Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Уто Нов 24, 2015 4:54 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Уто Дец 29, 2015 4:30 pm

Ja se Turaka i ne bojim, ja se bojim svoje brace: Turci nijesu nigda mogli Crnu Goru pregaziti, ali su me braca moja cesto pritijesnila!
Petar II Petrovic Njegos
1851. godine


Jadni moj narode! Rasijao si se po najmu u tudjini, sluzis Tuku i Mandzuku, a na tvom ognjistu vatra se gasi.
Petar II Petrovic Njegos
1851. godine


Sta kome cini ovaj kameniti krs, okupan suzom i krvlju!
Petar II Petrovic Njegos


Nekizi Crnogorci prodali bi... za novce (ne samo) dio od Boga nego ot duse i ot svojega oca i majke i brace... i svojega otecestva.
Petar II u pismu Crmnicanina
od 15. jula 1831. godine


Ako mi oduzmete pravo da kaznjavam smutljivce, ja necu moci biti crnogorski vladika. Moja dusa ne podnosi bezvlasca, a ta krajnost – ja se zgrazavam – izgleda mi bliska.
Njegos u pismu Neselradu
od 26.02.1837. godine

Hoce li se nas narod svijetu pokazati dostojnim samostalnosti ili ce vjecno obozavati tudje verige, koje im vec tolika vijeka prepilise vrat i satrijese narodnost? Ja vidim strasne pogreske. Meni se cini da se od prvog cilja daleko odstupilo. Daj Boze da se varam.

Njegos u pismu Vrazu od 1848.


Rusiju volim, ali ne volim da mi se svakom prilikom daje osjecati cijena te pomoci. Ja gospodar slobodne Crne Gore pravi sam rob petrogradskih cudi. To mi je dodijalo, pa hocu taj jaram da zbacim.

Petar II Petrovic Njegos


Sve nase ideje imaju veliku glavu a slabe noge.

Petar II Petrovic Njegos
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Чет Дец 31, 2015 3:54 pm

U BEOGRADSKOM „KOLARCU” ZAVRŠENE TREĆE NJEGOŠEVE VEČERI POEZIJE


Poklonili se sjenima Njegoševim


U prepunoj dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta preksinoć je održano završno veče trećeg izdanja „Njegoševih večeri poezije”, posvećeno prvoj štampanoj knjizi u Južnih Slovena , „Oktoihu Prvoglasniku”. Stihove u čast Petra II Petrovića Njegoša govorili su poznati srpski pjesnici: Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Ivan Negrišorac, Katarina Brajović, Gojko Đogo, Milosav Tešić, Goran Babić, Dragan Hamović, Kolja Mićević, Miodrag Raičević, Duško Novaković, Ljubivoje Ršumović, Dragan Jovanović Danilov i Želidrag Nikčević, obavijestio je Bećir Vuković, umjetnički direktor „Njegoševih večeri poezije”.


Veče je počelo besjedom posvećenom Njegošu koje je održala književnica Katarina Brajović, autorka kultne knjige „Štampar i Veronika”, koja je najavila da za narednu godinu priprema svoju novu knjigu. Biće to roman o Petru II Petroviću, u izdanju izdavačke kuće „Štampar Makarija”.

- Koliko je živo i reprezentativno djelo Petra II Petrovića Njegoša svjedoči i činjenica da je „Gorski vijenac” preveden na mnoge strane jezike - ruski, engleski, njemački, francuski, italijanski, poljski, albanski, pa čak i japanski jezik, i da se proučava na mnogim slavističkim katedrama širom svijeta. Bez Njegoša razumijevanje i crnogorske i srpske istorije i kulture gotovo je nemoguće zamisliti ni u udaljenim i nama stranim zemljama, a posebno je nepotpuno i nedovoljno u našoj. Postoji velika obaveza, ne samo crkvenih velikodostojnika da se poklone sjeni vladike Njegoša, već i obaveza pjesnika da se poklone sjeni ovoga književnog gorostasa. Otuda je proistekla i potreba za održavanjem manifestacije „Njegoševe večeri poezije” – kazao je za „Dan” umjetnički direktor „Njegoševih večeri poezije” Bećir Vuković.
On je istakao da se ova manifestacija treću godinu zaredom organizuje. NVO „Njegoševe večeri poezije”, pod pokroviteljstvom Mitropolije crnogorsko-primorske, pretenduju da njiha manifestacija bude jedna od najvećih događaja u crnogorskoj kulturi.


- Ovaj poduhvat sasvim sigurno predstavlja dragocjen doprinos zaštiti i bogaćenju ukupne naše kulture i duhovnosti. Pored toga, cilj „Njegoševih večeri poezije” jeste da pokušamo da na najvišem nivou približimo Njegoševo djelo crnogorskoj javnosti, kao aktivno izvorište jezika i melodija. Ciljevi „Njegoševih večeri poezije” su i podizanje ukupnog nivoa svijesti o značaju Njegoševog djela za savremenu kulturu, i nastavak postojećih i stvaranje novih međunarodnih kontakata sa poznavaocima i prevodiocima Njegoševog djela – kazao je on.


Podsjetimo, treće „Njegoševe večeri poezije” otvorene su u Njegoševoj pečatnji, i tom prilikom je pjesniku Ranku Jovoviću uručena zlatna Njegoševa ikona. Centralni miting poezije u čast 70 godina Udruženja književnika Crne Gore održan je u sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici.
– Okupili smo se i u Centru za kulturu u Plužinama, a manifestacija je nastavljena književnom večeri Matije Bećkovića, koja je održana je u Centru za kulturu u Trebinju. Poseban kuriozitet koji valja istaći je to što je ovo pjesničko veče trajalo puna tri sata – rekao je Bećir Vuković.

dan.co.me
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Мај 30, 2016 5:40 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Суб Јун 04, 2016 11:11 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Нед Јун 19, 2016 4:16 pm

S one strane iskre


“Luča mikrokozma” i posle 150 godina ostaje najveći filozofski ep spevan na srpskom. Ali, niko kao Anica Savić-Rebac nije imao filozofsku pamet i intelektualnu hrabrost da ukaže koliko su na Njegoša uticali gnosticizam, bogumilstvo pa i Kabala



Prošlo je, evo, i sto pedeset godina od smrti Petra Petrovića Njegoša, a mi i dalje ne znamo: ko je, zapravo, genije sa Cetinja? Ključ te tajne, svakako, leži u “Luči mikrokozma”, a “Luču” je teško – osvetliti.
“Luča mikrokozma” nije bila “integrativni ni pokretački element nacionalne kulture, kao ‘Gorski vijenac’, već je kao filozofsko-poetska tvorevina pre svega privlačila tumače i istraživače.” (Aleksandar Petrović)
Za Anicu Savić-Rebac “Luča mikrokozma” bila je pak “najviši izraz jugoslovenske kulture” te je ova žena, jedna od najumnijih koje smo imali, a da nismo znali da je imamo, posvetila “zaprepašćujući napon energije” potreban da se “Luča” prevede na engleski i nemački!

Može se reći da je Anica Savić-Rebac bila prva i poslednja sveštenica Njegoševe vere zapisane u “Luči mikrokozma”. Jer, šta sve nije radila za “Luču”. Ne samo da ju je prevela na engleski i nemački nego je, usamljena u tom poduhvatu, radila i na “Lučinoj” evropskoj, svetskoj promociji. Dopisivala se sa evropskim naučnicima i književnicima, dopisivala se sa Ludvigom Radermaherom, jednim od njenih bečkih učitelja, sa Hansom Lajzegangom, ali i sa Tomasom Manom koji je njene odlomke uneo u svoje delo, a Rebeka Vest je ushićeno pisala o srpskoj filozofkinji i poetesi.

Samo u Srbiji, Anica Savić-Rebac nije imala podršku za ono što je radila. Jednostavno, nije imala sagovornika sebi ravna. Malo je ko, ovde, razumeo i njenu filozofsku poetiku,a još manje njen naučni uvid u “Luču”. Srpskoj “prvosveštenici” Anici najviše se približio jedan Francuz, srpski akademik Miron Flašar, njen učenik. Ali, i on će je, vremenom, napustiti. Jer, vratolomne su staze kojima je ona išla. Vratolomnije od cetinjskih visina.

I, tu smo, i danas. Na jednoj strani Anica sa Njegošem, na drugoj, svi mi.


Anica Savić-Rebac (1893-1953) bavila se Njegošem od svojih tridesetih godina pa do kraja života. Kao plod tog istraživanja pojavila su se njena dva izuzetno važna rada: “Njegoš i bogomilstvo”(1951. godine) i “Njegoš, Kabala i Filon” (1952)



Lukrecije, Dante, Milton…

Šta tamo piše? Na samom početku spisa “Njegoš i bogomilstvo” ona kaže:
“Širina i bogatstvo genija Njegoševog vide se, koliko u Njegovim originalnim potezima, toliko i u Njegovoj sposobnosti da odabere i spoji razne motive i mnogostruke uticaje, i da ih pokaže u novom imaginativnom jedinstvu: to je, uostalom, ona mislilačka originalnost kojoj obično teže pesnici, i kada im je pravac duha izrazito filozofski. Luča mikrokozma upravo zadivljuje poznavaoce bogatstvom opštefilozofskih, mistično-filozofskih i mitskih motiva koje je vizija pesnikova čudesno slila; i to je, već, originalnost visokog stepena. Ona je, dakako, povećana mnogim vanrednim, sasvim novim potezima. Pogrešno je, međutim, insistirati na originalnosti u smislu apsolutne novine, smatrati da u prvom redu ona stvara mislilačku značajnost uopšte, a pogotovu mislilačku značajnost pesnika. Ni Lukrecije, ni Dante, ni Milton nisu predstavnici jedne nove filozofije koju su oni stvorili; njihova mislilačka značajnost je u odabiranju i pesničkom oživljavanju filozofskih zamisli. To ne znači da njihova dela nisu i sama važni izvori za filozofiju koju iznose… Ali to nije glavna mislilačka vrednost njihovih spevova.”

Anica Savić-Rebac, hirurškom preciznošću, uočava tri osnovne zamisli “Luče mikrokozma”: pad božanske duše u materiju, “svetlosna filozofija” i “slika kosmičke borbe”. Sve tri zamisli bliske su i srodne, same po sebi, i javljaju se, po pravilu zajedno.

I Savić-Rebac prati razvoj tih ideja. Tako, ona prati, Njegoševu ideju o “izgubljenom raju”, i “padu grešne duše” u “tamnicu tela”, još od “oko 600. godine pre n.e. negde između Trakije i Atike”. Tamo se ta misao javlja prvi put, “skoro izvesno kao samonikla” i to “u krugovima orfičara”. Od njih su ideju preuzeli Empedokle, Pindar i Platon, zatim se ona može pratiti kroz celu antičku književnost. Helenski filozofi i pesnici, međutim, ne kažu kakvo je bilo ogrešenje duše. Ideja pobune i borbe svetla i tame pripisuje se Origenu, a, istovremeno, javlja se i u onovremenoj gnozi.

“Druga osnovna koncepcija Luče, svetlosna filozofija, verovatno je orijentalnog porekla, ali njen filozofski najznačajniji lik, onaj koji je preovlađivao u poantičko doba, prvenstveno u srednjovekovnoj zapadnoj, islamskoj i jevrejskoj filozofiji neoplatonskog pravca, izradila je helenska filozofija, kojoj je, uglavnom, tuđ etičko-dinamički dualizam svetlosti i mraka, dobra i zla”, piše Anica Savić-Rebac dodajući da drugu granu svetlosne filozofije “ona koja ističe borbu svetlosti i mraka, javlja se, dakako, još u mitsko-religijskim predstavama u Iranu u zrvanizmu i naročito u zoroastrizmu; zatim u 3. veku n.e. u manihejstvu koje je, u stvari, jedan osoben spoj gnostičkih i iranskih predstava. Najzad, produžava se u srednjovekovnom neomanihajestvu bogomila i katara.”

Starobalkansko nasleđe



Zatim, u spisu “Njegoš i bogomilstvo” piše: “Kao čovek koji je nosio začudo živo starobalkansko nasleđe, nagomilano kao u vekovnom podsvesnom sećanju, on (Njegoš) je mnogo bliži starim helenskim oblicima tih zamisli nego zapadni pesnik. To važi, u prvom redu, za staroorfičku ideju o predživotnom ogrešenju duše i njenom padu u materiju koju je prihvatio spiritualist Njegoš; a ona je takve prirode da je mogla vrlo tesno da se spoji sa svetlosnom filozofijom i zato ništa nije stajalo na putu da naš pesnik staru identifikaciju boga i svetlosti, koja se javlja i u Jovanovoj prvoj poslanici, načini središtem i životnim elementom speva (‘Luče’). Ali, u vezi sa Njegoševom svetlosnom filozofijom javlja se i jedan element nov i čudan, koji se može objasniti samo jednim drugim, mnogo direktnijim starobalkanskim nasleđem… U osnovnom mitu Luče, kosmička borba vodi se među svetlosnim silama; i sam Satana je samo pobunjeni svetlosni anđeo.”

Zašto je ovo važno? Zato što je satana kao svetlosni anđeo, takođe, bogumiska ideja.
Frapantan je za poznavaoce manihejstva i bogumilstva, piše Anica Savić-Rebac, i opis u “Luči” “prodiranja mračnih sila u nebesku oblast, jer u potpunosti odgovara Manijevom učenju o tom početnom momentu kosmičke borbe”.

Na kraju krajeva, sam pojam “luča mikrokozma” ili “svetlosno ja”, “nebeski dvojnik čoveka”, “Njegov pratilac i vođ u nebo i besmrtnost” (A.Savić-Rebac) jesu “karakteristične neomanihejske ideje”. Jer, još u biografiji Manijevoj nalazimo “nebeskog dvojnika”.

Sa manihejstvom i bogumilstvom je i ideja u “Luči” da će “zemlja biti spaljena u sudnji dan”.
Anica Savić-Rebac bila je, i te kako, svesna da “podudaranja između našeg pesnika (Njegoša) i bogomilstva veoma su teško poglavlje, jer, u ovom času ispitivanja, još nije moguće označiti određenije Njegov (Njegošev) put do manihejskih i neomanihejskih tradicija”.

Međutim, ako pretpostavimo da Njegoš uopšte nije poznavao manihejske ideje, kaže Anica Savić-Rebac, “naročito ne u takvim detaljima kao što proizlazi iz ‘Luče’, stavili bismo se pred još teži zadatak: da ispitujemo unutarnju zakonitost koja neminovno vodi od jedne mitske i mističke predstave ovog kruga do druge, i, da zatim pretpostavimo da se isti proces donekle samostalno razvijao u pesnikovom umu”.
To bi, prema Anici Savić-Rebac, bilo “još čudesnije” nego mogućnost da je “Njegoš imao uvek budnu pažnju i razgranatu lektiru, i da je uspeo da se informiše o tradicijama koje su igrale tako važnu ulogu u životu Njegovog naroda”.

A šta je Njegošu od bogumilske”razgranate literature” sigurno moglo da bude lako dostupno?
Janez Kopitar i Vuk Karaddžić bili su, dakako, obavešteni o bogumilstvu “mada reč bogomili nije ušla u Vukov Rječnik” (A. Savić-Rebac).



Njegoš i jeresi



Kopitar se o bogumilskoj temi dopisivao sa Gizelerom koji je 1842. godine izdao spis Eutimija Zigabena o bogumilima “i lako se mogao povesti o tome razgovor i prilikom Njegoševih boravaka u Beču i Njegoševih sastanaka sa Vukom, naročito početkom godine 1844. godine, kada je onde boravio preko dva meseca. A svakako su i drugi naši obrazovani ljudi bili obavešteni o bogomilstvu, koliko je to tada bilo moguće” (A. Savić-Rebac).

Inače, Njegoš je, bez sumnje, čitao o srednjovekovnim jeresima i u nekoj ruskoj opštoj istoriji ili u istoriji crkve. Njegovo poznavanje nekih crta Manijevog učenja “upućuje na ozbiljan izvor”. Najzad, Njegoš je imao i neposredan izvor u crnogorskoj narodnoj tradiciji i poeziji, u severnoj Crnoj Gori, pogotovo. Otuda je i pesma o “Caru Duklijanu i Krstitelju Jovanu”. Ova narodna pesma, a i druge mogle su za Njegoša da budu inspirativne kao što je za Getea bila legenda o doktoru Faustu.

Zato, na kraju spisa “Njegoš i bogomilstvo”, Anica Savić-Rebac zaključuje: “Tako je došlo da, donekle, možemo čitati Luču kao što bismo čitali neko od izgubljenih dela bogomilske književnosti balkanske – kao delo koje nam u izvesnom smislu kazuje više o suštini bogomilstva nego sami oskudni direktni spomenici.”

Za razumevanje Njegoševe “Luče” ne manje važan je i spis “Njegoš, Kabala i Filon” mada Anica Savić-Rebac kaže:
“Za istoriju balkanske kulture i njen kontinuitet ovi kabalistički elementi nemaju značajnost bogomilskih, ali su ipak veoma karakteristićni i ne smeju se prevideti kad se teži razumevanju za razumevanjem Njegoša i Njegovog filozofskog speva.”


Jevrejske veze

Kao što Platon nije smeo da se čita u Danteovo vreme, a ovaj ga je potajno čitao, tako je i Njegoš, u potaji, čitao štošta. Anica Savić-Rebac je sigurna da je Njegoš, “veliki samouk čitao dela za koja inače ne znamo da su mu bila poznata i vodio razgovore, sa nama nepoznatim ličnostima o problemima koji su van uobičajenog toka opšteg obrazovanja”.

Veliko je pitanje da li će se naći materijalni, to jest “filološki” dokazi o tim lektirama i razgovorima. Te dokaze i tragove je, možda, i sam Njegoš uklonio jer je “bio dovoljno pametan da ne upozorava izrično na izvore kao što su bogomilstvo i Kabala – izvore koji bi, kako je sam dobro znao, duboko šokirali veliki deo tadanje publike – a možda šokiraju i jedan deo sadašnje”.
Zna se, međutim, da je Njegoš poznavao Jevreje sa kojima je “imao trgovačke veze i koji su mogli biti, u isti mah, trgovci i učeni kabalisti”.

Ukoliko su sačuvani arhivi jevrejskih opština u Dalmaciji i Boki Kotorskoj, možda ćemo nešto više saznati.
Ali, Njegoš je do znanja iz Kabale mogao da dođe i preko svog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije. Ili, preko – “Fausta”.

Zatim, piše Anica Savić-Rebac, veoma je zanimljiv “susret” Njegoša sa Viktorom Igoom u kabalističkom motivu tzv. crnog sunca, oličenja satane. S tim, što treba reći da je Igo pesmu o crnom sunc https://www.youtube.com/watch?v=eDy5-SzxZ-wu napisao deset godina posle Njegoševe “Luče”.
Iako još nerasvetljena, “Luča” i posle sto pedeset godina ostaje najveći filozofski ep, spevan na srpskom.

Autor: Dragan Jovanović

IZVOR: NIN
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Јун 20, 2016 11:36 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Уто Јун 28, 2016 3:47 pm

Слика


„Нада нема више ни у кога, до у Бога и у своје руке. Надање се наше закопало, на Косову, у једну гробницу“
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Нед Јул 10, 2016 6:00 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пет Јул 29, 2016 8:08 pm

Слика


Гомила камена од капеле са Ловћена на Ивановим Kоритима
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron