Мали Божић (Српска нова година)

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Aнa » Нед Јан 13, 2013 9:57 pm

+ + +

Одломак из књиге "Силуете старог Београда" Милана Јовановића-Стојимировића:

Прослављање Нове године није наш народни обичај. Нова година се у Србији од скора "дочекује". У Карађорђево доба, па и у доба кнеза Милоша, првога јануара (по старом календару) завршавао се Божић и зато се тај дан звао Мали Божић. Једини обичај вредан помена било је терање Божића. После богатог ручка, млади људи су пројахивали коње атаром свога села и гонећи Божић, који је прошао, гонили су симболично стару годину са свим злима које је донела ако није била родна, ако се, док је трајала, десио помор стоке, ако је имала да се памти по некој поплави или некој сличној елементарној несрећи. После јахања, они су се весело враћали кућама и седали поново за пуну софру, на коју би жене донеле "васиљице", премазане медом, које су се тако звале зато што је тога дана "падао" Св. Василије. Сем тога, домаћину је служена свињска глава од божићне печенице, остављена да се једе на тај дан.

Један далеко важнији обичај био је везан за Мали Божић, јер је под Карађорђем то био дан када су у Београд долазиле народне старешине да положе рачуне о своме раду. Мали Божић је био дан када се састајала Народна скупштина да решава о буџету за идућу годину. Једни су тај дан чекали са нестрпљењем, да би могли изнети своја мишљења и критике на рад централне власти, а други су тешка срца долазили у Београд, јер су имали да правдају своје локалне издатке и дефиците и да чују Вождове оштре прекоре. На тим скупштинама дискусије су често биле и жучне, јер су војводе последњих година устанка били у завади са централном управом па и међу собом. Зато је неко приликом пропасти Србије 1813. рекао: "Мали Божић нас више неће затећи заједно!" - при чему је мислио на 1. јануар 1814.

У народу није постојао неки нарочити начин честитања Нове године, утолико пре што ни нова година Српске Православне Цркве не почиње 1. јануара, него 1. септембра, јер Црква тада препочиње свој годишњи "репертоар" празника и служби везаних за њих. (Сем тога, Турци и Јевреји имали су своје нове године, везане за сасвим друге датуме.) Међутим, када је кнез Милош почео да заводи државну администрацију и свој дворски церемонијал, више-мање по западном типу, и кад је као шеф државе почео да честита Нову годину другим владарима, а и они њему, почео је да прима новогодишња честитања и од својих поданика. Зато је честитање Нове године дуго било једна чисто званична и варошка ствар, коју село није прихватало. Београд је, као престоница, први у Србији увео у обичај новогодишње празновање, које је с временом, по угледу на "Силвестрово", на Западу, почело да се светкује у позајмљеним формама "бдења", односно "чекања" Нове године, уз разне шале и весеља у току ноћи и уз облигатне новогодишње честитке 1. јануара пре подне. Доцније, двор је установио свој чувени новогодишњи бал, који је био имитација новогодишњег дворског балла у Паризу, када је Наполеон III обично држао свој велики политички говор, у коме је, до свога пада, додиривао скоро сву спољну политику европског континента. Има се утисак да је те балове код нас први увео кнез Михаило, а зна се колико су на њих полагали краљ Милан и краљица Наталија, која је бриљирала на њима у свој помпи своје горде лепоте, и уживала да око себе сакупи што одабраније друштво. Музика и игра биле су њене две главне пасије, а може се рећи да је и умела да игра, јер је у кадрилу, валсу, полонезама и менуету морала да има савршене саиграче.
Последње учитавање од Aнa дана Нед Јан 13, 2013 10:47 pm, учитано 1 пут.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић, Српска нова година

Порукаод Aнa » Нед Јан 13, 2013 10:02 pm

Како ући у Нову годину

Отворен прозор и пуна трпеза

Овог дана не ваља се ни с ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући




Када у поноћ сат откуца 12 пута, неко ће отворити прозор и уколико је година била лоша изговорити "било, не поновило се", неко ће помислити жељу или пољубити драгу особу. Има и оних који ће се потрудити да у нову годину уђу без дугова и поравнатих рачуна, а биће и оних који ће гледати да им буду пуни и новчаник и трпеза.
У скорије време Српска нова година се прославља по свим начелима примљеним са Запада по којима се дочекује и Нова година 31. децембра: организује се славље у ресторанима или код куће, уз много јела, пића и пуцњаве, а у поноћ људи једни другима честитају и желе срећу у следећој години. Међутим, некада је овај дан у нашем народу имао дубље магијско и религијско значење, а неки од тих обичаја задржали су се до данашњих дана.

Па тако, стари приповедају да ново лето ваља дочекати будан, а да неудате девојке гатају уколико желе да знају да ли ће се те године удати и за кога. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, стоји у смеру супротном од куће – знак је да ће у том правцу отићи, удати се.

Према различитим књижевним изворима о обичајима и веровањима код Срба, многи божићни обреди и радње су понављани или имали свој завршни део о Малом Божићу, почевши од обичаја да се на раскршћима пале ватре (Војводина), до спаљивања остатака бадњака (Херцеговина). На овај дан месио се колач, сличан чесници, који су обично називали "василица". Колач се често шарао са три увезане трске или са три црвеним концем увезане дренове гранчице, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство.

На Мали Божић гатало се највише каква ће бити летина наступајуће године. Веровало се, у појединим крајевима, да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. У неким крајевима умесили би колач с рупом у средини и натакли га волу на десни рог. Затим су гледали када во затресе главом на коју ће страну колач пасти: ако падне на доњу страну веровало се да ће година бити родна, а ако падне на горњу летина неће добро родити. Овог дана не ваља се ни са ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.

А какви су обичаји у свету? Шпанска традиција налаже да се улазак у нову годину обележи тако што ће се тачно у поноћ при сваком откуцају сата појести по једно зрно грожђа, односно укупно дванаест, пошто сматрају да то доноси срећу.

Према шпанском дневном листу АБЦ, шампањац је незаобилазни део сваке новогодишње трпезе. Корене наздрављања током испијања пића треба тражити у настојањима старих народа да се избегне смрт која би могла наступити уколико је вино неко затровао, што је у та времена био чест случај. Стари Грци су, на пример, имали обичај да пред своје госте изнесу вино којим су наздрављали после јела и увек су као домаћини отпијали прве гутљаје да би показали да је то пиће безопасно. Касније су то прихватили и неки други народи, на пример Римљани, сматрајући најефикаснијим "противотровом" управо обичај да вино прво попије домаћин, а ако он преживи, онда пију и остали. Због тога се, када се наздравља, пије само један гутљај, пише овај дневник.

У неким јужноамеричким земљама, на пример, Нова година се увек дочекује с отвореним прозорима. Сврха је да се отера све што је било лоше у години што одлази, а дочека све што је лепо у години која долази. Обичај да се кроз прозор у поноћ избаци вода је кубански, а значење је исто – избацивање злих духова. Неки, чак, кроз прозор бацају и чаше којима су наздравили.

Негде је и црвена одећа веома важна у новогодишњој ноћи. Према традицији, за Нову годину на себи треба да имате нешто црвено како би нова година била боља. Уколико је реч о преступној години, црвену треба заменити роза бојом.

Италијани верују да ће долазећа година бити добра и срећна уколико се зрна сочива поједу у тренутку дочека одмах након наздрављања шампањцем. За срећу у наредној години неко у чашу којом се наздравља у тренутку дочека ставља злато, најбоље златни прстен. Прстен треба да се извади тек након што се попије пиће и загрле најмилији, јер у супротном ритуал не важи, пише овај лист. Уколико се у чашу стави бурма брачног друга, брак ће бити стабилан током целе године.

За оне који воле да путују, препоручује даље АБЦ, ваља узети кофере, није важно ако су празни, и са њима обићи један круг око своје куће. Други начин подразумева да се у ташни у тренутку откуцаја сата нађе авионска или возна карта.

За Нову годину Британци стрепе ко ће им први доћи у госте, јер, према старим веровањима, то утиче на срећу у наступајућој години. Ако вам у госте бане мушкарац с даровима, прави сте срећковић! Добро је да кућа или стан има двоја врата, јер за срећу гост треба да уђе кроз предња врата, а да изађе на стражња. Ако долази више гостију, никако први не сме да уђе гост који не носи поклон.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t17008.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Aнa » Уто Јан 15, 2013 1:18 pm


Julijanska Nova godina se slavi 1968 godina




Julijanska Nova godina (najčešće kod Srba: Srpska Nova godina, a kod ostalih Stara Nova godina ili Pravoslavna Nova godina) je praznik koji se slavi 14. januara po gregorijanskom kalendaru svake godine.



Iako nije zvanična Nova godina, ona se rado slavi u balkanskim zemljama kao što su Srbija (srpska Nova godina), Crna Gora, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Makedonija, pravoslavni delovi Hrvatske...

Takođe se slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji...Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj (kao Alter Silvester), kao i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj (Edinburški ’Am Bothan’).

Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve bolje načine da mere vreme. Korištene su različite jedinice, različiti načini i različiti kalendari. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godina korišteno je više od 1500 kalenara, većina ovih kalendara korišćena je za verske potrebe. Danas je u upotrebi ostalo još oko 50 različitih vrsta kalendara.

Kad god i gde god nastajali kalendari su imali zajedniči cilj – da omoguće što tačnije merenje vremenskih intervala. Svi narodi nastojali su da naprave što tačniji kalendar, kalendar koji bi im omogućio da prate periodične promene u prirodi i tako olakšaju život i rad, gajenje stoje i useva. Kako je zadatak svih kalendara bio da prate periodične promene u prirodi, njihovi tvorci su nastojali da ih povežu sa nekim vidljivim promenama na nebu, sa Suncem, Mesecom i zvezdama. Mnogo noći i dana provodili su tadašnji astronomi, astrolozi, vračevi, proroci i ostalo sveštenstvo gledajući nebo i uočavajući pravilnosti.

Da bi upoznali kalendare moramo pre toga da upoznamo neke od osnovnih astronomskih pojmova i veličina, na kojima se ti kalendari baziraju. Verovatno jedan od najvažnijih pojmova je tropska godina.

Tropska godina je srednji vremenski razmak između dva uzastopna prolaska Sunca kroz gama tačku (tačka prolećne ravnodnevnice), ili rečeno jednostavnije – vreme između dva početka proleća. Njena vrednost iznosi 365,242190419 dana (oko 365 dana 5 časova i 50 minuta). Možda ste već primetili jedan od skoro nerešivih problema na putu ka tačnom kalendaru – ovoliko decimala, ali to nije kraj! Tropska godina nije konstantna, njeno trajanje odstupa od srednje vrednosti i po nekoliko minuta. Takođe, tropska godina je sve kraća i kraća, tokom jednog ljudskog veka nastane promena na šestoj decimali!

Možda deluje da je ovo malo i zanemarljivo ali to je razlog zbog koga niko nikada neće moći da napravi apsolutno tačan kalendar, cilj svakog tvorca kalendara je se kalendarska godina što više približi tropskoj godini. Istovremeno, ove promene u trajanju tropske godine i jedan su od razloga što se stari kalendari stalno zamenjuju novim, tačnijim.

Druga dva značajna pojma vezana su za Mesec. Pre svega to je sinodički mesec – vreme koje je potrebno za jedan pun ciklus Mesečevih mena (period između dva mlada Meseca).

I ovaj vremenski interval nije konstantan, u proseku traje 29,5 dana (uz odstupanje od nekoliko sati). Kao i trajanje tropske godine tako se i trajanje sinodičkog meseca menja tokom vremena. Kružeći oko Zemlje Mesec se stalno udaljava i potrebno mu je sve više i više vremena da obiđe oko naše planete. Iz ovog razloga ni kalendari bazirani na sinodičkom mesecu ne mogu da budu apsolutno tačni. Sinodički mesec određuje lunarna u godinu – period od 12 srednjih sinodičkih meseci. Ova godina je kraća od tropske godine za oko 11 dana.

Na osnovu „etalona“ godine svi kalendari mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

solarni – trajanje kalendarske godine teži trajanu tropske godine (julijanski, gregorijanski, Hajamov kalendar)

lunarni – trajanje kalenarske godine teži trajanju lunarne godine (neki arapski kalendari)

lunarno-solarni – kalendarski mesec usaglašen je sa lunarnim mesecom a kalendarska godina sa tropskom godinom (kineski, japanski, vijetnamski, jevrejski kalendari)

Tokom istorije Evropskih naroda najveći značaj imali su julijanski i gregorijanski kalendar. Istorija ova dva kalendara počinje u starom rimu. Kalendar starih rimljana bio je lunarni. Godina tog kalendara bila je kratka, trajala je 304 dana, i bila je podeljena na 10 meseci.

Prema tom kalendaru godina je počinjala 1. marta. Rimski kralj Numa Pompilije (753 – 673 god. pre nove ere) godini je dodao još dva meseca i tada je godina trajala 355 dana. Da bi se kalendarska godina izjednačila sa Sunčevom povremeno je dodavan trinesti, prestupni, mesec. Nije postojalo nikakvo pravilo za dodavanje ovog meseca i to je bila politička odluka – kada je bilo potrebno produžiti mandat nekom konzulu dodavan je mesec.

Poslednja godina ovog kalendara poznata je pod nazivom „poslednja godina zabune“ i trajala je „samo“ 445 dana.

Rimski imperator Gaj Julije Cezar (100 – 44 god. pre nove ere) uvideo je ogromne probleme ovog kalendara i odlučio je da stane na put ovom „političkom“ kalendaru Na njegov poziv u rim je stigao Sozigen, grčki astronom, koji je trebao da napravi kalendar baziran na prirodi, tj. na astronomskim principima. Sozigen je napravio novi kalendar koji su rimljani, u čast Julija Cezara, nazvali julijanski. Primena ovog kalendara počela je 1. januara 45. godine pre nove ere.

Sistem godina koji je uveden u ovaj kalendar nastavio je da važi i do današnjih dana. Godine su podeljene na proste (traju 365 dana) i prestupne (traju 366 dana). Pravilo smenjivanja prostih i prestupnih godina (tzv. interkalaciono pravilo) je jednostavno – prestupna je svaka četvrta godina. Na ovaj način prosečna julijanska godina trajala je 365,25 dana, tj. 11 minuta i 15 sekundi duže od tropske godine. Ova „mala“ greška značila je odstupanje od 3 dana na svakih 400 godina.

Jula 325. godine nove ere, na Prvom vaseljenskom crkvenom saboru u Nikeji hrišćanska crkva prihvatila je julijanski kalendar. Tada je kanonizovano i pravilo za određivanje Uskrsa.

Uskrs je trebao uvek da bude u nedelju, posle prvog prolećnog punog meseca. Izbačena su i tri dana (razlika koja je nastala od uvođenja kalendara) da bi prolećna ravnodevnica padala 21. marta, onako kako je bilo u vreme dok je Isus bio živ.

Nekoliko vekova kalendar i interkalaciono pravilo nisu menjani. Do XVI veka odstupanje je već bilo veliko i lako se primećivalo. Proleće je tada počinjalo 11. a ne 21. marta. Ponovo je bila potrebna promena kalendara.

Papa Gregorije XIII je po računu napuljskog astronoma Luiđija Liloa reformisao kalendar. Po njemu je nov kalendar nazvan gregorijanski. Uvedene novine nisu bile velike ali značile su veliko povećanje tačnosti. Nov kalendar odstupao je od tropske godine za samo 26 sekundi. Osnovna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara nastala je onog dana kada je kalendar uveden. Posle četvrtka 4. oktobra 1582. godine nastupio je petak 15. oktobar 1582. godine. U novom kalendaru ne postoje daumi od 5. do 14. oktobra 1582. god. Ova promena imala je mnogo protivnika među ljudima tog vremena, neki od njih čak su smatrali da im neko na taj način “krade” deset dana zivota.

Preskakanja suvišnih dana promenjeno je i interkalaciono pravilo. Zadržano je pravilo da je svaka četvrta godina prestupna, ali dodat je izuzetak. Prema novom pravilu godine kojima se završavaju vekovi (1700, 1800, 1900, 2000 itd) prestupne su samo ako su deljive sa 400.

Gregorijanski kalendar je prvo usvojen u katoličkim zemljama a kasnije ga prihvataju i protestanti. Otpor prema novom kalendaru najtuže je trajao (ili bolje rečeno traje) u pravoslavnim zemljama. Danas je ovaj, gregorijanski, kalendar jedini standardni kalendar za merenje vremena u celom svetu.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je gregorijanski kalendar tek 1919. godine. Te godine, posle 18. januara osvanuo je 1. februar. Danas je gregorijanski kalendar zvaničan kalendar za računanje vremena u skoro svim zemljama sveta. Za verske potrebe neke države zadržale su svoje kalendare, a pravoslavne crkve zadraže su julijanski kalendar.

Dugo nakon uvođenja gregorijanskog kalendara pravoslavne crkve su nastavile da koriste julijanski, Cezarov, kalendar neobraćajući pažnju na njegove nedostatke i odstupanja. Tek je u XX veku zaključeno da je potrebna promena. Godine 1923. Srpska pravoslavna crkva predložila je početak rada na na pravljenju novog, još tačnijeg kalendara.

Novi kalendar je trebao da zameni julijanski i da bude tačniji od gregorijanskog. Istovremeno, ovaj kalendar trebao je da bude sličan svojim prethodnicima da prelazak ne bi bio komplikovan. Zadatak nije bio uopšte lak i poveren je jednom čoveku, Srbinu, iz Beograda.

Taj čovek zvao se Milutin Milanković (1879 – 1958), i bio je sigurno jedan od naših najznačajnijih naučnika. Milanković je naš najcitiraniji naučnik i jedno od najslavnijih imena u svetskoj klimatologiji, gde je mesto zaslužio teorijom ledenih doba. Veliki doprinos dao je astronomiji, nebeskoj mehanici, geofizici, geografiji. Njegovo delo “Kanon osunčavanja” proglašeno je 1995. godine, od strane evropskih i američkih naučnika jednim od najumnijih i najznačajnijih naučnih ostvarenja XX veka. Za razliku od Tesla ili Pupin svetsku slavu nije stekao u najvećim naučnim centrima Evrope i Amerike već je radio u Srbiji, u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom Univerzitetu. Naučnike širom sveta fascinirao je brilijantnim idejama I složenim matematičkim proračunima, koje je izvodio koristeći samo papir, olovku i nesto malo pomoćnih računskih skalamerija.

Upravo on, Milutin Milanković, odgovorio je na poziv crkve svog naroda i krenuo u pravljenje novog kalendara. Oktobra meseca 1924 godine, na kongresu pravoslavne crkve u Konstantinopolju, Milanković je, pod nazivom “Kraj julijanskog kalendara i nov kalendar pravoslavne Crkve” objavio ovo svoje remek delo.

Ovaj, Milankovićev kalendar je do dan danas neprevaziđen, u startu otklanja nedostatak julijanskog kalendara i usaglašava ga sa gregorijanskim a onda u oba kalendara uvodi dodatnu tačnost. Svi praznici bi trebali da budu usaglašeni sa novim kalendarom, Milankovićevim. Razlika između ovog i gregorijanskog javlja se tek za nekoliko hiljada godina.

Pravilo za određivanje Uskrsa nije dirano. Dan Uskrsa bi se i dalje određivao prema starom pravilu (u odnosu na pun Mesec i jevrejski praznik paske, sa tom razlikom što bi se dan punog Meseca određivao astronomski, a ne kao što je do tada bilo prema prema kalendaru. Skoro sve pravoslavne crkve prihatile ovaj nov, Milankovićev, kalendar, osim tri: Ruske, Jerusalimske i Srpske.
http://www.radiocentar987.com/vesti/zan ... odina.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Aнa » Уто Јан 15, 2013 2:45 pm

Смисао празновања Србске Нове године



Као што је православним Србима познато (или би макар требало да буде), празновање Нове године по грегоријанском календару, које је од стране комунистичке власти наметано 1945. године, нема никакве везе са србском традицијом. За разлику од прослављања грегоријанске, „швапске“ Нове године (како је назваше наши Стари), празновање исте по јулијанском календару јесте обичај који се пре неколико векова појавио код наших предака, и као такав усталио у народу, поставши елементом србске културе, са популарним народним називом – Србска Нова година.

Историја

Ипак, истине ради, треба рећи да ни празновање Србске Нове године нема везе са дубоком традицијом србског народа. Наиме, старо-римско рачунање нове године од 1. јануара, као и обичај празновања њеног почетка, хришћанска Европа најпре је одбацила, а потом га обновила у шеснаестом веку (на Западу, уз увођење новог, грегоријанског календара), односно осамнаестом веку (на православном Истоку, где је задржан јулијански календар). По православно-црквеном рачунању времена, почетак нове године се обележавао најпре 1. марта (као месеца у коме је створен свет), а од позног средњег века 1. септембра (почетак богослужбеног циклуса). До осамнаестог века у читавом православном свету нова година је почињала (иако се није прослављала) овог датума. Руски цар Петар I, који је Русију хтео да преуреди по западњачком образцу, уводи 1700. године, тачније преузима са Запада, 1. јануар као почетак нове године (али наравно, за разлику од Запада, по јулијанском календару), а под утицајем Русије то чине и други православни народи. Ипак, православни народи тек постепено почињу да празнују сам дан почетка нове године.

Чувар србског имена

Код Срба, ово празновање (по јулијанском календару, наравно) почиње најпре међу Војвођанима, али не као подражавање римокатоличкој већини у аустријској држави која је увелико празновала 1. јануар (по грегоријанском календару), већ управо као реакција на покушаје десрбизације и унијаћења србског народа у аустријској империји. Дакле, прослављање Нове године (по јулијанском календару) код Срба, у свом појавном облику, имало је смисао испољавања припадности Србству и Православљу, а такав смисао имало је свакако и у време богоборног и антисрбског титоистичког режима, када се празновање Србске Нове године сматрало „дисидентским“ и „реакционарним“ чином.

Империјално наслеђе

Хеленски астроном из Александрије – Сосиген, по налогу Гаја Јулија Цезара, израдио је 46. године пре рођења Христовог нови календар, касније назван – јулијански (по Цезару). С обзиром да је реч о календару који, за разлику од папског и осталих актуелних светских календара, датира из староримског периода, он нас на мистичан начин упућује на наше цивилизацијско империјално наслеђе древне Византије и Старог Рима.

(Не)тачност календара

Аргументација по којој требамо прихватити грегоријански или Миланковићев календар, јер су новији и тачнији, није умесна са православног и традицијског становишта, јер апсолутно тачан календар не постоји нити може постојати, а нашим прецима и нашим светитељима није ни најмање сметала „нетачност“ јулијанског календара. Уосталом, сам календар као одређивање етапа за бележење протока времена у односу на космичке циклусе, сасвим је релативна ствар, и поштовање једног или другог календара не треба толико везивати за научно, колико за културолошко питање. Наиме, иако само по себи питање календара није црквено, већ космичко, астрономско и математичко, оно је кроз историју добило карактер цивилизацијског и духовног обележја, јер и сам покушај да се нови календар наметне Србској Православној Цркви има симболички и психолошки чин дубљег духовног и политичког позападњачења данашњих генерација Срба. Треба рећи да би прихватање календара нашег великог научника Милутина Миланковића (који је тачнији и од јулијанског и од грегоријанског календара) било фактички исто што и прихватање грегоријанског календара, с обзиром да се у дугом временском периоду (све до 2800. године), Миланковићев календар поклапа са грегоријанским.

Верност Православљу

Данас, иако много Срба овај датум (1. јануар по јулијанском календару) третира пре свега као још један повод за прославу и журку, празновање Србске Нове године, макар стихијски, и фактички има у данашњем времену смисао изражавања привржености нашем православном јулијанском календару, по коме прослављамо Христове и Богородичине празнике, као и све светитеље Цркве. Такође, овај календар био је и остао на мети свих антисрба, изрода и вукова у јагњећој кожи, који би да србски народ и србску Цркву „европеизују“ и поунијате, не би ли постала довољно приготовљена за новодобске антихришћанске интеграције. Управо у таквим разлозима, и нарочито у отпору свима који кидишу на наше сопство и наше Православље, требамо проналазити смисао празновања Србске Нове године, као празника који указује на духовни и цивилизацијски идентитет наших Старих, јер под духовним и културним окриљем тог идентитета налази се духовна сила која нас једина може препородити.
Преузето са сајта СРБСКА АКЦИЈА
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Aнa » Чет Јан 17, 2013 1:31 pm

Stari običaji - teranje Božića
http://www.youtube.com/watch?v=8gkg58jfPUw
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Aнa » Пон Јан 13, 2014 12:26 pm

Srpska Nova godina nastala iz - inata




Iz Zagreba je poručivano da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini. Novokomponovani srpski bogataši tražili da Božić i Uskrs „padaju“ vikendom




NAUČNICI su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci. Ipak, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.


Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska, jer je nastala pomalo iz inata. Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine, kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar. Štaviše, SPC se zalagala za usklađivanje kalendara i za to angažovali velikog naučnika Milutina Milankovića. Srbi su postali smunjičavi tek 1923, kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini.


- Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. 2. 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja - navodi istoričar dr Radmila Radić.


Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvtskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.
Слика

Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao „opozicionu“ javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik.


Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska „Kasina“, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida...


Ipak, dolazile su zatim nove generacije vaspitane pod pritiskom državne propagande da treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta propaganda je potiskivala pravoslavnu Novu godinu, koja je oduvek slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po julijanskom kalendaru. Njoj su prethodili Badnji dan 24. decembra stare godine, a porodični praznik Božić proslavljan je sledeća tri dana.


- S novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune - preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. godine reporter „Srbskih novina“.


U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan. U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine, već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić - srpsku Novu godinu. Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.
Слика


DRŽAVNI PRAZNIK OD 1850. GODINE


UKAZOM kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine Nova godina uvrštena je u državne praznike, pa su novine 1. januara 1851. izveštavale o veselom dočeku u beogradskom visokom društvu.


- Sinoć, uoči Nove godine, a po zaključeniju stare gospodin rusko-imperatorski konzul u Beogradu, g. đeneral Levšin davao je u svome konaku večernju zabavu na kojoj je najotmenije društvo prisustvovalo. Kako sat izbije dvanaest, domaćin napi svojim gostima zdravicu pozdravljajući ih sretnim novim letom - izvestio je reporter „Srbskih novina“.
novosti
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Svetovid » Пон Јан 13, 2014 12:59 pm

Svetovid пише:Мали Божић :detel

На Мали Божић ваља спалити остатке бадњака

Слика

У народу је овај дан, завршни у божићном светковању, познат и као Мали Божић. У неким крајевима овог дана су понављани обичаји везани за Бадњи дан и Божић. Са радошћу се ишчекивао полажајник и бадњак уносио у кућу. Ломила се василица - колач сличан чесници, у којем су скривани новчић и друга знамења као симболи благостања, здравља и напретка. На тај дан у Херцеговини су спаљивали остатке бадњака, а у Војводини палили ватре на раскршћима. Светлост и ватра требало је да донесу радост и очисте од грехова.

У време Карађорђеве власти, на Мали Божић су одржавана скупштинска заседања. Тада се сводио биланс претходне године и правили се планови за наредних дванаест месеци.

Четрнаести јануар жељно су ишчекивале и неудате девојке. На овај дан, у неким крајевима познат и као Женски Божић, гатале су да ли ће се удати у години која долази. Пре свитања, после непроспаване ноћи, девојке су се пеле на таван и са њега бацале своју обућу. Ако су врхови опанака били окренути од куће, веровало се да ће се девојка удати, и отићи на ону страну према којој се обућа окренула при паду. Удавачама на Косову просидба је била загарантована ако на Мали Божић преноће у туђој кући.

На Мали Божић гатало се највише каква ће бити летина наступајуће године. Веровало се, у појединим крајевима, да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. У неким крајевима умесили би колач с рупом у средини и натакли га волу на десни рог. Затим су гледали када во затресе главом на коју ће страну колач пасти: ако падне на доњу страну веровало се да ће година бити родна, а ако падне на горњу летина неће добро родити. Овог дана не ваља се ни са ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод mihailo » Пон Јан 20, 2014 5:02 am

[quote="Ana"]Смисао празновања Србске Нове године

"Аргументација по којој требамо прихватити грегоријански или Миланковићев календар, јер су новији и тачнији, није умесна са православног и традицијског становишта, јер апсолутно тачан календар не постоји нити може постојати, а нашим прецима и нашим светитељима није ни најмање сметала „нетачност“ јулијанског календара. Уосталом, сам календар као одређивање етапа за бележење протока времена у односу на космичке циклусе, сасвим је релативна ствар, и поштовање једног или другог календара не треба толико везивати за научно, колико за културолошко питање. Наиме, иако само по себи питање календара није црквено, већ космичко, астрономско и математичко, оно је кроз историју добило карактер цивилизацијског и духовног обележја, јер и сам покушај да се нови календар наметне Србској Православној Цркви има симболички и психолошки чин дубљег духовног и политичког позападњачења данашњих генерација Срба. Треба рећи да би прихватање календара нашег великог научника Милутина Миланковића (који је тачнији и од јулијанског и од грегоријанског календара) било фактички исто што и прихватање грегоријанског календара, с обзиром да се у дугом временском периоду (све до 2800. године), Миланковићев календар поклапа са грегоријанским."

Дакле, нећемо из ината! Нећемо јер ће се (све до 2800. године) поклапати са грегоријанским календаром. Не смета нам јулијански, Цезарев (паганин, незнабожац...) нетачни календар (напротив, из петних жила га бранимо), али смета нам најтачнији, Миланковићев календар (Србин, православац, блистави ум, светски призната памет) јер ће се, ето, наредних осам векова поклапати са грегоријанским календаром (папа Гргур, хришћанин, католик).

"Данас ... празновање Србске Нове године, макар стихијски, и фактички има у данашњем времену смисао изражавања привржености нашем православном јулијанском календару..."

Како је то јулијански клендар постао 'наш православни јулијански календар'?
Па, јулијански календар је израдио Птоломејев астроном за царовања Јулија Цезара у I веку пре Христа!

"Такође, овај календар био је и остао на мети свих антисрба, изрода и вукова у јагњећој кожи, који би да србски народ и србску Цркву „европеизују“ и поунијате, не би ли постала довољно приготовљена за новодобске антихришћанске интеграције."

Па, знате ли Ви, који се кунете у Српство, ишта о српском календару? Па, Ви сте антисрби јер, уместо српског календара, ногама и рукама, крвљу и костима браните цезарев календар! По српском календару (1000 година 'старији' од 'византијског' календара) ми смо дебело у осмом миленијуму! Зашто нас одсрбљујете и 'јулијанизујете' кад већ нећете да се 'европеизујете'?
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод Aнa » Пон Јан 20, 2014 10:04 pm

можда овај разговор може појаснити ''календарско питање''
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... PC.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мали Божић (Српска нова година)

Порукаод mihailo » Уто Јан 21, 2014 9:15 am

"Ко се птица плаши, тај жито не сеје."
mihailo
 
Поруке: 64
Придружен: Пет Јул 05, 2013 8:45 am

Следећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron