Bilješke o Crnoj Gori

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Чет Феб 18, 2016 7:31 pm

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Нед Феб 21, 2016 6:20 pm

СТО ГОДИНА ОД РАЗГРАНИЧЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ


Тридесетог октобра 2013.г. електронски и штампани медији у Србији и Црној Гори су објавили да је тога дана, 1913.године, потписан споразум о разграничењу Црне Горе и Србије.Сваки од медија је навео истовјетну реченицу:”Првобитно утврђена граница углавном се поклапа са унутрашњом граничном линијом утврђеном послије Другог свјетског рата између југословенских република Црне Горе и Србије“.

Међутим, то није тачно.

Лондонским уговором од 30.маја 1913.године, извршено је разграничење између свих балканских земаља, а Црна Гора и Србија међусобни Споразум о разграничењу потписале су тек 30.октобра 1913.године. Сходно томе документу, Црној Гори је припала Метохија и дио Рашке области. То значи да тадашња и данашња граница се не поклапaју.
Управо те 1913.г.краљ Никола је отворио и Пећку гимназију – на простору тадашње Црне Горе

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Уто Мар 01, 2016 1:27 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Јакобог » Уто Мар 01, 2016 9:11 pm

Слика
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Мар 04, 2016 12:10 pm

Komentar: Poruke


Veliša Kadić | 03. mart 2016. 13:29 | Komentara: 2

Šovinistička poruka na zidu nekada čuvene Nikšićke gimnazije, prava je slika i prilika stanja u kojem se danas nalazi Crna Gora. Koliko god Montenegrini udarali po Srbima, njih je iz dana u dan sve više




„Neće moći srpska stoka, maći kralja iz Rastoka!”

Ova šovinistička poruka (napisana na latinici) našla se na zidu nekada čuvene Nikšićke gimnazije, i prava je slika i prilika stanja u kojem se danas nalazi Crna Gora. Ne daju Rastočani svoga kralja Mila Đukanovića, čija se kuća nalazi na stotinak metara od škole koja slavi 103 godine postojanja, a ispod čijih krovova su stasavali vrsni ljudi i sportisti poput Žarka Varajića, Miodraga Skala Gvozdenovića, slikara Voja Stanića, Petra Lubarde... U njihovo vreme ovakve poruke bile su nezamislive, ali i vremena se menjaju kao i - ljudi.

Pre 12 godina iz ove škole krenuo je bunt nikšićkih profesora protiv preimenovanja srpskog jezika u maternji, nakon čega je usledilo proterivanje Vukove azbuke i ćiriličnog pisma. Časni predavači su između hleba i jezika izabrali jezik.

Grafit je sraman. Na njemu počivaju duboke podele između Montenegrina i Srba u Crnoj Gori. Nažalost, niko se od uprave Gimnazije nije namrštio na sadržaj teksta, pa tu sramotu, kada nije mogla kiša oprati, tek posle pritisaka ogromne većine Nikšićana, uklonili su postiđeni radnici ove ustanove. Ni iz lokalne vlasti nije bilo osude, a neće se saznati ni tekstopisci ili nalogodavci, iako su kamere postavljene na objektu, pa nadležni, ako hoće, mogu lako ući u trag aktivistima prljavih poslova.

Koliko god ovaj šovinistički "hit" opterećivao Srbe u Crnoj Gori, on je malo u poređenju sa uvezenim ustaškim pokličima i grafitima "Srbe na vrbe!", od kojih se poslednjih godina crveni nekadašnja "srpska Sparta". Koliko god Montenegrini udarali po Srbima u Crnoj Gori, njih je iz dana u dan sve više. Pa otud i šeretski odgovor: - "Nema vrba koliko ima Srba!"
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Мар 11, 2016 1:25 pm



Stanoje Bojović (1909–1990), fotograf



Stanoje Bojović, poznat po svojoj vaspitno-obrazovnoj, kulturno-prosvetnoj i umetničkoj delatnosti, rođen je 1909. godine u selu Bojoviće kod Andrijevice. Odrastao u patrijarhalnoj sredini, vaspitavan je da ceni tradicionalne vrednosti. U toku osnovnog i srednjeg obrazovanja posvećivao je posebnu pažnju upoznavanju svog naroda i njegove kulture. Učiteljsku školu završio je u Beranama 1928. godine. Posle dvanaestogodišnjeg učiteljskog rada u Bosni (1929–1941) i zarobljeništva u Nemačkoj (Osnarbrik) tokom ratnih godina, nastavio je školovanje na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1949. godine.
Слика
© Stanoje Bojović, Čas na livadi, 1961


Posle rata je godinu dana bio učitelj u Gornjem Milanovcu. Sa stečenom diplomom nastavnika predavao je istoriju, geografiju i ruski jezik u gimnaziji u Vrnjačkoj Banji. Poslednjih deset godina, do penzionisanja (1966), bio je direktor Škole učenika u privredi. Da kraja života sa porodicom je živeo u Vrnjačkoj Banji.


Od prvih dana učiteljskog rada najdraži hobi mu je bila fotografija. U Bravskom pod Grmečom načinio je 1930. godine prvi snimak – Škola u Bravskom. Te godine kupio je na otplatu svoj prvi foto-aparat „agfa” od jednog šofera u Bosanskoj Krajini. Vremenom je fotografija postala sastavni deo njegovog života i usko je vezana sa njegovim profesionalnim opredeljenjem, ali i sa drugim aktivnostima: novinarstvom, planinarenjem i turizmom. Posle odlaska u penziju potpuno se posvećuje fotografiji i sakupljačkom radu i postaje pravi vizuelni hroničar i dokumentarista.

Za Stanoja Bojovića stvaranje fotografije bila je lična potreba. Njome je pokazao svoje poglede na život, razmišljanja i preokupacije.

Bogat, raznovrstan i zanimljiv, tematski sadržaj Bojovićevih fotografija ima višestruki značaj, ne samo u fotografiji, već u geografiji, geologiji, etnografiji, istoriji, sociologiji, pedagogiji, psihologiji i prirodnim naukama. U njegovom bogatom opusu ključno mesto zauzima fotografija etnološkog sadržaja.
Слика
Planinka

Foto savez Jugoslavije mu 1963, za fotografsko stvaralaštvo, dodeljuje zvanje kandidat – majstor fotografije, a od FIAP-a (Međunarodne organizacije umetničkih fotografa) dobija zvanje AFIAP (Artiste FIAP) 1967. i EFIAP (Excellence FIAP) 1971. Najviše zvanje u Foto savezu Jugoslavije, majstor fotografije, dodeljeno mu je 1980, a 1982. postaje počasni član ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).

Kompletna zaostavština Stanoja Bojovića se nalazi u Etnografskom muzeju Srbije, gde će vrednosti nastale pedesetogodišnjim radom biti adekvatno čuvane u Arhivu Stanoja Bojovića. Najvažniji deo Arhiva su foto-umetnički i dokumentarni materijali: negativi (preko 1700), dijapozitivi u koloru (431) i fotografije. Neke originalne fotografije se čuvaju u Arhivu Foto saveza Srbije.
http://foto-radnja.com/index.php/2015/1 ... -fotograf/
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Суб Мар 12, 2016 9:08 pm

„...Moja porodica je samo jedan kamen koji je Lim odnio i obećao da će nas vratiti, a Lim je čudna rijeka, umjesto da ka svome moru teče, izabrao je da ide okolo, da Drinu traži, pa sa njom i Savom, Crno more puni. A možda ni to nije slučajno, iz Crne Gore u Crno more i nazad. Toliko mu je trebalo da me vrati odakle sam iziskrio, a znao sam odakle sam krenuo i svake večeri, godinama sebi objašnjavao, da bi danju zaboravljao. Kada me je Lim na svom povratku iz Crnog mora u Berane vratio, kao da sam se sa zemlje u nebo spustio, kao da sam niz sebe silazio, od dna punio...“
(Dragan Nikolić, Berane u Beogradu, Kolarac, maja 2013.)

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Мар 18, 2016 6:47 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Мар 18, 2016 9:49 pm

Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Bilješke o Crnoj Gori

Порукаод Aнa » Пет Мар 25, 2016 10:02 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 11 госта