Bilješke o Crnoj Gori

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Суб Окт 22, 2016 11:54 am

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Уто Окт 25, 2016 12:58 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Уто Нов 01, 2016 3:27 pm



Срби из Црне Горе писали Вучићу: Прогањају нас и сатанизују

Српски народ у Црној Гори и његови представници изложени су невиђеној медијској и политичкој сатанизацији и прогону, и то не само од стране антисрпског режима у Подгорици, него и од стране медија и других центара моћи из Србије, наводи се у писму политичких и културних представника Срба, које је упућено премијеру Србије Александру Вучићу.


Политички и културни представници Срба из Црне Горе у писму су затражили и пријем код Вучића, како би могли да га упознају са, како кажу, неподношљивим положајем у којем се налазе, као и срамотном кампањом која се води против њих од стране медија из Србије, посебно истичући „Пинк“ и „Информер“. Писмо српском премијеру је упућено преко Амбасаде Србије у Подгорици. „Већ више година борба српског народа за елементарна национална и грађанска права у Црној Гори додатно је отежана агресивном медијском подршком актуелном режиму управо од стране појединих медија из Србије, а посебно ТВ ’Пинк‘ и ’Информера‘“, наводи се у писму у које је портал ИН4С имао увид.

„Медијска хистерија против српског народа и његових представника у Црној Гори ових дана је достигла свој врхунац када смо, синхронизованом акцијом режима и медија из Србије, оптужени ни мање ни више него за тероризам и организацију терористичко-криминалног атака на институције система у дану одржавања парламентарних и локалних избора, а којим је Мило Ђукановић прикрио још једну своју изборну крађу“, предочава се Вучићу, напомињући да су притисци режима и тих медија посебно појачани у тренутку када се истрајава на три кључна политичка питања која су део виталног националног интереса српског народа и саме Црне Горе. У писму се наводе и три кључна питања, а то су поништење одлуке Владе Црне Горе о признању лажне државе Косово; укидање санкција Русији и противљење учлањењу у НАТО, који је бомбардовао Србију и Црну Гору. Потписници писма су Андрија Мандић, председник Нове српске демократије, Милан Кнежевић, председник Демократске народе партије, проф. др Владимир Божовић испред Матице српске у Црној Гори, др Момчило Вуксановић испред Српског националног савета и др Будимир Алексић испред Института за српску културу. Такође, писмо је предато и амбасадору Србије у Црној Гори др Зорану Бингулцу.
Извор: ИН4С

Даље: https://rs.sputniknews.com/regioni/2016 ... mo-vucic2/
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Сре Нов 02, 2016 7:44 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Чет Нов 17, 2016 4:39 pm

NENAD POPOVIĆ POZVAO KOMESARA EU DA INTERVENIŠE POVODOM ODNOSA REŽIMA U PODGORICI PREMA SRPSKOM NARODU

Han da reaguje zbog kršenja prava Srba


Pred­sjed­nik Srp­ske na­rod­ne par­ti­je Ne­nad Po­po­vić kri­ti­ko­vao je evrop­skog ko­me­sa­ra za su­sjed­sku po­li­ti­ku i pre­go­vo­re o pri­dru­ži­va­nju Jo­ha­ne­sa Ha­na da se mi­je­ša u unu­tra­šnja pi­ta­nja Sr­bi­je ka­da su u pi­ta­nju pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, po­zi­va­ju­ći ga da, umje­sto to­ga, za­u­sta­vi kr­še­nje pra­va Sr­ba u Cr­noj Go­ri. On je po­zvao Ha­na i Evrop­sku uni­ju da hit­no re­a­gu­ju zbog gru­bog kr­še­nja osnov­nih de­mo­krat­skih i ljud­skih pra­va Sr­ba u Cr­noj Go­ri i na­veo da su Sr­bi u Cr­noj Go­ri iz­lo­že­ni pro­go­nu i da im pri­je­ti opa­snost od ne­sta­ja­nja, kao ne­ka­da Sr­bi­ma u Pa­ve­li­će­voj NDH.


– Pa­ve­lić je nad Sr­bi­ma u NDH vr­šio fi­zič­ki ge­no­cid, dok Mi­lo Đu­ka­no­vić nad Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri spro­vo­di iden­ti­tet­ski ge­no­cid, zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve u na­mje­ri da Sr­be na­sil­no je­zič­ki, kul­tur­no i du­hov­no asi­mi­lu­je – na­vo­di Po­po­vić.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni, i Pa­ve­li­ćev i Đu­ka­no­vi­ćev ge­no­cid su jed­na­ko opa­sni po srp­ski na­rod, jer ima­ju isti cilj, a to je da za­tru sva­ki trag o po­sto­ja­nju Sr­ba na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske i Cr­ne Go­re.
– Da li je ta ge­no­cid­na i an­ti­srp­ska po­li­ti­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća po­ka­za­telj ja­sne po­sve­će­no­sti Cr­ne Go­re evro­a­tlant­skoj per­spek­ti­vi, ko­ju je ne­dav­no po­hva­lio evrop­ski ko­me­sar Jo­ha­nes Han. Dio te an­ti­srp­ske po­li­ti­ke je i po­ku­šaj da se srp­ski na­rod i dr­ža­va kri­mi­na­li­zu­ju kroz op­tu­žbe o na­vod­noj or­ga­ni­za­ci­ji la­žnog dr­žav­nog uda­ra u Cr­noj Go­ri, za ko­ji po­sto­je ja­sne in­di­ci­je da ga je or­ga­ni­zo­vao sam Mi­lo Đu­ka­no­vić – ka­že Po­po­vić.

Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma, Sr­bi­ja ne smi­je da do­zvo­li da osvje­do­če­ni kri­mi­nal­ci kao što je Đu­ka­no­vić la­žnim op­tu­žba­ma vri­je­đa­ju i uru­ša­va­ju njen me­đu­na­rod­ni ugled, već mo­ra ener­gič­no da re­a­gu­je i od­ba­ci te op­tu­žbe ka­ko bi za­šti­ti­la in­te­gri­tet i do­sto­jan­stvo svih gra­đa­na Sr­bi­je. On je po­zvao i zva­nič­ni Be­o­grad da naj­o­štri­je osu­di kr­še­nje ljud­skih pra­va Sr­ba u Cr­noj Go­ri, kao i po­ku­šaj kri­mi­na­li­za­ci­je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je od kri­mi­nal­nog re­ži­ma u Pod­go­ri­ci i da pre­du­zme hit­ne mje­re ka­ko bi ovo pi­ta­nje do­bi­lo ade­kvat­nu pa­žnju me­đu­na­rod­ne jav­no­sti i in­sti­tu­ci­ja.M.V.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Po ... ava%20Srba
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Дец 23, 2016 5:59 pm

Vojsci Avganistana novčana pomoć 1,2 miliona dolara i 15 vojnika

Vlada Crne Gore objelodanila je da će, u okviru misije„Odlučna podrška“ novčano pomoći oružane snage Avganistana sa 1,2 miliona dolara na period od tri godine.



U okviru iste akcije, Crna Gora je prihvatila obavezu slanja 15 vojnika u okviru regionalne komande Sjever. Vlada je tokom prošle godine uplatila 366.990 eura kao prvu ratu kontribucije, dok će drugu ratu, u iznosu 400.000 dolara, izmiriti Ministarstvo odbrane. Prijethodno, Ministarstvo finansija je odbilo da isplati ratu budući da u budžetu nije planiralo tu stavku.Pomoć je krajem 2014. godine najavio tadašnji ministar vanjskih poslova i evropskih integracija, Igor Lukšić, koji je rekao da će Crna Gora će nastaviti da doprinosi stabilnosti i bezbjednosti Avganistana kroz angažovanje u misiji „Odlučna podrška“, kao i upućivanjem finansijske podrške, u trogodišnjem periodu, za jačanje kapaciteta avganistanakih snaga.Misija „Odlučna podrška“ dogovorena je krajem 2014. godine na sastanku ministara vanjskih poslova NATO članica i operativnih partnera kojim je predsjedavao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
U toj misiji ukupno učestvuju 42 države. Misija je neborbenog karaktera i imaće ulogu da pruža obuku, savjetovanje i pomoć nacionalnim institucijama i vojsci Avganistana.
http://www.portalanalitika.me/clanak/239668/arhiv
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Суб Дец 24, 2016 5:40 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пон Јан 02, 2017 3:59 pm

PROFESOR BUDIMIR ALEKSIĆ OCIJENIO U RAZGOVORU ZA „DAN“

Crnoj Gori potrebno ministarstvo vjera


Država bi trebalo da ublaži mnoge štetne posledice prošlosti tako što bi crkvama i vjerskim zajednicama vratila imovinu i što bi sa svima njima zaključila pravno civilizovan i na tradiciji utemeljen ugovor o međusobnim odnosima i kompetencijama – smatra AleksićUs­po­sta­vlja­nje mi­ni­star­stva vje­ra, ko­je bi se ba­vi­lo una­pre­đi­va­njem vjer­skih slo­bo­da gra­đa­na, na­me­će se kao neo­p­hod­nost u Cr­noj Go­ri, dok pra­vo na vje­ro­i­spo­vi­je­da­nje mo­ra da bu­de fak­tič­no pra­vo, a ne ustav­na pro­kla­ma­ci­ja, ka­zao je pro­fe­sor Bo­go­slo­vi­je na Ce­ti­nju Bu­di­mir Alek­sić. On je u raz­go­vo­ru za „Dan“ oci­je­nio da „ne­le­gi­tim­na cr­no­gor­ska vlast” pi­ta­nje vjer­skih pra­va i slo­bo­da tre­ti­ra kao vjer­sko pi­ta­nje.

– S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je sta­nov­ni­štvo Cr­ne Go­re iz­u­zet­no re­li­gi­o­zno (po po­pi­su iz 2011. go­di­ne, pre­ko 90 od­sto gra­đa­na su vjer­ni­ci), us­po­sta­vlja­nje in­sti­tu­ci­je ko­ja bi se ba­vi­la pi­ta­nji­ma vje­re, od­no­sno una­pre­đi­va­njem vjer­skih slo­bo­da gra­đa­na, na­me­će se kao neo­p­hod­nost. Neo­p­hod­no je, da­kle, ofor­mi­ti mi­ni­star­stvo vje­ra, ko­je bi se ba­vi­lo sre­đi­va­njem od­no­sa dr­ža­ve i cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca – ka­zao je Alek­sić za „Dan“.
On sma­tra da od­nos dr­ža­ve Cr­ne Go­re i cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca ka­rak­te­ri­še prav­na ne­u­re­đe­nost, „što je na­sle­đe pro­šlo­sti”.
– Dr­ža­va bi tre­ba­lo da ubla­ži mno­ge štet­ne po­sle­di­ce pro­šlo­sti ta­ko što bi cr­kva­ma i vjer­skim za­jed­ni­ca­ma vra­ti­la imo­vi­nu i što bi sa svi­ma nji­ma za­klju­či­la prav­no ci­vi­li­zo­van i na tra­di­ci­ji ute­me­ljen ugo­vor o me­đu­sob­nim od­no­si­ma i kom­pe­ten­ci­ja­ma. Pra­vo na vje­ro­i­spo­vi­je­da­nje mo­ra da bu­de fak­tič­ko pra­vo, a ne ustav­na pro­kla­ma­ci­ja – na­gla­sio je Alek­sić.
On je uka­zao da vje­ra ni­je sa­mo kul­tur­no-isto­rij­ska či­nje­ni­ca i na­sli­je­đe­no do­bro, već i lič­na po­tre­ba i pra­vo ko­je dr­ža­va mo­ra da jem­či. Ka­ko je do­dao, ova i dru­ga pi­ta­nja ko­ja se ti­ču vje­re vla­de de­mo­krat­skih dr­ža­va u okvi­ru svo­je nad­le­žno­sti ure­đu­ju od­go­va­ra­ju­ćom nor­ma­tiv­nom re­gu­la­ti­vom.


Či­nje­ni­ca da se pi­ta­njem cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca ba­vi di­rek­to­rat u okvi­ru Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va za Alek­si­ća svje­do­či o to­me da vlast pi­ta­nje vjer­skih pra­va i slo­bo­da tre­ti­ra kao mar­gi­nal­no pi­ta­nje.
– Da je Cr­na Go­ra de­mo­krat­ska ze­mlja, uva­ža­va­la bi či­nje­ni­cu da su se nje­ni gra­đa­ni u ogrom­nom pro­cen­tu (pre­ko 90 od­sto) iz­ja­sni­li kao vjer­ni­ci, po­sto­ja­lo bi mi­ni­star­stvo vje­ra, ko­me bi on­da Vla­da po­vje­ri­la sve ov­dje na­ve­de­ne po­slo­ve ko­ji se ti­ču ostva­ri­va­nja vjer­skih slo­bo­da. Pri­o­ri­tet tog mi­ni­star­stva bi­lo bi do­no­še­nje za­ko­na o od­no­su dr­ža­ve sa cr­kva­ma i vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, do­no­še­nje za­ko­na o vra­ća­nju od­u­ze­te imo­vi­ne cr­kva­ma i vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, vra­ća­nje vje­ro­na­u­ke u dr­žav­ne ško­le i uvo­đe­nje sve­šte­ni­ka u voj­nu slu­žbu i dru­ge dr­žav­ne slu­žbe (bol­ni­ce, za­tvo­ri itd.) – re­kao je Alek­sić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je pri­je go­di­nu da­na po­nu­di­la skan­da­lo­zni na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ko­ji je na­i­šao na zgra­ža­va­nje i struč­ne i la­ič­ke jav­no­sti.


– Nje­gov sa­dr­žaj je ta­kav da su ga mno­gi s pra­vom na­zva­li na­cr­tom za­ko­na pro­tiv Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. I po du­hu i po slo­vu to­ga tek­sta oči­gled­no je da je ri­ječ o na­mje­ri ov­da­šnje vla­sti da one­mo­gu­ći mi­si­ju SPC u Cr­noj Go­ri. Đu­ka­no­vi­će­va vla­da ni­je utvr­di­la pred­log za­ko­na, a osta­je da se vi­di šta će u tom po­gle­du ra­di­ti vla­da Du­ška Mar­ko­vi­ća. Elem, Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va ko­ja je na­sta­la od re­pu­bli­ka biv­še so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je u ko­joj je i da­nas na sna­zi za­kon iz so­ci­ja­li­stič­kog pe­ri­o­da, iz 1977. go­di­ne, bez ob­zi­ra na op­štu ocje­nu, kao i na broj­na mi­šlje­nja me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih or­ga­ni­za­ci­ja iz obla­sti ljud­skih pra­va, da je pre­va­zi­đen i ana­hron – is­ta­kao je Alek­sić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći is­tra­ži­va­nja ko­ja po­ka­zu­ju da SPC uži­va ve­li­ko po­vje­re­nje me­đu gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re i da je me­đu tri in­sti­tu­ci­je u ko­je se naj­vi­še vje­ru­ju, Alek­sić je is­ta­kao da to po­vje­re­nje ne opa­da upr­kos mno­go­broj­nim pri­ti­sci­ma ko­ji­ma je de­ce­ni­ja­ma iz­lo­že­na SPC.
– Upr­kos mno­go­broj­nim pri­ti­sci­ma ko­ji­ma je de­ce­ni­ja­ma iz­lo­že­na Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva u Cr­noj Go­ri, op­šte je po­zna­to da sva is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je po­vje­re­nje gra­đa­na u tu in­sti­tu­ci­ju iz­u­zet­no ve­li­ko. To po­ka­zu­je da su gra­đa­ni svje­sni či­nje­ni­ce da je SPC naj­sta­ri­ja i naj­zna­čaj­ni­ja in­sti­tu­ci­ja u ze­mlji (osno­va­na je 1219. go­di­ne), ko­ja je vje­ko­vi­ma bi­la ne sa­mo du­hov­na, ne­go i na­ci­o­nal­na i kul­tur­na usta­no­va, ko­ja je vo­di­la ovaj na­rod kroz sci­le i ha­rib­de to­kom nje­go­ve bur­ne isto­ri­je. Nad­ži­vje­la je sve oku­pa­ci­je, sve ti­ra­ni­je i sve re­ži­me, i evo da­nas, ob­no­vlje­na i do­bro or­ga­ni­zo­va­na, vr­ši svo­ju sve­tu mi­si­ju, i, kao što re­ko­ste, gra­đa­ni Cr­ne Go­re upra­vo njoj naj­vi­še vje­ru­ju – ka­zao je Alek­sić.
On sma­tra da je od­nos dr­ža­ve pre­ma toj vjer­skoj in­sti­tu­ci­ji ne­pri­hva­tljiv.
– Od­nos dr­ža­ve pre­ma Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi ne da ni­je od­go­va­ra­ju­ći, ne­go je ne­pojm­lji­vo da jed­na dr­ža­va ko­ja se na­la­zi u Evro­pi, u 21. vi­je­ku, svim sred­stvi­ma po­ku­ša­va da eli­mi­ni­še in­sti­tu­ci­ju ko­joj gra­đa­ni naj­vi­še vje­ru­ju. Vlast, kao u naj­cr­njim da­ni­ma po­sli­je­rat­ne ko­mu­ni­stič­ke ti­ra­ni­je, pro­ga­nja sve­šten­stvo SPC, oti­ma nje­nu imo­vi­nu, ne pri­zna­je di­plo­me nje­nih pro­svjet­nih usta­no­va, me­dij­ski je sa­ta­ni­zu­je pro­gla­ša­va­ju­ći je „an­ti­dr­žav­nim ele­men­tom“, i šta sve još ne ra­di da one­mo­gu­ći njen rad – uka­zao je Alek­sić.
A.OSTO­JIĆ


Ugo­vo­ri sa svi­ma osim sa SPC

Pro­fe­sor Alek­sić je is­ta­kao da o od­no­su dr­ža­ve pre­ma Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi do­volj­no go­vo­ri i njen od­nos pre­ma dru­gim vjer­skim in­sti­tu­ci­ja­ma u ze­mlji.
– O od­no­su dr­ža­ve pre­ma toj cr­kvi i nje­nim vjer­ni­ci­ma mo­žda naj­bo­lje svje­do­či či­nje­ni­ca da je Vla­da Cr­ne Go­re pot­pi­sa­la ugo­vo­re o ure­đe­nju od­no­sa sa Ri­mo­ka­to­lič­kom cr­kvom, Islam­skom za­jed­ni­com i Je­vrej­skom za­jed­ni­com u Cr­noj Go­ri, ali ne i sa Srp­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom, ko­joj pri­pa­da naj­ve­ći broj gra­đa­na ove ze­mlje – uka­zao je Alek­sić.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пон Јан 02, 2017 5:18 pm

Iz Ćurčića do Bogetića je pješačio četiri sata i stigao kada su taoce spremali za strijeljanje. Rekao je glavnom švapskom oficiru da je došao da zamijeni sinovca. U početku nijesu vjerovali”...

Čojstvo i junaštvo: Umjesto sinovca, Petko stao pred streljački vod



AUTOR: Svetlana Mandić



Savo Uskoković iz Pješivaca na samrti je zamolio je brata Petka da mu čuva sedmoro djece i da učini da ona nikada ne osjete da su siročad.

Petko je zavjet ispunio i za Savovog sina Krsta dao najvrednije što je imao - život.

Bilo je to 1917. godine tokom Prvog svjetskog rata, a Pješivci priču o hrabrom podvigu njihovog zemljaka prenose sa koljena na koljeno…

Kada je te ratne godine tokom borbe s komitima poginulo sedam austrougarskih vojnika i oficira, okupator je odlučio da u odmazdi, u Bogetićima strijelja 20 mještana.

Među njima je bio i sedamnaestogodišnji Krsto.

“Imao sam nekih pet-šest godina kada mi je djed Filip, Petkov sin, ispričao za podvig njegovog oca, mog pradjeda čije ime s ponosom nosim. Te večeri, kada su Švabe odvele taoce, Petko je, kako mi je pričao djed, čitavu noć presjedio u stolovači pokraj ognjišta, ništa ne govoreći. Ujutro je obukao crnogorsko odijelo, prekrio se crnom strukom i kazao ženi Jani da mora ispuniti zavjet koji je dao bratu, da ide da spasi Krsta, a ona neka čuva djecu, pa šta im Bog da”, priča za „Vijesti“ Danilovgrađanin Petko Uskoković, praunuk hrabrog pretka.

Njegov pradjed tada je imao 67 godina, 11-ro djece i dvoje unučadi.

“Iz Ćurčića do Bogetića je pješačio četiri sata i stigao kada su taoce spremali za strijeljanje. Rekao je glavnom švapskom oficiru da je došao da zamijeni sinovca. U početku nijesu vjerovali da je ozbiljan u namjeri, a kada su vidjeli da se ne šali, odobrili su da na strelištu zamijeni Krsta. Njima je bio važan jedino broj. Nije dozvolio da ga strijeljaju dok ne vidi da je Krsto zamakao preko pješivačkih glavica. Umjesto pozdrava rekao mu je - 'Idi, bježi i sjeti se strica gdje ti leži, kada budeš u ljutome boju da osvetiš rusu glavu moju'. Svi taoci pali su od prvog metka, ali ne i Petko. Rekao je vodu - 'Rđe jedne ne mrčite puške što mi prsi ne slomiste muške, no mučite stare moje kosti, Bog veliki neka vam oprosti'. Tada je prišao komandir streljačkog voda i ispalio mu tri metka u glavu”, kazao je Petko.


Rekao je da se ta priča ne zaboravlja u njegovoj porodici, ali ni u Pješivcima.

Priznaje da je teško breme nositi ime takvog junaka i kaže da se trudi da ga ničim ne ukalja.

Tvrdi da je naročito ponosan kada ga nepoznati pitaju šta mu dođe čuveni Petko Uskoković.

“Došla je kolonizacija i Krsto, kao i Petkovi sinovi, otišli su za Vojvodinu. Moj djed Filip je ostao da čuva kućno ognjište. Nekada je u Ćurčiće, koji su deset kilometara od Danilovgrada, bilo 50 kuća iz kojih se dimilo. Danas je ostala samo naša kuća. To je kuća iz koje je Petko otišao da zamijeni Krsta. Tu žive moja majka i dva brata, a i ja sam tamo skoro svakog vikenda”.

Krsto je 1972. godine podigao spomenik stricu koji je umjesto njega stao pred streljački vod. Na njemu piše: Dobrovoljno - junački podmetnuo je svoje grudi pred švapskim cijevima 1917. godine Petko Spasojev Uskoković zamjenjujući svog sinovca Krsta, koji mu u znak zahvalnosti podiže spomenik ovaj i u srcu svome”.

A Petkove potomke, kako je kazao njegov praunuk, krasila je hrabrost slavnog pretka - svi su učestvovali u Drugom svjetskom ratu.

Jedan unuk bio je učesnik bitke na Sutjesci, a Krstov sin je bio pratilac Peka Dapčevića.

Krsto se u Vojvodini oženio, dobio kćerku i tri sina.

Umro je 1983. godine i iza njega je ostalo dvadesetak potomaka, dok je iza Petka je ostalo na desetine njih koji žive širom bivše Jugoslavije.

“Možda neka ulica dobije ime po Petku. Toliko je zaslužio. Kažu nikako da se dogovore Danilovgrađani i Nikšićani ko to treba da uradi. Rođen je i živio na području danilovgradske opštine, a poginuo na teritoriji opštine Nikšić, gdje se i nalazi spomenik na mjestu gdje je ubijen”, kazao je praunuk Petka Uskokovića.

Obilježiće stogodišnjicu Petkovog hrabrog čina

“Naredne godine je stogodišnjica od Petkovog hrabrog čina. Porodica planira da na dostojan način obilježi podvig vrijedan poštovanja, da i mlađe generacije saznaju za Petka Uskokovića. Prilikom osveštanja obnovljene crkve u Bogetićima mitropolit Amfilohije je kazao da će se i oni uključiti u obilježavanje stogodišnjice Petkove pogibije i pomoći da mu se podigne dostojan spomenik”, kazao je Uskoković.

http://www.vijesti.me/vijesti/cojstvo-i ... vod-918882
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Јан 27, 2017 3:52 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot], MSNbot Media и 5 госта

cron