Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Нед Сеп 29, 2013 8:22 pm

СЕОБЕ ПОСЛЕ СМРТИ




Четири пута су га, упокојеног, шетали од Цетиња до Ловћена и натраг. И увек, јел', имали оправдање. А он је много пре свих њих, и свих нас, певао да „ко на брдо ак’ и мало стоји, више види но онај под брдо...”

Грудобољи није било лека. Последњег октобарског дана 1851. године тридесетосмогодишњи владика, самртнички блед, обратио се брату и окупљеним главарима:
„Мила моја браћо! Ево сам вам доша на ждријело вјечнога дома... Ја ’оћу да ме са’раните у ону цркву на Ловћену... То је моја потоња жеља коју у вас иштем, да је испуните, а ако ми не задате Божију вјеру да ћете тако учинити, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој последњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу...”
Савременици су забележили да се после тих речи узјогунио његов брат Перо речима:
„...А ко ће те носит на Ловћен, него да те са’ранимо овђе у цркву и близу нас...”
Љутити владика још једном је запретио проклетством и ишчупао обећање да ће они који остају поштовати његов завет.
Његош је ипак сахрањен на Цетињу.
Познаваоци тог времена тврде из најмање два разлога. Први: над градом под Орловим кршем беснело је незапамћено невреме. Други, не мање важан: страх да се Турци на ловћенској осами не докопају још за живота уцењене Његошеве главе. Онда је стигло време кад се само мислило о спасавању земље. Потомци су аманет испунили четири године касније, 27. августа 1855. У међувремену његови земни остаци почивали су у Цетињској цркви, заједно с моштима претходника му и стрица Петра I Петровића (1748–1830), потоњег светог Петра Цетињског.

Слика

Брат Перо пророк?

Када су се коначно стекли услови да се оствари жеља песника „Горског вијенца” и „Луче микрокозме”, књаз Данило (1826–1860), његов наследник и први световни владар Црне Горе, послушао је жељу Његошевог оца Тома и наредио да се ковчег пре него што буде пренесен на Ловћен отвори. Била је то заповед која се противила (црквеним) законима да тело не може да се открива пре него што протекне седам година од смрти. Правило је прекршено у нади да ће Његошево тело бити целовито, као што је било тело Петра I. Није било, сачувана је у целости само десна рука. Земни остаци пренесени су и сахрањени у црквици на ловћенском Језерском врху, на 1657 метара изнад површине мора које се одозго види као на длану.

Слика
Родио се 13. новембра на Његушима (слика лево) и крштен је као Радивоје. Са осамнаест година и калуђерским именом Петар, наследио је стрица, владику Петра I

Иначе, црквицу је десет година раније, 1845, подигао Његош и посветио је свом претходнику. Ваља рећи да се она разликовала од свих дотадашњих цркава у Црној Гори и да је обликом подсећала на одбрамбену кулу. Неколико десетлећа касније тада чувени архитекта Никола Краснов (1864–1939), човек који је између 1923. и 1925. и обновио ту исту цркву-капелу, рекао је:
„Његош је велики човек кад је могао овако оригиналну идеју да има за овакав облик и овакву основу цркве на Ловћену, то јест два круга у основи различитих пречника а који продиру један у други.”
Његошу, изгледа, није било суђено да у миру почива на месту које је сам изабрао за вечни починак. Ко зна, можда му је брат Перо с оним „а ко ће те носит на Ловћен” дослутио шта све може да снађе човека на таквим висинама?! Јер, ако Турци, за свога времена, нису успели да се докопају узвисине према којој су пирамиде фараона „малена гомила камења”, Аустријанцима то није била велика препрека.

Под окриљем мрака

После тродневних жестоких борби застава Црно-жуте монархије завијорила је на врху Ловћена 11. јануара 1916, три месеца након пада Београда. Фрањо Јосиф, „цар царева”, желео је да овлада Боком которском и у њој изгради највећу ратну луку на јужном Јадрану. Његови поданици, пак, хтели су још нешто, оно што ће да симболише њихову власт у овом делу света: да на Ловћену подигну споменик својој победи висок тридесетак метара. Расписан је и конкурс на коме је победио пројекат сликара Марка Рашице из Херцег-Новог.

--------------------
НЕБО НА РАМЕНИМА

О Његошу су још за живота остали многи записи о његовој висини, неки готово бајковити, с обзиром на то да су говорили о чак 225 центиметара. Све док право стање ствари није утврдио др Божина Ивановић, биолог, и то објавио у студији „Династи Петровић-Његош, антрополошко-културолошки оквир” (у издању цетињске „Цитаделе”).
Његов запис, у кратком, овако гласи:
„Антропометријска и антроскопска испитивања Петра II Петровића Његоша извршена су 1974, у вријеме преношења његових земних остатака у новоподигнути Његошев маузолеј. Антрополошка испитивања извршена су у крипти Маузолеја на Ловћену, у току једног дана... Телесни остаци, иако су више пута преношени из гроба у гроб, из Цетињског манастира на Ловћен и обратно (1855, 1916, 1925. и 1974) доста су добро очувани, а нарочито кранијум (лобања), што је од посебног значаја за антрополошке анализе и студије...”
Ивановић је, поред осталог утврдио, да су личности из лозе и династије Петровића (владика Сава, Петар II Петровић Његош, књаз Данило и велики војвода Мирко) имали јаку и густу право-таласасту косу, густу и јаку браду, густе и развијене бркове и да су били средњег, високог и врло високог раста у односу на тадашње становништво. Највиши је био Његош (191,49 центиметар), а најнижи књаз Данило (161,1 центиметар).
До ових података доктор Ивановић дошао је уз помоћ остеолошког материјала, односно величине дугачких костију. Висину Његоша – као и висину остале тројице коју је овом приликом изучавао – израчунао је користећи две формуле: Пирсонову, старију, и Тротерову и Глезерову, новију. Јер, тврдио је, још нема ниједне формуле која даје апсолутно тачне податке за одређивање телесне висине.
У оно време кад је човек у просеку био нижи двадесетак центиметара него ми данас, нимало не чуде сведочанства Његошевих савременика у која су појединци – из различитих разлога – сумњали. Још кад се на висину од 191,49 цм стави камилавка...
------------------

Главна сметња била је црква и у њој Његошеве кости. На Цетиње је митрополиту Митрофану Бану стигла наредба да се „овај пренос има извршити између 12. и 13. августа”. Узалудни су били протести и нада да ће непријатељ ипак поштовати светињу. Да се кости несрећног владике не би оскрнавиле, четворица црногорских угледника (свештеник Симо Мартиновић, ђакон Иво Калуђеровић, др Лазо Томановић и Михајло Поповић) пристали су да, уз надзор високих аустроугарских државника и војних лица, учине „најсрамотнију ствар у историји”.
Сведок догађаја др Лазо Томановић, писац и политичар, оставио је, ваљда за наук потомству, запис који, укратко препричан, изгледа овако.
Тачно у подне ка Ловћену су кренула два аутомобила, за њима камион са венцима и ковчежићем. Мада је црквица стално била закључана а кључ у Цетињском манастиру, нашли су је отворену и похарану. У том грозном чину Томановић је нашао утеху што су четворица војника у униформама Аустроугарске били из наших крајева и, запањени призором, врло пажљиво обавили посао. А поп Симо Мартиновић је кост по кост увио у памук и положио у ковчежић.
Намерно одуговлачећи читав посао, стигли су на Цетиње после десет часова увече. Мрак им је био добродошао савезник јер су, кад се у народу прочуло шта је урађено на Језерском врху, уследили жестоки протести. Зар у светињу да се дира?! Али, сила бога не моли, важило је и тада. Био је то тек почетак Његошевих путовања после смрти.

Лазарева торбица

Из овог времена потиче и једна занимљива прича, речито сведочанство о нечувеном понашању силника али и о људима који су у тим и таквим временима успели да сачувају и своје достојанство али и достојанство светиње.




Наиме, 12. августа увече, испод усамљене букве код колибе Марковића на Ивановим коритима подно ловћенског врха, седео је Лазар Матковић, аустроугарски официр. Кад је од сабораца сазнао да на Ловћену више нема костију црногорског владике, ујутро је са својим писарем и заставником Врбуом, Чехом по народности, кришом стигао пред разрушену црквицу, да види Његошево празно гробно место. Потресен призором, спустио се у јаму и у њој нашао пршљен који је вирио из земље. Узбуђен, ставио га је у торбицу претходно га умотавши у марамицу. У раку су ускочила и двојица Чеха. Копајући прстима по испревртаној земљи, међу остацима иструлелог ковчега, нашли су пету и затиљак Петра II Петровића Његоша. Бојажљиво се осврћући око себе, све су потрпали у торбу Лазара Матковића.
Целовит запис о путовању Његошевих костију у торби Лазара Матковића кроз године Првог светског рата, колико се зна, није сачуван. Познато је, пак, да је имао прилично муке да сакрије да са собом носи реликвије, да су Чеси такође упорно ћутали. Ни они нису били у униформи свог народа.
Ко зна да ли би ико од надлежних приметио да нису све Његошеве сачуване кости похрањене на Цетињу, да се после рата Митрополији није јавио Лазар Матковић, сада већ срески начелник у Дувну. Преписка је потрајала и у пролеће 1921, пет година доцније, кости су стигле у манастир Савину, надомак Херцег-Новог. Одатле на Цетиње.
О вандалском ископу Његошевих костију на Ловћену сведочи и податак да је 1920. године, боравећи на Ловћену, професорка Јелана Лазаревић, доцнији члан Одбора за обнову капеле, нашла кошчицу почившег владике и предала је Митрополији на Цетињу.

Краљ и вајар

Августа 1918. године, месец дана пре пробоја Солунског фронта, увиђајући скору пропаст, Беч и Пешта покушавају да ублаже злочин на Ловћену и траже од митрополита Митрофана Бана да поправи срушену капелу на Језерском врху и врати Његошеве кости. Свима је тада било јасно да су некад моћној царевини избројани дани и да је питање часа кад ће се срушити њени темељи. Две године касније нови митрополит Гаврило Дожић (1881–1950), потоњи патријарх српски, обавештава Свети архијерејски сабор да су темељи капеле готово уништени и да све треба почети изнова како би се сачувала жеља великог песника исказана у његовом тестаменту.
Највећи број надлежних изјаснио се да се црквица обнови каква је била, али се у међувремену, 1924. године, појавила скица коју је, у договору с краљем Александром I Карађорђевићем (1888–1934), урадио познати вајар Иван Мештровић (1883–1962). Владар је с уметником већ договорио изградњу, али је одустао после разговора с црквеним великодостојницима који су га убедили да Мештровићев пројекат „није у складу са Српском црквом”. Још је додао: „Ја ћу г. Мештровићу у замену за ово дати могућност да направи споменик Незнаном јунаку на Авали... Ја сам о томе једном разговарао са Мештровићем, који ми је пријатељ и мени у свему одан до краја. Уосталом, тај нацрт споменика, и кад би се усвојио, захтевао би да се чека мало дуже да би се остварио у целини...”


Посла обнове Његошеве капеле на Ловћену прихватио се овде већ помињани угледни архитекта Никола Краснов. Све што је сачувано од старог здања узидано је у ново, а већина је урађена од тесаног ловћенског камена. Величина и облик у основи су били исти, само је проширен простор око ње.
И тачно у подне 21. септембра 1925. године несрећни владика поново је стигао тамо где је потомке заветовао да га сахране. Ковчег с његовим остацима у капелу су унели краљ Александар са члановима владе. Свечаности је присуствовао и патријарх Димитрије (Павловић, 1846–1930) с највишим црквеним великодостојницима и „незапамћено мноштво народа”. У саркофаг су спуштени комадић Његошеве свилене одеће нађен при откопавању старе капеле и Албанска споменица коју је краљ скинуо са својих груди...
И грмљавина Другог светског рата нарушила је вечни спокој човека који је писао: „Хвала ти, Господи, јер си ме на земљи над милионима и душом и тијелом украсио...” А овако је фебруара 1945. године писао „20. октобар” из Београда:
„Једнога дана 1942. по Цетињу у Црној Гори пронео се глас да је Његошев гроб разорен или бар тешко оштећен. Узбуђење свих Црногораца било је велико. Италијани су схватили да су погрешили. Отворена је истрага којом је утврђено да је гробница оштећена случајно, непажњом италијанске војске. Да ли је то баш било случајно или не, не зна се, тек италијанска окупаторска власт објавила је овакво објашњење 14. 4. 1942. г. пошто је видела колико је тај поступак коснуо све Црногорце, па чак и Србе из других крајева који су се тада нашли на Цетињу у Црној Гори.”

Тунелом до песника

Почетком 1952. године влада Народне Републике Црне Горе понудила је Ивану Мештровићу, тада становнику Сједињених Америчких Држава, да се „прими племенитог посла... рада на споменику у славу Његоша”. У одговору Мештровић, поред осталог, пише:
„...Како ће вам бити познато, ја сам се пред више од петнаест година бавио проблемом споменика Његошу. Замишљао сам га тада на Ловћену, у форми једног малог храма с Његошевом фигуром у нутрињи здања. Мјесто је било оно исто гдје је једна капелица Његошу у спомен. Та идеја је пропала јер су се наводно противили црквени кругови, јер да им није изгледала доста православна. Том приликом сам био направио једно његово попрсје и поклонио једно Југославенској академији знаности и умјетности у Загребу, а један је се примјерак налазио код краља Александра на Дедињу. Ово је само толико и успут да вам предочим колико ме је лик и значење Његоша занимало...”

Слика


Вајар је дао „принципијелни пристанак”, али није дочекао његову изградњу.
И кренули су преговори и договори и 18. марта 1969. године одборници Цетињске општине, законски надлежни за тако нешто, једногласно су донели неопозиву одлуку о подизању маузолеја на месту капеле. Јавност се узбуркала и поделила на оне који су за и оне, бројније и гласније, против. Умешао се и Уставни суд Југославије који је одлуку препустио Уставном суду Црне Горе. И његова одлука била је неопозива, без обзира на многа супротна мишљења и с уважених иностраних адреса.
Његош је поново морао на путовање после смрти. Песник Душко Радовић (1922–1984) објавио је 1971. године песму „Већи гроб за нову смрт”. Овакву: „Његоша подмићују/ нуде му нову смрт и већи гроб/ маме га у своју раку, у казамат,/ да га ставе под свој камен и своје страже/ да једино они буду надлежни за његов случај/ да нам једино они могу препричавати његове/ праве мисли/ да није мислио оно што је мислио/ и да није написао оно што је написао/ и да је одувек мислио оно што они мисле.”
У недељу 28. јула 1974. године на Језерском врху, прилично скраћеном због величине грађевине, свечано је отворен Његошев маузолеј, по Меши Селимовићу „фараонска гробница”. Како пише у званичном водичу Националног парка Ловћен, коме маузолеј данас и припада, до њега води тунел са степеништем пробијен у масиву планине. Средишње место грађевине заузима капела на чијем улазу се налазе две величанствене фигуре Црногорки исклесане од црног гранита које, као каријатиде, подупиру конструкцију капеле. У њој је смештена задивљујућа седећа фигура Његошева с отвореном књигом на коленима. У подземној крипти, у мермерном саркофагу, сахрањени су Његошеви посмртни остаци.
Својевремено, првобитна капела пажљиво је разграђена и сваки скинути камен обележен бројем и пребачен на Иванова корита. С надом да ће се, негде и некад, обновити о чему се у последње време поново говори.
Да ли су и сеобе после смрти усуд ових простора?!



Аутор: Петар Милатовић
Илустровао: Драган Максимовић
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/seobe-posle
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Svetovid » Пон Сеп 30, 2013 7:36 am

Имам осећај да ће више новца бити издвојено за прославу Римљанина Константина, него за прославу Србина Његоша.

Бар ћемо ми овде да га славимо. :detel :zurka

Форумске теме о Његошу:

владика Петар Други Петровић Његош и ЗЛАТНИ ПЕРУН

Његош о просветитељству

Његош и секуларни национализам

Муслиман одбио да руши Његошеву капелу 1972. године

Ко је већи духовник владика Његош или владика Велимировић?

:knjige :lapop :kafa12
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Сеп 30, 2013 11:34 am

Na Sorboni obilježen jubilej 200 godina od rođenja Njegoša


14. jun 2013.

U saradnji Centra za slavistiku Univerziteta Sorbona i Ambasade Crne Gore u Parizu, 14. i 15. juna 2013. godine, na Sorboni se održava Međunarodni naučni skup „Njegoš u ogledalima vjekova“, u okviru obilježavanja jubileja 200 godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša.

Naučni skup je otvorila ambasador Crne Gore u Parizu, dr Irena Radović, a zvanicama se obratila i direktor Centra za slavistiku na sorbonskom Univerzitetu, porf. dr Lora Trobeckoja.

Ambasador Radović je, u ime Vlade Crne Gore zahvalila Centru za slavistiku i izrazila posebnu čast i zadovoljstvo što se na prestižnom Univerzitetu Sorbona organizuje naučni skup posvećen jednoj od najznačajnijih ličnosti crnogorske istorije, duhovnom i svetovnom vladaru, velikom filozofu i pjesniku Balkana i Evrope, saopšteno je iz Ministarstva vanjskih poslova Portalu Analitika.

Radović je, takođe, istakla zadovoljstvo što je Pariz već drugi put ove godine domaćin obilježavanja 200-te godišnjice od rođenja Njegoša.


Krajem maja, francuska akademska i šira javnost imala je prilike da se kroz prizmu sedme umjetnosti upozna sa segmentima Njegoševe pjesničke i, prvenstveno, filozofske zaostavštine, prilikom akademske debate na Nacionalnom institutu za istočne jezike i kulture, INALCO-u i III Filmskog festivala Jugoistočne Evrope.

Direktor Centra za slavistiku, prof. Trobeckoja je izrazila zadovoljstvo što je Sorbona domaćin današnjeg naučnog skupa posvećenog Njegošu, i izrazila ovim povodom zahvalnost Ambasadi Crne Gore na angažovanju i doprinosu. Istakla je da za nju, kao rusologa, današnji skup predstavlja i lično zadovoljstvo i rekla da ono što Puškin predstavlja za Ruse, to je Njegoš za Crnu Goru i južne Slovene.

Radović je direktoru Centra za slavistiku uručila djela Petra II Petrovića Njegoša, donaciju Centralne narodne biblioteke Crne Gore „Djurđe Crnojević“, u četiri toma u izdanju „Oboda“ i četiri vrijedne publikacije o Petru II Petroviću Njegošu. Riječ je o kritičkom izdanju „Gorskog vijenca“, zatim o veoma cijenjenom istorijskom i književnom portretu Njegoša koji je napisao Petar Aleksejevič Lavrov, zborniku radova „Njegoš i Hrvati“, kao i „Studiji o Njegošu“ Danila Radojevića.

Tokom dvodnevnog naučnog skupa, ugledni akademici, profesori i umjetnici, iz Francuske, Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Poljske, Njemačke i Ukrajine, imaće izlaganja posvećena životu, djelu i uticaju Petra II Petrovića Njegoša.

Prvog dana naučnog skupa ispred Crne Gore, izlagala je prof. dr Rajka Glušica na temu „Njegošev jezik u odnosu na književni jezik u Crnoj Gori XIX vijeka“. Drugog dana skupa, kada su u pitanju crnogorski učesnici, planirano je izlaganje prof.dr Vesne Janković-Vukičević na temu „Semantička disperzivnost Njegoševe poezije“ i izlaganje pozorišnog reditelja i dramskog pisca, profesora Radmile Vojvodić na temu „Luča Mikrokozma – himera kreacije ili moguća scenska interpretacija Njegoša“. Naučni skup biće okončan projekcijom snimka predstave „Negoš vatre“, autorskog projekta Radmile Vojvodić i Paola Mađelija.

Povodom jubileja i održavanja međunarodnog naučnog skupa „Njegoš u ogledalima vjekova“ u Ambasadi Crne Gore u Parizu večeras biće upriličen prijem. Uz organizatore i učesnike skupa prijemu će prisustvovali ambasadori zemalja regiona, zvanice iz političkog i kulturnog života francuske prijestonice i predstavnici dijaspore, koji će imali prilike i da uživaju u izložbi djela Petra II Petrovića Njegoša koja će se, uz podršku Centralne narodne biblioteke“ Đurđe Crnojević“ upriličiti u Ambasadi Crne Gore u Parizu.
http://www.portalanalitika.me/drustvo/v ... ommentForm
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Сеп 30, 2013 11:35 am

„Горски вијенац“ зближио Јапанце и Србе



Калиграф Кихаћиро Нишиура, и не знајући за јубилеј Његоша, направио је велики параван на којем је исписао целу „Лучу микрокозма“ и део из „Горског вијенца“



– Не само као преводиоцу Његошевих спевова „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“ на јапански језик, већ и као грађанину, жао ми је што се у Србији не обележава два века од рођења Његоша. Његош је био велики песник и филозоф, и заслужио је да његова годишњица буде обележена било где у свету, а посебно у Србији. Он је толико задужио овај народ и просто ми је несхватљиво што влада није обезбедила новац за одржавање манифестације, на предлог САНУ, Матице српске и Академије наука и уметности Републике Српске – за наш лист каже проф. др Хироши Јамасаки Вукелић, професор Филолошког факултета у Београду.

– У ствари, требало је током читаве године да буде одржано више свечаности поводом 200 година од Његошевог рођења. Мени је једино драго што је познати јапански калиграф Кихаћиро Нишиура, и не знајући за овај јубилеј, направио велики параван на којем је исписао целу „Лучу микрокозма“ и део из „Горског вијенца“, и то је изложио у београдском Дому омладине. Опет ми је било жао што на отварању ове изложбе нисам видео ниједног званичника из Министарства културе или чак из Српске православне цркве. Изгледа да други више цене Његоша него сами Срби – напоменуо је још проф. Јамасаки Вукелић.

У сарадњи са проф. Казуо Танаком наш саговорник је, како подсећа, седам година радио на јапанском преводу „Горског вијенца“, док је за „Лучу микрокозма“ (издања „Његошеве задужбине“ из Београда) било потребно четири године. Иако су објављене пре неколико година, ове књиге још увек могу да се нађу преко Амазона. Значај превода Његошевих дела на јапански проф. Јамасаки Вукелић објашњава на следећи начин:

– Познаваоци Његоша у Јапану, који до нашег превода „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“ нису могли његова дела да читају на свом језику, могли су поново да га „открију“. Међутим, уједно су добили и прилику много боље да упознају менталитет народа овог подручја.

Иначе, проф. Јамасаки Вукелић, бавећи се српском културом, први пут је у сарадњи са својом мајком на јапански превео 40 Вукових српских народних јуначких песама још осамдесетих година 20. века. Као гост Вуковог сабора у Тршћу, где смо га током овог разговора затекли, говорио је управо о Вуковом стваралаштву и раду на овим преводима.

Академик Матија Бећковић, председник Одбора прославе „Два века Његоша“ изостанак обележавања важне годишњице прокоментарисао је овако:

– Његош је већи него што је икада био, а ми мањи него што смо икада били. Дошли смо дотле да се питамо чији је највећи српски песник и најзначајнији владика српске цркве, после Светог Саве, и ко ће да прослави 200 година од његовог рођења. Његош је на сигурном, а ми у дубоком блату свакодневних парница и интрига, с којима Његош нема ништа. Он се винуо до светитељства и високих апстракција, његово дело више није употребно, него свето. Једини поштен одговор зашто Србија не слави његов јубилеј није зато што нема пара, него зато што нисмо достојни да прославимо најважнију годишњицу у нашем, а не у Његошевом животу. Нажалост, то није све. Чини се као да се по мраку врши нека врста екстрадиције Његоша из Србије, и то онима који су га ексхумирали, рашчињавали, и тамничили. Па, што је рекао Де Гол Черчилу: „Слободни сте да се обрукате“.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... be.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Сеп 30, 2013 11:39 am

Srpska obilježava godinu Njegoša



Banjaluka - Dvije stotine godina od rođenja velikana srpske književnosti Petra II Petrovića Njegoša biće obilježeno i u Republici Srpskoj.

Potvrđeno je ovo u Banjaluci kada je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik primio delegaciju članova Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i Društva članova Matice srpske u Republici Srpskoj.

Predstavnici ovih institucija upoznali su Dodika sa planiranim aktivnostima i programom obilježavanja 200. godišnjice rođenja velikog srpskog pjesnika i crnogorskog vladike Petra II Petrovića Njegoša.

U okviru obilježavanja, koje će biti realizovano tokom 2013. godine, planirano je, između ostalog, održavanje niza kulturnih manifestacija u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori, kao i održavanje naučnog skupa, početkom novembra ove godine, u Beogradu, Novom Sadu i Banjaluci.

Milorad Dodik prihvatio je prijedlog da, uz predsjednika Republike Srbije Tomislava Nikolića i patrijarha srpskog Irineja, bude pokrovitelj proslave posvećene Njegošu.

Akademik Miro Vuksanović rekao je juče za “Glas Srpske” da je impresioniran sastankom sa predsjednikom RS Miloradom Dodikom jer su, kako kaže, razgovarali sa čovjekom koji brzo i efikasno misli i koji govori ono što misli, “što kod političara nije baš česta pojava”.

Obilježavanje godišnjice organizovaće Srpska akademija nauka i umetnosti, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske i Matica srpska.

- U planu je održavanje naučnog skupa početkom novembra, jedno veliko pesničko veče posvećeno Njegošu, kao i izložba - kazao je Vuksanović.

Nacionalni savet za kulturu Srbije jednoglasno je u februaru podržao inicijativu Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske da se tokom 2013. obilježi 200. godišnjica rođenja Petra II Petrovića Njegoša.

Vuksanović je i potpredsjednik Odbora za naučni skup “Njegoš u svom i našem dobu”.

- Glavni cilj naučnog skupa jeste da se Njegoševo delo i njegovo ukupno delovanje još jednom svestrano osmotri, analizira i ukaže na njegovu neprolaznost u srpskoj književnosti, kulturi, duhovnosti, nauci, prosvećenosti, istoriji - kaže Vuksanović.

Naučnim skupom biće obuhvaćene teme Njegoševo književno djelo, poetika, stih, usmena tradicija, filozofija, rodoljublje...

- Tražili smo imena ljudi koji bi mogli da odgovore na teme iz skupa, a učesnici će biti iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore... Skup ćemo otvoriti 6. novembra u Akademiji nauka u Beogradu, a zatim ćemo se dogovoriti koje će sekcije raditi u Banjaluci, Novom Sadu, Beogradu - najavio je Vuksanović.

Kaže da će lingvisti imati svoju sekciju, istoričari svoju sekciju i sl., a završnica će biti zbornik koji će obuhvatiti sve radove.

Naučni skup
- Tema “Njegoš u svom i našem dobu” pokazuje kako je njegovo književno djelo primljeno danas, a kako je bilo u njegovom vremenu. Ne postoji pisac u srpskoj književnosti čije je delo toliko tumačeno kao Njegoševo. Ove godine biće objavljena njegova bibliografija koja ima sedamnaest hiljada jedinica, a on je objavio 13 knjiga - kaže Miro Vuksanović.
http://www.glassrpske.com/kultura/vijes ... 14797.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Сеп 30, 2013 11:54 am

SKZ obeležio 200 godina od rođenja Njegoša knjigom Bećkovića


18/07/2013

BEOGRAD - Srpska književna zadruga predstavila je danas u svom redovnom terminu susreta za novinarima knjigu "Služba pustinjaku cetinjskom" akademika Matije Bećkovića i ovim delom obeležila 200 godina od rođenja vladike Petra Petrovića II Njegoša (1813-1851).

U knjizi, kako ju je predstavio glavni urednik SKZ Dragan Lakićević sakupljeno je osam Bećkovićevih proznih zapisa i pesama posvećenih Njegošu tokom proteklih blizu 40 godina, prilikom različtiih povoda. On je istakao da je knjiga u okviru posebnih izdanja na čijim je tvrdim koricama fotografija nekadašnje kamene kapele na vrhu Lovćena objavljena u saradnji sa Srpskim kulturnim drustvom "Slovo ljubve" u Baru gde SKZ ima najviše svijih članova izvan Srbije.

Bilo je dirljivo, ali pre svega zanimljivo slušati starinu od 93 leta prof. dr Žarka Vidovića, nespornog autoriteta za Njgeoša jer je svoje prve studije objavljivao pre više od 60 godina kako je danas "iz glave" objašnjavao u čemu je Njegoševa veličina i zašto bi trebalo da ga slave svi sa zajedničkog govornog područja umesto da ga zaobiolaze ili čak prećutkuju.

On je ocenio da je zabrinjavajuće za opšte stanje duha što se nigde još ne obeležava ovaj značajan jubilej iako je NJegoš u svojim delima definisao srpsku prošlost ne obazirući se na hronologije i istorijske činjenice kao i što je definisao pojam ličnosti što do sada nije pošlo za rukom ni jednom mudracu zapadne Evrope.

Za Vidovića je prva Njegoseva knjiga o lažnom caru Šćepanu Malom primer kako se narod lako priklanja lažnim vrednostima i ličnostima što nam je svima usud, dok "Gorski vijenac" pokazuje šta znači istorijska savest i kosovski zavet jer otkriva da je određuje stav naroda prema nekom događaju.

Bećković je konstatovao da je "prohujala polovina jubilarne godine kada je reč o Njegošu a vlasti u Srbiji još je ne spominju birajući ugao kako da priđu ovom nepotrebnom i neočekivanom jubileju".

"Kažu da na spisku godišnjica koje će se obeležiti ove godine u Srbiji - Njegoša nema", nastavio je Bećković i dodao da "niko zbog toga nikome nije ništa prigovorio". On jer primetio da je proslava u Crnoj Gori "otpočela pod imenom ''Njegoševih 200'' ali je ostalo nejasno čega: gigabajta, zvezdica, sumnjivih privatizacija...".

"Da bismo izbegli robovanju prošlosti, očigledno se traži neka otvorena formula da se Njegoševa 200 godišnjica ne prećuti, ali nije nađena nikakva" rekao je Bećković i cinično primetio da se "moglo obaviti na skajpu ili blogu, da ljudi nikud ne putuju i ne okupljaju bez razloga".

On nije poštedeo ni Srpsku pravoslavnu crkvu što je skinula sa dnevnog reda ovogodišnjeg zasedanja Sinoda predlog mitropolita Amfilohija da se Njegoš proglasi za sveca, iako je posle Svetoga Save najznacajniji srpski vladika.

Becković je pohvalio SKZ i Maticu srpsku što su, ne obazirući se na stav vlasti odlučile da obeleže Njegošev jubilej. (Tanjug)
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пон Сеп 30, 2013 11:59 am


Његош као временска непогодa


12. септембар 2013.

Држава Србија неће обележити два века од рођења Петра Другог Петровића Његоша (1813–1851), из буџета није издвојен новац за одржавање великог међународног скупа посвећеног Његошевом делу, упркос апелима организатора прославе јубилеја САНУ, Матице српске и Академије наука и уметности Републике Српске, пише Политика.
Слика

Обележавају се јубилеји Вагнера, Вердија, Тесле и других великана светске културе и науке, а Његош као класик, чији су свевремени цитати ушли у речник академика, као и „простог света”, некако је држави испао из видокруга. Питања поводом разлога за тај заборав, која смо упутили председнику Томиславу Николићу, па и министру културе Ивану Тасовцу, који је тек преузео дужност, остају за сада без одговора.

Ако би политизација требало да буде избегнута, онда су разговори у току ове године могли да буду посвећени нечему што никако није анахроно – Његош је човека превасходно видео као морално и метафизичко биће, што се у овом веку човеку упорно ускраћује.

Немерљив је допринос Његоша победи Вукове језичке реформе, „превасходно уметничке поезије на темељима народне песме”. Његошев „Горски вијенац” појавио се 1847, у години најзначајнијој за тријумф српског народног језика у 19. веку, поред Вуковог превода „Новог завјета”, песама Бранка Радичевића, као и филолошке расправе „Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића”.

Када је реч о прослави „Два века Његоша”, од академика Мира Вуксановића сазнајемо да су поред осталог основани Одбор за прославу, као и Одбор за међународни научни скуп „Његош у свом и нашем добу”, који је састављен од представника САНУ (академик Матија Бећковић, академик Светозар Кољевић, дописни члан Миро Вуксановић), представника Матице српске (проф. др Јован Делић, проф. др Душан Иванић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Богољуб Шијаковић) и представника АНУРС (академик Љубомир Зуковић, академик Рајко Петров Ного, академик Слободан Реметић).

– Замишљено је да Влада Србије именује почасни одбор, међутим тај одбор није формиран. Почетком ове године осмишљене су и подтеме научног скупа, које се односе на Његошево књижевно дело, поетику, језик, стих, преписку, текстолошка истраживања, филозофију, однос Његоша према усменој традицији, родољубљу, религији... Из Србије, али и иностранства, добили смо 104 пријаве учесника. У међувремену је постојао проблем како обезбедити више од три милиона динара за скуп који је планиран да буде отворен у САНУ 6. новембра, а да се настави у Бањалуци и Новом Саду. До данашњег дана нико од надлежних у Републици Србији није одобрио ниједан динар за обележавање Његошевог јубилеја. Обраћали смо се министру културе, председнику владе, првом потпредседнику владе, као и председнику републике. Према неким нашим сазнањима, предлог није ни доспео на седницу владе. Национални савет за културу прихватио је то да два века од рођења Његоша буде обележено, дао је тај предлог Министарству културе, али ни то није прошло – каже за наш лист Миро Вуксановић, задужен за организацију научног скупа, наглашавајући да ће следеће године свакако бити објављен зборник радова учесника који су пријављени за ову манифестацију.

– Када је реч о Његошу као ствараоцу, ту нема никаквих дилема да је увек себе сматрао српским писцем. Није здраворазумски да се било ко одриче таквог великана, и за то нема уметничких или књижевних, осим политичких разлога. Не разумем политику која отуђује најзаслужније људе своје културе. Онда та политика није добра – објашњава Вуксановић.

Радомир Уљаревић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Октоих” из Подгорице, која је објавила сабрана дела Његоша, мишљења је да је овог мислиоца очигледно лакше заборавити него га се сећати, јер је сусрет са Његошем увек сусрет са собом, а то често може да буде непријатно.

– Ова Његошева велика годишњица дошла је као каква временска непогода, као оно кад изнебуха западне снег, и у складу са оном народном „Не пада снег да покрије брег”, настао је општи бег, и овога пута су зверке показале траг. Ко може да замисли енглеску културу која заборавља на Шекспирову годишњицу. Или Немце који су заборавили на Гетеа. Наша одговорност је, да од Његоша посудимо праву реч – преужасна. Како је могуће да земља у којој толико школа, улица, институција носи Његошево име заборавља на Његошеву годишњицу? Или је можда природно ако остајемо без Косова да останемо и без онога који нас је лично обавезао на косовски завет, као трагични јунак косовске мисли, како би рекао Андрић – истиче Уљаревић, додајући:

– Очигледна је намера да се Његош гурне у заборав, али колико се мењало друштвених система, толико пута је он поново ископаван и сахрањиван. Његошева трагедија траје и ми данас, у овом времену, само потврђујемо ту трагедију, и ћутећи о Његошу придружујемо се онима који су ту борбу против Његоша и започели.

Одсуство новца и интересовања за културу уопште, никада више нису били удружени у једном друштву него сада и овде у Србији. Не можемо да се отмемо утиску да новца ипак негде има, али да је он некако „неправилно распоређен”. Срђан В. Тешин, писац млађе генерације, сматра да је све ово „још једна потврда чињенице да код оних који су ономад добили мандат да одлучују о томе шта у култури треба да се финансира државним новцем не постоји никакав рационалан критеријум по коме се тај новац дели”.

– У области књижевних манифестација, Министарство културе ће ове године финансирати 47 пројеката, али, и поред препоруке Националног савета за културу, не и „Два века Његоша”. Ипак, без намере да потцењујем било кога, они који одлучују сматрали су да Дом културе у Грачаници, за нешто што се зове „Видовданско песничко бденије”, треба да добије 800.000 динара. Таквих бизарних примера има још међу резултатима наведеног конкурса. Матица српска и САНУ су, очигледно, мање утицајне у нашем друштву од било ког паланачког дома културе. И то је наша стварност: паланачка свест препознаје и подржава само паланачку културу!

– С друге стране – наглашава Тешин – у саопштењу стоји да је Одбор за прославу два века Његоша благовремено, крајем 2012. године, израдио програм прославе, а потом се почео обраћати надлежним републичким органима са циљем да се током 2013. године реализује богат програм. Питам се, како може нешто бити благовремено и богато, а да се припрема крајем 2012. године? Зар се о тако значајном догађају размишља у пет до дванаест? Чини се да се ове године више прашине дигло поводом полемике о томе да ли ће Српска православна црква прогласити Петра Другог Петровића Његоша за свеца него због изостанка финансирања јубилеја.
http://www.srbi.org.mk/index.php?option ... 91&lang=sr
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Чет Окт 03, 2013 12:03 pm

И Руси славе Његоша



Поред уобичајеног недостатка новца, поставља се и питање да ли се у Србији довољно амбициозно кренуло у обележавање Његошевог јубилеја



Питање обележавања два века Његоша несумњиво је и политичко. Чују се ставови да овај јубилеј има значај за српски народ у Црној Гори, али да је реч о политичким приликама у којима се упорно настоји да се Његош насилно избрише из корпуса српског језика. Постоји и мишљење да је Србија препустила Његоша Црној Гори, извршила неку врсту цензуре, да више не би било „замерања”. И као увек, када је реч о националном, са ове или оне стране, Његош је „најпогоднији” да буде уплетен у неку од актуелних расправа, почев од школске лектире, па до бивших ратишта. Међутим, поред политичких разлога, уобичајеног недостатка новца, поставља се и једно чисто бирократско питање, (пошто је 21. век такође и век бирократије): да ли се у Србији довољно озбиљно и амбициозно кренуло у читав пројекат обележавања два века Његоша?

У сваком министарству, па и Министарству културе, рећи ће вам да је сваки озбиљан пројекат потребно пријавити најмање годину дана унапред, да би новац био одобрен. Тако да и рокови у овом случају могу да буду спорни. Али, и поред рокова, систем, а посебно систем вредности остаје неизлечива рана.

„Став научника о Његошу је једно, они су интересовање за његово стваралаштво показали пристајући да учествују на великом Међународном скупу ’Његош у свом и нашем добу’, који је био планиран за почетак новембра. Међутим, став државе нешто је друго. Очигледно је да новца у буџету недостаје, али проблем је и вредновање ствари. Ако нема ваљаног вредновања у култури, не знам где ће га бити. Обележавање два века од рођења Његоша чак и није искључиво питање националног у култури, то је општенародна тема”, каже за наш лист проф. др Душан Иванић, члан Организационог одбора поменутог научног скупа.

Исидора Жебељан, члан Националног савета за културу, објаснила је за наш лист да је овај савет учинио све што је било у његовој моћи поводом обележавања два века Његоша у Србији, али да ипак није прошао предлог дат Министарству културе.

– Већ се касни и са организацијом обележавања стогодишњице смрти Стевана Стојановића Мокрањца, која се навршава следеће године. Иницијатива за овај јубилеј потекла је од САНУ, а подржао ју је Национални савет за културу. Иначе, и Унеско је овај датум уврстио међу важне годишњице, и ако бисмо хтели Мокрањчеву музику да представимо у свету, за то је потребно више времена – нагласила је Исидора Жебељан.

Драмски уметник Михајло Миша Јанкетић, који се већ дуго бави Његошевим стваралаштвом, игнорисање овог мислиоца види и као део општеприхваћеног става:

– То је нешто што је већ постало навика нашег народа, а овај тренутак у којем сада живимо налаже да се бавимо само собом да бисмо опстали. Тако да ни величине, ма какве оне биле, немају више места у нашој ускогрудости, и у паници да преживимо. Његошева порука је васељенска, коју ми нажалост још увек, изгледа, нисмо у стању да досегнемо. Зато је из све немоћи и игноришемо – додао је Јанкетић.

Писац Игор Маројевић, у свом опозиционом маниру, мишљења је да „све зависи од тога шта у ствари хоће да се постигне”.

– Ако у Србији жели да се настави с прославама јубилеја по мерилима локалног времена, и да би неким културним радницима било омогућено да одрже колико-толико уносне кланове са неким од значајних покојника, свакако би требало да уложе у подсећање на Његоша, јер је он био талентованији писац од многих које сматрамо класицима. Али, уколико у културу жели да се укључи промишљање духа времена, онда у овај јубилеј не би требало уложити ни динара, осим можда у нека језичка истраживања дела Његошева – сматра Маројевић, и закључује:

– Можда је овакав став у локалним условима радикалан, али ако Србија и српска култура хоће да се модернизују, како изменити параметре ако не на радикалан начин? На крају крајева, превага локалног осећања за време над универзалном кључни је проблем нашег друштва откако смо се ослободили Турака.

Ипак, како сазнајемо од Љубинке Милинчић, нашег познатог преводиоца са руског језика, за разлику од Србије, Русија обележава Његошев јубилеј.

– У Тверу је, поводом дана словенске писмености, у мају, говорено о Његошу. У децембру ће најпре у Москви, а онда и у Петербургу, на Међународним културном форуму, бити одржано вече посвећено Његошу, а у штампи је и први превод Његошеве песме „Ноћ скупља вјека” на руском језику. Све су то Руси финансирали, а два предлога – један Канцеларији за дијаспору и други Министарству за културу да буду суфинансијери ових догађаја – одбијена су – каже Љубинка Милинчић.

У Црној Гори обележавање два века Његоша дешава се под називом „Његошевих 200”, и носилац неколико културних програма и манифестација у овом послу је Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић”. Поред осталог, тим поводом организује израду дигиталне колекције „Петар Други Петровић Његош” (планирано је да колекција садржи око 10.000 скенираних страница, а портал би требало да буде завршен до 31. октобра), затим изложбу превода „Горског вијенца” из фондова НБЦГ...
Политика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пет Окт 04, 2013 11:29 am

Matija Bećković: Svi Njegoševi grehovi


| 18. jul 2013.

PROHUJA pola Njegoševe 200. godišnjice, a vlasti Srbije još je ne spomenuše birajući ugao kako da priđu ovom nepotrebnom i neočekivanom jubileju. Kažu da na spisku godišnjica koje će se obeležiti ove godine u Srbiji - Njegoša nema. Niko zbog toga nikome nije ništa prigovorio - rekao je u četvrtak akademik Matija Bećković, u Srpskoj književnoj zadruzi, predstavljajući „Službu pustinjaku cetinjskom“ - knjigu svojih beseda, ogleda i pesama posvećenih Njegošu, pisanih različitim povodima u protekle četiri decenije.


Govoreći o odnosu prema jubileju, autor je dodao:

- Proslava u Crnoj Gori otpočela je pod imenom „Njegoševih 200“, ali je ostalo nejasno čega: gigabajta, zvezdica, linkova, sumnjivih privatizacija... Da bismo izbegli robovanju prošlosti, očigledno se traži neka otvorena forma, da se Njegoševa 200. godišnjica ne prećuti. Ali nije nađena nikakva. A mogli smo sve obaviti na skajpu ili blogu, da ljudi nikud ne putuju i okupljaju se bez razloga.


PREPUŠTEN FRANCUSKOJ 7
NjEGOŠ je, po Bećkovićevim rečima, svoja dela za života potpisivao bez imena - „Pustinjak cetinjski“, ili imenom i inicijalima uz koje je redovno navodio zvanje - „Vladika crnogorski“.
- Na knjigama objavljenim posle njegove smrti zvanje je izbrisano. A njegovo zanimanje nije bilo sporedno ni za ono o čemu je pisao, ni kako je pisao ni kako je čitano, tumačeno i doživljavano ono što je napisano. Vremenom nije samo crkva odvojena od države, nego je i najznačajniji srpski vladika posle Svetog Save, odvajan od svog vladičanstva. Kao da ga je i Crkva čiji je vladika prećutno prepuštala Francuskoj 7 - rekao je Matija.

Bećković je, zatim, podsetio da isto onako kako je nekad Njegoš na Cetinju svog strica Petra Prvog proglasio za sveca tako je Njegoša ove godine proglasio svetiteljem mitropolit Amfilofije, a da je Sabor SPC tu odluku skinuo sa dnevnog reda ovogodišnjeg zasedanja.

- Sveti Petar Drugi Petrović Njegoš očigledno se nije najbolje snalazio posle smrti. Teško je pobrojati grehove koje je počinio uplićući se u aktuelne događaje. Danas su možda najsporniji njegovi stavovi o Kosovu i Briselskom sporazumu od kojih on ne odustaje uprkos realnosti u kojoj živimo. SKZ i Matica srpska rizikovali su i ovog puta, i na svoju ruku počeli da obeležavaju Njegoševu 200. godišnjicu - zaključio je Bećković.

Pogled na Njegoša - njegovu pojavu, delo, podvig, Bećković je, po rečima Dragana Lakićevića, glavnog urednika SKZ, započeo pesmom „Grob na Lovćenu“ još 1971, kada je neverovatno postalo moguće: da se zavetna kapela na Lovćenu, u kojoj je bio grob najvećeg pesnika, ukloni i da se namesto oltara podigne Mauzolej. Od te pesme Matija se stalno bavio Njegošem. Veliki odjek imao je njegov ogled „Nad Njegoševim rukopisom“ u „Savremeniku“, odnosno predgovor Matijinom izboru Njegoševe poezije pod naslovom „Pustinjak cetinjski“.

Predstavljena knjiga donosi i sedam pesama među kojima su i „Lelek mene“, „Jedino mjesto“, „Neboš, „Cetinje“, „Njegoš„ i „Čoek“. Saizdavač je Srpsko kulturno društvo „Slovo ljubve“ iz Bara
Вечерње Новости
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Два века од рођења Петра II Петровића Његоша

Порукаод Aнa » Пет Окт 04, 2013 11:42 am

Његошев јубилеј у Русији

Недавно је на државном Универзитету руског града Твер одржана међународна конференција “Русија и словенство – к 200 годишњици рођења Петра Његоша“.

Том приликом је изишао и Зборник радова учесника конференције. Конференција је посвећена дијалогу словенских култура, а одржана је у склопу Словенског фестивала “Појушчије писмена“.

Од 15 радова угледних научника и стваралаца, шест је посвећено Његошу: М. Ј. Анисимов “Петар II Петровић Његош и руска државна администрација“, Матија Бећковић “Свети Петар II Петровић Његош, пустињак цетињски“, Радмило Маројевић “Руски пјеснички преводи спјева Петра Петровића Његоша, Горски вијенац“, Милутин Мићовић “Онтолошки темељи Његошевог пјесништва“, Желидраг Никчевић “Два века Његоша – удар самосвести“, Ј. А. Созина “Поезија Петра II Петровића Његоша и Русија – к 200 годишњем јубилеју рођења“.
Слика

Међу званицама, које су имале поздравну ријеч на овој конференцији, наступио је и академик Републике Српске, пјесник Рајко Петров Ного.

Изван теме о Његошу многи реферати су се односили и на балкански културни простор, као на примјер рад професора А. О. Акимове “Царство Словена Мавра Орбина и његови рефлекси у Русији“, Але Коненкове ректора Државне академије словенске културе “Нове тенденције у црквеној архитектури“, кроз који су показана и стручно коментарисана нека архитектонска рјешења новоизграђених цркава на Косову, посебно у Косовској Митровици. Преводилац српске поезије Андреј Базилевски је говорио о превођењу савремене словенске поезије на руски језик као особеном дијалогу култура.

Словенска конференција и фестивал “Појушчаја писмена“ одржавају се у оквиру прославе Дана Светих словенских просветитеља Кирила и Методија, који се, под покровитељством Руске Федерације, организују широм Русије.


На пјесничком фестивалу учествовале су делегације из Пољске, Србије, Хрватске, Украјине, Белорусије, Македоније и Црне Горе.

На завршној вечери, у свечаној сали тверске филхармоније, наступили су фолклорни ансамбли из словенских земаља, међу којима је био врло запажен хор Филолошког факултета из Београда.

На тој вечери додијељене су награде и признања, а учесник из Црне Горе, пјесник Милутин Мићовић, добио је свечану грамату Тверско-касенског Митрополита Виктора за духовну поезију.

Умјетнички директор фестивала је пјесник и преводилац поезије са словенских језика, уредник колекције антологијских издања “Из века у век“ Сергеј Главјук, који често борави у Србији и Црној Гори. Покровитељ цијеле манифестације је Министарство културе Тверске губерније које води госпођа Елена Шевченко.
Што се тиче Његошевог јубилеја његово обиљежавање наставиће се у Москви на Институту за славистику, гдје ће се у новембру ове године одржати велики међународни симпозијум поводом 200 годишњице рођења црногорског владара и великог српског пјесника и мислиоца.

Иначе, крајем маја Државна академија словенске културе организује велики међународни симпозијум под називом “Словени у трећем миленијуму – дијалог култура“ на ком ће с темом “Његош и Достојевски – неке паралеле“ учествовати пјесник Милутин Мићовић.
Епархија будимљанско-никишићка
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Следећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron