Etnomedicina

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Суб Јун 13, 2015 9:54 pm

Перуника за јетру, плућа, мигрену



Лековита природа: Перуника је биљка коју су стари Словени највише ценили. Само 100 г зеленог лишћа ириса садржи чак 600 мг витамина Ц. Корен се даје бебама да га грицкају док им расту зуби


Слика


Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу Перуну и његовој жени Перуники. Латински назив (Iris germanica) добила је по Ириди, грчкој богињи дуге, гласници свих богова. Легенде кажу да је Ирида шетала дугом и преносила поруке на земљу. Тамо где би дуга дотакла тле, заједно са муњом бога Перуна, израстале су живописне перунике. У Јапану означава победу, а у време Карла Великог била је краљевски симбол.

Постоји више од 200 врста, најчешће плаве боје са жутим или белим тачкама. Ту су и беле, жуте, беж, љубичасте, розе и црвене перунике. Плаву народ од милоште зове и богиша, јер се показала најделотворнијом у традиционалној медицини. Цветају од маја до јула, неке врсте и до септембра. Бујније су када

су на сунцу, док у сенци некад не процветају. Ова вишегодишња биљка тек после две или три године може да се користи у лековите сврхе.

За лек се скупља ризом у августу, септембру и октобру. Након вађења се одмах љушти и ставља у хладну воду да не потамни. Затим се суши седам до девет дана на сунцу, па у хладу на промаји. Корен има слабији мирис који подсећа на љубичицу, али је јачи када се самеље. А меље се у прах тек пошто је потпуно осушен. Што дуже стоји, лепше мирише, због спорог процеса ферментације. Укус је брашњав, слаткасто горак, зависно од земљишта.
ПАРФЕМ И ПУДЕР
Ризом садржи само 0,2 посто изузетно квалитетног етарског уља, али је то довољно за примену у козметици и индустрији парфема. Важно је и да је ризом одлежао најмање годину дана, јер тек тада подсећа мирисом на љубичицу. У посебним постројењима врши се екстракција ароматичних материја и добија се веома цењени "абсолут", "конкре" и етарско уље. Ризом у праху користи се за прављење пудера, односно талка.

За лековите сврхе довољан је грам праха корена, помешан са храном као зачин. Или, пола кашичице праха прелијте са 2 дл хладне воде, оставите преко ноћи, па процедите и мало загреје. Пијте два пута дневно током дана. Овај чај побољшава рад јетре и жучи, спречава повраћање и мигрену узроковану желудачним сметњама. Помаже и код изостанка менструације, жгаравице и хроничне упале желуца и црева, као и мокраћних органа. Делотворан је и код плућних болести, хроничног кашља, астме и емфизема. Показало се и да смирује болове након операције или ампутације екстремитета.

Корен се даје и малој деци да га грицкају док им расту први зубићи, јер ублажава свраб, бол и смањује нервозу. Поједине врсте се користе у индустрији мириса и парфема, али и за пасте за зубе јер садрже смолу, танин и етерична уља. Осим тога, има миристинску и олеинску киселину, шећер, скроб, слуз, а у само 100 г зеленог лишћа чак 600 мг витамина Ц! Лист се користи једино свеж јер сушењем губи лековитост. У исхрани се користи као салата, помешана са другим поврћем, а као лек за опекотине и чиреве. На проблематично место на кожи довољно је да се ставе измрвљени свежи листови и прекрију ланеном крпом или завојем.

СЛАТКО ВИНО ЧИСТИ ОРГАНИЗАМ

Кашичица корена у праху растворена у чаши слатког вина или јечменој води чисти организам од токсина и нечистоћа путем пробаве. Пије се током дана полако, у гутљајима.

За смањење отечених жлезда препоручује се делимично скуван корен, који би требало да буде мек и такав се ставља на отечене жлезде. Ране које тешко зарастају, народни лекари посипају прахом од корена.
novosti.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Уто Јул 21, 2015 12:39 pm

Време чупања шарлаха

ЧАРОБНА КОШУЉА



Крајем 19. века у Србији су на посебној цени били промућурни надрилекари, а руке су трљали и гробари...

У нашим крајевима одвајкада је владало уверење да сви знају све да раде. Некада је то било условљено удаљеношћу села од већих градских средишта, у којима су углавном столовали Турци, па није било превише упутно мотати се у њиховој близини. Никад се није знало кад ће неком аги да падне на памет да скупља робље од оних који су дошли у чаршију или ће неки бег да се наљути због каквих хајдучких испада, па да то главама плате они који су се затекли у близини. Кад су Турке замениле домаће власти, сељаци су наставили по старом, овог пута у страху од разних глоба које су могли да им разрежу увек алаве месне главешине.
Природно је да у таквим (не)приликама народ развије способност за све и свашта, да би некако олакшао живот. Од производње готово свега потребног за исхрану, одевање, па до прављења и поправки свих (не)могућих ствари. А кад већ може да поправи плуг, што не би могао и да излечи и од неких болести? Било је уврежено и неповерење према школованим људима.
Ко зна шта су они то научили по тим иностранствима, а и шта има да уче школе да би могли да лече болести, кад по селу има онолико оних који лече све, од прехладе до падавице? Или бар тако мисле. Па још кад се на све то дода и природна склоност сујеверју и враџбинама, добије се много посла за полицајне и здравствене органе, заједно. А ни гробари не остану запостављени.

Моткама на лекаре

Од самог почетка државности власт је како-тако покушавала да просвећује народ. Тако је приликом појаве куге у Србији 1837. године књаз Милош издао наредбу како да се народ сачува и одбрани од „чуме”. Наредбе су биле прилагођене ондашњим научним знањима, препоручена је чистоћа, умереност и избегавање оних места где се болест већ јавила. Како је код тог истог народа сама реч „наредба” изазивала оспице, тога се мало ко придржавао. Све укључујући и светлог књаза, који је тада био у Пожаревцу. Двор је донекле пратио захтеве из оне наредбе, али је књаз сам решио да се припреми најпоузданије средство за одбрану, за сваки случај.
Наредио је да се по околним селима нахвата девет баба. Кад су их пандури дотерали, све уредно везане, додељен им је задатак. Морале су да се скину голе и да тајно, подразумева се ноћу, без свеће, само украј ватре, испреду и изаткају кошуљу. Кад су бабе извршиле додељени им задатак, кроз ту кошуљу најпре се провукао сам књаз. За њим и сви чланови породице му, па онда његова свита, и на крају сви војници пожаревачког гарнизона. Ови последњи никако нису смели да оболе, јер ко би онда бранио књаза, ако се којим случајем дигне она пословична кука и мотика.
Они школовани који су се враћали из иностранства на све могуће и немогуће начине покушавали су да просвете народ, да се окане разних баба и стручњака опште праксе. У том циљу су у једном тренутку повратници основали и „Културну лигу”, чији су чланови ишли около и држали предавања. Није се једном десило да буду принуђени на бежање пред разјареним пацијентима разних баба и оператора.
Велику невољу доживели су кад је више од 150 становника окружне вароши Јагодине потписало молбу министру унутрашњих дела, да дозволи баби Ст. Ћ. да лечи децу од шарлаха, јер то „ови немецки лекари не знају”, док је баба стручњак који „чупа шарлах из грла”. Грађанима се придружила и скупштина Беличког среза, која је баби претходно одобрила посао. А како је баба радила посао, сведочи епидемија шарлаха у Беличком срезу средином 19. века. Брчкајући и чупкајући по грлима, мало здравој деци, мало болесној, врло успешно је разносила болест по срезу. А када је власт наредила да се умрли сахрањују без пратње, како би се спречило разношење заразе, то нико није поштовао. Један судија је протестовао због тога, неки поп је са званичном пратњом сахрањивао преминулог, па се са све поворком после обављеног посла враћао кући покојника на даћу. Опет, други поп из Јагодине отерао је претњом проклетством, све припомогнут мотком, општинаре који су дошли да спрече парадно сахрањивање. Јагодицу на шлаг ставио је јагодински суд који је поништио пресуду власти да се баба кажњава због недопуштеног лечења. Суд је то учинио под изговором да дотична није обавештена да не сме тиме да се бави. Шта зна стара неписмена жена шта је закон?

Оправљање трбуха

Поред свих надарених и надасве „стручних” баба, посебна врста, врло поштована у народу, били су они који су служили војску као болничари. За време службе били су помоћници војним лекарима, врло послушни и вредни, па би чак научили и да перу ране и стављају завоје. Тако вредни, допали би се старешинама, који су на њих пребацивали све оно што их је саме мрзело да раде. Ти батаљонски лекари би им онда давали уверења о способности, и то је био почетак њихове „каријере”. Тако је малтене у сваком другом селу живео неки Пера, Мика или Жика, који се обавезно представљао као доктор, а од своје чатрље правио „ардинацију”, где је на зиду стајала она војна потврда, као доказ да се човек разуме у материју.
Чувен је био случај неког доктора Паје из околине Ниша. Прочуло се по крају да он нарочито успешно лечи од гушобоље, односно дифтерије. Испред ординације од блата тискао се силан свет, у нади да ће доктор да их прими. Он, наравно, никога није одбијао, од нечега мора да се живи. Болесника је било толико да је морао да запосли садруга који је направио неку врсту чекаонице.


Доктор Паја би примао пацијента, посадио га на столичицу и неким дрвеним шиљком, никада опраним, кренуо да му џара по грлу. Како не бива да доктор има само један инструмент, ту је био и редак плави камен лапис, чудотворан лек за све, поготово за гушобољу. Или на шта се већ тренутни болесник жалио. Кад би завршио ;ечење, све цокћући и климајући главом, давао је стручно мишљење. Оно се углавном сводило на то да је учинио све, али је мучени пацијент доцкан дошао. Ако би се десило да невољник претекне, то је приписивано способностима доктора Паје. Једина невоља је што ту способност нису препознале и полицајне власти које су Пају брже боље послале на дошколовавање у пожаревачки затвор.
Баш ту, у округу Пожаревачком, царевао је чика Брна, Пајин колега. И он је занат изучио у војсци, после тога успешно чувао свиње. По природи посла, те свиње морао је понекад и да лечи, а шта је добро за животињу, мора да је добро и за човека. На крају, и човек је нека животињка. Брна се извештио у „оправљању трбуха”. Све што не ваља са стомаком, од киле до везаних црева, ту је чика Брна, који је развио невероватан метод. Ако је баш опасна трбобоља, оно кад „невољника доносе јер не може на ноге”, Брна му је на стомак стављао лонац. И то искључиво на празан стомак, систем није радио ако се нешто обедовало. У тај лонац је онда стављао мало кучине и неких трава, које је Брна само брао док је био са свињама, па би се то цело замешатељство запалило. Кад би се кучина разгорела, све би се то поклопило на стомак, да пара из лонца иде на трбух. Обавезан пратилац при лечењу био је неко ко је стајао са стране с неком оклагијом или мочугом, да разбија лонац ако нешто крене по злу. А успут мало докачи и пацијента. Коме лечење код чика Брне не помогне, не помаже му ни сто доктора и „апатека”. Виђен је за гробље.

Много лековите пишкоте

Озбиљан чика Брнин супарник био је и месни бакалин. У судским списима остали су само сачувани иницијали
Н. И. Тај је развио посао с неким чудотворним прашком. Рашчуло се по целом срезу да прашак набављив искључиво код њега лечи све бољке, од главобоље, трбобоље, пролива, а ако се умеша са свињском машћу ваља и за шугу. Свет нагрнуо као на солило, није могло да се приђе бакалници. Чудотворни прашак имао је одличну прођу, све док му се, незадовољан зарадом, није одметнуо шегрт. Он је брзо распричао шта је заправо тај чудотворни прашак. Наиме, неколико месеци раније, у Пожаревац је дошао нови срески лекар. Жена му је била из Беча, од малена навикла на пишкоте. Бакалин као бакалин, лаком, па је пишкоте наручио на велико. Лекара су после неколико месеци преместили, и ето невоље.
Шта сад човек да ради с непродатим пишкотама, које при том наш свет не воли? Кекс је већ почео да буђа и човек се лепо досетио. Истуцао је сав буђави кекс, прах умотао у хартије разних боја, и посао је процветао. С почетка је сваки фишек наплаћивао по грош, а кад је увидео да је потрошња узела маха, дигао је цену на два. Основно начело економије. И то би трајало ко зна до када, само да је шегрта редовно плаћао. Овако, чудотворац је морао преко ноћи да побегне из Пожаревца, незнано куд. А није ни био свестан да је можда пронашао пеницилин неку деценију пре Александра Флеминга (1881–1955). Човек да незаслужено остане без Нобелове награде.
Слика
Слика



Не би било чудно да су током бакалиновог бекства по вароши ишли неки чудни људи који су около звецкали кутијицама. У тим кутијицама било је камење. Оно повађено из бубрега, жучи или где год да се запатило. Бивало их је и са 30-40 успешних операција. Оне неуспешне нико није бројао. Додуше, једном је родбина помрлих тужила „операторе” за камење, не зато што је болесник испустио душу, већ да им се врате хонорари.
Хирурзи су долазили углавном из Босне, тамо је крајем 19. века било неколико познатих породица које су се само тиме бавиле. Отац је преносио знање на сина, и даље. Власти никако нису успевале да им уђу у траг, будући да су били нешто као путујући циркус, данас у вашем граду, сутра ко зна где. Током времена су се толико извештили да се никад нису два пута појављивали на истом месту. Из предострожности.
Оваквих случајева надрилекарства није мањкало од када је света и века. Сваки следећи стручњак био је маштовитији од претходног. Тако је и почетком двадесетих година прошлог века ухапшен један „доктор” који је нашао непресушан извор лека. Наравно, чудотворног. Полиција је открила да он болесницима преписује сопствену мокраћу, додуше под неким другим називом. Латинским, преписаним ко зна одакле. Наивни су наседали, посао је цветао. А количине лека (не)ограничене.

* * *

Сличне ствари дешавају се, нажалост, и данас. Онолико. Не каже се џабе „Завиј прст, прођи селом, па ћеш да видиш колико има лекара”. Сада је, чини се, довољно да само укуцаш назив неке болести на интернет и ето ти стручњака свих врста. Ново време, нове технологије, нови преваранти.
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstov ... na-kosulja
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Чет Авг 06, 2015 3:16 pm

Дуд - моћне бобице надохват руке



З. О. Ј. | novosti.rs

Лековита природа:Еколошки здрав црни и бели дуд сматра се најпаметнијом биљком јер "бира" време цветања и не нападају га никакве штеточине. Спречава старење организма

Слика
Било црни или бели, дуд је најмоћнији природни лек надохват руке. Плодови овог помало заборављеног дрвета изузетно су укусни, па их треба конзумирати у свежем стању докле год траје сезона брања, саветују народни лекари. Дрво дуда не нападају никакве штеточине, због чега се дудиње сматрају еколошки здравим.

Вергилије је за дуд написао да је најпаметнија биљка, јер последња процвета чекајући топло време. Цвета у мају и јуну, а дозрева у августу, када се и бере. За потребе лечења, у рану јесен се сакупља лист, кора дрвета и кора корена. Због своје изузетности, савремени стручњаци тврде да би дуд требало уврстити у суперхрану, јер спречава старење организма и помаже код многих болести.

Црни дуд (Morus nigra) се у народној медицини користи против упале мокраћних канала, болести уста и грла, епилепсије, депресије, несанице, вртоглавице, уједа инсеката и змија. Свежи незрели плодови делотворни су код дијареје, док зрели представљају благи лаксатив. Дудов сок и сируп омогућавају лакше искашљавање, знојење и мокрење, а препоручује се и за испирање у случају упала грла и усне дупље. Лист црног дуда успешно снижава и регулише ниво шећера у крви, па се често примењује у чајним мешавинама за дијабетес.
БЕЛИ ДУД У КОЗМЕТИЦИ
Бели дуд је веома заступљен и у козметици. Налази се у многим препаратима за избељивање коже, уклањање флека и пега, јер садржи инхибиторе који смањују синтезу меланина. Заступљен је и у препаратима против старења коже, за третман коже око очију, као и за тонирање и чишћење лица.

Чајни напитак од коре црног дуда изврсно помаже у лечењу оболења црева, констипације (хронична запушеност), паразита, разних грозничавих стања. Ова врста чаја показала се делотворном и против кашља, у лечењу астме, бронхитиса, прехладе, инфекције ока и носа.

Бели дуд (Morus alba) представља природни аналгетик, антиастматик, антиреуматик, диуретик, седатив, тоник... Делотворним се показао у лечењу афти, астме, бронхитиса, болести врата, едема, главобоље, хипертензије.

Сок белог дуда нарочито се препоручује за релаксацију нервног система, против меланхолије и несанице, као и различитих упалних стања. Прах од коре се употребљава као мелем за брже зарастање рана, док се сок од скуване коре пије против повишеног крвног притиска.

Приликом конзумирања плодова белог дуда не треба претеривати у количини, јер може доћи до лакшег тровања које се манифестује халуцинацијама и тегобама органа за варење.

СИРУП И ЧАЈ ОД ЦРНОГ ДУДА

Сируп се справља тако што се килограм црног дуда помеша са пола литра воде и 2 кашичице јабуковог сирћета, а затим остави да одстоји 24 сата. Након тога се садржај поново промеша и процеди. Добијени сок се помеша са шећером у сразмери 1:1, а потом кува све док се не добије жељена густина. Током кувања, пена се уклања. Готов сируп треба чувати у стерилним бочицама. Користи се против температуре, разних упала, затвора и других тегоба, али се не препоручује дијабетичарима. Конзумира се више пута у току дана, 1 до 2 дл сирупа раствореног у води.

Чај за регулисање нивоа шећера у крви и против дијабетеса справља се од 50 г листова црног дуда, који се прелију са литром кључале воде. Тако преливени оставе се да одстоје преко ноћи, односно најмање 12 сати. Повремено се чај промеша, на крају процеди и пије током читавог дан уместо воде.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Уто Авг 11, 2015 7:11 pm

ЛЕКОВИТА ПРИРОДА

Јасмин - мирисни савезник жена


З. О. Ј. | novosti.rs

Ублажава порођајне тегобе, подстиче стварање мајчиног млека, помаже у менопаузи и код менструалних проблема. Научници су установили да интензивним мирисом снажно подиже либидо


Слика

Префињеног сензуалног мириса и грмолике зелене крошње, јасмин мало кога може да остави равнодушним. Због очаравајућег мириса, на персијском језику јасмин значи "дар од Бога". Од 200 врста колико их има, већина су пузавице најчешће са белим, али и жутим, розе и црвеним цветовима, које се преплећу око другог дрвећа и баште, ограде, терасе и балконе чине раскошним.

Цвета у пролеће и лето, све до краја септембра, а постоје врсте које цветају и зими. Ову биљку су Арапи донели у Европу средином 16. века, позната је као чест састојак парфема, али се недовољно зна колико је лековита. Најстарији записи откривају да је опојни мирис јасмина коришћен за подизање расположења.

Забележено је да је Клеопатра посипала једра на броду јасмином, да би завела Марка Антонија, а Персијанци су тим мирисом освежавали ваздух на забавама. Код Кинеза симболизује женску љупкост, а зову га и "цвет срећног брака". У народу постоји веровање да би на годишњицу брака, под јастук требало ставити осушене латице, да би љубав била јача. Истражујући, научници су установили да је снажан афродизијак.

Етерично уље јасмина сматра се драгоценим јер га има мало у биљци, а помаже код депресија, апатије, одсуства самопоуздања и болова. Показало се делотворним и код порођајних болова, постпорођајне депресије, фригидности, али и код дерматитиса. За време порођаја уљем се масира стомак и тако ублажавају болови и лакше избацује постељица након рођења детета. Осим тога, подстиче и стварање мајчиног млека. Међутим, никако га не би требало користити током трудноће.

Уље се препоручује за негу свих типова коже, посебно суве и осетљиве. Мушкарцима помаже код оболења простате, проблема са импотенцијом и андропаузом. КОристи се за масажу и купке јер опушта нервни систем, као и за менструалне проблеме и менопаузу. Када се спаљује, удисање испарења ублажава прехладу, кијавицу, кашаљ и друге проблеме органа за дисање.

Да би јасмин цветао током године и ослобађао лековите мирисне ноте, требало би га неговати у кући и затвореном простору на сунчаној страни, али успева и на сеновитој. Зими не би требало да буде у топлој просторији, јер му сув и топао ваздух не одговара.


КРАЉ МЕЂУ ЦВЕЋЕМ

Због једноставне елеганције и префињености ароме уља, јасмин представља краља међу цвећем. Баш као што је ружа краљица. Брање јасмина је тежак и скуп посао, јер се ради ноћу, када шири најинтензивнији мирис.

За парфеме се најчешће користи великоцветни или шпански јасмин (jasminum grandiflorum), јер је његов мирис освежавајући, са благо слатком воћном нијансом, која у уљу постаје јача. Специфичан мирис добија се и мешањем са другим етеричним уљима, али је цена парфема у том случају знатно нижа.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Чет Сеп 24, 2015 12:10 pm

Kičica - Gorka trava odnosi bolesti


Z. O. J. | novosti.rs

Lekovita priroda: Kičica se koristi od antičkih vremena. Nakon hemioterapije i radioterapije preporučuje se čaj od ove biljke. Snižava temperaturu, jača organizam i krv, čisti jetru...


Слика
Još od antičkih vremena kičica u tradicionalnoj medicini ima posebnu važnost. Legenda kaže da je ovu biljku koristio i kentaur Heiron za lečenje zatrovanih rana, pa otuda i njen latinski naziv (Centaurium umbellatum). Od srednjeg veka koristi se za bolesti organa za varenje i temperaturu, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava...

Kičica je prilično rasprostranjena po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra. U to vreme se u lekovite svrhe beru ružičasti grmovi. Suše se u snopićima ili se rasprostru u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Osušena biljka ima blago aromatičan miris i izrazito gorak, prodoran ukus. Cvetovi se, inače, otvaraju samo kada je vreme lepo i sunčano.

Najvažniji sastojci su gorki sekoiridoidni glikozidi centapikrin, genciopikrozid i sverciamarin. Najviše ih ima u cvetovima. Sadrži i flavonoide, triterpene, sterole i fenilkarboksilne kiseline, kao i manje količine alkaloida piridinskog i aktinidinskog tipa.
Kičica podstiče lučenje sokova za varenje i enzima. Upotrebljava se kod slabog apetita i želudačnih problema, koji su posledica manjka želudačnog soka.

Tradicionalna medicina je koristi i za snižavanje temperature i groznice, zbog čega se i zove grozničava trava, ali i kod malokrvnosti, za bolji rad jetre, naročito "masne", izlučivanje žuči.

Delotvorna je i za bolesti metabolizma, kožnih osipa, opšte slabosti i iscrpljenosti.

Upotrebljava se kao pomoćno lekovito sredstvo kod poremećaja krvnog pritiska i problema sa nervima.

Nakon hemioterapije i radioterapije preporučuje se čaj od ove biljke. Za spoljnu upotrebu čajem se natapaju obloge i stavljaju na rane koje sporo zarastaju. Travari kičicu pripremaju kao čaj, tinkturu i vino, a za efikasnije lečenje tegoba je često kombinuju sa drugim biljkama.
Слика


VINO I ČAJ

Vino od kičice se pravi za poboljšanje apetita, varenja, opšteg stanja organizma, tegoba sa žuči. Potrebno je 25 g kičice i 25 g lista nane, 1 neprskan limun i litar kvalitetnog belog vina. Usitnjeno suvo bilje se stavi u bocu sa širokim grlićem i prelije vinom. Doda se limun isečen na kolutove, flaša se zatvori i ostavi da odstoji 10 do 15 dana, uz povremeno mućkanje. Vino se zatim procedi, čuva na tamnom i hladnom mestu, a pije 2 do 3 puta dnevno po 0,5 dl, pola sata pre jela.

Čaj se pravi od jedne do dve kašičice suve, usitnjene kičice, koja se preliva sa 2,5 dl ključale vode. Nakon pet minuta stajanja, procedi se i pije. Drugi recept je da se iosta količina biljke drži šest časova u hladnoj vodi i povremeno meša, a zatim procedi i malo zagreje. Preporučuju se jedna do dve šolje čaja dnevno, najmanje pola sata pre jela, nipošto nakon obroka. Bez obzira što je gorak, efikasniji je nezaslađen pa ga tako treba i piti.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Сре Окт 07, 2015 2:21 pm

Не претерујте са чајевима


З.Остојић- Јоксовић |

Лековите биљке делују на организам снажно као медикаменти. Озбиљан проблем је дозирање, концентрација лековитих састојака у биљкама зависи од поднебља, осунчаности, периода брања, чувања, припреме


Колико пута сте чули упозорење: Не претерујте са чајевима! Лековите биљке, доказано, имају драгоцене састојке, али одређене компоненте у њима некада могу да блокирају дејство лекова које редовно узимате прописаном терапијом или да подстакну тегобе код хроничних болесника. Исти састојак је делотворан за једну бољку, али се никако не препоручује бубрежним болесницима или чирашима... Зато биљне терапије не би требало узети "здраво за готово", саветује професор др Зоран Максимовић са Катедре за фармакогнозију Фармацеутског факултета у Београду:

- У односу на синтетске медикаменте, код биљних је најважнија предност њихова ефикасност и готово потпуна безбедност, уз мање нежељених дејстава и интеракција. Имају дугогодишњу примену у народној медицини. Ипак, састојци лековитих биљака су фармаколошки активна једињења, која у организму слично делују као молекули синтетских лекова. Метаболишу се на исти начин коришћењем истих ензимских система, дистрибуирају крвљу и лимфом, а излучују из организма урином, столицом, знојем или млеком. Дакле, баш као и други лекови или састојци хране и дијететских производа, па у неким случајевима истовремено коришћење биљних и синтетских лекова може да се потенцира или поништи дејство свакога од њих. Осим тога, ефекти комбиноване примене могу да доведу до непредвидљивих исхода.

Ко би нарочито требало да буде опрезан?

- Због недовољног познавања деловања састојака у организму, са чајевима, биљне мешавинама и лековима би требало бити опрезан или их избегавати током првог тромесечја трудноће и дојења. На овај начин се спречава евентуална могућност негативног дејства на плод или интоксикација новорођенчета састојцима из мајчиног млека. Понекад лековите могу да доведу до гастроинтестиналних тегоба, поремећаја крвног притиска, алергијских реакција или фотосензибилизације. Истина, нежељена дејства лековитих биљака и њихових екстраката су ретка и благог интензитета, али не треба их игнорисати. Некада могу да се јаве и озбиљнији ефекти, на пример код подбела и гавеза, који могу токсично да утичу на јетру. Неке лековите биљке могу да буду у колизији како са синтетским тако и са другим биљним препаратима, дијететским суплементима и одређеним намирницама. Проблем нежељених дејстава и интеракција посебно је изражен код старијих особа јер најчешће непрекидно узимају већи број различитих лекова. Кантарион је можда типичан пример.

Шта је спорно код кантариона?

-У народној медицини се користи у лечењу упала, прехладе, проблема са бешиком, дијабетеса, хемороида, неуралгија, мигрена, кожних оболења, ублажа и вирусне инфекције... Препоручују га и као диуретик, антималарика, а у последње време и за блажи облик депресије. Приликом примене чајева и производа на бази кантариона требало би водити рачуна о томе да поједини састојци у њему подстичу активност ензимског система цитохрома. Цитохроми метаболишу састоје из хране, лекова и друге супстанце које уносимо у организам, па кантариона може да буде контраиндикован ако се истовремено користи циклоспорин, такролимус, амренавир, ирдинавир и други лекови из групе инхибитора протеазе (делују антивирусно и антибактеријски). Контраиндикован је и код употребе варфарина и других лекова против згрушавања крви, јер снижава њихову ефикасност. Осим тога, утиче на дејство антибеби пилула. Такође, ако хирург пре планиране операције установи могуће интеракције са анестетицима, требало би прекинути са узимањем кантариона. Особе светле пути такође морају да буду опрезне, јер код њих може изазвати фотодерматитис, као реакцију на сунчање.

За разне тегобе се најчешће препоручују чајне мешавине.

- Чајне мешавине се често користе и омиљени су лековити производи. Најбоље би било када би у чајној мешавини било до пет компоненти, али у пракси срећемо и двоструко више, а велики број биљака није примењива терапија за сваког појединца. Озбиљан проблем је и дозирање, јер количина активних супстанци у лековитим, а нарочито самониклим биљкама јако варира. Зависи од места где је расла, осунчаности, тренутка брања, услова чувања, па и начина припреме. Шта значи појам супена кашика? То је варијабилна мерна јединица, која зависи не само од величине кашике, већ и од тога да ли се мери растресита биљка, малог степена уситњености као што су цвет и лист или компактан и уситњен биљни материјал као што је кора, корен, кртола.

Тако супена кашика цвета камилице нема исту масу као супена кашика корена јагорчевине. Зато се у апотекарским чајним мешавинама никада не налазе биљке јаког фармаколошког дејства, јер је за њих потребно прецизније дозирање од онога које је могуће за чајну мешавину. Осим тога, лековити састојци многих биљака нису растворљиви у води, па је њихова примена у облику чајног напитка бесмислена - истиче наш саговорник.

ЕХИНАЦЕА СЕ УЗИМА ДО ОСАМ НЕДЕЉА

Лековито дејство ехинацее је опште прихваћено. Корен и читава биљка садрже велики број различитих састојака - полисахариде, флавоноиде, дериватекафене киселине, полиалкалене, алкиламиде и етарско уље. Ти састојци стимулишу имунитет, имају антизапаљенско, антисептично и антимикробно дејство. Ехинацеа се примењују као помоћно средство код првих симптома прехладе и инфекције горњих дисајних путева. Међутим, она може да буде проблематична код особа преосетљивих на састојке из биљке породице главочика (аsteracea), у које спада амброзија, али и камилица, невен и маслачак. Тако особе алергичне на амброзију, могу бити алергичне и на камилицу. То је тзв. укрштена реакција. Ехинацеа и њени препарати се не препоручују деци млађој од годину дана, као и особама са прогресивним системским оболењима, аутоимунским болестима, туберкулозом, мултипла склерозом, ХИВ инфекцијама, сидом... Ако се дуго користи, а постоји преосетљивост на компоненте, може да се јави и копривњача, бронхоспазма са опструкцијом, астма, анафилактички шок, зато не би требало да се узима дуже од осам недеља - упозорава др Максимовић.
Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Сре Окт 14, 2015 9:21 pm

Биљка за прање руку, косе, веша


З.О.Ј. |

Сапун-трава је вековима средство за хигијену. Корен је нарочито делотворан код прехладе, кашља, избацивања слузи, урина и упала синуса


Да ли сте знали да постоји биљка са којом можете да оперете руке као са сапуном или косу као са шампоном? Зато се и зове сапуњача или сапун- трава, што је изведено из латинског назива Saponaria officinalis (sapo значи сапун). Ствара пену због великог садржаја сапонизида, а за хигијену су је користили стари Грци и Римљани. У нашим крајевима су је жене користиле за прање веша почетком прошлог века, корен се скува у води, течност промућка и обилно пени.
Слика
У питању је вишегодишња зељаста биљка, расте на влажним и песковитим теренима поред река и потока, у шикарама и запуштеним местима. Има је у земљама средње и јужне Европе, а нарочито на Балкану. Као украсна биљка гаји се у вртовима, цвета читавог лета, а цветови су миришљави, љубичасти или бели.

Лековити део је корен, који се вади у марту или у октобру и новембру, важно је да биљка буде старија. Чисти се од земље и трулих делова, сече на комадиће и суши на сунцу у танком слоју или у сушари на температури од 40 до 45 степени. Осушен корен је сладуњаво-горког укуса, а кад одстоји, постаје љут. Пакује се у папирне или јутане вреће и чува на сувом, проветреном месту. Ипак, са вађењем корена не би требало претеривати, јер је сапуњача сврстана међу ретке биљке.

Корен сапуњаче се користи и као средство за искашљавање код бронхитиса и упале горњих дисајних путева. Посебно је делотворан код прехлада, кашља, избацивања слузи и урина. Од њега се прави чај који снижава холестерол у крви, јача имуни систем после вирусних инфекција и ублажава болове. У традиционалној медицини се користи као благи диуретик и за лечење реуматизма и гихта. Од њега се праве облоге које помажу код екцема и чирева на кожи.


ЧАЈ ЗА ИМУНИТЕТ И ЧИШЋЕЊЕ ПЛУЋА

Спрема се тако што се пола кашичице сувог корена прелије са 2 дл кључале воде, остави да одстоји 10 минута и процеди. Пије се шоља чаја, два до три пута дневно.

За искашљавање и чишћење бронхија чај се прави од мешавине биљака. Супену кашику смеше (по 20 г корена сапуњаче, сладића, листа подбела, белог слеза и питомог кестена) прелијте са 2 дл кључале воде, поклопите и оставите да се прохлади. Процедите, засладити кашичицом меда и пијте четири до пет пута дневно.


ПРИРОДНИ ШАМПОН ЗА КОСУ

Шампон од сапуњаче се прави тако што се на пари прокува 100 до 120 грама малих комадића коре од корена, у пола литра дестиловане воде. Када половина воде испари, садржај се процеди кроз газу и сипа у бочицу. Овај шампон је одличан за све типове косе и за често прање. Можете да га обогатите и ароматизујете екстрактом лаванде, рузмарина, камилице, бора, лимуна или биљке по избору.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Нед Окт 18, 2015 10:22 am

Народ верује у божанску моћ

Стручњаци Народног музеја из Ужица и Етнографског музеја из Београда истраживали су воде на ширем подручју југозападне Србије уз подршку Министарства културе. Пројектом „Лековити и чудотворни извори” руководио је Марко Стојановић, виши кустос Етнографског музеја. Током теренског рада истражено је више од 20 планинских извора, већином лековитих.

– Сви ти извори и данас живе, људи их посећују без обзира каква им је приступачност. И верују у лековитост тих вода, па их користе за очи, кожна, кардиоваскуларна, коштана, нервна и разна друга обољења. Најчешће су извори посвећени мушким свецима, и то најпре Светом Сави и Светом Јовану Крститељу, због веровања у народу да имају божанску моћ исцељења. Трагајући за изворима у забити, стручњаци су разговарали и с многим мештанима, од којих неки деценијама ту долазе, и који су описали своја искуства, а најчешће је да се на изворима лече кожне болести, води и живци. Посебно је интересантан пример из Камене горе изнад Пријепоља, која је позната као село стогодишњака, где постоји чак 125 регистрованих извора бистре и пијаће воде, каже Стојановић. Народ у златиборском крају је веровао да се код извора у Голову појављују натприродна бића, и ноћу се клонио те воде. Постоји веровање да извор Лађевац на бајинобаштанској реци Рачи помаже и нероткињама, а корисно дејство мокрогорске Беле воде за вид и кожне болести научно је потврђено.
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/ ... ju.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Уто Окт 27, 2015 12:44 pm


Čaga, šta je to?


Čaga je moćno sredstvo protiv stresa kao uzročnika gotovo 90% svih bolesti. Čaga (lat. Inonotus oblikuus) parazitska je gljiva na brezi koja nalikuje izgoreloj izbrazdanoj kori. Raste u šumama breze širom Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje. Najzastupljenija je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Hiljadama godinama čaga se koristi širom Evroazije, gde je zbog svoje lekovitosti bila poznata i pod nazivima “dar od Boga” i “kraljica bilja”. Stari Azijci su je primenjivali za održavanje zdrave prirodne ravnoteže (chi), verujući da daje mladolikost, produžuje život i jača imunitet. Njena lekovitost dokumentovana je u najstarijem službenom popisu lekovitih materija, kineskoj knjizi Shennong Ben Cao Đing, staroj 2300 godina. U tom je delu zahvaljujući raznovrsnim i sveobuhvatnim lekovitim svojstvima prozvana “nadmoćnom biljkom”. Sibirska čaga postala je vrlo popularna kada je spomenuta u knjizi “Odeljenje za rak” nobelovca Aleksandra Solženjicina. On je pisao o vlastitom ozdravljenju od karcinoma pomoću čaja od čage nakon neuspešnog lečenja po klinikama. Danas se na cagi sprovode mnoga istraživanja i sve više ljudi otkriva njenu isceliteljsku moć.
Слика
Moderna istraživanja pokazala su da je čaga puna dragocenih bioloških aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži niti jedna druga biljka. U njenom sastavu nalaze se fenolni spojevi, melanin, triterpenoidi i mali procenat betulinske kiseline.

Najmoćnijim oružjem ove gljive smatra se Čagin kiselina, koja prema tvrdnji ruskih naučnika normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe i tkiva ljudskog organizma.
Слика

Čaga je najjači poznati antioksidant. Biljke poput aronije i goji bobica nisu joj ni blizu po antioksidativnim vrednostima. Ona zauzima prvo mesto na lestvici ORAC, koja meri nivo antioksidansa u namirnicama.
Слика
Ruski naučnici uspeli su napraviti kreme od čage za zglobove i vene. Razvili su sistem mikrokapsula, koji omogućava sastojcima čage da lako prodru u kožu i deluju neposredno u zglobu, u žarištu obolenja.
Taj lek ublažava bol, zaustavlja grčenje mišića, podstiče uklanjanje soli i toksina iz zglobova, osetno usporava njihovo starenje i razaranje hrskavičavog tkiva.
Слика

Izveštaji iz klinike u Vladivostoku spominju stopostotno izlečenje od psorijaze, što se jako retko postiže kod te bolesti.

Aktivne komponente u čagi deluju…
antioksidativno
antikancerogeno
antitumorski
antivirusno
imunostimulativno
analgetski
antiupalno
chagalux.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Суб Нов 07, 2015 1:46 pm

Adjuvantna terapija




Za veliki broj biljaka utvrđeno je da ispoljavaju antiulkusno dejstvo, ali su klinički podaci, na osnovu kojih bi se mogla izvesti preporuka za upotrebu kod ulkusa, veoma ograničeni. U prošlosti su se za lečenje ulcera koristile i biljke s jakim dejstvom koje se danas nikako ne preporučuju za samomedikaciju: velebilje (Atropa belladonna) i opijum (Papaver somniferum)

Biljni preparati su korisna adjuvantna sredstva za lečenje ulkusa, a obično sadrže biljne droge s antiinflamatornim i demulcentnim dejstvom.

BILJNI PREPARATI – DEMULCENTNA SREDSTVA
Biljni preparati koji sadrže sluzi oblažu sluznicu i štite je od gastrične kiseline i pepsina, pošto i kod pacijenata kod kojih nema hipersekrecije, postojeća sekrecija može da inhibira normalni odbrambeni sistem sluzokože.
Sluzi se ne resorbuju, njihova primena obično je bez neželjenih reakcija i kontraindikacija (eventualno u veoma visokim dozama mogu odložiti apsorpciju drugih suspstanci), a formiraju sloj koji štiti sluzokožu od iritanasa.

Najpoznatije sluzne droge jesu:

koren i list belog sleza (Althaea officinalis), koji ispoljavaju i antiinflamatorni efekat – stimulišu fagocitozu; pripremaju se u obliku hladnog macerata (prelivanjem prokuvanom i ohlađenom vodom u odnosu 1 : 20);
cvet crnog sleza (Malva sylvestris);
islandski lišaj (Cetraria islandica);
seme lana (Linum usitatissimum) sadrži i do 10% sluzi koja se po ekstrahovanju (dve-tri kašike samlevenog semena prelivaju se sa 200-
-300 ml vode i procede nakon 30 minuta) pije uz dosta tečnosti; ne preporučuje se kod ileusa i opstrukcije kolona;
kora crvenog bresta (Ulmus rubra);
sluzi algi: agar, alginska kiselina i alginati, karageni, laminarin.


BILJNI PREPARATI – ANTIINFLAMATORNA SREDSTVA

Cvast kamilice (Matricaria chamomilla) sadrži flavonoide sa spazmolitičkim, sluzi sa demulcentnim efektom i etarsko ulje (bogato hamazulenom i bisabololom) koje je uglavnom zaslužno za antiinflamatorni efekat. Najčešće se 3 g droge preliva sa 150 ml tople vode i pije tri-četiri puta dnevno. Takav preparat sadrži samo 10-15 % etarskog ulja od količine prisutne u biljnom materijalu, ali sadrži gotovo sve sluzi i flavonoidne glikozide. Antiinflamatorna aktivnost objašnjava se antioksidativnim dejstvom i sposobnošću blokade formiranja prostaglandina i leukotriena (odgovorni bisabolol i apigenin). Kamilica ispoljava i antimikrobnu i sedativnu aktivnost, a smatra se veoma bezbednom drogom (jedina kontraindikacija jeste alergija na predstavnike familije Asteraceae).

Za antiinflamatorno dejstvo slatkog korena (Glycyrrhiza glabra) odgovoran je glicirizin (50 puta slađi od saharoze) koji inhibira 15-hidroksiprostaglandin dehidrogenazu. Ta inhibicija metabolizma prostaglandina povećava količinu zaštitnih prostaglandina u želucu, a time i sekreciju zaštitnog mukusa i proliferacija ćelija u gastričnoj sluznici, što utiče na izlečenje ulkusa. Obično se tri puta dnevno posle obroka ispija infuz pripremljen prelivanjem 2–4 g droge sa 150 ml vrele vode.
Slatki koren su još stari Grci preporučivali za lečenje ulkusa želuca, a on je i zvanično odobren za lečenje gastritisa.
Međutim, zbog aldosteronu sličnog mineralokortikomimetičkog efekta, dnevna doza ne sme da pređe 600 mg glicirizina, a lečenje ne sme da traje duže od četiri–šest nedelja. Primena je kontraindikovana kod ciroze i hroničnih oboljenja jetre sa holestazom, hipertenzije, hipokalemije, oboljenja bubrega i trudnoće.

OSTALE ANTIULKUSKE BILJNE DROGE
Još neke od brojnih biljaka koje se koriste u terapiji ulkusa želuca i duodenuma jesu:

sok svežih listova kupusa (Brassica oleracea) – bez poznatih neželjenih efekata primenjuje se kod gastritisa i ulkusa želuca i duodenuma pošto štiti mukozne membrane gastrointestinalnog trakta od želudačne kiseline. Gastroprotektivan efekat objašnjava se i stimulacijom regeneracije sluznice usled prisustva antiulceroznog faktora (takozvani vitamin U).
etarsko ulje rizoma iđirota (Acorus calamus) – redukuje pojavu ulcera, a deluje i kao spazmolitik i stomahik. Tradicionalno se koristi kod gastrointestinalnih poremećaja, posebno dispepsije, gastritisa i ulcera. Nema neželjenih efekata pri pravilnoj upotrebi (duža upotreba neodobrenih sorti – s mutagenim i kancerogenim β-azaronom je opasna).
gavez (Symphytum officinale) – zahvaljujući pre svega alantoinu i sluzima deluje antiinflamatorno, demulcentno i stimuliše regeneraciju tkiva. Oprez je potreban zbog prisustva pirolizidinskih alkaloida.
cvet ranjenika (Anthyllis vulneraria) – koristi se za lečenje ulcera i rana i interno i eksterno (efekat katehinskih tanina).
cvet nevena (Calendula officinalis) – najvažnija i najzastupljenija antiinflamatorna komponenta jeste faradiol monoestar sa efektom koji je identičan efektu indometacina. Kliničke studije potvrdile su antiinfamatornu aktivnost i aktivnost obnavljanja tkiva – stimulacija granulacije koja je važan korak u reepitelizaciji i zarastanju rana. Neven ispoljava i spazmolitički i holeretički efekat.
papaja (Carica papaya) – koristi se kod GIT poremećaja, inflamacija i ulceracija gastro-duodenalne regije i kod insuficijencije pankreasa. Papain pokazuje antimikrobno, antihelmintičko i antiulcerno dejstvo.


Brusnica – prevencija infekcije H. pylori

Plod američke brusnice (Vaccinium macrocarpon) najčešće se preporučuje za prevenciju (posebno rekurentnih) infekcija urinarnog trakta, ali dobre rezultate daje i u tretmanu gastričnog ulkusa. U in vitro eksperimentima potvrđen je antiinflamatorni, antioksidativni i najvažniji – antiadherentni efekat soka brusnice (ne samo kada je u pitanju adhezija E. coli za uroepitelne već i u slučaju adhezije H. pylori za gastrične epitelne ćelije).
Dejstvo brusnice ispoljava se kroz sledeće mehanizme:

ometanje vezivanja fimbrila tipa 1 i P u digestivnom i urinarnom traktu;
inhibicija adhezije E. coli za mukozu mokraćne bešike i uretre (prevencija kolonizacije).


Adhezija dve trećine od 83 različita izolata H. pylori (dobijena od pacijenata tretiranih i netretiranih antibioticima) inhibirana je uz koncentraciju od 0,2 mg/ml visokomolekulske frakcije soka brusnice, 30 izolata bilo je rezistentno na sok brusnice, a 13 i na brusnicu i na metronidazol.
U kliničkoj studiji u kojoj su pacijenti s infekcijom Helicobacter pylori unosili 2 x 250 ml soka brusnice tokom 90 dana, registrovano je odsustvo infekcije kod 14 od 97 pacijenata (od kojih je 11 imalo negativan rezultat već 35. dana).
Domaća brusnica (Vaccinium vitis-idea), koja raste na teritoriji Srbije, i američka brusnica (Vaccinium macrocarpon), razlikuju se, pre svega, po sadržaju organskih kiselina u plodu (odnos hininske, jabučne i limunske kiseline služi za kontrolu kvaliteta).
Brusnica je potvrđeno bezbedna u normalnim terapijskim dozama i veoma je popularna kao hrana i suplement. Pojačan medicinski nadzor neophodan je kod pacijenata koji redovno unose i varfarin i sok brusnice: prijavljeno je nekoliko slučajeva koji ukazuju na interakciju antikoagulanta varfarina i soka brusnice, ali su detaljna ispitivanja isključila farmakokinetičku interakciju i utvrdila mogućnost VKORC1 (vitamin K epoksid reduktazna subjedinica 1) genotip zavisne farmakodinamičke interakcije koja povećava osetljivost nekih pacijenata na varfarin.
http://pharmanetwork.rs/teme/ostale-tem ... a-terapija
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 5 госта