800 година српске медицине

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Сре Мар 13, 2013 7:40 pm

Лечење у Хиландару
Политика


У манастиру недавно освештана нова амбуланта у приземљу Великог конака. – Пацијенти – монаси, радници који раде на обнови манастирског здања и, ако затреба, посетиоци

Слика
Болница архимандрита Василија


„Заповедамо да се за болне изабере ћелија која има облик болнице, и да се поставе постеље болнима за лежање и одмор, и да им се нађе болничар да их двори у свему. А игуман свагда нека долази у болницу и нека од свег срца посећује братију... а братија наша болесна, нека се, уздајући се у ово, не распусте тражећи нешто сувишно... већ нека се уздрже и буду скромни, задовољни само са оним чему је време и што је могуће манастиру донети.” На почетку хиландарске болничке традиције постављена су ова упутства Светог Саве, написана у његовом Хиландарском типику, око 1200. године. У светогорској светињи, где је отворена прва српска болница крајем 12. века, недавно је освештан други део обновљеног Великог конака и у оквиру њега, манастирска амбуланта у приземљу. У том болничком делу, који је некада био својствен бројним манастирима, а данас је права реткост у монашким заједницама, постоји интернистичка, хируршка и офталмолошка амбуланта, ординација има и ЕКГ апарат, а планови су да се опреми малом лабораторијом у којој би могле да се раде анализе крви. Тиме је манастир Хиландар наставио своју традицију још од времена Светог Саве, а пракса је и других светогорских светиња да имају посебан део за болесне и старе, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара.

– Амбуланта је опремљена захваљујући великој личној иницијативи неколико лекара из наше земље. У договору са манастиром, у амбуланти ће се смењивати лекари опште праксе и специјалисти из Србије. Ту ће моћи да се лече монаси, радници који обављају послове око обнове изгорелог дела манастира, а ако не дај боже затреба, у хитним случајевима и посетиоци Хиландара. И међу братством имамо једног хирурга по образовању, оца Илариона, Грузина – каже Миливој Ранђић.

Хиландарски монаси имају здравствену заштиту у Грчкој, али је због удаљености и изолованости отварање амбуланте у самом манастиру не само наставак традиције него и врло практична потреба. Најближи дом здравља налази се у Јерисосу, а најближа болница у Полигиросу, до којег треба три сата путовања, и то ако је унапред договорен превоз бродом.

– Летос када су били велики пожари на Светој Гори, један монах се озбиљно повредио. Поломио је колено, па смо морали да га возимо у болницу у Солун и била му је неопходна вишесатна операција. Требало је безбедно организовати његов транспорт, што није била нимало безначајна ствар, с обзиром на озбиљност повреде – прича Ранђић.

На Светој Гори готово да нема типичних тегоба и болести нашег доба повезаних са стресом попут срчаних удара или рака: оне су врло ретке и најчешће код оних монаха који су боловали од њих пре доласка на Атос. Додуше, у новије време срчани проблеми не заобилазе ни њих. Ипак, типична монашка бољка су проширене вене, објашњава Ранђић, што је повезано са дуготрајним стајањем. Старијим монасима, а има их који превале и стоту, не прија ни висока влажност ваздуха на Атосу, а појединима је неопходна и двадесетчетворочасовна брига и нега. Честе су и стоматолошке интервенције.

– Годинама уназад долазе нам стоматолози из Србије. Хиландару припада и болница архимандрита Василија, саграђена у 19. веку, која се налази мало даље од манастира. У тој болници смештене су стоматолошка и мала хируршка амбуланта, а тамо имамо и један рендген апарат – наводи Ранђић.

За „медицинску историју” Хиландара везано је и једно занимљиво откриће из 1952. године. Тада је у манастирској библиотеци Ђорђе Сп. Радојичић пронашао зборник касније назван Хиландарски медицински кодекс. У њему су сабрани медицински списи превођени код нас између 12. и 15. века, а истраживаче је задивио медицинским сазнањима која су у њему записана, јер доказују да су нам била позната достигнућа европске средњовековне медицине. Вредност му додаје и то што је писан на народном језику, ћирилицом, у време када латински језик суверено влада медицинским списима. Зборник у којем су се препарати и мелеми за различите тегобе справљали од дуња скуваних у кишници, праха од белог мака и козјег млека, измешаног цвета крина и старе свињске масти, и данас се чува у манастиру Хиландару. Вероватно јединој српској светињи наоружаној не само молитвама братства за спас душа већ и знањем лекара и медицинским апаратима за помоћ телу.

Јелена Чалија
објављено: 08.10.2012.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Суб Мар 16, 2013 3:30 pm

BILJKE SA SVETE GORE POMAŽU U LEČENJU BOLESTI

Pronađeno je da neke biljke, koje rastu na Svetoj Gori, leče hronične bolesti kao što su reuma, poremećaji cirkulacije, alergije i slično.

Centar za istraživanje i proučavanje biljaka osnovan je u manastiru Vatoped, uz podršku i pomoć italijanskih naučnika, od kojih je najpoznatiji profesor Roberto Micinili sa univerziteta Viterbo.
„Pokušavamo da pomognemo ljudima na ekološki način,“ izjavio je iguman Jefrem Georgiju Teoharisu, dopisniku sajta agioritikovima.gr. “ Monasima nije jedini cilj lečenje čovkove duše. Zaintersovani smo da pomognemo i u lečenju čovekovog tela, jer čovek ima dvojaku prirodu, telesnu i duhovnu. Lekovito bilje koje koristimo nalazi se u našem okruženju i nadamo se da će oni (profesori) pomoći ostvarenju tog cilja.”

Iguman je dalje objasnio da su italijanski naučnici, koji su prisutvovali svečanoj ceremoniji otvaranja centra, pokazali monasima kako da pomognu isceljenju bolesnoga koristeći pravi, drevni, ekološki način.
Upitan o ekologiji, koja je pogrešno predstavljana u nekim crkvenim krugovima, iguman je rekao: “Mi se fokusiramo na ekološku dimenziju, koja je prihvaćena od strane Vaseljenske Patrijaršije. Patrijarh Vartolomej podržava ekološke delatnosti. Ekologija, kada se pravilno koristi, daje pozitivne rezulatate. Mnogi od naših posetilaca, koji su koristili neke biljke, izveštavaju nas o dobrim rezultatima, “ dodao je starac Jefrem.

Profesor Micineli objasnio je da su odabrali da u istraživanju koriste biljke sa Sv. Gore, jer je to područje “biljni raj”- mesto gde nema zagađenja. “Započećemo naš program koristeći pedeset različitih biljaka,” rekao je on. “Biljni lekovi imaju drevne korene i daju pozitivne razultate,” dodao je professor Micineli.

Upitan o specifičnim bolestima koje se mogu lečiti ovim biljkama profesor je odgovorio: “Biljke mogu lečiti reumu, probleme sa krvotokom, razne alergije i pomažu da se povrati ravnoteža minerala u organizmu. Takođe pojačavaju imuni sistem. Manastir Vatoped je prvi koji je pokrenuo ovaj centar. Iguman Jefrem se zalaže za terapeutski program; prihvatio je ovaj naučni projekat sa entuzijazmom,“ rekao je on.

Ideja o osnivanju ovog centra pojavila se pre šest godina, kada je monah pitao profesore i njegove kolege o biljkama i njihovim lekovitim svojstvima. Onda je sve došlo na svoje mesto i iguman Jefrem je celom dušom podržao ovu ideju.

Blagoslov i ceremonija otvaranja centra za istraživanje lekovitog bilja u manastiru Vatoped održana je u nedelju 31. oktobra 2010. u prisustvu profesora Roberta Micineli sa Univerziteta Viterbo i predavča sa univerziteta u Rimu, Marka Sarandrea.

Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović
19 avgust 2011 god.

Izvor: http://vatopaidi.wordpress.com
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Пет Јун 21, 2013 11:17 am


Istorija homeopatije u Srbiji


Nema mnogo toga da se kaže o istoriji homeopatije u Srbiji. Posle oslobođenja Srbije od turske okupacije, više srpskih lekara obrazovanih u Austriji i Nemačkoj preuzelo je službene lekarske pozicije (državni, vojni ili sreski lekari) ali je homeopatija praktično ostala nepoznata, verovatno zbog izraženog negativnog stava tadašnjih inostranih fakulteta prema “Novoj školi” koji je tokom nastave prenesen na sve diplomce. Za homeopatiju, zbog istog razloga, nije bilo mesta ni na novootvorenom Medicinskom fakultetu u Beogradu 1932. godine.


Postoji još nedokazana trvrdnja da je veliki srpski književnik, lekar i neurolog, dr Laza Lazarević iz Šapca, bio prvi srpski lekar koji je početkom XX veka koristio homeopatsko lečenje. Čitajući klasičan udžbenik “Infektivne bolesti” napisan 50-tih godina XX veka od strane našeg eminentnog profesora Koste Todorovića, a posebno poglavlja o velikim boginjama, koleri, difteriji i gripu, može se videti da je autor bio upoznat sa homeopatijom, ali se nije usuđivao da neke od navedenih metoda lečenja ovih bolesti označi kao homeopatske. 60-tih godina XX veka, homeopatija je, prvi put, adekvatno navedena u poznatom udžbeniku o farmakoterapiji ”Lečenje biljem” profesora Jovana Tucakova, kao metod za korišćenje lekovitih sredstava načinjenih od bilja.

Državne zdravstvene, obrazovne, profesionalne i druge službene organizacije nisu podržavale homeopatiju.

Krajem XX veka, posle povlačenja komunizma iz Srbije, bolja komunikacija sa zapadnim svetom omogućila je prostor za nova interesovanja. 1993. godine, prof. dr Miloš Popović objavio je prve novinske članke o homeopatiji, održao nekoliko javnih predavanja o tom metodu lečenja, a 1995. objavio je i prvu knjigu na srpskom jeziku, namenjenu lekarima, pod nazivom "Prvi homeopatski priručnik", koja je doživela dva izdanja.

Zatim je, za izvesno vreme, rad na širenju homeopatije bio prekinut zbog nestabilnih političkih okolnosti, raspada Jugoslavije i građanskih ratova na ovom području, pa je time homeopatska edukacija lekara bila dezorganizovana.

2000. godine, u Novom Sadu, uz pomoć Međunarodnog centra za mir i razvoj, Londonski Institut za klasičnu homeopatiju, uz međunarodnu finansijsku pomoć, organizovao je prvu školu klasične homeopatije i u ustom mestu osnovano je prvo Uruženje za klasičnu homeopatiju “Hahnemann”.

2002. godine, osnovana je Sekciju za homeopatiju Srpskog lekarskog društva, sa 40 članova (lekara, farmaceuta i stomatologa). Prvi članovi Sekcije, svoje homeopatsko obrazovanje su stekli ili u školi u Novom Sadu ili većinom u inostranstvu (Engleskoj, Nemačkoj i Rusiji).
Legalni status homeopatije počeo je da se popravlja. Decembra 2005. godine, izglasani su novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekovima i medicinskim produktima, pa je homeopatija postala legalan način lečenja. Iste godine je, od strane Državne agencije za lekove i medicinske proizvode, registrovano prvih 6 (kombinovanih) homeopatskih lekova firme DHU, a homeopatski lekovi su uključeni u zvnični Registar lekova i VI Nacionalnu Famakopeju.

U okviru Kontinuirane medicinske edukacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, u periodu od 2004-2007. godine, u organizaciji Sekcije za homeopatiju Srpskog lekarskog društva i uz pomoć Centralnog nemačkog društva lekara homeopata (DZVhAE), održana je trogodišnja obuka iz homeopatije za 70 lekara, stomatologa i farmaceuta, a prema programu DZVhAE.

Decembra 2007. doneta je Uredba Ministarstva zdravlja Srbije kojom su regulisani propisi za izdavanje dozvola za rad u oblasti tradicionalne medicine, uključujući i homeopatiju. Tokom 2008. i 2009. godine, Ministarstvo zdravlja Srbije izdalo je i prve dozvole za rad.

2008. godine, u organizaciji službe Kontinuirane medicinske edukacije Medicinskog fakulteta u Beogradu (KME) i Sekcije za homeopatiju Srpskog lekarskog društva, a uz pomoć DZVhAE, započela je sa radom prva nacionalna škola homepatije namenjena zdravstvenim radnicima visoke spreme, koja je okončala nastavu finalnim ispitom u martu 2009.
Većina članova Sekcije za homeopatuju Srpskog lekarskog društva radi ozbiljno i časno se drži etičkih principa svoje prakse, trudeći se da pomogne pacijentima i potvrdi vrednost homeopatije kao metode. Obe homeopatske organizacije (Sekcija za homeopatiju SLD i Društvo za klasičnu homeopatiju "Hahnemann" u Novom Sadu) se trude da organizuju nastavu i usavršavanje održavajući redovne sastanke i dovodeći renomirane inostrane predavače.

Prva privatna homeopatska apoteka otvorena je u Beogradu, a druga, 2008. godine, u Novom Sadu. Obe apoteke se bave izradom homeopatskih lekova, sa licencom Ministarstva zdravlja za nove tehnologije, a prema propisima Nemačke Farmakopeje. Ovim je samo delimčno rešen problem dostupnosti homeopatskih lekova, jer ih je do sada bilo moguće nabavljali samo putem pojedinačnih porudžbina iz inostranstva. Istovremeno je Farmaceutski fakultet u Beogradu uveo predmet "Tehnologija izrade homeopatskih lekova" u okviru Kontiunuirane poslediplomske edukacije farmaceuta.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Чет Јан 02, 2014 4:14 pm

Велики рат - Напредак медицине

Зашто је Солунски фронт био значајан за развој медицине? Ко је извео прву успешну трансфузију, а ко је заслужан за масовну употребу рендгена?

Више од двадесет милиона војника рањено је за време Првог светског рата. Медицина је била приморана да усаврши неке области. Због великог броја инвалида, развила се реконструктивна хирургија, а усавршена трансфузија крви сачувала је многе животе.
Припремила: Биљана Бојковић

Прву трансфузију обавио српски лекар


"Ако говоримо о медерној трансфузији, било светској или домаћој, она потиче из Првог светског рата, до тада су сви покушаји били неуспешни. Први човек који примењује трансфузију је наш лекар Никола Крстић, наравно на Солунском фронту, дајући крв нашем војнику" објашњава примаријус Милоје Анђелић, специјалиста трансфузионе медицине.

Шта је откривено на Солунском фронту?


Трансфузије су биле директне, из вене у вену без пречишћавања. Није се знало ни колико се крви узима, а ни која је количина довољна. Ипак и тако несавршене, трансфузије су биле веома значајне, јер је управо на Солунском фронту рођена теорија о наслеђивању крвних група. Поставио је имунолог Лудвиг ХиршФалд, који је био добровољац у српској војсци.

"Приметио је да код различитих народа нису заступљене исте крвне групе као код неких других. Значи, прва фрекфенца потиче од њега, и то баш са Солунског фронта, јер је ту било војника из разних земаља. То му је био добар извор за испитивање," закључује Анђелић.

Нова врста наоружања, сурови временски услови и велики мразеви, наносили су тешке телесне повреде војницима, што је убрзало развој реконструктивне хирургије. Према мишљењу начелника ВМА, Бригадног генерала проф. др Маријана Новаковића, за време Великог рата су се примењивале конзервативне методе.

"На жалост, много већа хируршка процедура је била такозвана, ампутациона хирургија. Покушавало се разним направама у смислу олакшавања и смањивања бола рањеницима, тим застарелим видовима штака, имобилизационим материјалима и осталим..."

"Мали Кири" спасио многе животе


Иако су откривени 20 година раније, рендгенски зраци се први пут масовно користе тек у Великом рату. Најзаслужнија особа за то, била је нобеловка Марија Кири. За време Првог светског рата, организовала је пољске рендгенске станице, кроз које је прошло више од три милиона Француза. Осмислила је и возило које је служило за радиографисање. У "Малом Кирију" како су га војници називали, са ћерком Иреном је обилазила фронтове.

Велики рат је и време великих епидемија и инфекција, тако да су многе вакцине управо тада настале. Порасла је потреба за медицинским сестрама, па су после кратких обука, бројне девојке биле оспособљене за рад. Велика улога у рату припала је војним санитетима, међу којима се посебно истицао српски.

RTS
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Пет Јун 05, 2015 3:15 pm

Kako su se lečili naši preci: Od hećima do lekarske diplome


Zoran Nikolić | 05. jul 2014. 10:10 | Komentara: 3

Još u neolitu bilo poznato hirurško otvaranje lobanje, Rimljani kroz zdravstvenu službu uveli javnu higijenu, a Sveti Sava prvi osnivao srednjovekovne bolnice

Слика
Narodna medicina predstavljena u stalnoj postavci







KADA šetaju Knez Mihailovom ulicom, mnogi Beograđani znaju da su u velikom muzeju na otvorenom, gde su vekovima pre njih živele različite kulture, od Kelta, preko Rimljana, Vizantinaca, Turaka, Srba... Pa ipak, jedno saznanje iz Muzeja nauke i tehnike - Odeljenja Muzej Srpskog lekarskog društva, vodi nas u znatno dalju prošlost. Tamo saznajemo kako je predele današnje Srbije drevni čovek nastanio još pre oko 40.000 godina.

Otvarali lobanju

KAKO je za „Beogradske priče“ objasnila Jelena Jovanović Simić, u vreme kasnog paleolita, živelo se u malim, međusobno udaljenim zajednicama, ljudi su se bavili lovom i ribolovom, pa im je ishrana bila pretežno proteinska.

- Nauka koja proučava ostatke tkiva i produkte metabolizma ljudi koji su živeli pre nas - paleopatologija, zajedno sa arheologijom i medicinskom antropologijom daje nam odgovore na neka od pitanja o životu naših predaka - objašnjava Jelena Jovanović Simić. - Tako znamo da je najduži životni vek u ono vreme dostizao do 70 godina, ali je u neolitu, zbog zbijenijih naselja lakše dolazilo do širenja zaraznih bolesti, pa samim tim i značajnog skraćivanja dužine života.


ŠKOLOVANjE
ŠKOLOVANI lekari, uglavnom Italijani, radili su i kao lični lekari srpskih vladara. Kao prvi lekar našeg porekla pomilje se Milicinus, koji je radio u Prizrenu 1354. godine.

Patološke promene na proučenim skeletnim ostacima ukazuju da su drevni ljudi našeg podneblja bolovali od bolesti koje poznajemo i danas, kao što su spondiloza, traumatski artritis, rahitis i skorbut.

- Način zarastanja posle preloma kostiju ukazuje na to da su naši preci znali da treba da miruju posle povrede, kako bi kost bolje zacelila - dodaje naša sagovornica.- Interesantan je i podatak da su još u neolitu, a zatim i tokom metalnog doba, ondašnji ljudi primenjivali jednu od najstarijih hirurških operacija - otvaranje lobanje (trepanacija). Pretpostavka je da su za ovakav zahvat indikacije mogle da budu povrede glave, ali i glavobolje, epilepsije ili mentalne bolesti.

Umeće Rimljana

U doba Rimskog carstva, na našem prostoru postojali su urbani i vojni centri sa razvijenom zdravstvenom službom.

- Posebna pažnja posvećivana je oblasti javne higijene, o čemu svedoče arhitektonski ostaci vodovodnih i kanalizacionih sistema, kupatila i popločanih ulica - dodaje Jovanović Simić. - Lekari su bili uglavnom grčkog porekla i radili su kao vojni, ali i kao lekari u javnoj službi. U tom slučaju su nosili posebnu titulu - arhijatri. Često su bili specijalizovani za jednu oblast medicine.

Iako su se preradom lekovitog bilja bavili „farmakopoli“, lekari su dobro vladali i veštinom spravljanja lekova u obliku masti, pastila (pilula) i melema. U kutijama iz grobova lekara u Viminacijumu (koji je tada bio veći grad od Singidunuma) pronađeni su i lekovi i hirurški instrumenti. To su bili skalpeli, pincete, igle za kataraktu, ali i pilule za lečenje bolesti očnih kapaka na bazi šafrana. Lekari koji su u to vreme radili na našem tlu, očigledno su dobro poznavali učenja medicinskih autoriteta onog doba - Celzusa, Galena i Dioskorida.
Слика
Rimski medicinski instrumenti (poklon akademika Isidora Papa)

Srednji vek

TEMELjE srpske medicine postavio je Sveti Sava osnivanjem prvih bolnica u Hilandaru (oko 1199. godine) i Studenici (1208). Pored manastirskih, u srednjovekovnoj Srbiji postojale su i gradske bolnice, pa je najstarija bila u Kotoru (1326), a u Beogradu je prva ustanovljena u 15. veku.

U manastirskim bolnicama prevođena su medicinska dela nastala u prvim medicinskim školama osnovanim u Salernu i Monpeljeu. Ti „terapijski zbornici“ utemeljeni na učenjima antičkih lekara i filozofa, sadržali su teorijska i prektična medicinska znanja.

Kako objašnjavaju stručnjaci, „Hilandarski medicinski kodeks“, zbog svoje sadržajnosti i činjenice da je pisan narodnim rečnikom, izuzetan je spomenik medicinske kulture i nauke na području Evrope.

- U doba turske vladavine prekinut je uzlet srpske srednjovekovne medicine, pa su tradicionalni postupci postali jedini izbor u borbi protiv bolesti. Lečenjem su se bavili berberi, hećimi (turski: lekar), lekari samouci, vidari... Berberi su najčešće bili turskog porekla i pored svog zanata bavili su se vađenjem zuba, manjim hirurškim intervencijama i „puštanjem krvi“. To su činili tako što bi na kožu stavljali pijavice ili su pomoću volovskog roga vakuumom prvo izazivali hiperemiju, a zatim na tom mestu zasecali kožu nožićima. U varošima su radili hećimi, narodni lekari grčkog porekla, koji su se, pored lečenja rana bavili „nameštanjem“ uganutih zglobova i prelomljenih kostiju.
Слика
Zbirka paleopatologije (poklon prof Srboljuba Živojinovića) - u sredini prikazani načini otvaranja lobanje

- U to vreme znanja su najčešće prenošena usmeno, sa generacije na generaciju, ali su postojale i „lekaruše“. To su bili posebni zbornici, odnosno uputstva za prepoznavanje i lečenje bolesti.

U vreme turske vlasti, za očuvanje zdravlja i ozdravljenje upućivane su molitve svetiteljima, ali se za pomoć obraćalo i hodžama koji su „lečili“ pravljenjem zapisa i amajlija. Od 17. veka veoma je rasprostranjeno i „lečenje“ pomoću vradžbina i magijskih formula.

MUZEJ SRPSKE MEDICINE
MUZEJ srpske medicine Srpskog lekarskog društva osnovan je 1955. godine, inicijativom profesora dr Vladimira Stanojevića, predsednika Sekcije za istoriju medicine i farmacije. Njegovim osnivanjem nastavljena je tradicija prikupljanja i čuvanja medicinskih predmeta u Srpskom lekarskom društvu koja je započeta još 1872. godine. Muzej je 1991. godine pristupio Zajednici naučnih i tehničkih muzeja Srbije, koja pruža stručnu pomoć u oblasti muzejskog rada. Odlukom Predsedništva Srpskog lekarskog društva donetom 2007. godine i ugovorom sa Muzejom nauke i tehnike, Muzej Srpskog lekarskog društva je postao Odeljenje Muzeja nauke i tehnike 2010. godine.

PRVI SRBIN DOKTOR

PRVI Srbin koji je postao doktor medicine bio je Jovan Apostolović (1735-1770), rodom iz Budima.

Doktorsku disertaciju pod naslovom „Način na koji uopšte osećanja deluju na ljudsko telo“ odbranio je 1757. godine u Haleu. U predgovoru disertacije Apostolović kaže da je on „možda prvi i jedini iz slavnog srpskog naroda koji je poklonio svoj duh medicinskoj nauci“ i da će „možda sam ovaj uspeh pokrenuti moj ugledni srpski rod, do sada dovoljno slavan po oružju, da ubuduće takođe bude proslavljen po svojoj književnosti i nauci, koje jednako doprinose i telesnom i duhovnom zdravlju, i da se tako, ne samo mačem, već i naukom, kao što kažu, bori za napredak svoje mile otadžbine“.

RIMSKA HIRURGIJA

U DOBA Rima, odnosno Singidunuma, lekari (arhijatri) bili su često specijalizovani za posebne oblasti. Tako su postojali specijalisti za hirurgiju, oftalmologiju, ginekologiju, dermatologiju...

- Iz tog doba čak je sačuvan pečat jednog rimskog očnog lekara - objašnjava naša sagovornica.

KONSTANTINOPOLj

ZA istoriju srpske medicine posebno je značajna bolnica pri manastiru Svetog Jovana Preteče u Konstantinopolju, koju je izdržavao kralj Stefan Uroš Drugi Milutin, jer je pri njoj 1308. godine osnovana medicinska škola.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Нед Јул 31, 2016 1:48 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Чет Феб 09, 2017 4:43 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: 800 година српске медицине

Порукаод Aнa » Нед Мар 05, 2017 12:06 pm

ВМА обележила 173 године постојања

За најбољу организациону јединицу проглашена је Клиника за хематологију, док је медаљу „Др Владан Ђорђевић” добио др Борислав Стијеља


Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 02.03.2017.

У Дому Војске Србије поводом обележавања 173 године постојања Војномедицинске академије Клиника за хематологију ВМА проглашена је најбољом организационом јединицом у претходној години, док је медаљу „Др Владан Ђорђевић” добио пуковник у пензији проф. др Борислав Стијеља.

На скупу, уприличеном поводом Дана ВМА, за најплоднијег аутора часописа „Војносанитетски преглед” проглашена је доц. др Бранка Рогановић, а за рецензента године пуковник проф. др Слободан Обрадовић.

Обележавање овог значајног датума у историји српског санитета ове године се одвијало у сенци трагедије која се догодила у ТРЗ Крагујевац и погибије потпуковника Мирослава Перишића. На то је подсетио и заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић рекавши да та установа чини све да се повређени што пре опораве и врате својим домовима.

Он је овом приликом изнео и податке о раду ВМА у протеклој години нагласивши да је прегледано више од 400.000 војних и цивилних осигураника и да је хоспитализовано више од 28.000 пацијената.

– Војномедицинска академија се изграђивала и развијала од 1844. године и захваљујући бројним претходницима, најзначајнијим именима српске медицине, нашим учитељима, стасала је у један од симбола српског војног санитета. Оно што је најважније, израсла је у симбол поверења у српском народу, поштовања наших пацијената и то је наслеђе које највише обавезује да га очувамо и учинимо вреднијим – рекао је др Вукосављевић и додао да припадници ВМА заједно са колегама из других војних болница у санитетским тимовима мировних операција потврђују углед ове установе у Централноафричкој Републици, Демократској Републици Конгу, Сомалији, Малију...

ВМА је установа од непроцењивог значаја за систем одбране и за здравство Србије у целини, истакао је Ненад Нерић, државни секретар у Министарству одбране, која је у претходном периоду радила пуним капацитетом и испунила професионално и часно све задатке с једним циљем – бригом о здрављу свих грађана.

– Пред вама је период реорганизације војног здравства. Модернизација и улагање у савремену дијагностику један је од најважнијих задатака Министарства одбране. Уверавам вам да ћете као и до сада имати пуну подршку у свим сегментима како бисте одржали највиши ниво здравствене заштите – рекао је Нерић.

ВМА обележава свој дан као сећање на 2. март 1844. године када је кнез Александар Карађорђевић потписао указ којим се проглашава „Закон о устројенију шпитаља централне војске”.

Скупу су присуствовали патријарх српски Иринеј, чланови кабинета председника Србије, представници Министарства здравља, Владе Републике Српске, генерали, официри, професори и запослени на ВМА, лекари и директори бројних здравствених установа.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта