Традиција данас

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Традиција данас

Порукаод Aнa » Сре Нов 18, 2015 2:00 pm

тражећи видео о обради вуне и преслици, плетењу итд., изненадих се кад виђо' да у ствари о преслици нема никаквих снимака са наших простора, већ ако укуцам spinning wheel могу да нађем све што ме занима, јер машина за предење има у иностранству колико ти душа жели, разних модела у специјализованим продавницама или ђе већ
а код нас само у музејима под условом да су отворени
од мноштва њих одабрала сам овај


а код нас



док је свуда по Европи то модерно, нико се не чуди, већ људи имају своје фирме, школе, јутјуб канале, код нас гром гађао
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Сре Нов 18, 2015 2:04 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Svetovid » Сре Нов 18, 2015 10:11 pm

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Чет Нов 19, 2015 12:00 pm




Ljubinko Milenković i Vladan Dimitrijević, Srbija, TV Sokobanja, 2002, 20 min

autor: Golub Radovanović

Seosko prelo ili predivo, kako se u sokobanjskom kraju kaže...
Naizgled sasvim obično, ali, ovo nije vuna, vec kučina...
Vlakno dobijeno od KONOPLJE!
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Чет Нов 19, 2015 12:52 pm

Prteno platno

Umijeće izrade prtenog platna potpuno je nestalo. Pokušavam da saznam da li se negdje u Crnoj Gori može naći sačuvanog takvog platna



Ponekad provjeravam koliko se zadržalo sjećanje na riječ prteno, pitajući sagovornike starije od pedeset godina šta znači. Mnogi ne znaju odgovor. Prteno platno je platno dobijeno od konoplje, koja se u našim krajevima, cijelom Balkanu, Mediteranu, Maloj Aziji, Rusiji, Indiji, gajila i prerađivala od pamtivijeka. Smatra se da je konoplja (Canabis sativa) porijeklom iz zapadne i južne Azije, a vremenom je razvijeno više vrsta. Našla sam podatak (Enciklopediji Leksigrafskog zavoda, Zagreb, 1967, tom 3, str.575) da je od 340.000 t konoplje proizvedene u svijetu 1964. u Jugoslaviji bilo proizvedeno 39.700 t. Nekada je SSSR bio najveći svjetski proizvođač konoplje.

Brojne su riječi u srpskom jeziku (imenice, glagoli, pridjevi) koje imaju isti korijen, a različita značenja: prtina, prtiti, prtljati, prteno. Prtiti (nositi, od čega je i prtljag, od prtljaga - prtljažnik), uprtiti, uprtnjače. Prtiti stazu u snijegu, stvarati prtinu. Prtljati/seliti (prtlja se kada se ide u izdig, na katun). U potresnoj poemi o viševjekovnom, čak i u XXI vijeku, rušenju i stradanju hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, M. Bećković kaže: „Kako da prtljam Ljevišku?“. Postoji i prenosno značenje: kada se nešto prtlja, tj. radi na mah, ili na brzinu (od čega je, vjerovatno, i šeprtlja).

Prteni konop/kanap, prteni konac, prteno platno, proizvodilo se vjekovima, na sličan, možda i identičan, način u domaćinstvima i u manufakturama. Poseban značaj konoplja je imala za proizvodnju užadi, kanapa, platna za jedra, brodskih konopa, ali i konopa za građevinarstvo, izvlačenje balvana, za vezivanje tovara pri prevozu razne robe. I danas kanap/konop od kudelje/konoplje nema zamjenu.
U ljeto kad sam imala deset godina doselili smo se u Bijelo Polje. Prije toga smo dolazili ljeti, iz velikog grada, kod majčinih roditelja, u selo Vergaševići u Vraneškoj dolini. Baka je umjela da uradi i stvori, tada mi se činilo, sve. Sir, skorup, najmirisniji ražani hljeb ispod sača. Kad bi bio gotov, očistila bi ga od pepela i sitnih ugaraka koji bi ostali nakon skidanja sača. A onda bi hljeb uvila u prteno platno, dok se ohladi. Sve to što je radila baka izgledalo mi je kao potpuna čarolija. Što je zapravo i bilo.

Tako sam zapamtila kako se obrađuje konoplja, nakon žetve. Snopovi konoplje se donesu do močila, vještačke bare blizu izvora, moče se određeno vrijeme, sedam do deset dana. Onda se trle na trlici koja je postavljena u blizini močila. Nakon trljenja se dobija konopljina kudelja, koja se sortira po kvalitetu niti. Najkraće niti se koriste kao kučina, za razne svrhe (zaptivanje, čišćenje mašina). Kudelja se zatim prede i dobija kudeljni konac. Od kudelje dužih i tanjih niti prede se tanji konac, od koga se tke (tka) finije i tanje prteno platno. Od grubljih niti se dobije predenjem deblji konac. Inače, glagol tkati se književno mijenja: tkam, tkaš, tka, tkamo, tkate, tkaju. Ali, u Limskoj dolini (od Plava do Priboja), Vraneškoj dolini do Plevalja, kao i uz Taru, se kaže: tkem, tkeš, tke, tkemo tkete, tku. Baka je govorila „Ja tkem“ i sačuvala sam u upotrebi upravo taj oblik glagola tkati. Iako, i pored radoznalosti i želje nijesam naučila da tkem. Baka je tkala samo zimi, ljeti su bili drugi poslovi, a mi smo dolazili pretežno ljeti, zimi rijetko i na kratko. A otišla je sa ovoga svijeta 1961, kad sam imala petnaest, a ona dvije više nego ja sad. Međutim, zapamtila sam proces obrade konoplje, a i nučila me je da predem i konoplju i vunu.

Prteno platno je korišćeno u domaćinstvu za posteljno rublje, peškire, košulje muške i ženske, stolnjake, zavjese, peškire, cjedila (ćedila), pelene, dječiju odjeću. Nakon tkanja, prteno platno koje je imalo svijetlo sivu ili bež boju, se bijelilo. Namakalo se u vodu, na obližnjoj rijeci ili izvoru, a onda sušilo na jakom suncu „(Biljana platno beleše, na Ohridskite izvori...“). Platno od konoplje korišćeno je u tradicionalnoj medicini za obloge sa uljem ili melemom, djeci i odraslima kod jakih prehlada, bolova u trbuhu i drugih tegoba.

Krajem šezdesetih već nije više bilo isplativo izrađivati prteno platno u domaćinstvima. Industrijsko pamučno platno je bilo dovoljno dostupno, a radne snage na selu sve manje. Konoplja se i dalje proizvodila za industrijsku preradu. Inače, u bjelopoljskom kraju posebno cijenjeno je bilo prteno platno iz Bistrice. Da li je razlog tome podneblje i kvalitet konoplje ili vještina tkalja iz ovoga kraja, ne znam. A sada je teško dokazivo, jer je to umijeće potpuno nestalo. Pokušavam da saznam da li se negdje u Crnoj Gori može naći sačuvanog prtenog platna. Zainteresovana sam da se ispita dejstvo prtenog platna na čovjekovo biopolje. Konopljino ulje ima blagotvorno terapeutsko dejstvo kod mišićnih tegoba, ali i za ublažavanje bolova drugog porijekla. Smisleno je da i platno ima blagotvorno dejstvo, preko kože. Uostalom, možda i nije netačna pretpostavka da je nošenjem donjeg rublja od prtenog platna naše biopolje (prirodno elektromagnetno polje ljudskog organizma) bilo blagotvorno zaštićeno i čuvano i obnavljano i pri dugotrajnom i iscrpljujućem fizičkom radu. Što, uostalom, važi i za vunu.

Kad se povremeno u javnosti razmatra da li treba dozvoliti korišćenje marihuane u terapeutske svrhe (iako se radi o drugačijoj vrsti ove biljke, nego što je industrijska konoplja gajena u našim krajevima), pomislim na prteno platno koje je tkala moja baka Janja Kljajević, rođena Smolović. I na njeno kazivanje kako je posebno fino i izbijeljeno prteno platno odvajala za košulje i rašice svojim kćerima. I kako bi joj neke jetrve, dok su još živjeli u velikoj porodičnoj zadruzi, prigovarale da „dogoni (dotjeruje) svoje džore (pogrdni izraz za žensko dijete), ko da su gospočad“. Kasnije, kad nje više nije bilo na ovome svijetu, razumjela sam da je na mnogo načina savladavala životne teškoće. I kroz prteno platno.
http://www.vijesti.me/forum/prteno-platno-841008
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Пет Нов 27, 2015 9:44 pm


Tradicionalizam u raljama primitivizma


Pametni ljudi i mudre knjige, one debele koje obično izbjegavamo, tradiciju bi definirale kao usmenu predaju znanja, vještina, načina ponašanja i običaja unutar jedne kulture ili skupine ljudi. No, složit ćemo se svi da korištenje ove riječi, kao ni samo definiranje nije jednoobrazno, niti jednoznačno. Na kraju krajeva, svako od nas ima neku svoju definiciju i viđenje tradicije. Nekima je tradicija prenošenje znanja o uobičajenom, drugi tradiciju vide u zanatima, tradicionalnim jelima, odjeći, kao i određenim ritualima, treći, pak, kao neka moralna pravila i običaje. Ono u čemu se svi slažu jeste u činjenici da je tradicija nešto što nasljeđujemo od naših predaka.

Možemo li govoriti o tradiciji u 21. stoljeću? Ko je od nas još tradicionalan? Šta se danas podrazumijeva pod tradicijom? Da li je tradicija dobila novo ime, ili je još uvijek sastavni dio našeg života?

U tranzicijsko – turbulentnom periodu kapitalizma, kada „od jutra do sutra“ trčimo da bismo ostvarili makar osnove egzistencije, ko još mari za tradiciju? Vjerujete li da još uvijek postoji tradicionalna supruga, tradicionalne podjele poslova, običaji koji su nekada bili dio svakodnevnice? Da li smo se promijenili mi ili vrijeme? Često čujemo od starijih kako nostalgično uzdišu i s dozom sjete izuste kako su došla nova vremena. Ko nam je kriv i zbog čega smo burek zamijenili Big Macom, bajramsku baklavu pivom, nekadašnje igranke i derneke nazovi diskotekama, razgovore uz kafu internetom? Ko nam diktira sva ta pravila? Ili ćemo se opravdati, rekavši da to nije tradicija. To što roditelji više ne čitaju djeci priče pred spavanje, mladi ne ustaju u prijevoznim sredstvima starijima da sjednu, što učenici psuju Boga učiteljima nije tradicija, niti je kada bilo tradicionalno. Da, uvijek bismo mogli pronaći neko opravdanje. U tome smo uvijek bili dobri. Zašto imamo utisak da se tradicionalno dovodi u negativnu konotaciju? Zašto se nevine djevojke smatraju primitivnim, muškarci koji ne psuju nazadnim, ili bolje rečeno nastranim? Zašto su religiozni ljudi teroristi ili nacionaliste? Da li su, zaista, došla neka nova vremena čija pravila treba da prihvatimo ili možemo kontra njih. Zašto je sve manje tradicionalnih porodičnih okupljanja? Da li je i u vezama i ljudskim odnosima tradicija ugušena i zatomljena? Da li je u skladu s tradicijom da djevojka zaprosi momka, momak voli momka, djevojka siluje momka, momak kuha, a djevojka kreči? Ili govorimo o nekoj budućoj tradiciji koja čeka nove generacije. Može li tradicija biti univerzalna? Postoje li stvari koje će uvijek, kakvo god vrijeme bilo, biti univerzalne? Da li smo svjesni u kolikoj smo mjeri oskrvnarili našu tradiciju, osudili je na propast, napravili ruglo od nje? Kako slavimo naše praznike? Kako iskazujemo ljubav, poštovanje i toleranciju? Kako se odnosimo jedni prema drugima? Svakako, samo ne tradicionalno

Kao i uvijek, brojna pitanja. A mi ostajemo u čudu pred onim što svakodnevno izranja pred nama. I jednog jutra se budimo u sasvim drugom svijetu. Koja današnja djevojka zna razviti pitu, a momak neki od zanata? Da li je tradicija evoluirala u nešto drugo, ili se promijenila naša svijest o njoj? Da li nas je vrijeme pregazilo sa svim novim konvencijama, pravilima, načinom shvatanja i razmišljanja, tačnije – ideologijom 21. stoljeća.
Tragajući za silnim odgovorima, postavili smo neka od navedenih pitanja i u našoj anketi. Više od trideset posto mladih ljudi misli da nisu tradicionalni kao što su to njihovi roditelji, dok ih opet 45% planira praviti svadbu i sami čin krunisanja veze proslaviti na jedan tradicionalan način. Opet, vjerujem da će mali broj od njih 45% praviti svadbu kakvu su imali neki od starijih članova njihove porodice. A o svadbenim običajima bismo mogli do ujutru. Razlikuju se od sredine do sredine, ali većina sadrži iste formalne obrasce i uobičajene rituale. Mnogi zaziru od njih, ali kao što naša anketa pokazuje, još uvijek ima djevojaka koje se zamišljaju u vjenčanici i muškaraca koji čekaju da prvi stanu mladenki na nogu. 32% naših ispitanika namjerava biti tradicionalan roditelj, 28% ne razmišlja o tome, mišljenje njih 19% zavisi od partnera, a negira ih 23%. Pokušali smo da doznamo šta je to još jedino tradicionalno? Najveći broj, njih 41% smatra da je to proslava religijskih praznika, dok 30 % njih misli da više ništa nije tradicionalno. Ono u čemu se najveći broj naših ispitanika slaže, 51%, jeste u činjenica da nije ni do tradicije, društva, okoline, nego do nas samih.

Da, kao i uvijek, ključ je u nama. Sami kreiramo svoj svijet i jedini dio kosmosa koji možemo promijeniti smo mi sami. Da li smo onda tradicijska druženja, svadbe, proslave, kola, igre, odjeću i hranu zamijenili nekom drugom tradicijom, ili je to tradicija naših djedova, a mi imamo neku drugu. Da li je naša današnja tradicija da tražimo štelu pri zapošljavanju, kao i da svako svoga zapošljava. Onda je i tradicija da samo zato jer je ime, i jer mu je taj i taj neko, on može sve. Tradicija je i da čovjek od 50 ima djevojku od 19. Tradicija je da se sluša turbofolk. Tradicija je...
Onda ja nisam tradicionalan. Možda sam primitivan? No, takvu tradiciju ne želim. Uvjeren sam da ćemo za nekoliko godina biti svjedoci neke nove tradicije, a samim tim i nekih novih nas. Kao što nam sada postaje tradicija, ismijavat ćemo ljude preko interneta zbog pogrešno izgovorenih slova ili riječi, svađati se preko nacionalističkih ispada na raznim forumima i pjesmama na youtubeu, život će nam ovisiti o broju lajkova na fejsbuk računu, a život, onaj pravi, istinski – univerzalna tradicija, kao što je do sada i tada će prolaziti pored nas, dok nas ne smijene neke nove generacije. Iskreno se nadam - pametnijih ljudi. Ljudi koji će prije svega – ljudi, koji će znati da žive život i uživaju u njegovim blagodatima. No, ako je po ovome što im ostavljamo i što trebaju od nas naslijediti – jadna je njihova tradicija.
Dok tradicija opstaje, savremeni čovjek sve veći primitivac postaje. No, on će vam radije i slagati da je tradicionalan, nego ne daj Bože – primitivan. Blago majci, svi smo pri-mi-ti... - tradicionaliste.
novinar.me
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Нед Нов 29, 2015 7:45 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Пет Дец 04, 2015 3:13 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Нед Дец 06, 2015 1:27 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Традиција данас

Порукаод Aнa » Пон Дец 28, 2015 10:02 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Следећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 3 госта

cron