Rodoslovi, poreklo porodica

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Vanja Panic » Уто Мар 13, 2012 10:39 pm

Био бих захвалан ономе ко би ми рекао имена предака за које не знам
Vanja Panic
 
Поруке: 28
Придружен: Пон Феб 13, 2012 11:33 am

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Vanja Panic » Уто Мар 13, 2012 10:42 pm

Трговци, посланици и тужиоци нису живели у селима.Тек по одласку у пензију вратили би се у своје родно село.Писмени људи су се у пописима посебно пописивали
Vanja Panic
 
Поруке: 28
Придружен: Пон Феб 13, 2012 11:33 am

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Svetovid » Пон Јун 18, 2012 9:23 am

Десет векова српских родослова

Свакодневни живот није се могао регулисати без родословних сазнања па је и такозвани обични свет имао дебеле разлоге да памти генерацијске хронике свог рода, каже Мирослав Нишкановић, истраживач-сарадник Етнографског института САНУ

Слика
Пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију по наследству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав и од њега Радослав и од њега Присигој и од њега Властимир…

Овако почиње најстарији писани српски родослов који је реконструисао византијски цар и историописац Константин VII Порфирогенит, у свом делу „О управљању царством”, насталом око 950. године. Једноставна рачуница каже да генеалогија прве српске владарске лозе по досељењу Срба на Балкан почиње чак пет и по векова пре појаве Стефана Немање, родоначелника наше најмоћније династије.

Али, овај родослов је само фрагмент богате презентације са изложбе „Десет векова српских родослова“ одржане у Манаковој кући, у оквиру београдске „Ноћи музеја“. Осим генеалошких таблица у разноликој ликовној опреми, за посетиоце су организоване и видео-бим презентације, а заинтересовани, попуњавајући биографски упитник, могли су да дођу до сопственог родослова.

Аутор изложбе, етнолог Мирослав Нишкановић, истраживач-сарадник Етнографског института САНУ, каже у изјави за нашеновинеда је култ предака код Срба одвајкада био инспирисан базичним друштвеним и егзистенцијалним разлозима.

„Свакодневни живот није се могао регулисати без родословних сазнања па је и такозвани обични свет имао дебеле разлоге да памти генерацијске хронике свог рода. У питању су крупне потребе: избегавање рођачкиблиских, инцестуозних бракова, уређивање имовинских односа у родној заједници или због, што данас звучи бизарно, крвне освете како би се прецизно одредио ’крвни еквивалент’ односно круг потенцијалних ’мета’. Код овог, поданичког слоја, родословна сазнања преносила су се усмено, с колена на колено“, тумачи Нишкановић.

Родословима су претходили поменици, најчешће у склопу „божанствене литургије“, приликом набрајања умрлих предака којима се читају молитве за покој душе, на пример. Као засебна књижевна врста родослови се пишу од друге половине XIV века а у њима су приказана родна стабла Немањића, Лазаревића, Бранковића и Јакшића.

Међутим, катастарско-имовински момент родословља остаје друштвено најдоминантнији. Када краљ Стефан Дечански поклања манастиру земљу (дечанске хрисовуље), заједно с поданицима који је обрађују, он у тим даровницама, кад набраја главе кућних задруга, иде уназад до четвртог колена. Како се једна генерација (колено) рачуна у оквиру 25 година, то значи да, за решавање евентуалних власничких спорова, на располагању стоји грађа стара сто година.

Српске великашке породице, избегле пред Османлијама у суседне хришћанске земље, неговале су и „шминкале“ своје генеалошке таблице с циљем да очувају свој повлашћени друштвени статус и код нових суверена, или у случају повратка у Србију. У том времену појављују се и грбовници, али и кривотворине чији је мотив да се сопствени род ситуира што ближе врху српског престола, у његовом очекиваном обнављању.

У новије време, каже Нишкановић, аматерски истраживачи сопствених родословних таблица по правилу потичу из титоистичке номенклатуре. Најчешће, реч је о људима из репресивног апарата који су млади отишли у пензију па имају и енергије и времена, а лако долазе до издавача. Наравно, круг заинтересованих за овакве потраге много је шири и сви су они уверени да им се родослов лако може реконструисати.

Пројицирајући прошлост свог рода што је могуће више унатраг, каже наш саговорник, надобудни истраживачи воле да се укотве у црногорском и херцеговачком генеалошком миљеу где су се, због дуге очуваности традиционалних заједница (род-братство-племе), усмена генеалошка сазнања сачувала до петнаест и више колена уназад.

Међутим, преносећи своја искуства, Нишкановић каже да су, за генеалоге-ентузијасте, приоритет првог реда Косово и Метохија односно Немањићи. Кад, помоћу неких сопствених метода поставесвој род у амбијент немањићке дворске свите, у редове разних одива и великодостојника, истраживачка жеђ је утажена а пасија се гаси.

Ипак, овакве и сличне покушаје ваља разумети јер је реч о најдубљој људској потреби да, континуирајући се на родни низ, поставе свој живот као карику у ланцу смисла.

Мирослав Нишкановић, аутор књига „Српска презимена“ и „Породични корени“, у стручним круговима котира као најпосвећенији и најозбиљнији истраживач српских историјских миграција, порекла становништва и родословља. Терен на којем се далеко најбоље сналази су простори БиХ и Хрватске.

Овај Србин пореклом из Босне, рођен Далмацији, дипломирао је на београдском Филозофском факултету одакле одлази у сарајевски Земаљски музеј где учи од старих научних асова (В. Палавестре, З. Кајмаковића, П. Анђелића...). После шеснаест година, 1992, прогнан је у Београд. Његова кућна библиотека, с више од три хиљаде наслова из ускостручног домена којим се бави, била је током босанског рата конфискована и подељена научним сарадницима сарајевског Земаљског музеја, али је упорни Нишкановић успео поново да поново прикупи те књиге и пребаци их у Београд.

Милан Четник
објављено: 17.06.2012
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Vanja Panic » Сре Авг 15, 2012 1:40 pm

Vanja Panic
 
Поруке: 28
Придружен: Пон Феб 13, 2012 11:33 am

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Vanja Panic » Уто Окт 01, 2013 8:46 pm

Петковићи из Страгара
Слика
http://www.kotraza.rs
Vanja Panic
 
Поруке: 28
Придружен: Пон Феб 13, 2012 11:33 am

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Vanja Panic » Суб Јан 11, 2014 11:27 am

Бранковићи из Божурње
Слика
Vanja Panic
 
Поруке: 28
Придружен: Пон Феб 13, 2012 11:33 am

Re: Rodoslovi, poreklo porodica

Порукаод Aнa » Нед Апр 17, 2016 4:28 pm

A, od kojih ti ono beše?


D. Gagričić | novosti.rs

Familije u Novoj Varoši imaju i drugo prezime, po kom se raspoznaju






AKO namernik u Novoj Varoši upita za nekog Popovića, odgovoriće mu pitanjem: "A kako ih zovu, ovde ih ima u osam sela?". Kaže li da je taj Bobović ili Simanić - onda nema greške, to su oni iz Bukovika. Popovići pod Murtenicom, iz Kućana i Bele Reke, starinom su Gospavići i Linde, u Božetićima Gurbovići i Carevići, u Komaranima Kijure, iz Vilova Simovci ili Podbrdaši...



Kad se neko od mlađarije pod Javorom predstavi starini da je Obućina, on ga priupita: "A od kojih ti beše: Kentića, Drdića, Čarkovića, Joksovića, Mraovića, Canića, Čalovića?"

U Starom Vlahu svaka familije, pored zvaničnog prezimena iz matičnih knjiga i krštenice, ima i ono drugo, na koje se često odazivaju.

- Ima familija i sa tri prezimena, iz prostog razloga da bi se lakše prepoznavali, između sebe razlikovali - podseća etnolog Bosa Rosić sa Zlatibora. - Jedni su prezimena donosili u raznim seobama, drugi menjali i dobijali po ocu ili majci. Česti su nadimci po mestu naseljavanja - Torići, Jošani, Maljani, Šorani, po zanimanju (Brašnje, Vodeničari), po nekoj karakterističnoj crti, izgledu, postupku ili mani člana familije...

S kolena na koleno prenosi se da su Ćurčići pod Javorom Došljaci, Kurćubići Janjići, a Ivankovići - Begovići. Jedna od grana loze Matovića ima nadimak Jojići, deo Čakarevića u Štitkovu zovu Šeovići. Familiju Ćirovići raspoznaju po nadimcima Tutući, Žugrebe, Čuture, Ćeke, Bajrovići, Vukelići.

Pišući o porodičnim stablima u knjizi "Trudovo", Jordan M. Topalović navodi da su Radmilovići - Šibe, Drče, Lauti, Kikići, Drmpe i Čulje, u susednim zaseocima Vasilići su Pamuklije, Agići, Ćirze, Odžići, Kore i Brašnje, dok su Čolanići - Brnje, Muše, Čuke i Čamuri, Topalovići - Klempe, Glišići, Glavinji...

POGRDNO

Nadimaka ima i pogrdnih, ali se retko ko ljuti. Neka su doneli iz starog zavičaja, drugi su "kršteni" na novom staništu: Vrane, Trte, Balte, Tovarlaži, Muniguzi, Drpići, Kaljati, Prdavci, Šašovići, Kukače...
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 4 госта

cron