћемо о томе може ли Алојзије Степинац да буде проглашен за свеца, као и о узроцима и последицама крајње спорне, за српску страну скандалозне, изложбе у Бриселу.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Griz Lee » Пон Јул 11, 2016 12:35 am

„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Пон Јул 11, 2016 7:40 pm

http://rs.sputniknews.com/intervju/2016 ... a-NDH.html

аутори документарног филма „Завештање“, редитељ Иван Јовић и директорка филма Моња Јовић.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Суб Јул 30, 2016 1:52 pm

Шешељ: Срећом што су у Хрватској на власти отворене усташе

субота, 30.07.2016. у 12:59

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ казао је да га искрено изненађује што овога пута Србија ипак реагује на хрватске провокације.

„Српски званичници не остају глуви и неми на оно што се догађа у Хрватској. Имали смо обичај у протеклих 16 година, који год да је био режим у Србији, да показује извесно снебивање, извесну помирљивост - шта год Хрвати да нам раде, они су то углавном ћутке трпели. Ово је први пут за тих 16 година да се отворено каже и о природи хрватског режима и о природи хрватске државе”, рекао је Шешељ за „Спутњик”.

Хрватска држава је, према Шешељевим речима, „могућа само као усташка држава и свака власт у тој држави може да буде само усташка власт”.

„За Србе је срећна околност да су у Хрватској тренутно на власти отворене усташе. За Србију су најопасније прикривене усташе који се вербално залажу за пријатељство, помирење, добросуседство или поштовање права националних мањина, а на делу су, како каже, много гори од отворених усташа”, навео је Шешељ, преноси Танјуг.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Пон Авг 01, 2016 11:55 am

Хрватска живи по правилима НДХ


Љиљана БЕГЕНИШИЋ | 31. јул 2016. 19:45 | Коментара: 3
Историчар Миле Бјелајац о рехабилитацији Степинца, оживљавању усташтва, мржњи према Србима, Главашу, Јасеновцу, "Олуји"...


НАЧИНОМ на који реагује на актуелне догађаје, почевши од рехабилитације Алојзија Степинца, преко догађаја у Србу, где је држава толерисала дивљање проусташких и профашистичких екстремиста, Хрватска показује да је спремна да изврши ревизију историјске слике НДХ. Питам се да ли ћемо доживети да се обори "комунистички процес" и Љуби Милошу, некадашњем управнику логора Јасеновац, који се после бекства вратио у Хрватску 1947. Тада је ухапшен и осуђен 1948. на смрт, као и Ерих Лисак пре тога, коме је сада уз Степинчев процес, такође, оборена пресуда.



Историчар Миле Бјелајац овако, у интервјуу за "Новости", коментарише бурне догађаје у суседној држави који се нижу један за другим, а сви имају заједничку особину - релативизују злочине учињене над Србима. А укидање пресуде Бранимиру Главашу, оптуженом за убијање Срба у Осијеку, за Бјелајца је - ругање правди.

- Као да се враћамо у деведесете. У Хрватској је било уништено или оскрнављено око 5.000 споменика и обележја антифашистичке борбе, док су обележја поражене НДХ и њени лидери постали прихватљиви симболи. На тлу Хрватске још од прве половине 19. века постоје идеје или стање духа, ако хоћете, које ће извршити припрему за "решавање" српског питања у НДХ. Ко су оци тога, поједини политички фактори, то је историјски неспорно утврђено. Југославија је два пута била земља помирења, а њеним рушењем отварао се простор екстремним решењима.

* Како, као историчар, гледате на рехабилитацију кардинала Алојзија Степинца, који је здушно подржавао стварање НДХ и усташки режим?

- Видим је као настојање да се некако изврши "умивање" једне мрачне и фрустрирајуће прошлости. Уз Степинчев процес, оборен је и процес против усташког пуковника Ериха Лисака. Ово је по мени јача порука и индикатор стања. Он је Павелићев сарадник из емиграције, његов најближи ратни сарадник, отприлике као Химлер до Хитлера. Формира и стоји на челу усташких безбедносних и полицијских снага. Потписивао је одлуке о одмаздама, хапшењима, упућивању у логоре и стрељањима. Лисак и генерал Мошков вратили су се у септембру 1945. из привремене емиграције да наставе тамо где их је крај рата прекинуо. Ступају у везу са Каптолом и прикривеним ратним сарадницима.КОСОВО

РЕЛАТИВИЗОВАЛО ПИТАЊЕ ГРАНИЦА
* МЕЂУНАРОДНА заједница, када инсистира на регионалној сарадњи и помирењу, Косово посматра као независну државу.
- И даље се примењују двострука мерила, што не говори у прилог добрим намерама. Мислим да су на сцени још исти они геополитички интереси који су стајали иза војне интервенције и који још до краја нису реализовани. Ту је корен притисака. Имамо и превише нових сазнања у протеклих 17 година да видимо да се рат инсценирао као наводно једино решење. Направљен је преседан који ће породити многе будуће сумње, страхове и конфликте. Националне мањине су добиле право да инсистирају на сецесији и да при томе одвоје и компактан део матичне нације, претварајући је у обесправљену мањину. Релативизовано је питање постојања државних граница. То не може да буде добро.
* Да ли је Степинчева рехабилитација огледало данашње Хрватске и да ли показује у ком ће правцу даље ићи хрватско друштво?

- Одлука суда је свакако само слика времена. Судски процес је имао елементе политичког, али то није целовита слика. Пре процеса, свесне осетљивости питања, нове југословенске власти покушавају да сугеришу Ватикану да га склоне из Хрватске. Степинац се, несумњиво показао као опонент мерама ограничавања утицаја цркве на државу, али то га историјски не ослобађа одговорности за верску нетолеранцију, промовисање и благосиљање НДХ упркос евидентних злочина, али пре свега за настављање послератних веза са злочинцима повратницима који су спремали нове терористичке акте. Поменимо да је др Владимир Бакарић 1945. писао Кардељу да је истрагом против Лисака добијено доста материјала да се компромитује читаво вођство Католичке цркве у Југославији на челу са Степинцем. Бакарић излаже намеру да се то искористи за чишћење у црквеним редовима.

* А какав је био Титов став?

- Сам Тито је врло одлучно реаговао када су амерички конгресмени 1950, као услов за помоћ, тражили ослобађање Степинца или његово слање у манастир. Броз је тада био децидиран у изјави за "Њујорк тајмс" да се једна земља не може уцењивати особом "која се огријешила о толико закона и коју читава земља зна као ратног злочинца". Истакао је да се Степинац јако огрешио о православни део становништва, "и они не би одобрили ако бисмо га ми пустили". Дакле, и онда су постојале унутрашње и међународне околности. Али овде се данас свакако не ради само о утврђивању формалних повреда правне процедуре, овде је у средишту Степинац као симбол једног времена, и то не баш неутралан. Ако би се на пример применио данашњи принцип о "удруженом злочиначком подухвату", Степинац би сигурно, захваљујући позицији коју је имао, тешко избегао одговорност.

* Да ли судска одлука о Степинцу може да буде увод у његову канонизацију?

- Одлука суда није "обавезујућа" за Ватикан. У времену екуменских настојања, Степинчева радикална уверења против других вероисповести, нису добра препорука. Чињенице из његових дневника га разоткривају у правом светлу, а да не помињемо благонаклоност и јавну подршку НДХ. За њега је стварање те државе био знак "провиђења". Он јој сваке године држи "Те Деум" и после свих страшних злочина које осуђује и сам немачки опуномоћени генерал у НДХ, Хорстенау. Исти генерал бележи и масовна убиства прекрштених Срба. На то нема примерене реакције, за разлику од крајње енергичног залагања надбискупа за ухапшене функционере и припаднике војних формација НДХ.


* Колико у преговорима са Ватиканом може бити уважаван став СПЦ, која се оштро противи канонизацији Степинца?
- Ватикан је стара католичка институција, али и држава која коначне одлуке доноси пажљивим вагањем свих околности са становишта не само садашњег тренутка него и жељене перспективе. Упозорења СПЦ ће се свакако узимати у обзир приликом тога. Верујем да Ватикан неће донети исхитрену одлуку која би имала трајне реперкусије.

* Приближава се и 4. август и 21. годишњица "Олује". Док се српска страна олако оптужује за геноцид у Сребреници, ћути се о ономе што је урађено Србима у Хрватској. Да ли је "Олуја" геноцид?

- Без "Бљеска" и "Олује" није могло бити радикалног етничког чишћења српског становништва са подручја данашње Хрватске. То чишћење и редуковање Срба на занемарив проценат, после рата доживљавано је као велика тековина која се не сме угрозити. О томе сведоче јавни говор, иступање посланика у Сабору, политичких личности па и културних радника. Другим речима, учинити све да се избегли више никада не врате. У тој функцији је низ ситних поступака који стварају психозу неповерења, страха и бесперспективности уколико се не промени име и вера. Према попису становништва 1991. од 4.784.265 становника, Срба је било 581.663 (12 одсто) и Југословена 106.042 (6 одсто). А данас?

* Тај процес чишћења Хрватске од Срба почео је на територији НДХ, с тим што их је највише страдало у Јасеновцу?

- Оно што се догодило у НДХ је по свим прихваћеним дефиницијама био геноцид над српским народом и Јеврејима на читавом подручју НДХ које је тада обухватало и Срем и БиХ. Редуковати питање геноцида само на Јасеновац представља извесну манипулацију. Мапа страдалишта је огромна. Околина Бјеловара, Глина, Вељун, Срб, Сремска Митровица, Бањалука, Бихаћ, Босанска Крупа, Пребиловци, Јадовно, Паг.

* Зашто Европа на све то упорно ћути? Као да и сама помало заборавља тековине антифашизма?

- Европа није нешто јединствено по свом менталитету, увек прогресивно. Европа је, такође, простор подељених друштава у свакој земљи понаособ. Менталне последице Другог светског рата, а потом Хладног рата још су делатне. Изједначавање нацизма и комунизма допринело је релативизацији слике Другог светског рата. Овај нови тренд оставља по страни хипотетичко питање у каквом бисмо свету живели да нису побеђен нацизам и фашизам у Европи. Идеологија крви и тла покренула је ратни ужас у коме је требало да нестану читави народи. Данас су то за неке непријатне успомене којих се треба решити.

* Верујете ли да је могуће доћи до помирења у региону, што је један од главних политичких циљева?

- Желим да верујем, али многи индикатори пре сугеришу да није намера истинско помирење већ пацификација и контрола простора, па ако хоћете и у економском смислу. Један од индикатора су и двоструки стандарди. У многим случајевима и даље се инсистира на пропагандним клишеима из времена балканских сукоба на штету само једне стране, у овом случају српског народа, а потом и Србије.



ТЕРОРИЗАМ У ЕУ - РЕВАНШ ЗА СРУШЕНИ ИСТОК

* ЕВРОПУ потресају бројни терористички напади. Да ли је западни свет погрешио у нечему, па га је сада сустигла казна?

- Од осамдесетих до данас подстицао се један тренд стимулисања радикалног и борбеног исламизма из прагматичних разлога. Ти "савезници" у некој фази почињу да делују самостално. С друге стране, слике порушених градова у Авганистану, Ираку или Либији, не могу а да не дају моћ конзервативним клерицима или агитаторима да у срцу Европе проповедају реванш. Једностране медијске интерпретације рата у Босни, Чеченији, на Косову или Сирији и Јемену данас, дају свој допринос, такође. Једном су екстремисти "борци за слободу и демократију", имају сву логистичку подршку, а потом њиховим екстремизмом и крвавим акцијама плашимо грађане Европе. Бирачке масе ће реаговати инстинктивно и отвориће се демократским путем успон најрадикалније деснице. Могуће је да поново прокључа потиснута европска прошлост.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... vilima-NDH
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Нед Авг 07, 2016 8:58 am

Miroslav Janković: Zašto Hrvati mrze Srbe?


Miroslav Janković, novinar | 06. avgust 2016. 14:22 | Komentara: 2

U njihovoj psihologiji se ugnezdio za sva vremena bol konvertitstva. Hrvati imaju dva-tri izrazito oštra kompleksa teritorijalnog i nacionalnog identiteta


NA ovu temu napisani su brojni oprečni tekstovi u kojima su dati manje-više isti odgovori: Srbi i Hrvati su dva najsličnija naroda na svetu, govore jezikom koji se razlikuje u "pet deka", ali su teško oboleli od kompleksa narcizma malih razlika, kako je tu stvar nazivao Frojd, stilizovani analitik ljudske psihe.


A brutalni dijalektičar srpsko-hrvatskih odnosa Miroslav Krleža napisao je da su Srbi i Hrvati dva komada jedne balege, koju je točak zaprežnih kola balkanske istorije prepolovio na dva dela. Između Frojda i Krleže leži lepeza raznoraznih teorija o hrvatskoj mržnji prema Srbima, koja je po jednima eksplodirala tek u 20. veku, a po drugima postoji odavno.

Dobrica Ćosić je u trilogiji "Vreme zla" kroz dijalog Vukašina Katića i Slobodana Jovanovića iznedrio tezu da nas Hrvati mrze jer smo im u Kraljevini SHS bili siromašan gospodar, pa su nam zato 1941. uzvratili genocidom. Oni su Kraljevinu doživeli kao srpsku, mračnu tamnicu, gladnu, golu i bosu, nakon bogate i prosvećene Austrougarske. A psiholozi kažu da siromašan gospodar na posebno bolan način vređa potčinjenog.

U Hercegovini, gnezdu hrvatske mržnje prema Srbima, već su u prvoj godini života Kraljevine SHS Hrvati pevali a, uz njih, muslimani pripevali: "Dok je bilo Franje, bilo je i panje (hleba), onda došlo Bre (Srbijanci) i odnelo sve."

Oni koji vole da rone dublje u istoriju, ovako demantuju Ćosićevu teoriju: Katolička crkva je još krajem 18. veka lukavo okrenula hrvatsko pučanstvo, posebno zagorsko-slavonsko, protiv Srba. Koji su u to doba bili brojni i odani austrijski graničari, štiteći je od turskih prodiranja. Za to su primali ajluk (platu) od kante ulja, vrećice brašna, fišeka soli i flaše petrola (gasa) za lampu. I imali su osedlanog konja. Za to vreme su hrvatski mužici, seljaci, za šaku kukuruznog brašna vazdan kopali vlastelinsku zemlju mađarskih grofova i latifundista. Dok su im leđa pucala od tereta, crkva ih je po njima šibala lažima da Srbi uživaju, konja jašu, sablju pašu i još platu primaju.

Na autentičnom bolu, siromaštvu i jalu (zavisti) hrvatskog seljaka, katolički popovi su u narodu izgradili svoj potonji ogromni autoritet u poslu propovedanja srbomržnje.

Neki tvrde da je Vuk Karadžić pobrisao najveću razliku između Srba i Hrvata kada je Latine, kako ih je zvao, uveo u srpski jezički korpus, darovavši im na već dorađeni pravopis. Umesto da ih je ostavio u lokalnoj kajkavštini/čakavštini, gde bi se osećali tesno i inferiorno, jer bi ih s prostora bivših dveju Jugoslavija na primer razumeli donekle samo susedni Slovenci. Ali Vuk je bio kulturni preteča komunista i Jugoslovena. Za šaku malog mita od Kopitara, sinekure za štampu Pravopisa i Rječnika, naneo je ogromnu, potonju štetu srpskom narodu. Uveo nam je zlog brata prvo u jezičku kuću, a potom i u ostale odaje, čija je mržnja prema nama ubrzo dobila snagu istorijskog huka. Koju su podupirali i uvećavali hrvatski moćni saveznici, a koji su istovremeno bili naši još moćniji neprijatelji.

Između redaka ovih teorija provlačile su se i mnoge druge, rasističke. Otac hrvatske domovine dr Ante Starčević, inače lički polu-Srbin, tvrdio je da su Srbi vlaški nakot, nečista rasa, bića niže vrednosti i smeće od naroda jer su legura Cigana i Vlaha.

Dr Ivo Pilar, njegov sledbenik i otac hrvatske geopolitike, pisao je da su Srbi niža rasa, jer imaju crnu, kovrdžavu kosu i debelu dlaku naspram hrvatske: plave, prave i tanke. Da su zlo Balkana, nomadske vucibatine, malobrojni narod, ali otrovan kao mala zmija, s neukrotivim razbojničkim i pljačkaškim nagonom u sebi.

Dodavši da oko 64 posto Srba ima izrazito tamno lice, mrke su masti i nalik ptici grabljivici. Lice Srba je lice pravoslavlja, uzvikivao je on. Zvao ih je je smrdljive kaftanlije (kaftan: turski kaput). Dr Dominik Mandić, Pilarov sledbenik, izneo je teoriju da Srbi potiču iz severne Afrike, od crnih Mavara, koji su kao rimski legionari došli na Balkan i pomešali se sa stočarima Vlasima: on Srbe u svojim knjigama naziva još Mavrovlasima.

Tuđmanov hadezeovac dr Šime Đodan je devedesetih govorio da Srbi imaju male mozgove u velikim i trokutastim glavama, kakve su imali daleki ljudski preci, naspram izduženih, elegantnih i gospodskih hrvatskih lobanja, itd.

Na ovome đubrištu je uzgojena hrvatska mržnja prema Srbima. I neprestano buja. Hrvati imaju dva-tri izrazito oštra kompleksa teritorijalnog i nacionalnog identiteta. Jednom su nogom na Balkanu, a drugom na Mediteranu, u Austrougarskoj su bili dodeljeni Pešti na upravu, a ne Beču. To su doživeli kao veliku uvredu i poniženje, jer su pod bečkim nadzorom bili Slovenija, Bosna i Vojvodina.

Dakle, Hrvati su bili druga austrougarska liga, a to večno boli. Budući da je veliki deo Hrvata nastao unijaćenjem Srba, u njihovoj psihologiji se ugnezdio za sva vremena bol konvertitstva, a on je neizlečivi rak duše.

Iz tog pretinca hrvatske svesti je suknula srbomržnja i sevnule su ustaške kame. Čiji sjaj i siktavi zvuk kao da se nanovo vide i čuju iz reči današnjih potomaka pomenute hrvatske rasističke naučenjačke half-linije: Starčević-Pilar-Mandić.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Пон Авг 08, 2016 6:48 pm

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... utano.html


Речено и прећутано




О положају Срба у региону



Српски народ у региону се током ове и прошле године суочио са повећаним притисцима и даљим умањивањем политичких права или бар с њиховом стагнацијом. У региону, односно у девет суседних и околних земаља, данас живи 1,8 милиона Срба, а њихов најлошији положај је у Босни и Херцеговини и Хрватској, док се напредак у остваривању права види у Румунији и Мађарској.


О актуелној ситуацији и улози Републике Србије, која је, према извештају Напредног клуба, недовољно ангажована у борби за статус и права скоро два милиона Срба који живе у региону, у емисији Речено и прећутано говоре: др Чедомир Антић, историчар, председник Напредног клуба и Саво Штрбац, председник Веритаса
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Пет Авг 12, 2016 8:38 am

Драгомир Антонић: Мржња Срба као државни пројекат




У Хрватској је мржња према Србима стварана плански: у породици, у школи, на мисама, концертима, телевизијским емисијама, новинским текстовима, филму, књижевности, уз подршку државе





Август месец, бар прва његова трећина, у последње две деценије је време међусобног усменог, засад, рата између државе Србије и оног што себе зове државом хрватском чланицом евроунијатске заједнице. Ратује се нотама музичким и дипломатским, саопштењима, изјавама, насловним странама у новинама, телевизијским емисијама. Све у свему, десетак дана међусобног препуцавања. Затим затишје, до следећег августа. Тако ратују "самозване елите".



Срби страдалници, који су избегли хрватску каму и изнели главу на раменима, а њих је преко пола милиона, могу ових дана бар неком јавном гласилу испричати своју муку. За онога који је изгубио све од злочиначке руке, прилика да јавно једном годишње неком исприча сопствену муку доноси какву-такву утеху. У мору објашњавања и анализа, упорно се избегава да каже основно. Гајење мржње према Србима и православљу је основа државне политике Хрватске. Сејање мржње је државни пројекат.

Средином 2014. године објављена су етно-социолошка-антрополошка истраживања младих у Хрватској. Истраживања су обављена 2013. године и обухватала су особе рођене од 1992. до 1995. године хрватске националности. Значи, ради се о особама које су у истраживаном периоду имале између 18 и 21 године. Питања су била уобичајена и једноставна: "Кога бисте највише волели за суседа, па се наведе неколико нација (Срби су били једна од нација); с ким бисте волели да живите; с ким бисте волели да радите; с ким бисте склопили брак"... Иста питања су постављана само у облику "кога не бисте волели за комшију, с ким да радите..."

Одговори су показали да две трећине испитаних не жели Србина или Српкињу за комшију, за сарадника на послу, пријатеља, а камоли за брак. Испитивана је генерација која није имала прилику да сретне, пре злочиначког погрома, живог Србина, те не постоји ни теоретска могућност да су им Србин или Српкиња нешто нажао учинили. Мржња је стварана плански: у породици, у школи, на мисама, концертима, телевизијским емисијама, новинским текстовима, филму, књижевности. Да би пројекат успео, морао је имати подршку свих државних институција. И имао је. Данас се жање оно што је плански посејано. Речи мржње су се укорениле, а неће се дуго чекати да се с речи пређе на дела. У памет Срби. У памет ви које сте на власти у држави Србији.

Драгомир Антонић, етнолог

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... i-projekat
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Порукаод Aнa » Чет Авг 18, 2016 7:17 pm

Logor za decu ili dečji dom?


Savo Štrbac, Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" | 18. avgust 2016. 15:30 | Komentara: 3


Ovo što radi HKV je nastavak revizije istorije i rehabilitacija ustaštva





Na sajtu (www.hakave.org) Hrvatskog kulturnog veća iz Zagreba (HKV) postavljen je 6. avgusta poziv na naučni skup koji će se povodom Sveevropskog dana sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima 20. veka održati 23. (dan sećanja), 25. i 26. avgusta ove godine na temu "Dečji dom za ratnu siročad u Jastrebarskom, 1941-1947".



Slučaj je hteo da sam pre mesec dana bio promoter knjige - recitala dr Vjere Rašković Zec (sestre akademika Jovana Raškovića) "Latice jednog cvijeta", posvećene upravo stradanju kozaračke dece u koncentracionom logoru u Jastrebarskom, u kojoj autorka na osnovu dugogodišnjeg ličnog istraživanja, što podrazumeva i razgovore sa bivšom decom logorašima, opisuje "mučeništvo malih zatočenika i o plemenitom podvigu jedne divne žene - Diane (Obexer) Budisavljević" (citat iz recenzije) u tom jedinstvenom logoru za decu u Drugom svetskom ratu.

U prvi mah nisam ni pomislio da pomenuta knjiga i naučni skup govore o istoj ustanovi.

No, pročitavši pozivno pismo HKV i priloženi tekst-intervju "Ante Beljo: Istina i monstruozne laži o Dečjem domu za ratnu siročad u Jastrebarskom 1941-1945." od 9. avgusta, postalo mi je jasno da je "koncentracioni logor za decu" "evoluirao" u "dečji dom za ratnu siročad".

Naime, u pozivnom pismu se navodi da je ova tema odabrana "u svrhu utvrđivanja istine o ratnim stradanjima ove najnemoćnije, pa ujedno i najugroženije kategorije ratnih stradalnika, istine o brizi o njima onih koji su u njoj sudelovali, a na poseban način slovenačkih i hrvatskih časnih sestara milosrdnica i slovenačkih sveštenika lazarista koji su vodili brigu o župi Jastrebarsko i dečjem prihvatilištu".

A tu "istinu" u pomenutom intervjuu iznosi izvjesni Ante Beljo, član Upravnog odbora HKV i "koordinator projekta". Evo nekih naglasaka iz tog intervjua:

Na Kozari su partizani i četnici do kraja 1941. zajedno ratovali protiv NDH, ali je među njima početkom 1942. došlo do otvorenog rata koji je rezultirao paljenjem sela koja su podržavala četnike i proterivanjem njihova stanovništva; deca iz zapaljenih sela završila su u šumskim zbegovima koji su trajali mesecima, od kojih je veliki broj zbrinut najpre u Jasenovcu i Gradiški, odakle su, njih "između tri i po do četiri hiljade, a možda i više", krajem jula i početkom avgusta 1942. stigli u "dom za siročad u Jastrebarskom"; siročad je bila jako neishranjena i bolovali su od raznih bolesti, poput tifusa, pa im je trebalo posvetiti veliku negu; u Jastrebarskom su časne sestre počele lečiti tu decu i na kraju je samo oko 17 odsto te dece umrlo, dok je ostatak od tog velikog broja kojeg su one primile bio spasen.

Partizani sa Korduna i Kozare 26. avgusta 1942. godine provaljuju u dom u Jastrebarskom i izvode oko tri i po hiljade dece s Kozare, od kojih uzimaju stariju mušku decu u dobi između 10 i 12 godina, a mlađu ostavljaju po šumama, pa su ih seljaci kasnije ponovo vratili na brigu časnim sestrama; mnoga od njih bila su udomljena kod porodica u Hrvatskoj, koje su ih i školovale, od kojih veliki broj i danas živi po čitavoj Hrvatskoj, dok su oni koje su odveli partizani ginuli kao partizanski bombaši, a preživeli su bili "pratioci" Hrvatima vraćenim sa Blajburga.

Grupe takozvanih antifašista svake godine tamo organizuju komemoraciju za tu stradalu decu uz navođenje istih laži koje su navodili krajem 1945/'46, što je "jednostavno strašno slušati nakon toliko vremena, uz brojnu literaturu, i stvarnu istinu o tim događajima". Zato su, objašnjava Beljo, odlučili ove godine, "baš na dan evropskog sećanja na sve žrtve totalitarizma, jer ovde se radi o totalitarizmu i fašizmu, nemačkom nacizmu, te komunističkim zločinima koji su sabrani i načinjeni nad tom nevinom decom na štetu hrvatskog naroda i časnih sestara", održati jedan ovakav naučni skup na kome bi se ova tematika svestranije obradila i štampala u zborniku koji HKV namerava izdati pre iduće 75-godišnjice.

Ovo što radi HKV je nastavak revizije istorije i rehabilitacija ustaštva i NDH u doslovnom smislu značenja tih pojmova, iza koje stoje ugledni naučni, društveni, kulturni i crkveni delatnici poznati i u Hrvatskoj i van nje, koji nesporno imaju veliki uticaj na hrvatsko "pučanstvo". Ono što nas Srbe iz Hrvatske i bivše RSK, ali i Srbe generalno i državu Srbiju kao maticu, treba brinuti, jesu vrlo izgledne posledice ovakvih "istina" koje se neminovno prepliću sa današnjim odnosom hrvatske države prema Srbima jer opravdavaju sve zločine počinjene nad njima i za vrijeme NDH i u takozvanom domovinskom ratu devedesetih. Ako im se ne suprotstavimo argumentovanom istinom i na vreme, mogli bi u tome i uspeti.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron