Etnomedicina

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Сре Окт 15, 2014 11:02 am

Hrast - sveto drvo starih Slovena



Z. O. Joksović | novosti.rs

Lekovita priroda - hrast i žir: Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini. I kora ima lekovita svojstva

Слика

Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast bilo je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i Hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini.

Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne. Kora se zatim suši i kasnije koristi za spravljanje čaja.

Zbog visokog sadržaja tanina čaj se koristi kao antiseptik koji sprečava razmnožavanje mikroorganizama. Koristi se i kao adstrigens jer deluje na površinsko skupljanje tkiva, a leči i upalu kože i sluzokože. Po potrebi hrastova kora može da se koristi i kao antidot, odnosno protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.
Слика
Plod hrasta žir je prirodan organski proizvod, nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku upotrebu. Sazreva u septembru i oktobru i tada ga treba brati. Kada se koristi kao hrana, u ljudskom organizmu jača životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije sprečavajući njihovu oksidaciju.
Samim tim, omogućava kretanje, mehanički rad, stvaranje toplote, rad srca, disanje... Bogat mineralima, ujedno pruža antioksidansnu zaštitu organizmu. Između ostalih sadrži kalijum, kalcijum, mangan, natrijum, koji su kao elektroliti odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija.


Dobri poznavaoci tvrde da je žir najukusniji ispečen u pepelu. Prženi, oljušteni i samleveni preporučuje se kao dijetetsko sredstvo, za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluzokože. Od žirovog brašna pravi se izuzetno hranljiv hleb u Švedskoj i Norveškoj, dok se u Italiji i Ukrajini kombinuje žirovo i brašno žitarica. Na Sardiniji spremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru žir jedu pečen kao kestenje. U Nemačkoj se prženi žir koristi kao kafa. Okrepljujući napitak od žira poznat je i stanovništvu Kosova i Bosne i Hercegovine.


ČAJEVI OD KORE

Za čišćenje organizma- Kašičicu hrastove kore sipati u šolju i preliti sa dva decilitra hladne vode. Sadržaj poklopiti i ostaviti da prenoći. Ujutru procediti i tokom dana piti gutljaj po gutljaj. Ovako spremljen čaj čisti organizam od toksina, olakšava trežnjenje i dobar je protiv mamurluka. Deci ga ne treba davati.
Za ispiranje grla- Kašičicu kore hrasta treba preliti sa pola litra vode i zagrejati do tačke ključanja. Zatim ga procediti i koristiti za ispiranje grla i grgoljenje. Delotvoran je kod upale grla i usne duplje.

U vidu kupke- U litar vode stavlja se sedam kašičica hrastove kore koja se potom zagreva do ključanja. U vidu obloga ili kupki koristi se tek pošto se čaj procedi i ohladi. Kupke se koriste kod psorijaze i drugih kožnih obolenja, a obloge kod ujeda insekata- posebno komaraca.

Слика
ŽIROVA KAFA

Za osveženje organizma i vraćanje energije preporučuje se ukusna kafa od žira. Sprema se tako što se ceo hrastov žir oguli, iseče na delove nalik zrnima kafe i dobro osuši na umerenoj temperaturi. Zatim se nekoliko zrna proprže dok ne dobiju smeđu boju, samelju i kuvaju deset minuta. Potom se sadržaj procedi i pije. Poželjno je da se napitak uvek priprema sa sveže pripremljenim "zrnima kafe", a po želji može da se doda mleko i šećer. Ova kafa delotvorna je i kod anemije, kostobolje, depresije.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Нед Нов 16, 2014 2:36 pm

Eко караван: Ђајино биље

Ратомир Ђајић је пензионер и живи у Новој Вароши. За 41 годину радног стажа променио је неколико занимања, дуго година радио је као машинац у лимским електранама. Ратомир, кога сви знају по надимку Ђаја има 73 године, али изгледа знатно млађе. Изузетно је виталан и у одличној физичкој кондицији.


Видео
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/% ... D0%B5.html



Ђаја је травар. По планинским висовима Златара препешачи и по девет сати. Одлута и до Голије у трагању за лековитим биљем.


Већ 55 година посвећен је прављану чајева, тинтура, лековитих мелема... Дар за препознавањем и употребу лековитих трава и чајева наследио је од своје баке. Потом је тај дар развијао, учио, читао, одлазио на разне семинаре.


Поред свог основног занимања, сво слободно време је посвећивао проучавању биља. За њега нема тајни и непознаница.


Златар је пребогат биљем које користи нашем здрављу. Пре свега као превенција и као заштита нашег имунитета. Највише има мајчине душице, камилице, зове, нане, шипурка...
Слика

Ђаја тачно зна у које годишње доба се биље бере, како се правилно сече, да се не оштети корен, и како се која биљка користи.

Ђаја каже да се само од шипка и нане могу справљати појединачни чајеви и могу се пити неограничено, а све остале биљке се користе у комбинацији са другим лековитим травама. Тако Ђаја справља "зимске чајеве" од 12 трава и "летње" од 6 врста биља.
Слика

Да би чај имао лековита својства треба да задовољи 3 функције: да је антисептик, аналгетик и диуретик. У супротном, то је онда обичан напитак који освежава и релаксира. - каже травар Ратомир Ђајић- Ђаја.


Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Ненад Ђурдјевић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Чет Дец 04, 2014 4:05 pm

Еко караван: Ђајино биље, други део

Да би чај имао лековита својства треба да задовољи 3 функције: да је антисептик, аналгетик и диуретик. У супротном, то је онда обичан напитак који освежава и релаксира. - каже травар Ратомир Ђајић- Ђаја.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/% ... D0%BE.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Сре Дец 10, 2014 7:39 pm

Сладић - корен злата вредан



Лековита природа: Сладић Садржи глициризин, који је 50 пута слађи од шећера. Јача имунитет, уништава бактерије, вирусе и гљивице, ублажава дисајне тегобе и бронхитис




Ако постоји биљка са универзалном делотворношћу, онда је то корен сладића (Glycyrrhiza glabra). Изузетно je сладак и користи се за лечење великог броја болести. Древни Египћани су га складиштили у гробнице, док је у старом Риму још 360. године п.н.е. употребљаван против ћелавости, али и озбиљних здравствених тегоба. Јулије Цезар и Александар Велики посебно су га ценили и користили.

Корен садржи неколико стотина лековитих супстанци и права је ризница гвожђа и витамина Б1, Б2, Б3, Б5 и Е. Састојак глициризин је 50 пута слађи од шећера и веома је лековит. Због деловања на хормон кортизол, појачава отпорност на стрес и препоручује се код тешких физичких и психичких напора, а понаша се и као антидепресив.

Сладић и његови препарати благотворно делују на жене које пролазе кроз менопаузу. Смањују ноћно знојење и валунге, брже и лакше се тоне у сан и спавање је квалитетније. Осим тога, подстиче лучење женског хормона естрогена, који у менопаузи ишчезава, а истовремено снижава тестостерон. Тиме побољшава квалитет коже и косе. Ова биљка садржи и дихидротестостерон, који има кључну улогу у спречавању ћелавости код мушкараца.
Слика
Корен сладића јача имунитет, уништава бактерије, вирусе и гљивице. Ублажава и дисајне тегобе, помаже код бронхитиса, стомачних проблема, штити од срчаних болести, сузбија болове мишића и зглобова.

Налази се и у водицама за испирање уста, баш због антибактеријског деловања. Дуготрајно узимање снижава крвни притисак, али не препоручује се трудницама и дојиљама. Најбоље је набавити чист, осушени корен. Ако се купује индустријски припремљен, може да буде помешан са екстрактима аниса и вештачким заслађивачима, шећером и другим састојцима, који не дозвољавају да делује у потпуности.
novosti
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Суб Дец 20, 2014 5:33 pm

Расол - савезник против мамурлука




Расол обилује витаминима Ц, Е, К, витаминима Б комплекса, као и витамином У, једним од најређих витамина који је важан за лечење чира на желуцу и дванаестопалачном цреву




У народу чувени лек против мамурлука садржи обиље витамина и минерала који се налазе у купусу, због чега се ради бржег деловања препоручује пуна чаша ујутру и још једна у поподневним сатима. Три кашичице благог расола попијене пре оброка помажу особама са хроничнм затвором.

Шта то све има овај напитак, због чега се изузетно цени као лек? У њега су се, пре свега, „преселили“ сви витамини из киселог купуса. Првенствено садржи огромне количине витамина Ц, иначе најбољег савезника против прехладе. Богат је и витамином Е, савршеним антиоксидансом, витамином К, важним за коагулацију, као и витаминима Б комплекса. У њему се налази витамин У, један од најређих, који помаже лечењу чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Од минерала у расолу су заступљени калијум, калцијум, фосфор, сумпор који му даје антисептична својства. Осим ових, у завидним количинама присутни су и гвожђе, бакар, цинк и магнезијум.

Лековитост расола може да се појача, зависно од начина кисељења купуса. Искуство народне медицине показало је да је расол делотворнији уколико се, приликом кисељења, између редова купуса ставља лишће винове лозе, грожђе, дуње исечене на кришке или јабуке, ким, коморач. И обавезно, што мање соли.

С обзиром на то да минерал калијум подстиче излучивање воде из организма, расол би требало да пију и оболели од реуме и гихта. Свакодневно пијење овог сока између оброка помаже код дијареје и упале црева. Против чира на желуцу препоручују се три чаше до литар расола, током целог дана у малим гутљајима, у трајању од три до четири недеље. Због тога што убрзава варење, расол се препоручује као важан састојак дијете за мршављење. Млечна киселина у њему јача имуни систем и обнавља цревну флору.

Фитонутријенти као састојак штите организам од слободних радикала, узрочника оштећења мембрана ћелија.

Расол садржи и ензиме који учествују у детоксикацији организма, због чега се и препоручује код мамурлука. Присталице народне медицине тврде и да смањује могућност настанка карцинома плућа, желуца, црева и простате. А узимање сваких пола сата једне велике кашике овог напитка може помоћи у прочишћавању бронхија од хроничног кашља. Да би се добио жељени ефекат, расол треба узимати дуже време, између месец до месец и по. У комбинацији са соком од шаргарепе одличан је за особе код којих је доказан мањак калцијума или имају остеопорозу.

Међутим, расол од црвеног и зеленог купуса разликују се по нутритивним и лековитим својствима. Црвени купус има више фитонутријената од зеленог, а витамина Ц чак седам пута више. Црвени купус садржи и антоцијанин, антиоксиданс који му даје ту боју и који помаже у заштити сивих можданих ћелија и у превенцији од Алцхајмерове болести. Сок од црвеног купуса делотворан је и код плућних болести. Расол и од других врста делотворан је, само што има незнатно мању снагу, која зависи од количине лековитих састојака. Приликом конзумирања расола треба водити рачуна да не сме бити слан, а уколико јесте, треба га разредити водом.

С обзиром на то да немају сви кисели купус и расол, сок против мамурлука може да се направи и од свежег купуса. За овај сок треба изрендати пола килограма купуса, додати мало соли и оставити да одстоји и пусти сок. Затим купус процедити кроз памучну газу, а добијеном соку додати сок од једног лимуна.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... -mamurluka
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Чет Дец 25, 2014 1:48 pm

Matičnjak: Ublažava napetost i depresiju


Z.O.Joksović | novosti.rs

Ova biljka poboljšava pamćenje, reguliše probavu, jača i oporavlja srce, deluje antibakterijski i pomaže zaceljivanju rana


Matičnjak (Melissa officinalis) je jedna od retkih biljaka, koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, začinska, aromatična, medonosna i industrijska. U južnoj Evropi i severnoj Africi gaji se duže od dva milenijuma. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, po šumama. U parkovima se gaji kao ukrasna biljka, a u baštama kao lekovita i aromatična. Pčele je naprosto obožavaju, zbog čega je i dobila ime matičnjak. Cveta od juna do septembra, prepoznatljiva je po sitnim belim, beličastožutim, plavičastim i bledoružičastim cvetićima kao i mirisu koji koji podseća na limun, zbog čega je u narodu zovu "limun trava".
Слика

Grančice matičnjaka nekada su stavljane po podu da osveže prostoriju, a Arapi su prvi ovu biljku počeli da koriste u lekovite svrhe, spravljajući od nje čaj protiv napetosti i depresije. Sa ovom praksom se nastavilo i u srednjem veku, a vidari su je preporučivali protiv bolova, metaboličkih tegoba i nesanice kao i za bolji apetit i varenje. U Francuskoj je i danas matičnjak biljka izbora za uklanjanje umora i glavobolje. Radi veće delotvornosti često se kombinuje sa valerijanom, kamilicom i hmeljom.

Za lek se sakupljaju listovi pre cvetanja, a cela biljka dok cveta. Suši se brzo u hladu. Osušeni matičnjak treba čuvati u tegli ili platnenim vrećicama, nikako u metalnim kutijama.

Najvažniji sastojak je etarsko ulje, a dobija se destilacijom sa vodenom parom same biljke pokošene u fazi cvetanja. Etarsko ulje osvežava i popravlja raspoloženje, a zbog izuzetno prijatnog mirisa koristi se u farmaciji, kao i u industriji parfema i kozmetike. Istraživanja nemačkih naučnika su pokazala da etarsko ulje deluje na deo mozga koji upravlja autonomnim nervnim sistemom, štiteći ga na taj način od negativnih spoljnih uticaja. Zbog brojnih pozitivnih karakteristika, posebno se preporučuje trudnicama protiv mučnine. Osim izuzetno vrednog ulja, sadrži i fenolne kiseline, flavonoide, gorke materije, tanin.

Čaj od matičnjaka pomaže u prevazilaženju stresnih situacija, protiv depresije, kao i glavobolja uzrokovanih nervozom ili povraćanjem na nervnoj bazi, ističu poklonici alternativne medicine. Delotvoran je i kod neredovnih menstruacija izazvanih stresom. Osim toga, poboljšava pamćenje, priziva lepe misli, reguliše probavu, jača i oporavlja srce, deluje antibakterijski i pomaže zaceljivanju rana. Takođe, čisti krv, blago širi periferne krvne sudove i snižava krvni pritisak.

Napomena: osobama koje uzimaju sedative i lekove za štitastu žlezdu ne preporučuje se upotreba matičnjaka bez prethodne konsultacije sa lekarom.

KRALjICA MEĐU TRAVAMA

Vrednost matičnjaka možda je najbolje opisao francuski travar Moris Mesež koji kaže: "Melissa officinalis je kraljica svih stimulativnih trava. Nespretnom ljubavniku, nemirnoj glavi porodice, ženama opterećenim problemima, očajnicima, svima koje prati osećaj poraza u životu, savetujem ovu čarobnu biljku, koja obnavlja organizam, vraća snagu i radost življenja".

Za postizanje ovakvog stanja dovoljan je čaj, koji se sprema na krajnje jednostavan način. Čajna kašičica osušenog matičnjaka prelije se sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji pet minuta. Nakon toga se procedi i pije. Čaj je, naravno, delotvoran i za druge navedene zdravstvene tegobe.
Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Пон Дец 29, 2014 8:10 pm

Кућа науке: Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић"


Примена лековитог биља у свакодневном животу одавно не значи алтернативни начин лечења или нешто што се популарно назива народна медицина.



Рецепти које су наши преци вековима чували и преносили са колена на колено представљају камен темељац за развој једне специфичне научне области, а касније и Института за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић". И не чуди што је баш овој кући науке припала та част да понесе име великог српског лекара, ботаничара, првог председника Српске краљевске академије и правог заљубљеника у српску флору и њеног врсног познаваоца. Међународно тржиште хербалних производа процењује се на 62 милијарде долара, уз тенденцију раста. Ако се овакав тренд настави, потражња до 2050. године промет лековитог биља може подићи на пет хиљада милијарди долара. Оваква потрошња лековитог и ароматичног биља могла би негативно утицати на постојеће ресурсе биља у природи. На научницима је одговорност да се опстанак ових биљака не угрози. Али на који начин то обезбедити? У овој кући науке потражили смо одговор и на ово питање.

Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић" из Београда једина је наша институција која се бави проучавањем, производњом, прерадом и прометом лековитог биља и биљних препарата са традицијом дугом више од педесет година. Институт је основан 1948. године на основу одлуке Владе Народне Републике Србије као прва и јединствена институција те врсте у Југославији и на Балкану. Делатност Института одвија се кроз: научноистраживачки рад, производни процес и комерцијалну активност, укључујући и биљне апотеке. На проблематици лековитог биља ради већи број доктора и магистара фармацеутских, агрономских, хемијских и биолошких наука, као и одређен број специјалиста и дипломираних стручњака различитих профила. У лабораторијама Института, захваљујући савременој аналитичкој опреми, поред научних истраживања врши се и контрола свих препарата Института, од контроле биљне сировине до екстраката и финалних производа. Резултат тих активности је недавно спроведена сертификациона провера Хасап (HACCP) система која је обухватила процесе производње и продаје чајева и дијететских производа од лековитог биља и пчелињих производа према захтевима TÜV MS HACCP стандарда.

Након истраживања и свега што смо сазнали о Институту за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић" слободно можемо рећи да је то мултидисциплинарна институција која са потпуном преданошћу брине о свему што је потребно за наше здравље и дуговечност. Лечење лековитим биљем и биљним препаратима ипак је одраз високе здравствене свести.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/% ... B%22+.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Сре Мај 27, 2015 11:14 am

Lekaruše

Mastilo kad boli grbina


Lekaruše: Kako i čime su se lečili Piroćanci pre dva veka

Među desetak hiljada raznih predmeta, knjiga i drugog blaga koje se nalazi u odajama pirotskog muzeja "Ponišavlje", su i tri požutele knjižice, takozvane "lekaruše". One su u stvari, zbirke recepata koje svedoče o tome kako su se u prvoj polоvini 19. veka lečili Staroplaninci.

Gotovo da nema travke koja se u ovim lekarušama ne spominje, a nekadašnji narodni lekari, koji su prethodili potonjim fizikusima, pedantno su beležili svoja iskustva o kojima danas za "Bilje zdravlje" govore muzejski savetnici Saška Velkova, etnolog i Mila Panajotović, istoričar pomenute ustanove.

- Reč je o zapisima - receptima narodnih lekova, koji su pisani staroslovenskim i srpskim jezikom, ali i lokalnim dijalektom punim turcizama. Dve lekaruše su sastavili nepoznati autori, dok je treća takozvani Hadži Pavlov tefter iz 1838. godine. Jedna lekaruša je pripadala Aleksi Minčiću, svešteniku iz sela Sopot i govori o borbi protiv čume u ono vreme. Istini za volju, ima i izraza koje danas ne možemo da prevedemo ili nađemo odgovarajući ekvivalent u jeziku, a pojedini recepti su nama u najmanju ruku neverovatni - kažu naše sagovornice.

Loš zadah, napominju one, u ono vreme lečio se, kako piše u originalu lekaruše, travkom mokrež koja raste pokraj reke. Ova biljka kuvala se sa vinom u novoj glinenoj posudi(grnetu), zatim se cedila i pila triput dnevno.

Za one koji su u to vreme kuburili sa bolestima polnih organa, kao što je, na primer, sifilis, koji je ovde stigao preko pečalbara, mahom grnčara iz Rumunije, a nazivao se "frenga" narodni lekari su, pod naslovom "frenga na sramotu"preporučivali:

- Deset grama sapuna, 100 grama kiselo mleko, da se meša i obolelo mesto mije sa ceđena voda, pa se time maže dok ne mine.

Današnju nesanicu u ono vreme lečili su "masnoćom-sijerom iz uši" koja se meša sa semenom koprive, a zatim se "maže čelo i usta".

Bolovi u leđima, ili kako kažu autori "kad boli grbina", lečeni su plavim mastilom, "džakmazom" i oblogama od terpentina. Jaja, kiselo mleko, rakija i sapun, tačnije svojevrsna smeša u oblogama od ovih namirnica davani su onima koji su patili od zatvora.

Visoku temperaturu koja je dovodila do groznice, tadašnji "lekari" sanirali su kiselim mlekom kome se dodaju ljuta rakija i beli luk. Tako napravljene obloge se "lože na tabane" i drže dan i noć i "vatra mora da umine".

"Kašljica da umine", iznose svoja iskustva nepoznati narodni lekari, "treba jedan par darčina (?) i jedan par karanfili".

U receptu nazvanom "koj ne drži mali nadvor", koji ukazuje na probleme sa prostatom navodi se da treba da se prave obloge od čistog sapuna, kiselog mleka i rakije koje se stavljaju na donji stomak.

Uz ove neobične recepte kojima su se lečili naši preci, tu su i standardne preporuke o tome čemu služe, na primer kantarion, podubica, slez, hajdučka trava i druge lekovite biljke.

Konoplja bila obavezna(daću sliku konoplje)
Travari kojih je u pirotskom kraju do prve polovine prošlog veka bilo u gotovo svakom selu, pri spravljanju čajeva i melema obavezno su koristili konoplju, koja se vekovima unazad koristila i za izradu odevnih predmeta.

Seme konoplje je bilo neizostavan sastojak bilo kog melema ili čaja, a najčešće se koristilo prilikom izrade šerbeta kojim se lečila "grudobolja", "jaka kašljica", kao i za problemi sa stomakom.

Šerbet sa semenom konoplje, davan je deci koja su imale probleme sa gasovima u stomaku.
Očigledno da su Staroplaninci vrlo dorbo znali lekovita svojstva semena ili lišća konoplje.

Vitomir Ćirić
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Пет Мај 29, 2015 6:29 pm


Kamforovac, drvo kamfora




Слика

Kamfor se upotrebljava u obliku rastvora i mazila za utrljavanje kod reumatskih bolova, mialgija ili bolova u mišićima, neuralgija ili bolova usljed oštećenja živaca. Glavna djelovanja kamfora su iritantno i antiseptično, dakle sprječava i zaustavlja razvoj mikrororganizama

AUTOR: Bojana Rodaljević

Cinnamomum camphorae, drvo kamfora ili kamforovac je iz familije Lauraceae (lovora). Zimzeleno je drvo visine od 15 do 45 m. Krošnja mu je snažna i razgranata, a kora smeđa i ispucala. Listovi su kožasti i glatki, sa donje stranje svjetliji. Imaju karakterističan miris na kamfor kada se protrljaju. U proljeće izbijaji sitni cvjetovi bijele boje iz kojih kasnije nastaju bobičasti plodovi koji podsjećaju na borovnice.

Kamfor raste u Kini, Japanu, Tajvanu, Vijetnamu, a prenesen je i u Ameriku i Evropu. U Australiji je zasađivan po parkovima i baštama kao ukrasno drvo. Međutim, u Kvinslendu i Južnom Velsu drvo je proglašeno kao veoma štetno jer njegovo jako korijenje može da poremeti kanalizacione i vodovodne sisteme i da degradira riječnu obalu.

Listovi kamfora mogu biti štetni kada upadnu u vodu jer sadrže veliku količinu ugljenika što uništava kvalitet slatkih voda i riblje stanište. Drvo kamfora utiče loše na drugu vegetaciju u okolini, jer sprečava normalan razvoj drugih biljaka koje su mu potencijalna konkurencija u prirodi. Njegovo sjeme može biti veoma privlačno pticama, ali netaknuto prolazi kroz njihov digestivni sistem što ovom drvetu omogućava nesmetano širenje. Nastanjuje i kišne šume, gdje može nepovoljno uticati na razvoj eukaliptusovog drveta koje je izvor hrane koalama koje su danas zaštićene životinje.

U SAD je donešen 1875, a danas je naturalizovan i veoma raširen u Alabami, Kaliforniji, Luizijani, Misisipiju i na Floridi. Na Floridi je proglašen za biljku I kategorije po invazivnosti.

Drvo raste na dobro osunčanim mjestima ili u djelimičnom hladu. Pogoduje mu pjeskovito tlo, ali podnosi I ilovaču, kisela do blago alkalna zemljišta. Pogoduje mu suša, a vlagu ne podnosi, kao ni pretjerano vlažno zemljište.

Na našem podneblju uspijeva u Dalmaciji, na primorju. Podnosi temperature do -12°. Mlade biljke mogu stradati već na temeraturi 0°. Veoma je otporan na vjetar, pa se može gajiti na vjetrobranskim pojasevima.

Kamfor sadrži isparljiva hemijska jedinjenja u svim djelovima biljke, a listovi i kora se koriste za spravljanje etarskih ulja. Drvo ima šest različitih hemijskih varijanti, hemotipova, a to su: kamfor, linalol, cineol, nerolidol, safrol ili borneol. Ove hemijske varijante, odnosno hemotipovi zavise od zemlje porijekla drveta. Drvo porijeklom iz Tajvana i Japana sadrži velike količine linalola, dok ono sa Madagaskara sadrži velike količine cineola.

Kamfor (C10H16O) se nalazi u etarskom ulju koje se dobija iz drveta kamfora procesom destilacije kore korijenja i listova drveta. U etarskom ulju ima oko 30-50% kamfora. Nakon destilacije, etarsko ulje se hladi te se kamfor izdvaja kao talog koji se odvaja od tečnosti centrifugiranjem, a preostala količina kamfora koja je ostala u tečnom djelu se izdvaja takozvanom frakcionom destilacijom. Tako se dobijaju bezbojni ili bijeli kristali, gorkog, hladeceg ukusa i specifičnog jakog mirisa. Rastvara se u masnim uljima , etarskim uljima i etanolu (alkoholu).

U Japanu se dobija posebnim procesom kuhanja isjeckanih djelova kore i listova u velikom kazanu 48 sati. Posebnom metodom se izdvaja kamfor koji bude u prahu i sivkaste je boje. U prodaji se nalazi u obliku bjeličastih, blago crvenkastih kolača koji su poznati kao japanski kamfor. Kinezi prave drugačiju vrstu kamfora prljavo sive boje koji je poznat kao nečisti ili sirovi kamfor.

Kamfor se upotrebljava u obliku rastvora i mazila za utrljavanje kod reumatskih bolova, mialgija ili bolova u mišićima, neuralgija ili bolova usljed oštećenja živaca. Glavna djelovanja kamfora su iritantno i antiseptično, dakle sprječava i zaustavlja razvoj mikrororganizama. Ranije se koristio kao stimulans disanja u obliku injekcija ili inhalacija.

U velikim dozama je narkotik i iritant, a u manjim ima sedativno (umirujuće), dijaforetičko (podstiče znojenje) i antihelmitičko (protiv crva) dejstvo.

U kuhinji se koristi kao začin i to je jestivi kamfor, koji se razlikuje od onoga koji se upotrebljava u medicinske svrhe.

Kamfor odbija insekte, komarce i moljce, pa se alkoholni rastvor može koristiti i protiv ovih insekata.

Također kamfor ulazi u sastav poznatog proizvoda “Švedska grančica”, koji ima širok spektar djelovanja i veliku ljekovitu moć.

Pripravci koje možemo sami napraviti:

Kamforovo ulje

Ovo ulje je veoma dobro protiv upale mišića i reumatizma. Koristi se kao ulje za masažu, ubrzava cirkulaciju i smiruje upale. Uzme se 20g usitnjenih kristala kamfora i doda se u 80g ekstradjevičanskog maslinovog ulja. Procijedi se kroz filter papir ili neku gušću gazu i ulje je spremno za upotrebu. Pokazalo se efikasnim i protiv peruti, a koristi se tako što se utrlja u kožu glave i ostavi pola sata. Nakon toga se ispere.

Oblog

Oblog je dobar kod upala, bronhitisa, uganuća i reumatizma. Jedno bjelance od jajeta se pomiješa sa malo brašna da se dobije tjesto I u to se ukapa 8g kamforovog ulja.

Tigrova mast

Tigrova mast je jedan od najpoznatijih melema sa kamforom. Potrebno je 60ml ekstradjevičanskog maslinovog ulja, 15g usitnjenog kamfora, 15g žutog pčelinjeg voska, 10 kapi etarskog ulja nane (Mentha piperita), 5 kapi etarskog ulja eukaliptusa (Eucalyptus globulus), 5 kapi etarskog ulja karanfilića (Caryophyllus aromaticus). Vosak se istopi i u njega se dodaju svi sastojci. Kad se dobro promješa, ostavi se da se ohladi. Primjenjuje se kao i etarsko ulje na bolna mjesta.
Kamfor u obliku kristala može se kupiti u apotekama.

Napomena

Kamfor može izazvati jaku iritaciju praćenu bolovima kod djece, starijih osoba ili preosetljivih osoba svih životnih doba. Udisanje i preveliko izlaganje parama kamfora izazivaju mučninu i povraćanje.

Može se koristiti samo uz savet ljekara jer može izazvati bol u stomaku, povraćanje i slabost.
http://www.frontslobode.ba/vijesti/prir ... vo-kamfora
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Etnomedicina

Порукаод Aнa » Чет Јун 11, 2015 5:22 pm

Čisti telo, opušta nerve
Kokosovo ulje


Kokosovo ulje neizostavna је namirnica u narodnoj medicini azijskog i pacifičkog stanovništva. Uvek bi ga trebalo imati pri ruci, jer neguje spolja i iznutra, a uz malo veštine od njega se može praviti piling za telo, maska za kosu, losion za lice, balzam za usne...Dobija se iz sušenog mesa kokosovog oraha, a osnovni sastojci su mu laurinska kiselina, koja ima snažno antivirusno i antibakterijsko delovanje i kaprilna kiselina koja podstiče razvoj "dobrih" bakterija (deluje na lečenje kandide, uništava parazite u probavnom sistemu).
Слика


Antikancerogeno

Prednost ovog ulja nad drugim su i srednjelančane masne kiseline koje se lako vare i apsorbuju i direktno odlaze u jetru, gde se pretvaraju u energiju. Upravo zbog energije koju dobija iz kokosovog ulja, telo duže zadržava osećaj sitosti, pa je ovo ulje dobar izbor za one koji se bore s viškom kilograma.

Osim što snižava holesterol, kokosovo ulje pospešuje apsorpciju vitamina i važnih minerala poput kalcijuma, magnezijuma i gvožđa. Ako se redovno koristi, održava creva zdravim, a metabolizam dovodi u ravnotežu.

Zahvaljujući istraživanjima Meri Enig, međunarodnog stručnjaka iz oblasti hemije lipida i profesorke Univerziteta Merilend, otkriveno je i antikancerogeno delovanje ovog ulja.Kokosovo ulje koristi se još pri lečenju kožnih bolesti, reume, artritisa, oboljenja desni, virusnih i bakterijskih infekcija, gljivica, dijabetesa, depresije, Kronove, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Pomaže protiv hroničnog umora i migrene, jača imunitet. U ajurvedi kokosovo ulje slovi za jednog od najboljih čistača organizma: svakog jutra kašičica ovog ulja se mućka u ustima (ne grgolji se), 15 - 20 minuta, pa se sadržaj ispljune, usta isperu i operu zubi.

Prava blagodat za telo je ako se u kokosovo ulje stavi nekoliko kapi etarskog ulja, pa se tako koristiti za masažu: ako su baza limun ili nana pomoći će podizanju energije, a lavanda - opuštanju i lakšem snu. Pri masaži zglobova ima protivupalno dejstvo, pa pomaže protiv gihta i otoka. Kožu hrani i čini mekšom i elastičnijom, sprečava stvaranje bora i staračkih pega, a pošto podstiče rast folikula, regeneriše kosu. Ženama u tropskim predelima koje utrljavaju kokosovo ulje u kosu još od djetinjstva, retko kosa opada ili posedi.

Najbolje sirovo

Kokosovo ulje najbolje je koristiti u sirovom obliku jer je tako najlekovitije. Na hladnijoj temperaturi u čvrstom je stanju, pa se zove i kokosova mast, a na oko 23 stepena prelazi u tečno stanje. Ipak, to je isti proizvod. Dnevno se preporučuje dve do četiri kašike hladno ceđenog kokosovog ulja, a ako je nekom teško da ga pije čisto, može ga dodati salati ili zelenom soku. Kokosovo ulje vrhunskog kvaliteta može se nabaviti u prodavnicama zdrave hrane ili naručiti putem interneta.
http://www.biljeizdravlje.rs/code/navig ... cleId=1019
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Adsense [Bot] и 5 госта