DANAS JE GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Svetovid » Суб Мар 24, 2012 1:19 am

Конузин: НАТО бомбардовање је било рат против српског народа

Слика

БЕОГРАД – Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин изјавио је данас да НАТО бомбардовање 1999. године није било рат против Слободана Милошевића, већ рат против српског народа који је трасирао пут сепаратизму Косова.

„Нису случајно тадашњи припадници Ослободилачке војске Косова, а данас високи функционери самопроглашење косовске државе, јавно говорили да се НАТО бори на њиховој страни. Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности Косова део евроатлантског плана поделе Србије”, рекао је Конузин на скупу „Да се не заборави: Косово и Метохија - 13 година после НАТО агресије”, одржаном у Сава центру.

Конузин је у говору који је прочитао на српском језику рекао да је НАТО гађао превасходно цивилне објекте - мостове, железничке чворове, електране, електричне водове, предузећа и погоне за прераду нафте.

Сутра се навршава 13 година од почетка НАТО бомбардовања СРЈ.

„Масовно бомбардовање СРЈ било је чин агресије против суверене државе противно Повељи УН и демонстрација политике силе, намењене јачању претензија на успостављању хегемоније у униполарном свету. Проблем Косова и данас остаје отворен”, рекао је Конузин.

Конузин је додао да је Косово постало полигон за тестирање политичког противправног мешања у ствари суверених држава уз примену силе и да је НАТО бомбардовање Либије и мешање НАТО земаља у унутрашње ствари Сирије, једностране санкције и припема војног упада у Сирију заправо понављање онога што је пре 13 година урађено у СРЈ.

„Изгледа да међународна заједница није успела да извуче одговарајуће закључке. Показало се да тешке ране од бомбадровања СРЈ до данас нису излечене. Људске жртве, од којих већину чине цивили, ненадокнадиве су, а привреда Србије не може да се опорави од огромне штете”, рекао је Конузин.

Амбасадор Русије у Србији је додао да дубоку забринутост изазивају статистички подаци о великом порасту онколошких обољења у местима изложеним бомбардовању осиромашеним ураном.

„Војна акција, која се правдала неопходношћу прекида хуманитарне катастрофе, имала је управо обрнуте последице. Егзодус албанских избеглица са Косова у суседне земље био је искоришћен као изговор за бомбадровање. Али, још више избеглица је напустило покрајину управо након почетка НАТО бомбардовања”, навео је Конузин.

Конузин је додао да се више од 200.000 Срба, Рома и других који су напустили Косово већ после доласка међународног војног контингента није вратило на своја огњишта, а да их је међународна заједница једноставно заборавила.

Бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић рекао је да власт у Србији „води политику капитулације” и да је крајње време за ревизију политике „срљања на запад по сваку цену” и успостављање равноправних односа са земљама које нису признале Косово.

„Циљ запада је да претвори Србију у желатинску масу која ће следити његове налоге и власт у Србији је ангажована на каквом, таквом пристанку на независност Косова. У званичном говору нема више 'боримо се за Косово као део Србије', него 'боримо се за легитимне интересе Србије на Косову'“, рекао је Јовановић.

На скупу је говорио и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, а присуствовали су и државни секретар Министарства за рад Негован Станковић, бивши начелник Генералштаба Војске СЦГ Бранко Крга, амбасадор Белорусије у Србији Владимир Гушев, представници амбасада Ирана и Кине, као и новинари Душан Чукић, Љиљана Булатовић и Радисав Брајовић.

Скуп је су организовали Београдски форум равноправних, СУБНОР и Клуб генерала и адмирала Србије.
Бета
објављено: 23.03.2012.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Svetovid » Уто Мар 26, 2013 12:12 am

Годишњица НАТО бомбардовања
Зашто је Милошевић попустио

Слика
Слободан Милошевић (окренут леђима) у разговору са Мартијем Ахтисаријем и Виктором Черномирдином

Од 24. марта 1999. године НАТО је пуних 78 дана водио рат против СР Југославије, већ ионако опхрване ранијим сукобима и дуготрајним економским санкцијама. Укупан број становника 19 земаља НАТО-а премашивао је у том тренутку бројку од 11 милиона грађана СР Југославије за 65 пута, годишњи војни буџет НАТО-а био је тада 25 пута већи од целокупне југословенске економије, а оружане снаге НАТО-а биле су од југословенских веће 35 пута. Па, ипак, Милошевићев коначни уступак изненадио је многе у НАТО-у и изазвао огромно олакшање од Вашингтона до Анкаре.

Да ли је за тај потез бацања пешкира у ринг криво бесомучно бомбардовање наше земље, у трећој фази рата директно и по цивилним циљевима, или је пресудила претња копненом инвазијом, губитак подршке Јељцинове Русије у пресудном моменту, или је кључна ствар заправо била то што је НАТО могао да бесконачно и некажњено настави с бомбардовањем? Док је југословенска војска прошла с релативно малим жртвама, електро-систем државе и саобраћајнице претрпели су тешка оштећења и лако су могли да буду потпуно уништени да се бомбардовање наставило. Претња самим темељима српске привреде натерала је Београд да промени мишљење. Успут је Запад изблефирао Милошевића да ће Београд и остали градови у Србији из ваздуха бити сравњени са земљом и да затим следи копнена инвазија и потпуна окупација Србије.

Веровање елите у Србији да је НАТО спреман да уништи урбану Србију била је обична будалаштина или намерно пласирање таквих информација, односно изговор за давање Косова Албанцима после дозираног бомбардовања. Јер, западне ваздухопловне снаге нису ратовале на такав начин барем не у последњих 30 година, то није рађено ни за време рата САД против Северног Вијетнама. Ханој и Хајфонг никада нису „тепих” бомбардовани. Намерно и масовно убиство цивила изазвало би шок широм држава чланица НАТО-а, шок јавности, а тога су се у главном штабу Алијансе доста прибојавали.

С друге стране, Јељцинова Русија напустила је СР Југославију у последњем тренутку када је изасланик Кремља Виктор Черномирдин ставио до знања Милошевићу да Кремљ сада подржава став НАТО-а. При томе је Черномирдин информисао Милошевића и да НАТО убрзано спрема копнену офанзиву на нашу земљу. Тренутак када је Москва променила страну врло је интересантан, јер тада НАТО још уопште ни није постигао сагласност о копненој инвазији Југославије. Било је много недоумица и отпора, Пентагон је био против, једино су Британци на томе инсистирали.

Но, нико на терену још није имао довољно снага за такав подухват. Америчке обавештајне службе подвалиле су руским политичарима, амерички изасланик Строуб Талбот преварио је Черномирдина, а овај онда Милошевића. Или је Черномирдин све то знао и одиграо, уз сагласност Кремља, заједничку игру с Американцима? Или су свему томе „кумовали” и неки југословенски генерали, у доста „пријатељским” односима с британским службама?

У копненој инвазији СР Југославије, према плану „Браво-минус”, или како су га у Белој кући звали „Весов план” по генералу Веслију Кларку, врховном команданту НАТО-а, требало је да учествује око 175.000 америчких и британских војника. Пентагон није крио ентузијазам према том плану, сви који су га у Пентагону видели били су скептични, посебно је био критичан начелник Здруженог генералштаба генерал Хенри Шелтон. Секретар за одбрану Виљем Коен био је енергично против копненог напада на СР Југославију, али су Клинтонов тим за националну безбедност и британски премијер Тони Блер били за то. Клинтон се у телефонском разговору с Блером 23. маја сложио да се Солани изда наређење да формулише детаљан план копненог удара. И Италијани и Немци дискретно су били за ту опцију, Французи се нису отворено противили, али су сматрали да нема времена да се она припреми пре зиме.

Лондон је саопштио Вашингтону да Британија може да пошаље највише 54.000 војника и око 100 тенкова регуларне армије и територијалне војске. План „Браво-минус” имао је пет опција: слање више хиљада војника хеликоптерским десантима у средиште Косова, чиме би покушали да раздвоје југословенске снаге, затим улазак јединица НАТО-а из Македоније у Прешевску долину, па онда на Косово. Копнени удар из Македоније био би велики политички проблем за Скопље, Македонија је јавно саопштила да неће дозволити употребу своје копнене територије. Трећа опција била је пролаз код Качаника кроз клисуру, односно да се оклопним трупама крене кроз планински пролаз такође из правца Македоније, што је била за нападача врло тешка варијанта јер је све било минирано.

Четврта опција био је напад из Албаније, због тога је америчка инжењерија почела да гради и поправља путеве према Косову. Заправо, један правац копненог наступања НАТО-а требало је да буде од Скадра ка Призрену, уз реку Дрим, долину Барде до граничног прелаза Врбница. На том путу била су два моста, оба је наша војска спремила за рушење. Југоисточно је долина Пагаруша. Други правац требало је да води од Кукса у Албанији преко Лика и Фијерзе брдовитим и планинским тереном уз границу све до места Зуб. Та два пута била су једини правци за копнену инвазију НАТО-а из правца Албаније према Косову. Али, за било који копнени удар противник је морао да претходно контролише управо долину Пагарушу, јер оба пута иду њеним ободом, она је паралелна с границом, неких 14 км унутар југословенске територије. У долини Пагаруше биле су укопане и добро маскиране наша 549. моторизована бригада и 52. артиљеријско-ракетни пук ПВО. И пре него би копнене снаге НАТО-а стигле до те долине два моста била би срушена.

Пети сценарио је предвиђао да се инвазиона војска прво прикупи у Мађарској и да се онда са севера покуша улазак у Србију уз истовремене нападе и с југа. И све то уз истовремено бомбардовање Србије из ваздуха. Ради спречавања хуманитарне катастрофе на Косову? Коначни циљ је био да у року од 90 дана НАТО војници дођу на терен и поразе Србе и Југославију до краја октобра. Удар из правца Мађарске дуж река Дунава и Тисе била је радикална верзија плана „Браво-минус”, али је НАТО знао да је подручје између Дунава и Тисе било минирано и поседнуто нашим јаким мешовитим противоклопним снагама. Управо на том правцу је и бивша ЈНА увежбавала одбрану од напада снага Варшавског уговора из правца Балатона. Модел успешне одбране од технички надмоћнијег противника. Београд је у Војводини за одбрану поставио пет дивизија, док би за одсудну одбрану могао да привуче још две дивизије, као и још једну из стратешке резерве Врховне команде. НАТО је на том делу фронта планирао да развије у првом ешелону четири дивизије, док би две дивизије оставио у Македонији и Албанији за случај југословенског контраудара. Иначе, Војска Југославије је управо због кружне одбране државе главнину својих снага и стратешку резерву држала јужно од Београда, западно од реке Мораве, северно од Космета, источно од Црне Горе, око Крагујевца и Краљева...

За НАТО је био проблем што концентрација њихових великих војних ефектива није била могућа не до октобра месеца, већ ни до краја децембра, а онда би се све то морало да се одложи до пролећа јер терен уз југословенско-албанску границу није проходан зими. Зимско време знатно би отежало и употребу авијације НАТО-а. За инвазију Југославије радикалног карактера по плану „Браво-минус” било је потребно најмање 12 тешких НАТО дивизија с пуном логистиком. А већ се скоро закорачило у лето.

Јер, да би се немачки Бундесвер припремио за копнени напад на нашу земљу из правца Мађарске била су потребна четири месеца, за САД и Велику Британију тај период припрема износи шест месеци. Проблеми географије, логистике и времена нису ишли у прилог „Весовом плану”, али све то као да нико није знао, или није смео, или није хтео да каже Слободану Милошевићу. Да ли бисмо ми, ипак, у Србији све то и издржали?

Не знам, али у овој земљи је било доста оних који су годинама били добро плаћени да све то и знају...
Мирослав Лазански
објављено: 24.03.2013
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Svetovid » Уто Мар 26, 2013 1:04 am

Слика

Годишњица НАТО бомбардовања
Деветнаест на једнога

На данашњи дан пре четрнаест година, 19 чланица НАТО-а започело је рат против СР Југославије који је трајао 78 дана, оставивши за собом хиљаде жртава, огромна разарања, затровану природну средину и Косово и Метохију под патронатом НАТО-а

Слика
Погођен „легитимни“ циљ: зграда Владе Србије Фото Д. Јевремовић

Када је прва крстарећа ракета “томахавк” погодила циљ у Батајници, на данашњи дан пре 14 година, 24. марта 1999. године у 20.45 сати, почела је агресија НАТО-а на СР Југославију.

Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, снаге 19 земаља, чланица НАТО-а, започеле су ваздушну кампању уништавања циљева у СР Југославији, пре свега у Србији и на Косову и Метохији. Рат је потрајао пуних 78 дана, до 10. јуна 1999, мада су планери НАТО-а оптимистички тврдили да ће отпор СР Југославије трајати тек десетак дана.

Прва операција НАТО-а, у оквиру његове нове, офанзивне стратегије, непланирано је потрајала знатно дуже, а бројне тешкоће у том рату који је требало брзо да буде окончан захваљујући хируршкој прецизности и несравњивој надмоћи агресора, учиниле су да за неколико недеља буде померено обележавање 50-годишњице постојања овог војног савеза.

На свечаности планираној за почетак априла требало је да НАТО славодобитно огласи победу, што се није догодило. Јубилеј НАТО-а је обележен од 23. до 25. априла у Вашингтону, рат је још трајао и био је завршен тек после педесетак дана.

Припреме за агресију трајале су дуго, а могућности НАТО-а испитане су претходно у бомбардовању положаја Војске Републике Српске, током рата у Босни и Херцеговини.

Крајем 1998. у немачкој штампи је објављен податак да су НАТО планови за напад на СР Југославију били дефинисани у лето те године.

“У планирању напада НАТО-а предвиђено је више стотина војних циљева у Србији и на Косову. Из дугачке листе циљева изабрани су за случај потребе и приоритетни циљеви, у које су убрајани уређаји за противваздушну одбрану, командна места, репетитори и складишта оружја, муниције и горива, у зависности од конкретног војног налога и актуелне војне ситуације. Савезници су направили и планове за заузимање Косова и за копнени улазак у Србију, планиране су и трупе које би се морале пребацити из Америке за Европу”, послала је неколико месеци пре почетка рата Лотра Рил.

Пошто за почетак агресије није добијен мандат УН, стратези НАТО-а су заобилажењем одредби Повеље УН цинично, елементарно силеџијски проширили значење Члана 51 Повеље УН који каже да је „насиље легитимно, али искључиво у складу с правима народа”, односно да је у случају употребе насиља „једини изузетак право на самоодбрану”, док је „свако друго војно ангажовање освајачки рат”.

Амерички државни секретар за политичке прилике у Пентагону, Валтер Слокомб, овако је аргументовао игнорисање Члана 51 Повеље УН: „Ми не поричемо да је одобрење УН корисно и пожељно. Али, чињеница је да Повеља УН садржи Члан 51 који признаје право на индивидуалну и колективну самоодбрану, и та дефиниција је независна од Савета безбедности УН и правно је одвојена. Према нашем мишљењу Члан 51 Повеље УН дозвољава право народима да се ангажују и раде заједно, ако је угрожена њихова безбедност, и да не морају да чекају да дође до инвазије. У случају Косова или нпр. Босне ради се о ситуацијама, у којима је постојала реална опасност да дође до избијања конфликта, ако се не предузме нешто. Таква нестабилност у региону би могла да угрози стабилност и безбедност и конфликти могу да се пренесу на државе чланице НАТО-а”.

Валтер Слокомб је ову циничну „аргументацију” иза које стоје незасити интереси империјалне моћи и елементарни говор силе, изложио у разговору за „Де фолксрант” 4. децембра 1998. године.

Рачак, Рамбује и Париз после тога само су били пажљиво паковани и одрађивани потези стратега Пентагона и НАТО-а, који ће отворити пут Хавијеру Солани, тада генералном секретару НАТО-а, да 23. марта 1999. изда наређење о почетку напада на СРЈ.

Истог дана, Момир Булатовић, тадашњи југословенски премијер, прогласио је непосредну опасност од ратног стања.

Сутрадан увече, рат је почео.

У здруженој акцији НАТО-а учешће је узело 19 чланица овог савеза, земаља које су тада имале друштвени бруто производ од 3,3 хиљаде милијарди долара, а њихових 743,8 милиона становника живело је на 22,3 милиона квадратних километара.

Савезна Република Југославија имала је друштвени бруто производ од 3,8 милијарди долара, 11,5 милиона становника и површину од 102.000 квадратних километара.

Деветнаест на једнога, наравно да се и то може (однос бруто друштвеног производа 860,3:1; становништва 67,3:1; површине 228,7:1).

Број жртава, војних и цивилних, које је СР Југославија имала у овом неравноправном рату, до данас није тачно установљен и питање је да ли ће се то икада догодити. Процене су различите, говоре да је током агресије животе изгубило између 2,5 и 3,5 хиљаде људи, мада има и оних који говоре о могућих 10.000 жртава.

За протеклих 14 година нису установљене ни размере материјалне штете, тако да се процене крећу од 30, најчешће око 100 милијарди долара. Има и оних који кажу да штета износи 130 милијарди долара.

Разарања су била систематска, гађани су војни и цивилни циљеви, инфраструктура, постројења електроенегретског система, путне комуникације, мостови, центри телекомуникационе мреже, петрохемијски комбинати, градови и села, болнице, школе и дечија обданишта, избеглички кампови и колоне, склоништа, водени токови, заштићени природни паркови, чак и затвори.

Лет „Милосрдног анђела” над СР Југославијом, над Србијом и Косовом и Метохијом поготово, оставио је за собом застрашујуће, дуготрајне последице, велике људске жртве, огромна разарања, загађену природну средину и отрове чије ће се погубно дејство по здравље и животе људи испољавати у тешко мерљивом периоду у будућности.

„Осуђујемо овај сурови рат, који је вођен без имало поштовања међународног права, уништавајући животе многих људи на директан или индиректан начин. Осуђујемо уништавање инфраструктуре, као и грубо кршење Женевске конвенције. Као страховити ратни злочини нарочито се истичу употреба касетних бомби, бомбардовање хемијске индустрије, где су ослобођене велике количине диоксина, затим употреба осиромашеног уранијума. Рат је једнострано био уперен против Србије, изазвавши даљи економски пад, и у Србији на Косову. НАТО треба да надокнади нанете штете”.

У наведеним речима Биргите Малзан, представнице Савета за мир из Касела у Немачкој, језгровито је изнета оптужница против агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију.

Данас у Србији њене речима многима могу зазвучати као претерано оштре. Поготово због тога што је, захваљујући употреби научно простудираних метода и коришћењу суптилних механизама у обликовању јавног мишљења, од онда до данас у Србији произведено снажно уверење да је Србија не само изгубила рат 1999. него да је за тај рат сама одговорна.

Идентификовање са агресором је чудна и тужна бољка с којом се неко друштво суочава, она отвара пут управљачкој структури да остварује циљеве самог агресора, претварајући се у његовог клијентистичког послушника. Када су у то клијентистичко коло упрегнути медији који немерљиво утичу на обликовање јавног мишљења, друштво које се идентификује са агресором у ствари је захваћено самодеструкцијом, саморазарањем и самозатирањем.

Многе манифестације у јавном животу српског друштва сведоче да је оно суочено с том врстом тешког искушења и да ономад, у марту 1999. године није сасвим грешио Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, када је тврдио:

„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”.

-----------------------------------------------------------------------

Чланице Алијансе

Здружену агресију на СРЈугославију извршиле су следеће државе, чланице НАТО-а: Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Грчка, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.

Слободан Кљакић
објављено: 24.03.2013
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Словен » Уто Апр 02, 2013 9:39 pm

Ево како нас воли еуропа у коју нас води црна тројка Вучић-Николић-Дачић.

Холандска краљица одликовала пилоте за бомбардовање СРЈ?

Холандска краљица Беатрикс одликовала је Краљевско војно ваздухопловство за бомбардовање Србије, пре 14 година, окачивши врпцу с написом "Косово 1999" на њихов барјак, пренели су холандски медији.

Слика

Суверенка из Хага, сетила се улоге својих пилота током ваздушних напада, не само у данима када Србија оплакује жртве агресије започете 24. марта 1999, већ и уочи предстојеће одсутне преговарачке битке за Косово у седишту Европске уније, 2. априла.

Овај чин холандске владарке је, према оцени дугогодишњег дипломате у пензији Станислава Стојановића, један од облика западног притиска на Србију уочи нове рунде преговора Београда и Приштине. Попут баш јуче поновљеног захтева амбасаде САД у Београду да се правди приведу убице америчких држављана, браће Битићи, који су се током рата прикључили терористима ОВК.

Он подсећа да је још увек доминантна нетачна слика, створена пре 14 година када је нелегално сила кренула на суверену државу и то представљено као хумана интервенција против дивљака Срба.

- Иде се и на ултиматуме Београду, а они су у последње време све видљивији и све јасније се чују - навео је Стојановић, приметивши да се руководство Србије труди да се одупре притисцима за одрицање од дела сопствене територије. Труд се, указује он, види у томе што су на последњој рунди домаћи званичници рекли не ултиматумима.

- Колико ће се наше вођство до краја одупрети, зависи од тога до које мере ће успети да очува јединство у наступу и инсистира на националном и државном достојанству - оценио је дугогодишњи дипломата који саветује српски државни врх да у преговорима наступи дипломатски, не силом, већ чврстином и да не прелази "црвене линије".

- Све што се Србији радило пре, током и после бомбардовања, па до данас је скандал, закључно са последњим потезима које запад вуче поводом Косова. Притисци иду у различитим облицима и перманентни су у последних десет до 12 година. Расту са приближавањем скорог финала преговора у Бриселу, а све у циљу пристанка српског државног врха да Косово изађе из граница Србије - мишљења је Стојановић.

http://www.nspm.rs/hronika/holandska-kr ... ije-q.html
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Aнa » Чет Дец 12, 2013 6:57 pm

Osiromašeni uranijum nas još truje


Generali Vojske Jugoslavije upozoravaju da se posledice bombardovanja ne saniraju. Istina o radioaktivnoj municiji gura se pod tepih zbog odnosa prema Zapadu
Srodne vesti






SRBIJA već gotovo 15 godina nema političke volje, snage i hrabrosti da pred međunarodnu zajednicu iznese kompletan problem bombardovanja municijom osiromašenim uranijumom. A trebalo bi da se definiše nacionalna strategija uklanjanja posledica štetnog zračenja.

Ovo je, između ostalog, rečeno u sredu na skupu „Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije NATO 1999. godine“, koji je organizovao Klub generala i admirala Srbije. Učesnici okruglog stola najviše pažnje posvetili su posledicama korišćenja municije sa osirimašenim uranijumom, ali i vojnom zdravstvu, stranoj propagandi i epilogu reforme oružanih snaga.

- Pitanje korišćenja municije punjene osiromašenim uranijumom Srbija zbog odnosa prema zapadnim zemljama već godinama gura pod tepih - kaže general u penziji Slobodan Petković. - Potrebno je hitno organizovati praćenje, lečenje obolelih, a i pomoć stanovništvu koje je zasuto ovom municijom.

Na teritoriji Kosmeta tokom rata 1999. ispaljeno je više od 31.000, a na drugim lokacijama više od 5.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Zemljišta zatrovana osiromašenim uranijumom su i kod Vranja, Bujanovca i Preševa. Ova područja su ograđena betonskim stubovima, postavljene su table upozorenja, ali stanovništvo nije informisano o opasnostima.

MARGINALCI I NEVLADINE ORGANIZACIJE GENERALI u penziji ističu da su Vojsku Srbije u godinama koje su za nama reformisali priučeni ili bezbednosno polupismeni vojni analitičari, nevladine organizacije i funkcioneri partija. - Na scenu su stupili reformatori koji su vojsku doveli u stanje da ne može samostalno da spreči spoljnu agresiju, nestabilnost ili separatizam - ističe admiral Antić. - Sve je učinjeno da vojska bude servis NATO-a za mirovne i humanitarne inervencije širom sveta.

- Država je još 2000. započela program prevencije i praćenja zdravstvenog stanja pripadnika vojske koji su došli u kontakt sa uranijumom, ali je on prekinut - podseća Petković.

Osiromašeni uranijum i porast malignih bolesti za više od 100 odsto u odnosu na period pre bombardovanja samo su jedna od posledica NATO agresije.

Prema mišljenju učesnika skupa, rat u drugom obliku nije završen ni posle borbenih dejstava. SAD i NATO su počeli sa razgradnjom vojske, koja im je 1999. na Kosmetu na vojnom planu očitala lekciju iz uspešne odbrane.

- Razbijanje vojske, pod maskom reforme, učinjeno je prvo uništavanjem njene organizacije, a nastavljeno dovođenjem ljudi koji su uspostavili organizaciju u korist interesa agresora iz 1999 - ističe admiral u penziji Boško Antić.

Sistem odbrane, prema Antiću, razoren je izručenjem Hagu čelnih generala odbrane od agresije, penzionisanjem komandnog kadra, razbijanjem oficirskog kora, ali i brigadnim sistemom zbog koga su nestale armije, korpusi i divizije. Drastično je smanjeno brojčano stanje vojničkog kadra, a ukidanjem vojnog roka dovedena je u pitanje borbena spremnost Vojske za suprotstavljanje opasnostima koje nam još uvek prete.
novosti
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Svetovid » Пон Мар 24, 2014 7:20 am


15 година од агресије НАТО-а

Цивилне жртве нису пописане

Противваздушна одбрана издржала цео рат, најжешће борбе на албанској граници

Слика
Последице бомбардовања су и велика загађења животне средине Фото Бета

Петнаест година после агресије НАТО-а на СР Југославију још се не зна званично колико је грађана Србије, цивила, погинуло током рата вођеног у пролеће 1999. године. После рата тадашња савезна влада објавила је спомен-књигу „Јунаци отаџбине”, у којој је наведен списак 1.002 погинула и несталa припадника војске и полиције, почевши од првих већих сукоба са ОВК у марту 1998. године, па до јуна 1999. године, када су се домаће снаге безбедности, у складу с Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244 СБ УН, повукле из јужне покрајине.

Број страдалих цивила, било од авијације НАТО-а, било током жестоких сукоба и крвопролића на Косову и Метохији, до сада испред државе званично није утврђен. Иако се чинило да је попис становништва одржан 2011. године био идеална прилика и за попис жртава рата из 1999, то није урађено, уз образложење да то није у складу с међународним стандардима који се односе на пописе становништва. У таквој ситуацији, тај посао препуштен је невладиним организацијама. Када је реч о медијима, сваког 24. марта лицитира се различитим бројем цивилних жртава, најчешће од 500 до 2.000 страдалих у бомбардовању.

Напад НАТО-а на СР Југославију почео је 24. марта, нешто пре 20 часова. Прва ракета погодила је радарски положај на Црном рту код Бара. Противваздушна одбрана ВЈ, супротно очекивањима НАТО-а заснованим на ратовима као што је била „Пустињска олуја” у Ираку 1991. године, није уништена првих дана сукоба. Напротив, до краја рата пружала је отпор, а свакако највећи успех било је обарање „невидљивог” Ф-117А 27. марта, што је једини губитак тог типа авиона у свим ратовима. Првих дана рата Војска Југославије је разбила већину снага ОВК на Космету и потиснула их у Албанију. Одбијене су две велике офанзиве из Албаније, једна у априлу, на подручју карауле „Кошаре” у широј околини Ђаковице, а друга крајем маја, на подручју карауле „Горожуп” у околини Призрена. Последње дејство авијације НАТО-а забележено је 10. јуна око 13 часова у околини Косовске Каменице.

М. Галовић
објављено: 23.03.2014
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Griz Lee » Пон Мар 24, 2014 7:28 am

Šmeling: Evropska pravda je umrla u Srbiji

Za „Novosti“ govori nemački admiral Elmar Ludvig Šmeling, bivši šef kontraobaveštajne službe NATO. Odgovorni za NATO zločine nisu odgovarali i od tada je sumrak prava

KADA je 1999. uz NATO bombe na Jugoslaviju krenula i nezapamćena medijska histerija po evropskim medijima protiv „groznih Srba“, među retkima koji su stali iza bombarodovanih našao se Nemac, admiral Elmar Ludvig Šmeling, bivši šef Nemačke obaveštajne službe i potonji šef Kontraobaveštajne službe NATO.

Iako je tada bio u penziji, Šmelingov oficirski autoritet bio je dovoljan da u Nemačkoj odjeknu njegove reči: „Stid me je kao čoveka i oficira što moja država treći put u ovom veku napada malu Srbiju!“

Admiral Šmeling ponovo je minulog vikenda bio u Beogradu na obeležavanju 15 godina od agresije na SRJ.

* Aprila 1999. razobličili ste medijski NATO mit o humanitarnoj NATO intervenciji u Jugoslaviji u cilju spasavanja ugroženih Albanaca.

- Da, ukazao sam da su tvrdnje Rudolfa Šarpinga, ministra odbrane tadašnje Nemačke, kako postoji genocidni srpski ratni plan „Potkova“, koji ima za cilj isterivanje Albanaca sa Kosova obična laž, jer takva reč ne postoji ni u srpskom jeziku i očigledno je iz NATO kuhinje. Takođe, javnosti sam ukazao i na zvanična dokumenta Berlina, tačnije Saveznog zavoda za verifikaciju izbeglica iz marta 1999, u kojima je jasno pisalo da u Jugoslaviji ne postoji državni program proterivanja ljudi sa Kosova. Izbeglice i humanitarna kriza u pokrajini počeli su kada su počele da padaju NATO bombe, i to je jedina istina.

* U vrema kada ste stali „iza“ Srba, već devet godina niste bili NATO admiral. Bili ste u penziji.

- U penziju nisam poslat jer mi je bilo „vreme“ već po diskrecionom pravu vlasti u Nemačkoj da penzionišu oficire koji im nisu po volji. Konkretno, ja sam još u NATO štabu u Briselu, posle ujedinjenja Nemačke, glasno ukazivao na promenu strukture i politike NATO posle ujedinjenja Nemačke pošto je NATO usvajao sve agresivnije doktrine i strategije upotrebe. Do ujedinjenja Nemačke to je bila odbrambena vojna alijansa, da bi se, posle toga, pretvorila u agresivnu. To koincidira sa početkom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, u koje su se aktivno mešali i NATO i Nemačka.

* Odmah posle završetka bombardovanja, u julu, došli ste u posetu Jugoslaviji. Šta ste videli?

- Iako sam obučen vojnik profesionalac, bio sam preneražen stepenom razaranja u vašoj zemlji i ciljevima koji su gađani. Prema Srbima su počinjena dva zločina u jednom. Prvo, zločin je što su bombe uopšte bačene, a drugi, još veći, jeste korišćenje nerazumno velike količine zabranjene municije sa osiromašenim uranijumom i neverovatan broj bačenih kasetnih bombi.


* Čim ste se vratili u Nemačku, protiv Šarpinga, Fišera i Šredera podneli ste Saveznom sudu krivičnu prijavu jer su „prekršili član 80 državnog zakona“, koji zabranjuje upotrebu nemačke vojske u agresivnim ratovima. Kako se to završilo?
- Tužbu nisu uzeli ni u razmatranje. Ipak, u Berlinu smo osnovali potom „Evropski tribunal za mir“ u čijem radu su učestvovali mnogi umni ljudi Evrope i sveta, i taj sud je simbolički osudio i nemačke lidere za bombardovanje Srbije. Pravda i međunarodno pravo su ubijeni bombardovanjem vaše male nezavisne zemlje 1999, mimo odluka SB UN.


DAN SEĆANjA NA AGRESIJU

Слика

Polaganjem venaca na spomenik deci stradaloj u NATO bombardovanju biće obeležen 24. marta - Dana sećanja na žrtve NATO agresije. Na spomenik u beogradskom parku Tašmajdan venac će u ponedeljak, u 12 časova, položiti državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković.

Spomenik mališanima stradalim tokom NATO agresije podigle su „Večernje novosti“ sa svojim brojnim čitaocima neposredno po okončanju napada NATO snaga na našu zemlju. Posvećen je uspomeni na 89 mališana stradalih u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

U okviru državne ceremonije obeležavanja 24. marta, Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, predsednik Srbije Tomislav Nikolić u ponedeljak će položiti vence na spomen-obeležje stradalim civilima u NATO agresiji na Varvarinskom mostu.

Ministar odbrane Nebojša Rodić u Vranju će cveće položiti na spomen-obeležje poginulim vojnicima, policajcima i građanima Vranja i okoline od 1991. do 2003.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković položiće cveće na Spomen-obeležje „Herojima 37. motorizovane brigade“ u kasarni „Stefan Nemanja“ u Raški. (B. Ca.)

NEMCI NAJBROJNIJI
Na obeležavanju 15 godina od bombardovanja Jugoslavije u beogradskom Sava centru bilo je na desetine intelektualaca, bivših visokih diplomata, generala i naše i drugih armija sveta. Ipak, u oči je upala činjenica da je iz Nemačke stiglo ubedljivo najviše gostiju - čak 30.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... a-u-Srbiji
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Griz Lee » Пон Мар 31, 2014 6:57 am

Слика
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Griz Lee » Пон Мар 31, 2014 6:58 am

Слика
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: DANAS JE 11-GODISNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ...

Порукаод Griz Lee » Чет Апр 17, 2014 5:54 pm

„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron