Велики рат 1914-2014

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Пон Окт 19, 2015 1:09 pm

СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ

Заборављена трагедија Селевца


Пре 100 година, 21. октобра 1915, немачки војници су у овом шумадијском месту стрељали 89 недужних цивила

Слика
Српске трупе очекују напад немачке војске у октобру 1915. на десној обали Дунава (Фотодокументација „Политика”)

„Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца”, известио је немачки лист ,,Франкфуртер цајтунг” пре тачно сто година, 23. октобра 1915. године, а као пример је поменут Селевац, тамошњем читаоцу свакако непозната шумадијска варош код Смедеревске Паланке.

Штура информација је као и толике друге имала да подстакне немачки ратоборни дух, а Србију и Србе представи као некакву територију насељену дивљим племеном. Уз то је ова вест изванредан пример манипулисања јавним мишљењем и скривања чињеница о стварним ратним збивањима, пошто је немачка војска у Селевцу 8/21. октобра 1915. починила незапамћен ратни злочин, у коме је стрељано 89 недужних цивила.

Од ове трагедије протекло је сто година, али се о њој и даље зна мало, уз остало и зато што јој ни домаћа историографија није посветила дужну пажњу.

Утолико су драгоценија сазнања до којих је дошао др Зоран Вацић, председник Секције за историју Српског лекарског друштва, који не посустаје у истраживању санитетских аспеката Великог рата.

Истражујући епидемију тифуса у ондашњем Јасеничком срезу Смедеревског округа, каже нам др Вацић, консултовао је и изузетну књигу Драгутина Паунића ,,Кад су војске пролазиле – ратни дневници”, објављену 1988. године. У овој књизи је објављено и сведочење Јевросиме Игњатовић о трагедији у Селевцу, забележено захваљујући њеном рођаку Радисаву Јакшићу. Тако су сачувани од заборава детаљи који говоре о трагедији 21. октобра 1915. када је у масовној егзекуцији недужних стрељано 89 људи, деце, жена и стараца.

Најмлађа жртва, девојчица Милосава Савић, имала је 10 година, а најстарија жртва био је Живан Властић који је имао 88 година, каже др Вацић.

Српска војска је тог дана била у повлачењу, али се у блату заглиби један топ, под брдом у близини селевачке породичне задруге Јакшића. Према опису из Паунићеве књиге, сељаци из околних кућа – старци који нису могли на фронт, жене и деца – похитали су у помоћ српским војницима, да извуку топ из дубоког блата.

Надирали су, међутим, немачки војници, припуцали су а српски војници су одговорили на паљбу, али су морали да се повуку. Сељани су се тада разбежали својим кућама, али у њима нису нашли спас. Немци су их извукли напоље и у групама стављали пред стрељачки вод. Јевросима је једина преживела крваву одмазду.

Пред пушчаним цевима нашла се и цела породица Јевросиме Игњатовић. Сви су стајали, изузев њене непокретне бабе која је седела везана на столици и тако изнета из куће. Јевросима је стајала иза бабе, а док су трајале припреме за егзекуцију, унука је чула бабине речи: ,,Кад припуцају, ти падај одма’, а мене тргни на себе”.

Тако је и било – смртоносни плотун је одјекнуо, Јевросима је повукла столицу с мртвом бабом, пала под њу и преживела масакр.

Тог трагичног дана који је Селевац завио у црно, страдале су читаве породице. Наш саговорник, др Вацић, који је имена свих стрељаних идентификовао у Матичној књизи умрлих селевачког Храма Силаска Св. Духа, наводи као пример породицу Николе Петровића. Стрељани су Никола (54), његова жена Милена (53), син Драгољуб (16), кћери Јеросима (18) и Јелена (21) и снаја Косара (30). Сличну судбину је доживела и породица српског војника Спасоја Савића. Стрељани су његова жена Јована, син Живојин (16) и кћери Милосава (10) и Милојка (18).

Матичне књиге, сведочанство ове трагедије, чувају се у Историјском архиву „Верослава Вељашевић” у Смедеревској Паланци.

Доктор Вацић наводи да је забелешку о овом злочину оставио немачки генерал Галвиц у својим мемоарима: ,,25. дивизија имала је да издржи дуготрајне уличне борбе и борбе око кућа, у којима су учествовале нарочито жене. Био је то прави герилски рат, није се могло проћи без убијања.”

