Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Јан 13, 2014 8:06 pm

Velike ideje velikog čoveka


Petar Drugi Petrović Njegoš nije bio samo genijalni mislilac i pesnik nego i dizajner i arhitekt. Njegova dela su kapela na Lovćenu, crnogorska kapa i urbanistički razvoj Cetinja
Слика




PODGORICA - Mitropolit Petar Drugi Petrović Njegoš, lovćenski tajnovidac, nije bio samo genijalni mislilac i pesnik, nego i dizajner i arhitekt, čije ime se nalazi u Leksikonu arhitekata bivše Jugoslavije! Ovo, manje poznato lice Rada Tomova otkrivaju arhitekte Andrija Markuš i Pavle Popović na predavanju u Matici srpkoj u Podgorici povodom 200 godina od rođenja „pustinjaka cetinjskog“.

- Njegoš je projektant kapele na Lovćenu, dizajner crnogorske kape i začetnik urbanističkog razvoja Cetinja. Nema genija u arhitekturi koji bi bolje zamislio takav oblik grobne crkve, gde je izabrao da počiva, niti joj lepše ime dao od imena svog strica Svetog Petra Cetinjskog - kaže Markuš. - Dovoljno je navesti reči hvale arhitektonske vrednosti crkve na Lovćenu od ruskog akademika Nikolaja Krasnova, po čijem je nacrtu 1925. obnovljena, pošto ju je 1916. porušila Austrougarska. Njegoš je veliki čovek kad je mogao ovakvu originalnu ideju da ima za oblik i osnovu crkve na Lovćenu od dva kruga u osnovi različitih prečnika, a koji prodiru jedan u drugoga.

Markuš navodi da je i čuveni arhitekta Frenk Lojd Rajt, zet Marka Miljanova, sa sličnom osnovom realizovao jedno od svojih najboljih dela - Gugenhajmov muzej u Njujorku.

- To je samo dodatna potvrda vrednosti Njegoševog dela, a pogotovo ako se uporedi s Meštrovićevim rešenjem sandučastog oblika, koji nije prilagođen vrhu Lovćena, odnosno njegovom svođenju u vrh. Kod Njegoša je svođenje sa svih strana u vrh krsta - crkve, za razliku od izložbenog paviljona skulptura ovog drugog, za koje je Njegoša preselio u podrum. On je iznad Cetinjskog manastira projektovao i izveo odbrambeni objekat „Tablja“, a zatim uspešno kreirao i crnogorsku kapu. A s Biljardom počeo je razvoj Cetinja, kojeg do tada nije bilo u ravničarskom delu.

Markuš naglašava da ova priča nije upriličena isključivo povodom obeležavanja dva veka od Njegoševog rođenja, nego i akcija očuvanja njegovog dela, „čijim se uništavanjem i danas ponose Univerzitet Crne Gore i Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, koji su u svoje pečate uneli izgled Meštrovićevog mauzoleja, a ne grobne crkve vladike i pesnika“.

- Niti se ko može ponositi onim čega bi trebalo da se stidi, niti i jedno i drugo da su na Lovćenu. Za narod koji ima snage, rešenje je ruski primer ponovne izgradnje hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, na mestu gde je ranije bio. Mnoge institucije i pojedinci, iz interesnih i političkih razloga, navode da crkva na Lovćenu 1925. nije obnovljena na istim temeljima i sa istim kamenom. Moj kolega, arhitekta Pavle Popović, ima pisanu izjavu svog oca, čuvenog crnogorskog graditelja Veliše Popovića, koji je bio nadzorni organ na izvođenju grobne crkve 1925, kojim dokazuje potpuno suprotno: da je sve rađeno po pravilima struke, kako je jedino i mogao akademik Nikola Krasnov, diveći se Njegoševom rešenju - poručio je Markuš.


CRKVA VEZANA ZA LOVĆEN

ARHITEKT Pavle Popović pročitao je ovom prilikom pisanu izjavu graditelja Veliše Popovića, kojom dokazuje da je sve rađeno po pravilima struke.

- Vlasti su se drznule da crkvu Svetog Petra Cetinjskog, organski vezanu s Lovćenom, zamene mauzolejom podižući tako spomenik Meštroviću - istakao je Popović. - U poslednje vreme su se pojavili razni kvazi-istoričari, koji iznose neistine o Njegošu.

Crkva je dekretom tadašnje vlasti bezobzirno srušena 1972, a protivno mišljenju mnogobrojnih intelektualaca raznih struka s prostora bivše Jugoslavije. Pod silom je ustupila mesto faraonskom mauzoleju, čuvenog vajara Ivana Meštrovića.
novosti
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Уто Јан 21, 2014 9:29 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Svetovid » Суб Феб 15, 2014 12:58 am

Tribunal sudi i srpskoj istoriji
E. V. N. | 13. februar 2014. 21:16 | Komentara: 39

„Otkrivanjem“ srpske krivice u „Gorskom vijencu“ Haški tribunal zloupotrebio činjenice i književnost. Prošlost i delo se koriste da bi se legitimisali politički ciljevi suda u Hagu

Слика

U ŽELjI da dokaže odgovornost bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića za zločine tokom devedesetih, haška tužiteljka Katrina Gustavson navela je stihove iz „Gorskog vijenca“ koji govore o istrazi poturica, iako je reč o delu koje je objavljeno pre gotovo 170 godina, a govori o istorijskim događajima koji su se dogodili u HVII veku. Njena teza je da se i u dijalogu aktera ovog speva, vladike Danila i Vuka Mićunovića prepoznaje vekovna težnja srpskog naroda da etnički očisti prostor.

- Prošlost se zloupotrebljava da bi se legitimisali politički ciljevi - objašnjava profesor Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. - Iskorišćavaju se ljudi, dela i čitava srpska istorija. Haški tribunal potvrđuje da namerava da izvrši reviziju srpske istorije.

Ković na primeru objašnjava apsurdnost postupka:

- Zamislite da, recimo, srpski istoričari počnu da naglašavaju činjenicu da je Tomas Džeferson, autor Deklaracije nezavisnosti i jedan od očeva osnivača Sjedinjenih Država, bio robovlasnik i da tražimo od Amerikanaca da promene svest. Da ne govorimo o tome da je kod Njegoša reč o književnom delu i da je vladika bio daleko od robovlasnika. Naprotiv, pre njegova, kao i pozicija srpskog naroda, odgovara pobuni robova.

Kontekst u kojem se odvija istraga poturica u „Gorskom vijencu“, a koju haško tužilaštvo vidi kao inspiraciju Radovana Karadžića, objašnjava profesor Miroljub Jevtić, urednik časopisa „Politikologije religije“. On kaže da bi Gustavsonova morala da zna da je glavni branilac Njegoša od optužbi da je bio protiv islama, najveći živi turski poznavalac osmanskog carstva Halil Inaldžik.

- Inaldžik veli da je sveti rat bio značajan činilac u osnivanju i razvoju osmanske države. Društvo je bilo prožeto ideologijom neprekidnog svetog rata i širenja islama dok ne obuhvati čitav svet. I Crna Gora je osvojena isključivo u ime islama. Islam je u Crnu Goru, kako kaže Inaldžik, došao kao neprijateljska politička ideologija, ne kao religija. Islamizacija nije verska činjenica već politička.

Jevtić napominje da su islamizovani Crnogorci bili vojnici osmanske države i da su u ime džihada nastojali da unište podlovćensku Crnu Goru. Borba protiv njih nije bila borba protiv islama, već protiv onih koji su se priklonili tuđinu i za njegov račun uništavali sopstvenu, vrlo često, čak i rođenu braću. Kao što su Skender-beg (Staniša) Crnojević ili Ahmed (Stefan) Hercegović, sin Hercega Stjepana.

Vađenjem Njegoševih stihova iz konteksta, tužilaštvo je pokazalo elementarno nepoznavanje suštine književnosti.

- To je potpuna travestija i perverzija - smatra Muharem Bazdulj, pisac i publicista. - Takve i slične ideje zameću se u publicistici i novinarstvu u Sarajevu godinama. Pokušavaju da Njegoša proglase za inspiratora devedesetih, a slično se čini i sa Andrićem. A to je besmisleno na toliko načina da ne znam odakle bih počeo. Na isti način na koji se, vađenjem reči vladike Danila iz konteksta, Njegoš optužuje za genocid, „Gorski vijenac“ bi mogao da se iskoristi i kao ilustracija divljenja i poštovanja prema islamu. Uzmite stihove koje izgovaraju Turci i muslimani u „Gorskom vijencu“. Reč je o besmislici jednakoj kao kada biste Nabokova proglasili za pedofila zbog odnosa koji njegov Hambert Hambert ima prema Loliti. Ili, tvrdnja da je Agata Kristi ubila više ljudi nego Hitler.

Da je srpski narod određen kao žrtva, najpre oružanog, a zatim i kulturnog razaranja u kom se ne štede ni pesnici ni dela, smatra predsednik Matice srpske Ivan Negrišorac. Za upotrebu stihova, kako to čini tužiteljka Gustavson, studenti književnosti padaju na ispitu na prvoj godini.

- Haški sud je odavno pao na ispitu iz prava i morala, tako da ovakvi potezi ne iznenađuju. Loši studenti, logično, udružiće se protiv same logike - poručuje Negrišorac.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Mihailo Šćepanović, ističe da je tužilaštvo koje je heroja na magarcu Grubana Malića uvrstilo među optužene, odavno pokazalo nepoznavanje postulata svetske, a posebno srpske kulturne istorije.

- Tužiteljka Gustavson pokazala se i kao ilustrator Njegoševih stihova o raboti ćudi ženske - podseća Šćepanović. - Njegoš pominje borbu srpskog naroda za očuvanje vere i dostojanstva. To je borba protiv poturčavanja, preveravanja, što je u svakoj nacionalnoj i verskoj kulturi beleženo i kroz književni izraz, kao što je i Njegoš učinio. Tužiteljki bi bolje bilo da se pozabavi izgibom katolika i protestanata u kulturnoj i prosvećenoj Evropi.

NELE KARAJLIĆ: OPTUŽNICA ZA KOSOVKU DEVOJKU

- Ponosan sam što je Hag postao postpuno nadrealna institucija - ističe Nele Karajlić, muzičar i autor TV serije „Nadrealna televizija“. On kaže da bi dobro bilo da što pre uspostavi bilateralnu saradnju sa Tribunalom.

- Oni će nama da dostavljaju ovakve ideje, a mi njima sve Srbe za koje postoji i najmanja sumnja da su učestvovali u zločinačkim poduhvatima - kaže Karajlić i ističe da je prva na spisku - Kosovka devojka.

- Ona je pružala logističku podršku Srbima u Boju na Kosovu. Na sud bi trebalo izvesti i Baneta Ivanovića, beka Čelsija čiji su pogibljeni startovi inspirisani Kosovom i Njegošem. Pravo je pitanje i kako će da se prema Njegoševoj roli u Tribunalu odredi zvanična Podgorica, jer njega Hag očigledno smatra Srbinom. Crna Gora bi trebalo da se što pre ogradi od njega, jer stoji na putu evroatlantskih integracija.

KUSTURICA: AKO JE NjEGOŠ GENOCIDAN, ŠTA JE MOJSIJE?

- Reditelj Emir Kusturica, inicijator podizanja spomenika Njegošu u Andrićgradu, u haškom citiranju „Gorskog vijenca“ vidi u samo pesnički doživljaj jedne tužiteljke. - Pošto ona čita Njegoševe stihove, sledeće će verovatno biti njeno bavljenje Napoleonom, možda će i njega izvesti pred sud u Hagu, da ne govorimo o Aleksandru Makedonskom, a naročito ne o Francu Ferdinandu. Prvi put čujem da jedan sud zaviruje i u pesnička dela. Ako je Njegoš genocidan, šta je onda Mojsije? U Starom zavetu piše „oko za oko, zub za zub“. Da li planiraju da podignu optužnicu protiv Mojsija? Po mom skromnom mišljenju, Mojsije nije ratni zločinac, a očigledno je da se po belom svetu ljudi veoma neoprezno bave stvarima koje ne bi smeli da diraju. (N. J.)
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Окт 20, 2014 8:03 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Окт 20, 2014 8:25 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Фундаменталиста » Пон Нов 03, 2014 9:20 pm



Радио Снага Народа, емисија посвећена Његошу.
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Суб Јун 20, 2015 12:03 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Јун 29, 2015 2:40 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пет Јул 17, 2015 12:47 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Нед Авг 30, 2015 7:36 pm

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта