Допринос Словена светској науци

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Aнa » Суб Нов 26, 2011 8:10 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Svetovid » Чет Феб 23, 2012 8:20 pm

:knjige
AJNŠTAJN je bio veštiji zavodnik nego fizičar, a njegova prva supruga Mileva Marić je bila pravi “genije iz senke” čije je delo u stvari nagrađeno Nobelovom nagradom. Ovo je tvrdo ubeđenje norveške istoričarke mr Anastasije Hajdi Larvol, čije je predavanje “Relativnost jedne ljubavi” održano nedavno na “Kolarcu”, ponovo rasplamsalo polemiku o tome da li je Ajnštajn bio naučni genije ili genijalni manipulator.

Njeno mišljenje je da su se Albert i Mileva dogovorili da zajedničkim radom i znanjem stvaraju naučne radove i tako kreiraju i promovišu jednog genijalnog naučnika i univerzitetskog profesora, koji će zarađivati za celu porodicu. Taj genije je za javnost do sada bio samo Ajnštajn.

- Privatna istorija Alberta i Mileve prošla je mnogo cenzura da bi se održao mit o Ajnštajnu, koji je marketinško-politički proizvod. Taj mit se brani po svaku cenu i zbog njegovog očuvanja je fondacija “Albert Ajnštajn” zabranila objavljivanje ljubavne prepiske Alberta i Mileve. Mali deo objavljen je 1987, a ostatak je odnet u Jerusalim i tek od 2006. otvoren je za javno istraživanje, ali samo delimično - kaže Anastasija Hajdi Larvol.

Upravo ta pisma, tvrdi istoričarka, potvrđuju da je Mileva bila briljantan naučni um, a Albert drzak manipulator.

- Ajnštajnova pisma počinju ljubavničkim cvrkutanjem, a obavezno završavaju postavljanjem zadataka čije rešenje traži od Mileve! Zato su čak i njena malobrojna dostupna pisma nekompletna, jer je cenzura iz njih izbacila matematičke proračune i naučne instrukcije koje je slala Albertu. Milevina pokornost prema Ajnštajnu ne može se razumeti bez poznavanja vremena kad se njihova veza razvijala. Tada žene nisu imale samostalnu profesionalnu karijeru, naučnim istraživanjima su se tada bavile ukupno tri žene u Evropi.

Albert je tokom studija imao prosečne ocene, navodi naša sagovornica. Diplomirao je kao najgori u grupi i nije uživao nikakav ugled profesora. Milevu su još tokom studija na saradnju pozivali najznačajniji fizičari. Ona proučava fotoelektrični efekat na Univerzitetu u Hajdelbergu 1897-98. kod nobelovca prof. Filipa Lenarda, a zatim kod profesora Hermana Minkovskog četvorodimenzionalnu geometriju koja je matematička osnova teorije relativiteta. Upravo tim temama bave se radovi koji su proslavili Ajnštajna, a objavljeni su u vreme dok je bio činovnik u Birou za patente u Bernu.

- Proračune je pisala Mileva noću, kad uspava decu. Veliki ruski fizičar Avram Fedorovič Jofe svedočio je da je u rukama imao originale tri najvažnija “Ajnštajnova” članka, koji su bili potpisani sa Ajnštajn - Mariti. Mariti je bila švajcarska verzija prezimena Marić, pod kojim je Mileva upisana u Gradski registar Kantona Cirih.

Ajnštajn je napustio Milevu čim je 1914. dobio mesto profesora u Berlinu i članstvo u pruskoj akademiji nauka. On obnavlja incestuoznu vezu i ženi se sa Elzom Ajnštajn.

- Albert po običaju izigrava sve dogovore, čak i sudsku odluku da Milevi preda novac od Nobelove nagrade. Ona sebe i decu izdržava davanjem časova matematike i klavira, a Albert novac šalje na kašičicu, iako mu je mlađi sin bio teško bolestan. Kad iziritirana Mileva 1925. traži da joj vrati originale znamenitih naučnih članaka i preti da će otkriti ko je njihov pravi autor, a Ajnštajn joj odgovara okrutnim pismom:

- Stvarno si me dobro nasmejala kada si počela da pretiš tvojim sećanjima. Zar ti zaista nikad makar na trenutak ne sine da niko ne bi ni pet para davao za tvoja lupetanja da čovek s kojim imaš posla nije ostvario nešto važno? Kada je neko niko i ništa, onda tu nema ništa više da se kaže, ali onda taj neko treba da bude skroman i da zaveže. Savetujem ti da postupiš tako.

Albert i Mileva Ajnštajn
Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Svetovid » Чет Феб 23, 2012 8:25 pm

:knjige

Ajnšajn koristio Milevinu ljubav
J. SIMIĆ- B. SUBAŠIĆ | 21. februar 2012. 20:56

Da li je Mileva Marić žrtva mita o Albertu Ajnštajnu. Njeni rođaci pričali kako su “naša dobra Mica i naš ludi zet” ispod duda u Kaću, računali nešto do kasno u noć

Слика
Mileva i Albert Ajnštajn

DILEMA da li bi Albert Ajnštajn (1879-1955) bez Mileve Marić (1875-1948) ikada smislio teoriju relativiteta - živi već 91 godinu, koliko je proteklo od kada mu je uručena Nobelova nagrada.

Norveška istoričarka Anastasija Hajdi Larvol zatalasala je ovih dana javnost svojim nedvosmislenim tvrdnjama da je Albert bio veći manipulator nego naučnik i da je za Nobela zaslužnija Mileva od njega samog.

- Rekla je gospođa Larvol ono što mi, Milevini malobrojni preostali rođaci, zahvaljujući porodičnom predanju, znamo odavno - kategoričan je Dragiša Marić, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kaća.

Dragiša je kao dečak slušao priču o tome kako su “naša dobra Mica i naš ludi zet” ispod duda u Kaću, gde je u porodičnoj kući slavni bračni par sa svojim sinovima Hansom Albertom i Eduardom nekoliko leta dolazio u goste, računali nešto do kasno u noć, uz gunđanje Milevinog dede što toliko troše petrolej.

Svestan je Dragiša da njegovo porodično predanje ne postoji “crno na belo” u naučnom svetu. Možda, kako kaže, tajnu krije Arhiv u Jerusalimu, koji je otvoren tek 2006.godine.

- Albertov i Milenin stariji sin Hans, posle očeve smrti svedočio je da su nekakve tajne službe svu dokumentaciju, kao i Milevina pisma, tajno preselile u arhiv u Izraelu - kaže Dragiša.

PISMA
Iz perioda nastanka čuvene teorije sačuvano je 45 Albertovih i 11 Milevinih pisama. U jednom od njih Albert piše Milevi da će biti srećan kada zajedno završe njihovu teoriju.


Tragajući upravo za tom arhivom i sadržajem pisama, američka profesorka Radmila Milentijević jedna je od retkih koja je dobila dozvolu da izučava Ajnštajnovu arhivu u Jerusalimu. Pre dve godine u izdanju Matice srpske, na osnovu tog istraživanja, objavila je knjigu “Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom”.


- Imala sam privilegiju da iščitam 800 pisama koja su Mileva i Albert razmenili posle razvoda 1919. godine. Iz tih pisama nedvosmisleno se može zaključiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta - kazala je Milentijevićeva za “Novosti”.

Neki naši matematičara koji su na temu autorstva nad teorijom relativiteta održali niz predavanja na “Kolarcu” smatraju da Ajnštajn nije iskoristio samo Milevu, već je pozajmljivao ideje i od svojih kolega.


- Za specijalnu teoriju relativiteta dovodi se u vezu ime Francuza Anrija Poenkarea, najvećeg matematičara s kraja 19. i početka 20. veka, a u vezi sa opštom teorijom relativnosti mora se pomenuti nemački matematičar Hilbert. Ajnštajn je slušao Poenkereova predavalja, a sa Hilbertom je bio u aktivnoj prepisci i uzeo neke njegove ideje - smatra profesor dr Aleksandar Lipkovski sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Njegov kolega, matematičar dr Radoš Bakić kaže da istraživanja u poslednjih dvadesetak godina ukazuju na to da su Ajnštajna u zvezde lansirali uticajni nemački naučni krugova uoči Prvog svetskog rata.

- Nemačka je u to vreme želela da postane vodeća evropska sila i da pobedi glavnog suparnika Francusku na svim poljima, pa i naučno, gde je neprikosnoven bio Anri Poenkare.

Prema njegovim rečima, najveći promoter Ajnštajna bio je čuveni nemački fizičar Maks Plank, koji mu je u patriotskom žaru omogućio profesorske pozicije na nekoliko univerziteta. Odmah zatim postao je i član Pruske akademije nauka, a zahvaljujući Planku, u uglednim časopisima objavljivani su naučni radovi potpisani Ajnštajnovim imenom. Međutim, naučnici iz tih krugova svedočili su o tome da su ti tekstovi u originalu nosili potpis Ajnštajn Mariti.

- Ajnštajn pre i posle razlaza s Milevom 1914. ne mogu se porediti - kaže dr Bakić. - Ajnštajn je umeo sjajno da iskoristi političke prilike svog doba, kao i rad Mileve Marić, koja je bila potpuno emocionalno zavisna od njega, zbog čega je njome manipulisao.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Немања » Чет Феб 23, 2012 9:14 pm

Николај Иванович Лобачевски, руски математичар; син архитекте, рођен у Новогордској области, поставио темеље нееуклидске геометрије.

Одушевио сам се информацијом о Лајбницу :osmeh
А камен овај, к'о пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно сла́гали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене,
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућ',
Душмана чекат' чете грабљиве.
Корисников грб
Немања
 
Поруке: 42
Придружен: Пет Јан 27, 2012 1:36 pm
Место: Београд, Драгинац, Игало

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Svetovid » Пет Мај 25, 2012 10:11 am

Супруга Милева била је идеалан Ајнштајнов сарадник

О заслугама Милеве Марић у стваралаштву великог научника говори поставка Друштва физичара Србије у Архиву у Ужицу

Слика

Ужице – Милева Марић Ајнштајн је била прва особа која је препознала и подржала генија у Алберту Ајнштајну. Она није потписана ни на једном његовом научном раду, али сада је сасвим јасно да је дуги низ година била идеалан Ајнштајнов сарадник, саговорник и слушалац, чиме је допринела развоју његове мисли, идеја и настанку физичких теорија.

Ово је цитат са једног од низа паноа постављених на јуче отвореној изложби у Архиву у Ужицу „Алберт и Милева Ајнштајн у простор-времену“. Реч је о познатој поставци Друштва физичара Србије, ауторке проф. др Мирјане Поповић Божић.

И док се та улога Српкиње Милеве у успесима супруга нобеловца последњих година све више открива, још има неких ТВ емисија у свету, а и код нас у којима се и даље, под утицајем стереотипа појединих научних кругова, велича само Ајнштајново име и дело. Уместо истицања заједничког рада двоје научника, с телевизија које многи гледају у једној од таквих сторија недавно су се чули хвалоспеви о Албертовој генијалности, док Милеву представљају углавном у неповољном светлу, у контексту брачних проблема окончаних разводом, као жену која научнику „кува и пегла“.

Да ипак није тако, сведочи ова поставка Друштва физичара Србије у ужичком архиву. Из ње се може сазнати да је живот младог Ајнштајна и те како повезан са животом Милеве Марић – његове колегинице са студија, супруге, сараднице, мајке њихово троје деце. Милева је, као што се зна, заједно са Албертом студирала политехнику, она свестрано прати почетком 20. века Албертова три покушаја да докторира, а кад су се 1903. венчали, станови у којима су у Берну живели постали су кабинети за заједничка теоријска истраживања из физике, где су настајали многобројни научни радови. Помиње се, потом, Албертова научно чудотворна 1905. година, са епохалним радовима, међу којима је и онај из кабинета у новом њиховом стану у Берну са славном једначином Е=mc2. И касније, без обзира на обавезе око деце, Милева је сарађивала у научним истраживањима, каква су на конструкцији инструмената за мерење малих електричних напона од 1907. до 1910. године.

Али, уследило је пресељење у Берлин, почетком Првог светског рата, и међусобна неслагања супружника, када је Алберт Милеви поставио листу услова за заједнички живот, драстичних и нељудских. Милева се убрзо затим с децом вратила у Цирих, а званичан развод је био у фебруару 1919. године. Према бракоразводном уговору, Ајнштајн се обавезао да уколико добије Нобелову награду целокупан новац додели Милеви, што је 1922. и урадио. Од тог новца она је купила три куће у Цириху, где је, у једној петоспратници, живела најпре са синовима, а касније сама. Алберт их је повремено посећивао до свог одласка у САД 1933. године.

Више о Милевиној улози у науци сазнало се из 54 писма размењена између ње и Алберта, кореспонденцији објављеној крајем прошлог века која је изненадила историчаре и научнике. Ту је Милева изашла из Албертове сенке, јер се открило да су интензивно сарађивали у научним истраживањима.
Б. Пејовић
објављено: 25.05.2012.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Svetovid » Чет Јун 28, 2012 10:00 pm

ИНТЕРВЈУ: ВИТАЛИЈ КАМЉУК, инжењер „Касперски” лабораторије
Вирус „флејм” је био велики и комплексан

Откако смо открили „злоћудни” софтвер, нападачи су престали да користе контролне центре које су користили до тада, каже белоруски компјутерски истраживач

Слика
(Фото „Касперски”)

Од нашег дописника

Москва – Кад видите софтвер од шест мегабајта, утисак је да он може много тога да уради, каже белоруски инжењер Виталиј Камљук (28). Испоставило се да је вирус „флејм” (пламен), који је компанија „Касперски” открила прошлог месеца, заиста моћно шпијунско оружје. За разлику од сродних претходник, „стакснета” и „дукуа”, који су саботирали иранска нуклеарна постројења, „флејм” је могао да укључује микрофоне заражених компјутера, снима отворене странице на интернету и шаље скриншотове нападачима, па чак и да преноси разговоре са околних мобилних телефона. Руска компанија је добила захтев од Међународне телекомуникационе уније, агенције УН, да види шта омета компјутере иранских званичника и открила огроман модуларни програм коме је дала име „флејм”.

– Почели смо од нечега што нам је било познато, вируса „дукуа” и имена фајлова која су за њега специфична. Тако смо дошли до првог знака, једног симбола налик на талас иза ког су се даље ређали бројеви. Били смо изненађени његовом величином и сложеношћу – прича за наш лист Камљук, један од стручњака из тима за истраживања и анализу, који је открио џиновског моћног тројанца.

Шта је била прва реакција када сте открили „флејм”?

Први утисак је био да је вирус огроман и да је модуларан, што значи да се може надоградити. Типичан „малвер” („злоћудни” софтвер) има мање од једног мегабајта и криминалци настоје да га направе што мањим како би се што брже инсталирао, одрадио посао и донео им новац. Ово је било другачије. Није био направљен да донесе новац већ да буде прилагодљив и украде најразличитије податке и да се шири на друге машине у мрежи, зависно од команди оператера.

Испоставило се да је „малвер” био присутан на Блиском истоку неколико година и да га нико није приметио. Како је то могуће?

Наша је процена да су неки модули настали почетком 2010, а да можда корени вируса датирају још од раније. Неколико је разлога зашто нам је промакао. Први је да је то био циљани напад са веома ограниченим ширењем у региону и пажљиво одабраним метама. Ако имате само неколико стотина жртава, велика је вероватноћа да ће „малвер” проћи неопажено, јер неће стићи до антивирусне лабораторије било које компаније. Ако нико не види узорак, неће моћи да предвиди шта је унутра и неће га открити.

Ко је први рекао да је то дело хакера које спонзорише влада?

Од почетка смо сумњaли. Видели смо тај симбол који је имао везе са „дукуом”, али је код био другачији и помислили смо: „ово нема никакве везе са ’дукуом’”.Требало нам је два дана да схватимо да циљ овог „малвера” није да донесе новац нападачима. Нормални криминалци покушавају да украду информације повезане са интернет-банкарством, да шаљу спамове са заражених компјутера и тако зараде. Преостале су нам две опције: хакери активисти или организације које имају подршку државе. Хакери праве једноставне програме, а „флејм” је био веома велики и софистициран. Све то нас је навело на закључак да је иза напада стајала нека влада, али тешко је рећи ко је први дошао до таквог закључка. Радили смо у тиму и то је био општи став.

Шта се тренутно дешава са „флејмом”. Да ли је уништен?

Откако смо објавили да смо га открили, нападачи су престали да користе контролне центре које су користили до тада. Изгубили су велики део инфраструктуре. Нисмо уочили нове верзије и надамо се да смо ту операцију прекинули. Можда ће се појавити са нечим другим. Међутим, или ми или неко други ће зауставити програмере, јер ово што сада видимо, чак и ако имају подршку државе, на начин на који се ради, апсолутни је криминал и неприхватљиво је у било којој форми.

Хакере је данас теже поделити на добре и лоше момке. Ту су и хакери активисти који раде с неким политичким или друштвеним циљем. Да ли су они по вама добри или лоши, рецимо „Анонимуси”, јер прете да ће срушити интернет како би изразили протест због закона који га ограничава?

Разумем да они желе да пошаљу неку поруку јавности, да изразе протест због нечега. Требало би да у цивилизованим демократским земљама имају прилику да изразе своје мишљење и пошаљу ту поруку, али то не би требало да буде тако што ће чинити кривична дела.

Да ли видите себе као хакера активисту против цензуре или за слободу интернета. Да ли бисте рушили интернет у знак протеста?

Лично немам разлога да протестујем против влада. Волим интернет и волим његову слободу. Моја борба није против влада. Моја борба је да омогућим да интернет постоји, да га заштитим. Наш задатак је да будемо „телохранитељи” интернета, јер знамо колико националних економија и компанија тренутно од њега зависте. Ако се нешто лоше деси то ће бити пропаст за човечанство. Имам своју борбу и не планирам да постанем хакер активиста.

----------------------------------------------

Рад за владу не омогућава слободу

Опште је мишљење да најбољи хакери раде за владе. Пошто радите за „Касперски”, да ли бисте пристали да радите за руску владу кад би вас позвали?

О тој могућности не размишљам. Да будем искрен, то ми не делује као атмосфера за истраживања. Волим слободу коју имам, а рад за владу ми то вероватно не би омогућио. Такође, ми покушавамо да будемо политички независни и да се не везујемо ни за једну земљу. Иако нам је седиште у Москви, имамо канцеларије у 30 земаља. Желимо да помогнемо свакоме независно од националности, боје коже и религије. Помогли бисмо и америчкој влади кад би затражила помоћ.
Јелена Каваја
објављено: 29.06.2012.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Aнa » Чет Јан 31, 2013 4:27 pm

Монографија "Срби - великани светске науке"

22. октобар 2009. Извор: Танјуг
БЕОГРАД - Тротомна монографија "Срби - Великани светске науке" посвећена животу и делу српских научника Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића у издању "Православне речи"




Слика


Бриљантност великана


Министар Шкундрић оценио је да двојезична монографија на српском и енглеском у три тома, од којих сваки има преко 300 страница, са обиљем фотографија, скица, шема и илустрација представља пројекат који по свом значају превазилази националне оквире.

"Тротомна монографија еминентних аутора показује бриљантност српских великана, са мало речи исказана је генијалност научника, који су својим проналасцима променили свет и сврстали се у највеће светске научнике 20. века", казао је он и додао да нема човека кога Тесла, Пупин и Миланковић својим делима нису задужили.

Монографија о Миланковићу, коаутора Славка Максимовића, Данице Спасове и Славице Бајић, под називом "Милутин Миланковић - Путник кроз васиону и векове" обухвата све значајне фазе живота и сва значајнија дела овог славног српског и светског научника, утемељивача модерне климатологије, који је свету познат по теорији ледених доба и као аутор најпрецизнијег астрономског календара.

Кратери на Месецу и Марсу по његовом имену

Шкундрић је подсетио да је Влада Србије ову годину прогласила "Годином Милутина Миланковића" поводом обележавања 130. годишњице његовог рођења и образовала Одбор за обележавање јубилеја који је уврштен и на УНЕСКО-ву званичну листу значајних годишњица.

"Хуманиста и ерудита Миланковић, чијим именом су названи по један кратер на Месецу и Марсу као и једно небеско тело, путник кроз васиону и векове, доктор техничких наука, академик, професор Београдског универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности, провео је у Србији цео свој радни век, бирао је окриље свог народа за истраживачки рад", подсетио је Шкундрић.

Пупин - резонанса ума и срца

Монографија о Пупину аутора Драгољуба Мартиновића под називом "Михајло Пупин - резонанса ума и срца" ослоњена је на Пупинову аутобиографску књигу "Од пашњака до научењака", а његов инспиративни живот описан је са пуно емоција и литералног афинитета.

Пупинове научне радове из области математике и физике аутор је приказао без једначина, јасним и широј читалачкој публици разумљивим језиком, оцењено је на промоцији.

Тесла - несхваћени гениј

Монографија о Тесли аутора др Велимира Абрамовића под називом "Никола Тесла - Светлост која се не гаси" говори о још увек несхваћеном генију чије се име данас везује углавном за такозвану Теслину завојницу, Теслин калем, индукциони мотор и међународну јединицу за мерење јачине магнетног поља, док су многе чињенице о његовом животу и необичном стваралачком дару пале у заборав.

У монографији су хронолошки обухваћени породично порекло, живот, рад, експерименти, патенти, тајанствени догађаји о којима су остала веродостојна сведочења која отварају перспективу у будућност развоја савремене науке коју је започео Тесла а ми тек треба да схватимо.

Академик Бећковић оценио је објављивање тротомне монографије као изузетан подухват вредан захвалности и признања јер је о три стуба наше, али и светске науке, најблиставијем тролисту који је науци приложио српски народ.

Генијални Тесла који је све проблеме решавао у "глави" није био научник у класичном смислу, он је био визионар, истински песник који је писао и преводио поезију, Пупин је за своје списе добио Пулицерову награду, а Миланковићеви мемоари спадају у најлепше странице наше литературе, рекао је академик Бећковић.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Aнa » Суб Феб 02, 2013 11:29 am

http://www.youtube.com/watch?v=7k_uLx4- ... Q&index=48
Milutin Milankovic PUTNIK KROZ VASIONU I VEKOVE 1/1
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Aнa » Суб Феб 09, 2013 1:59 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Допринос Словена светској науци

Порукаод Aнa » Суб Феб 09, 2013 2:58 pm

http://www.youtube.com/watch?v=rLCwuUu_Pyc
Pupin izbliza - prvi deo
http://www.youtube.com/watch?v=6EFXiiu02yw
drugi deo
http://www.youtube.com/watch?v=dJAmH13XLqI
treći deo

Predavanje Milana Božića , predsednika Fonda "Mladen Selak"
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 5 госта