Колико лажи да би се прикрио злочин, констатује наш саговорник. Све да је уличних борби и било, чиме би се то против Немаца борили селевачки старци и деца – врљикама и мотикама, бундевама и камењем? Која би мајка повела у уличне борбе своју малолетну децу? Зар је везана за столицу, непокретна баба преживеле Јевросиме Игњатовић била бомбаш-самоубица”, пита се др Вацић.

Наш саговорник наглашава да је после убијања цивила у Мачви 1914. године, покољ у Селевцу био најмасовнији ратни злочин, изузимајући терор бугарских војника у њиховој окупационој зони у Србији током Првог рата.

Од 89 стрељаних у Селевцу, њих 17 било је млађе од 18 година, а 39 невиних жртава било је старије од 60 година.

----------------------------------

Статистика страдања

Селевац данас припада општини Смедеревска Паланка. Пре избијања Првог светског рата, према попису становништва из 1910. варош је имала 7.413 становника. У току рата, од августа 1914. до децембар 1918. умрло је или погинуло 1.011 цивила. Овим бројем нису обухваћени војници који су изгубили животе на фронту, или су умрли од болести или последица рањавања у разним војним болницама у Србији, Француској, Африци или Грчкој, или су оставили своје кости у логорима широм Аустроугарске и Немачке царевине.

Од 1.011 умрлих и погинулих, 455 Селевчана изгубило је живот због директних или индиректних последица рата. Стрељано је 90 особа, а ратне епидемије – сва три тифуса, велике богиње, шпански грип и срдобоља – однеле су 352 живота. Коса глади усмртила је 10 Селевчана. Троје људи је умрло је приликом надирања немачких трупа 8/21. октобра 1915. године. Дечак Драгољуб Шиљић који је имао 12 година погинуо је од шрапнела, а двоје је умрло од страха – Јован Обрадовић имао је 12 година, а Живана Церач 68 година.

Према попису из 2011. године Селевац је имао 3.406 становника.
Слободан Кљакић
објављено: 19.10.2015.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Пет Окт 30, 2015 6:49 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Нед Нов 01, 2015 12:53 pm

СТОГОДИШЊИЦА ВАЉЕВСКЕ БОЛНИЦЕ

Време подвига у време смрти



Б. ПУЗОВИЋ | 31. октобар 2015. 13:03 | Коментара: 1

Изложбом "Страдање и хуманизам" почело обележавање стогодишњице Ваљевске болнице у Великом рату. Међу више од 7.500 жртава пегавог тифуса и 22 лекара. Болнички кревети по целом граду

Слика
Надежда Петровић са лекарима испред Окружне болнице у Ваљеву

ВЛАДАО је пегави тифус, а лекари и медицинско особље Ваљевске болнице изгарали су да што више помогну рањеницима и оболелима. О себи нису размишљали. За време Великог рата, од октобра 1914. до маја 1915. године, у град на Колубари стизали су рањени српски и аустроугарски војници, али је тифус усмртио више од 7.500 оболелих. Међу њима и 22 лекара и чувену српску сликарку Надежду Петровић, медицинску сестру, добровољца. Ратна болница у Ваљеву постала је симбол медицинске пожртвованости и хуманости.

Централна манифестација обележавања стогодишњице Ваљевске болнице, овековечене и у делу Добрице Ћосића, почела је јучерашњим отварањем сталне изложбене поставке у Историјском архиву града на Колубари. Изложбу "Страдање и хуманизам. Ваљевска болница", аутора историчара Велибора Видића, јуче је посетио и председник Србије Томислав Николић, који је и покровитељ манифестације, у оквиру које је приређена и међународна конференција.

Због географског положаја и близине фронта, у Ваљеву су били смештени главни командни и санитетски центар српске војске, пријем рањеника, избеглица, заробљеника, оболелих. За смештај рањених и болесних било је предвиђено коришћење 11 општинских објеката са 2.210 кревета. У Ваљеву су тада постојале су само две медицинске установе - Окружна болница и Стална војна болница Дринске дивизије, са малим бројем лежаја, па је практично цео град постао медицинска установа.

- Сви догађаји везани за Ваљевску болницу били су у сенци славних победа на Церу и у време Колубарске битке, на њих нико није обраћао пажњу, а то је по трагичности вероватно најдраматичнији период српског народа у целом Првом светском рату - каже аутор изложбе Велибор Видић, историчар Историјског архива у Ваљеву. - Изложба је резултат вишемесечних истраживања у домаћим и страним архивима, заснована је на оригиналним документима и дневничким записима.
Слика
Зграда некадашње опште болнице сада је Историјски архив

Видић истиче да је, нажалост, највећи део медицинске документације уништен 1915. године, приликом повлачења. Потом, после Другог светског рата, тај догађај је био недовољно покривен документима и истраживањима.

- Као прворазредни извор послужили су дневници, сећања лекара и болничара, па смо на основу тих записа отпочели реконструкцију догађаја, те трагање за документима који ће да потврде њихова сведочанства, и то нам је у великој мери пошло за руком - каже аутор изложбе. - Када смо овај посао започели, намеравали смо да приредимо примерену изложбу о догађајима везаним за Ваљевску болницу. Ни слутили нисмо колико ће озбиљан и обиман бити тај пројекат.

Изложба, чији су иницијатори запослени у Историјском архиву Србије и Ваљева, смештена је у згради некадашњег хируршког павиљона, подигнутој 1907. године. Део тог простора, површине 500 квадратних метара, депо Историјског архива претворен је у својеврсни музеј.

- Поставка о Ваљевској болници више је од културног догађаја, јер се њоме исправља неправда стара читав век, одаје се почаст хиљадама рањеника и становника оболелих од пегавог тифуса, пострадалих у зиму 1914. и 1915. године - каже Снежана Радић, директорка Историјског архива у Ваљеву. - Одајемо почаст и бројним страним лекарима, који су дали своје животе, лечећи оболеле, као и грађанима Ваљева за несебичност и хуманост у тим изузетно тешким данима.


ТИФУС КОСИО И ЛЕКАРЕ

У време епидемије, у Ваљеву је на 7.500 оболелих било само 25 лекара! Процењује се да је у ваљевском крају од пегавог тифуса страдало око 3.500 војника и више од 4.000 цивила. У Србији од ове болести умрло је око 135.000 људи, међу њима око 30.000 војника. Умрли су др Селимир Ђорђевић, управник ваљевске Окружне болнице, који је своју вакцину уступио војницима, Драгиња Бабић, прва Српкиња доктор медицине, и др Алберт Семјуел Кук из САД, чији, један од ретких споменика преминулима постоји у Ваљеву. За сузбијање епидемије најзначајнији је био долазак др Лудвика Хиршвелда, светски чувеног бактериолога, који је успео да изолује клицу паратифуса.

СРПСКО ОСТАЈЕ СРПСКО

- Наши преци одавно су установили систем вредности, који су пренели на нас, а најбоље смо описани на табли у холу зграде Црвеног крста у Женеви, као опомена и позив на доброту: “Буди хуман као што је била Србија 1885. године” и то никада не могу да нам одузму, као што ће Грачаница, Пећка патријаршија, Високи Дечани, све што је било српско заувек и остати српско, то је реалност, све друго било би последица одрицања под силом – рекао је председник Србије Томислав Николић, отварајући научни скуп у Ваљеву, посвећен веку ратне болнице у Првом светском рату у граду на Колубари.

Николић је поручио да ће Србија заувек бити захвална медицинском особљу из Велике Британије, Белгије, САД, Холандије, Русије, Француске и других земаља, који су се одазвали позиву наше државе да помогну домаћим лекарима у борби против епидемије пегавог тифуса. Нагласио је да о Ваљевској болници младима треба говорити непрекидно, све док им се тај страшни део још страшнијег Великог рата не уреже у памћење и тамо остане са сећањем на Цер и Колубару, одбрану Београда, Албанску голготу и Солунски фронт.

- Солидарност и хуманост српских лекара и болничара, који су се у Ваљевској болници бринули и о рањеним и од тифуса оболелим аустроугарским војницима може се упоредити са садашњом хуманошћу грађана Србије према мигрантима са Блиског истока – рекао је Николић.- Другачије понашање не би нам опростило сећање на Ваљевску болницу и наше поступке много година пре.
(Б. П.)



Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Уто Нов 03, 2015 1:47 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Фундаменталиста » Суб Нов 07, 2015 10:44 pm

Слика
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Пет Нов 13, 2015 2:53 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Пон Нов 16, 2015 3:29 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Уто Нов 17, 2015 7:28 pm



капитулација или примирје
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Пет Нов 27, 2015 1:21 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Велики рат 1914-2014

Порукаод Aнa » Чет Јан 21, 2016 5:46 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 5 госта