Tamni vilajet

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Tamni vilajet

Порукаод Caliburn » Уто Мај 11, 2010 1:22 pm

Evo jedne kratke priče, koja je bremnita mudrošću i slojevima simbola:

Tamni vilajet

Pripoveda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj sveta, pošao u tamni vilajet, gde se nikad ništa ne vidi. Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave onde ždrebad od kobila, da bi ih kobile iz one pomrčine izvele. Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osećali nekakvo sitno kamenje, i iz mraka nešto poviče:
Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se”.
Gdekoji pomisli:
Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?”,
a gdekoji: “Daj barem jedan da ponesem”.
Kad se vrate iz tame na svet, a to ono sve bilo drago kamenje. Onda oni koji nisu poneli stanu se kajati što nisu, a oni što su poneli, što nisu više.

Jedno od tumačenja ove priče iz aspekta psihijatrje daje Aleksanda Bajić:
Iz ove priče saznajemo nekoliko stvari: u tamnom vilajetu je stalno tama, tamo Sunca nema. To očigledno nije naš svet u kome ono vlada. Položaj ove oblasti, "na kraju sveta" potrđuje da je to tako. Obzirom da nema ni Meseca, ni zvezda, jasno je da to nije ni nebesko carstvo. Izgleda da je tamni vilajet podzemno, htonsko carstvo, u kome se nalaze blaga koja se kriju u utrobi Zemlje, u konkretnom slučaju, drago kamenje. Vladar ovog sveta je, očigledno, veoma bogat, ali i zao. On želi da se njegovi posetioci kaju. Da ne želi, ne bi im rekao ništa, pa oni ne bi ni obratili pažnju po čemu hodaju. Smatrali bi da hodaju po običnom kamenju i ne bi im palo na pamet da podižu kamenje sa staze. Na kraju, ne bi moglo da im bude žao što nisu pokupili kamenje, jer ne bi znali šta su propustili. Tako, saznajemo da vladar podzemnog sveta ne propušta priliku da izazove ljudsku patnju, makar i malu. On najpre nameće svojim posetiocima dilemu,*prisiljava ih da donesu odluku, za koju unapred znaju da je pogrešna, i na kraju, kao i svaka pogrešna odluka, i ova donosi kajanje.

Ova priča kao da dolazi iz udžbenika psihologije ili psihijatrije, daje nam jasan primer psihološke manipulacije, torture u malom. Daje nam ona i rešenje problema: majčinska ljubav kobila, tačnije njihov majčinksi instinkt i dobar njuh izvešće nas iz tamnog vilajeta, sveta u kome vlada manipulacija, sveta bez svetlosti i topline. Tama, crnilo, veliko blago, i zao, bezdušan gospodar tog sveta, koji će manipulisati Vašom pohlepom, krasno mesto, zar ne? Utešno je da se zna da gospodar ovog mesta nema tu moć da manipuliše autentičnim osećajem majke (kobile).

Narodni pripovedač daje ovu priču kao koncentrat mudrih uputstava, kao priručnik za kretanje po stranoj zemlji, tamnom vilajetu.
________________
* Psihijatrija poznaje ovakvu poruku kao "uradi kako hoćeš, ali kako god budeš uradio, pogrešićeš...". Takva poruka nameće dilemu koja nema rešenja, to je surova poruka, sračunata da onome kome je upućena donese samo patnju. Smatra se da, ako neko u svom detinjstvu, od svojih roditelja često prima poruke tog tipa, veoma je verovatno da će razviti određene psihičke poremećaje.

izvor:
"Bogovi starih Slovena", A. Bajić, str. 278-279


Meni se češće dešava da se ne složim sa tumačenjima Aleksandre Bajić, nego da se složim, pa je tako i u ovom slučaju. Treba ukazati da ona naslućuje pravu poruku ove priče, ali je ne shvata do kraja.
Da vidimo prvo oko čega se ne slažemo.
Izneta je tvrdnja o zlobi vladara podzemnog sveta. Ja smatram da ta tvrdnja ne stoji, jer iz priče vidimo da je najveći starh vezan za tamni vilajet da se ne zaluta, da čovek ne izgubi svoj put, bilo u bukvalnom, bilo u metaforičnom značenju. Nigde se ne pominju moguće opasnosti ili prepreke. Šta nam to govori?
Govori nam da se Sloveni ne plaše podzemnog sveta, tj. tamnog vilajeta, tj. smrti, ukoliko tamni vilajet posmatramo kao mesto zagrobnog života.
Iz nekog razloga A. Bajić to propušta da uvidi.

Izmaknimo se za trenutak i pogledajmo šta u priči nije rečeno.
Na primer, moja prva rekacija na tamnij vilajet bi bila da zapalim baklju. Ovde se baklje ne spominju. Zašto? Zato što je pitanje da li se radi o stvarnom mestu ili metafori ili metafizičkom simbolu. U podzemnom svetu vatra ne gori.

A sada razmotrimo izbor sa kojim su suočeni ljudi u tamnom vilajetu. A. Bajić kreće dobrim putem kada konstatuje da je predočena situacija bez pravog izbora, situacija iz koje se čovek može spasiti samo nesebičnom ljubavi. Nažalost, A. Bajić propušta da gradi dalje na ovoj osnovi.
A kako bi se moglo graditi dalje? Pa na primer, mogli bi smo da promenimo ugao posmatranja. Posmatrajmo ovu priču kao da je http://en.wikipedia.org/wiki/Kobayashi_Maru test, ili kao da je zen-koan, jer ima odlike i jednog i drugog.
Pošto smo promenili ugao posmatranja shvatamo da rešenja za, na prvi pogled, bezizlaznu situaciju ipak ima.
Rešenje se nalazi u promeni parametara, a parametar je u uvoj priči ljudski karakter.
Odnosno, što bi budisti rekli, patnja proizilazi iz želje.
U ovoj priči, patnja dolazi od ljudske želje za bogatstvom, tj. pohlepe. Ukoliko uklonimo pohlepu (želju za dragim kamenjem) i usvojimo prave vrednosti porodične ljubavi (kobile i ždrebad), neće biti ni patnje.

Ovde treba istaći i da, shodno iznetoj analizi, vladar tamnog vilajeta nije zao niti dobar. On je neutralan i samo postavlja slovensku verziju Kobayashi Maru testa, a na čoveku je da odluči kakav će ishod tog testa biti, patnja ili spasenje kroz ljubav.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Tamni vilajet

Порукаод Svetovid » Сре Мај 12, 2010 3:21 pm

Феноменалне анализе. :kafa Са уживањем читам.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 9985
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Tamni vilajet

Порукаод Caliburn » Сре Мај 19, 2010 9:19 am

DA nastavimo o "Tamnom vilajetu", obraćajući pažnju na simboliku konja u ovoj priči.

O konju

Konj je kod Slovena životinja za koju se smatra da povezuje solarni i htonski svet. Životinja posvećena Velikoj boginji u liku Mokoše ili Zemun, tj. ženskog božanstva zemlje i plodnosti.
Na primer, u bajci "Zlatna jabuka i devet paunica" nailazimo na babu, koja poseduje čarobne moći i čuva veoma posebne konje. I u toj bajci se pojavljuje simbol kobile sa ždrbetom, koju junak treba da sačuva. Junak uspeva u postavljenom zadatku uz pomoć svojih prijatelja: ribice, lisice i vuka. Da bi komunicirao sa njima očito mora posedovati nemušti jezik.
Za urađeni zadatak, junak bajke dobija od babe posebnog konja: zlatnoga i krilatoga, koji poseduje magijsko znanje. Ovde treba naglasiti da je baš taj konj izgledao najgore od ponuđenih (što opet nosi sobom moralnu pouku).

Konj se, kao i pas tretira kao prijatelj, a korišćenje konjskog mesa u ishrani je praktično tabuiziran. Na primer, za razliku od ostalih domaćih životinja, a slično psu, nisu razvijane rase konja koje bi služile za ishranu.

U hramu boga Svantevida na Rujanu čuvan je bijeli konj ne kojem je po vjerovanju Rujanaca jahao bog Svantevid. Konja smio je jahati samo vrhovni svećenik. Pomoću tog konja proricala se i budućnost. Kad bi Rujanci odlučili ratovati protiv neke zemlje svećenici bi postavili pred hramom koplja u tri reda; u svakom bi se redu zabola koplja i spojila poprijeko, pritom rt bi se okrenuo u zemlju, a redovi su bili rastavljeni velikim razmakom. Prije polaska u boj vrhovni svećenik nakon obredne molitve izvede iz predvorja konja i provede ga preko tri reda kopalja. Svećenik je pogađao prema hodu konja kakav će biti ishod rata. Ako bi konj ulazio u redove desnom nogom, to se smatralo kao dobar predznak, a ako makar samo jednom stupi prvi lijevom nogom, ne bi se išlo u rat.


Svetovid (Suvid, Suvid, Svantevid, Svantovid, Sventovid, Zvantevith)

U slavenskoj mitologiji Svetovid, Swiatowit, Sutvid, Vid povezivan je s ratovima i proricanjem. Opisivan je kao četveroglavi bog čije su glave gledale na četiri strane. Ovako udruženih glava, on može obuhvatiti pogledom sve strane svijeta (Svevid). Njegov konj bijele boje čuvan je u njegovom hramu i o njemu su se brinuli svećenici. Vjerovalo se da Svantovid ratuje protiv neprijatelja jašući na ovom konju. Isti konj služio je i za gatanje. O Svantevidu su ovisili uspjesi ratnih pohoda, trgovačkih putovanja, bogatstvo žetve. U isto vrijeme on je držao jedan luk ili mač, kao simbol rata, i rog za piće. Svantevidu su prinošene životinjske žrtve. Baltički Slaveni su ga prihvaćali kao prvog ili najvišeg boga. Vjeruje se da je dolaskom kršćanstva Svantevid i dalje ostao u slavenskom narodu kroz lik svetog Vida.

izvor:
http://bs.wikipedia.org/wiki/Svetovid


Sve do XIX veka se na Balkanu zadržalo verovanje da je severni vetar u stanju da oplodi kobile i da je to razlog što one okreću zadnjice ka severu.
Ovo budalasto verovanje je zapravo iskrivljeni deo kasnije verzije mita o postanku.

E, a sada da se vratimo na bajku "Tamni vilajet" i da pokušamo da malo "cedimo suvu drenovinu".
Prvo, s obzirom da je glavni motiv bajke izraz tamni vilajet u kome se nalazi turcizam, jasno je da je ova bajka bila pričana od XIV veka naovamo.
Međutim, da li je ta bajka nastala tada ili ranije?
Pogledajmo čega u bajci ima: motiv kobile sa ždrebetom, jasno vezan za Mokošu, odnosno Zemun.
Pogledajmo čega nema, a očekivali bi smo da bude: nema pominjanja avramskog boga, svetaca ili đavola. Ovi elementi svakako ne bi izostali, da je bajka nastala u vreme kada je većina Srba prihvatila hrišćanstvo.
Dakle, očigledno je da bajka potiče iz prerišćanskog perioda.
Pošto se u bajci pojavljuju samo atributi ženskog božanstva, jasno nam je da je ova bajka zapravo deo matricentričnog sloja slovenske religije. Zapravo radi se o prastaroj priči.
Drugo, ono što je ljude koji su ušli u tamni vilajet iz njega izvelo je ljubav kobila prema ždrebadi, tj. moć Velike boginje, benevolentno iskazana.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm


Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 5 госта