Генетика

Теорије о пореклу Срба, Историјски извори, Митови, Епови, Обичаји Срба, Етнологија, Народна култура, Антика, Средњи Век, Новија историја, Археологија, Генетика, Антропологија, Лингвистика...

Генетика

Порукаод Aнa » Сре Нов 23, 2011 5:28 pm

Кад се племена помешају

Просечан Србин је 30 одсто словенског порекла, 21 одсто илирског, 18 одсто тевтонског, 14 келтског, девет одсто феничанског, али и да шест одсто порекла вуче од хеленских народа. У Србе је уграђено и око два одсто викиншке крви


Швајцарски институт за генетику Игенеа могао би задати приличан ударац свима онима који су се, колико до јуче, клели у чистоту нација којима припадају, или, пак, додатно распалити страсти у људи, који су, позивајући се на хиљаде година историје, прионули на грађевинске радове у жељи да генерацијама које долазе у аманет оставе здања која су преци, заузети историјским превирањима, некако заборавили да изграде. Или су их можда и сазидали, па су их, у вековима који су протекли, порушили суседни народи, који се, такође, позивају на романсиране историје, а које тумаче једнако романтично, или пак у складу са тренутним политичким приликама, расположени историчари. Швајцарци, који су се у истраживању користили камионом стручне литературе и тестовима у чију се скоро стопроцентну сигурност куну, тврде да немају на најмању жељу да се, на било који начин, баве политиком, већ су, ето, покушали да порекло садашњих балканских, али и осталих европских народа подведу под научни контекст И, макар угрубо, одреде им порекло. Уз ограду да је генетски профил неких древних, староседелачких племена немогуће издвојити, иако је њихово постојање научно чврсто доказано.
На Балкану истраживање порекла није се показало великим проблемом, те су швајцарски стручњаци, уз анализу материјала са терена и омањег камиона стручне литературе, дошли до закључка да је просечан Србин, рецимо, 30 одсто словенског порекла, 21 одсто илирског, 18 одсто тевтонског, 14 келтског, девет одсто феничанског, али и да шест одсто порекла вуче од хеленских народа. Узгред, у Србе је, пучки речено, уграђено и око два одсто викиншке крви. С обзиром на то да је истраживање почело у време док су Срби и Црногорци чинили заједничку државу, заједнички је испитивано и њихово порекло, а у генетски профил је укључено и становништво Косова.
“На свакој особи, појединачно, лежи одлука жели ли да сазна више о својим прецима. Расне теорије националсоцијализма и прогон различитих група током историје претворили су порекло и наслеђе у тешка питања. Може се стећи утисак да оваква истраживања воде неминовно изолацији одређених група. Могуће је, пак, да ће резултат бити управо супротан”, рекла је за НИН извршна директорка Игенеа Имна Пазос.
“Анализирали смо генетска племена, а не политичка или историјска племена, која се генетски могу разликовати. Изузетно је важно направити разлику између генетике, историје или антропологије. Све те научне гране могу имати узајамне користи, али се генетиком не могу потврдити све теорије. Бројке до којих смо дошли представљају просек свих студија упоређен за узорцима које смо прикупили”, објаснила је Имна Пазос.
Према њеним речима, припадници исте хаплогрупе нипошто нису живели у потпуној изолацији, већ су се мешали са осталим групама и изродили бројне потомке. Управо због тога, не искључује се да особе исте крвне линије, генетски, припадају различитим хаплогрупама. Хаплогрупа, суштински, идентификује корене које вучемо из древних времена.

Даљом анализом резултата швајцарских генетичара, тако, може се доћи до закључка да су Албанци, без Косова, чији се квазиисторичари деценијама расипају разноликим доказима чистоте свог илирског порекла, у једнакој мери Илири, колико су и становници Србије Словени. Осим трећине илирског, њихов профил носи петину словенског, 18 одсто трачанског, 15 феничанског, 14 одсто хеленског и, како се чини, незаобилазних два одсто викиншког порекла. Или, како би циници протумачили, расправа о древном праву на битисање могла би се водити не између Срба и Албанаца, него између њихових најбољих трећина. Или тек нешто мало мање од тога.
Суштински, резултат истраживања Игенее не представља “генетски код” народа већ генетски профил, с тим да је за неке народе, попут Јевреја, рецимо, лакше доћи до резултата јер се истраживања обављају са материјалом добијеним од живих људи, за разлику од читаве масе древних племена, попут рецимо Илира, за које се анализирају археолошки налази, попут зуба или костију. Код келтских или германских племена, резултат је могуће добити комбинацијом обе методе, при чему је та два профила, из низа разлога, дуго било немогуће научно раздвојити, све док није начињен профил Келта на основу материјала добијеног од људи галског порекла, па је, у каснијем развоју истраживања, сав преостали и унеколико различит материјал, једноставно постављен на полицу која припада Германима, односно Тевтонцима.

Древне народе, према дефиницији коју је користила Игенеа, представља група дефинисана не само посебним језиком, културом и историјом, већ и ДНК профилом, попут Келта, Германа, Илира, Словена, Викинга, Арапа, Бербера, Персијанаца, Хуна, Вандала, угрофинских народа.

Нешто северније од Срба и Албанаца, међу Словенцима, на које се, историјски, гледа као на словенски народ, “генетски профил” напросто је пун тевтонских трагова, чији су преци у садашњим држављанима Европске уније оставили око 35 одсто генетског материјала, односно петнаестак одсто више него Илири и Словени. Феничани су допринели са 17, а Јевреји и, на опште изненађење, Вандали са пет, односно три одсто материјала.
Како је објаснила Ирна Пазос, ДНК генеалошки тестови показују хаплогрупу, односно древна премена којима су преци припадали и, суштински, регионе из којих су, пре четрдесетак или више, генерација дошли. Анализе за народе начињене су као предложак за комерцијални део читавог пројекта, који омогућава да се за пар стотина евра реконструише порекло са очеве и мајчине стране, све негде до 10. или 11. века. Довољно.
Игенеа је, током истраживања, користила неких 400 научних радова, објављиваних у водећим светским специјализованим часописима, али су коначни резултати засновани углавном на налазима неких 250, јер је код преосталих узорак био превише мали да би се могао узети као релевантан, или су, пак, методи били упитне вредности.
“Важно је да се разјасни да се овде не ради о генима, на пример словенском гену, већ о профилима. Постоје одређене вредности које су чешће код неких народа него код племена. Те разлике нам омогућавају да генетски разликујемо племена”, рекла је Пазосова.

Стручњаци Игенее себе сматрају водећом европском компанијом на пољу ДНК генеалогије, при чему се срж истраживања ове компаније заснива на анализама порекла европских народа, уз поређење са историјским, антрополошким и археолошким изворима и најновијим сазнањима из генетике. Суштина истраживања је покушај да се дође до спознаје који су све древни народи оставили траг у Европи и чије корене данашњи Европљани носе.
Резултатима операције „вађења корења“, како се чини, најзадовољнији могли би бити новопробуђени потомци Александра Македонског. Чију је машту, последњих месеци, распалила владајућа ВМРО-ДПНМЕ градњом читаве серије реплика античких грађевина, смишљених делимично да би се узрујали суседи Грци, али и разводнила пробугарашка реторика, која је, претходно, одликовала идентитет те странке. Дакле, двадесет и кусур метара високи Александар на опаком Букефалу се у центру Скопља не гради без благе везе, како су скептици спочитавали премијеру Николи Грујевском, већ из очигледних научних побуда, пошто венама становника те државе тече 30 одсто крви античких Македонаца, за којима следе Тевтонци са 20, Хелени и Словени са по 15, те Хуни и Феничани са по пет одсто доприноса.

Осим древних Македонаца, остали неће добити споменике, пре свега, како се чини, јер би, зарад славе Тевтонаца, било претерано компликовано градити реплику чувеног замка Малборк или реконструкцију битке код Чудског језера, коју су Тевтонци ионако изгубили. А, узгред, није реч о славном реду јерусалимских витезова, него називу под који се подводе, генерално, сва германска племена.
У слоган “Сви смо ми Александар Македонски”, додуше мање него њихови северни суседи, уклапају се и Грци, који пет одсто генетског профила дугују потомцима славног освајача. У њима преовладава хеленско порекло, 35 одсто, феничански и словенски корени заступљени су са по 20 одсто, док су Тевтонци и Илири на равне части поделили преосталу петину утицаја.

“Истовремено, хаплогрупе нам показују на који су начин одређене групе мигрирале по планети, а њима се може дефинисати и становништво одређених географских региона. Хаплогупе су, суштински, групе хаплотипова, који се идентификују специфичним позицијама хромозома. У генетици ипсилон хромозом се користи како би се истражиле хаплогрупе са очеве стране, и митокондријал ДНК како би се исто учинило и са мајчине страна”, објаснила је Имна Пазос.

На основу тестова може се одредити да ли особа припада одређеној групи предака, или хаплогрупи. Да не буде забуне, хаплогупе не играју обавезно важну улогу са генеалошког становишта, али су потенцијално интересантне са антрополошког становишта. Оваквим анализама могу се пратити гранања хаплогрупа или подгрупа још од нашег афричког порекла и открити занимљиве ствари о миграцијама наших давних предака. Игенеа тврди да њихови, комбиновани, методи анализе дају резултате којима се може веровати у 99 одсто случајева.
То нимало неће развеселити следбенике „повијесне збиљности“, каквом је, показујући ћуп на којем су исцртана шаховска поља, својевремено, махао покојни Фрањо Туђман доказујући како Хрвати, за разлику од до тада општеприхваћеног схватања нису дошли на Балкан из Панонске низије, већ директно из древног Ирана. Е, па како су утврдили стручњаци из Швајцарске, нису, јер чак 34 одсто генетског профила дугују Илирима, 20 Словенима, 18 Келтима, 12 Тевтонцима, те по осам Феничанима и Хеленима. Од Персијанаца, нажалост, ни трага ни гласа. Само ћуп.

Једнако лоше прошла је и прича о Мујином млађем брату Кеопсу, који је, у нетом откривеној мистерији, грађевинске мајсторије савладао у околини Високог, па се, вазда немирног духа, преселио у Египат и саградио чувену пирамиду. Босанци, који за потребе истраживања нису били подељени на Бошњаке, Србе и Хрвате, већ су тестирани, народски речено, џумле, највећим делом, односно око 40 одсто потичу од Илира, 20 одсто њиховог профила носи тевтонске карактеристике, док су Келти и Словени заступљени једнако, са по 15 одсто генетског материјала. Ту су, наравно, и већ незаобилазни Трачани и Хуни са четири, односно шест одсто.
Игенеа овакве налазе описује као мост између историјских истраживања и генетике и покушава да предности обе гране искористи на интердисциплинаран начин, како би се дошло до нових сазнања о пореклу. Суштински, комбинација две дисциплине омогућава да се теорије историчара провере генетским истраживањима.

Истовремено, на овај начин могуће је средити хаплогрупе првих етничких група из древних времена, чак иако се термин етничке групе не односи на скуп културних достигнућа, идентитета, региона у коме живе, и историје. На тај начин, истраживањем се одређује пре сродност међу припадницима те групе него етничка припадност.
Становници Бугарске, тако, чије се порекло уопштено тумачи као словенско, свега један одсто мање од половине генетског профила дугују Трачанима, по 15 одсто Словенима и Хеленима, античким Македонцима 11 и Феничанима осам одсто.
Слично изненађење представљају и Мађари, који су током школовања генерација и генерација представљани као угрофински народ, у ствари генетски профил највећим делом дугују Словенима, па тек онда Тевтонцима, Јеврејима и Феничанима.
Најшароликију мешавину народа, према истраживањима Игенее, представљају становници Турске чији генетски профил чини чак девет народа, односно Турци, Феничани, Бербери, Хелени, Тевтонци, Словени, Арапи, Илири Јевреји. Руси су најсловенскији народ, док становништво Немачке, због чије су чистоте падали милиони глава, највећим делом чине Келти, 45 одсто, Тевтонци 25, Словени 20 и Јевреји 10 одсто.
„Наша усредсређеност на порекло европских народа је тим узбудљивија, јер Стари свет обилује историјским богатствима која премашују било који други део света, а технике којима располажемо откривају колико су међусобно повезани различити становници Европе... и у којој мери важећа правоверност о пореклу нација мора бити промењена”, закључила је директорка швајцарског института.

Раде Мароевић
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=44306
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Генетика

Порукаод Aнa » Сре Нов 23, 2011 5:34 pm

http://enlite.org/ins4.pdf

KOLIKO SMO IZVORNI SRBI ― SLOVENI, A KOLIKO STAROSEDEOCI BALKANA
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Генетика

Порукаод Aнa » Сре Нов 23, 2011 5:36 pm

http://www.scribd.com/doc/57696598/A-Kl ... lu-Slovena

A. Kljosov Genetika o Poreklu Slovena
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Генетика

Порукаод Aнa » Сре Нов 23, 2011 5:43 pm

Deset odsto Srba deli isti DNK sa Tutankamonom


Genetičari iz Švajcarske su analizirali dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) egipatskih faraona Amenhotepa Trećeg, Ehnatona i Tutankamona i zaključili da imaju istog pretka kao i veliki deo evropskog stanovništva.


Tutankamon, koji ne prestaje da intrigira javnost, otkako je njegov grob otkriven, kao i njegov otac Ehnaton i deda Amenhotep, pripada haplogrupi Y hromozoma nazvanoj R1b1a2 ili R-M269, odnosno grupi sličnih haplotipova (kombinacije sekvenci DNK koje se zajedno prenose). R1b1a2 se prenosi sa oca na sina.

Toj haplogrupi pripada više od polovine zapadnoevropskih muškaraca, ali i veliki broj stanovništva ostatka Evrope i Azije.


Rezultati su pokazali da ovi faraoni iz 18. dinastije, kao i Evropljani, imaju pretke koji su pre oko 9.500 godina živeli u oblasti Kavkaza.

Haplogrupi R1b1a2 pripada i oko deset procenata stanovnika Srbije i oko šest procenata Srba iz BiH.
Među današnjim Egipćanima procenat stanovništva koje pripadaju haplogrupi R1b1a2 je manji od jedan, navode iz švajcarskog centra “iGENEA-e”.

“Veoma je zanimljivo otkriti da je Tutankamon pripadao ovoj evroazijskoj genetskoj grupi – postoji mnogo grupa u Egiptu kojima je mogao da pripada”, izjavio je direktor centra “iGENEA”.Roman Šulc.

“iGENEA” sada planira da otkrije koji je čovek najbliži živi srodnik Tutankamona.

Centar će sprovesti testiranje svih koji žele da saznaju da li dele DNK sa faraonom, ali to će zainteresovani morati da plate između 139 i 399 evra.

blic.rs
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Генетика

Порукаод SunFun » Чет Нов 24, 2011 4:14 am

Ја сам Динарски тип мушкарца...висок, изразито црне косе, мало тамнијег тена (мислим не претерано као Циганин или Арапин, већ као обични приморци) широких рамена, дугих руку, дугих прстију, изузетно скочан, када ми израсту брада и бркови, поприлично су јаки (срећа па се врло често бријем па се не да приметити). Једном приликом сам сазнао да се пре више стотина година један мој предак оженио Гркињом, Православном Хришћанком, па ја вероватно имам за нијансу више хеленске крви него остали Срби.
Вероватно сам претежно словенско-хеленска комбинација...
Слога и вјера побједити мора, биће опет српска Црна Гора.
Корисников грб
SunFun
 
Поруке: 520
Придружен: Уто Сеп 29, 2009 9:49 pm
Место: Србија/Црна Гора

Re: Генетика

Порукаод nesham » Пет Нов 25, 2011 4:41 pm

Пре бих рекао Илирско/Хеленска комбинација.
Корисников грб
nesham
 
Поруке: 21
Придружен: Сре Авг 25, 2010 3:12 pm
Место: Niš

Re: Генетика

Порукаод SunFun » Пет Нов 25, 2011 5:18 pm

nesham пише:Пре бих рекао Илирско/Хеленска комбинација.
Moze biti...helenske krvi sigurno imam i to izgleda poprilicno...
Слога и вјера побједити мора, биће опет српска Црна Гора.
Корисников грб
SunFun
 
Поруке: 520
Придружен: Уто Сеп 29, 2009 9:49 pm
Место: Србија/Црна Гора

Re: Генетика

Порукаод talican » Пет Нов 25, 2011 6:23 pm

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Генетика

Порукаод Aнa » Чет Јан 17, 2013 6:41 pm

Турска веза

У овој причи о размножавању не могу а да се не осврнем на, не тако ретко присутну искомплексираност неких наших сународника, по питању наших крвних веза са Турцима. Ова искомплексираност може да има неколико нивоа, у зависности од тога да ли је само незнање посреди или поред тога имамо још нешто (нпр. прича да је младожења своју младу носио турском бегу у шатор). Да би се ова искомплексираност превазишла, народ мора да познаје историју и медицину (хумана генетика и антрополошка анатомија).

- Из историје треба знати, да су стари Срби у доба досељавања на Балкан (време варварства), имали обичај да не убијају заробљенике из ратова, већ су им, након извесног времена, нудили могућност да у миру иду својим кућама или да остану са њима, да живе као Срби, оженивши се српским удовицама чији су мужеви погинули у том рату. Такође, треба знати и то да су стари Срби по досељавању на Балкан, асимиловали остатке римских легија (легионари са породицама), као и целокупно постојеће становништво, које је било веома малобројно у односу на Србе, који су дошли, у за то време, несхватљиво великој маси. Комотно се може рећи - најезда.


Асимилација је зависила и од рељефа, те се тако асимилација у неким изразито изолованим пределима Црне Горе, веровали или не, продужила скоро до 1900 - те године. Такође треба знати и то да на територији Европе (а вероватно и шире), нема чистих раса, као и то да су постојала словенска племена која су била тамније пути, те да се њихово учешће у етногенези Срба не може докраја занемарити (иако су били малобројни). Стари Срби као народ светлије пути, ратовали су и мешали се са медитеранским народима тамније пути. Наслеђивање тена је полигенетско, при чему су гени за тамнију пут доминантнији од гена за светлију пут. Узимајући у обзир, број ових гена у човеку, као и саме законитости наслеђивања боје коже, косе и очију, може се рећи да је у популацију од 100 првобитних плаво-, риђо- и светло смеђокосих Срба, било довољно да током деценија и деценија, доспе само 10 тамнопутих медитеранаца (медитеранки), па да ми данас будемо овакви какви смо (разнокоси).





– Такође, треба знати да су у европском средњем веку, ратовали само племићи и припадници војничког сталежа (привилеговани сталеж, у миру су се бавили сточарством и тренирањем у ратним вештинама), те да је Турке у Маричкој и Косовској бици сачекало само наше племство са војничким сталежом, док су остали мушкарци остали код куће (и у миру и у рату су се бавили земљорадњом, изграђивањем путева, утврђивањем постојећих градова и тврђава, као и изградњом нових). Такође, нису баш сви српски ратници изгинули у овим биткама, а здраворазумски је јасно да нису повели и своју децу у рат.



- Турци су по доласку на Балкан, дали феудалцима право прве брачне ноћи. У то време су сви освајачи у Европи (а можда и шире), покореним народима наметали право прве брачне ноћи, а са циљем да им убију вољу за размножавањем, да би их лакше асимиловали и проширили своје територије. Чињеница је да је право прве брачне ноћи постојало, али је велико питање колико је било поштовано. Срби су се штитили тако што су се у тајности венчавали или су се одмах по венчању селили у друго место. С друге стране, турски феудалци су у почетку више, а касније све мање поштовали ово своје право, јер је не мали број турских феудалаца, покушај остваривања овог права, платио сопственом главом. У породичним историјама Срба, оваква убиства се прилично често помињу као разлог сеоба. С друге стране, медицински критеријум да би се брак прогласио стерилним, јесте: "Изостајање зачећа после годину дана редовних сексуалних односа без коришћења кондома" 5 Мој. 24:5 – Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.. Ако томе још и додамо, анатомско антрополошке карактеристике (међусобни односи костију) данашњих Срба, у поређењу са данашњим Турцима, видеће се више него очигледне разлике, што још више говори у прилог чињенице, да је прилив турских гена у нашу нацију, могао да буде само спорадичног карактера. Чак и лаици који пропутују Турску, јасно ће потврдити да су разлике у физичком изгледу данашњих Срба и Турака више него очигледне. Намерно кажем пропутују, јер се у једном малом делу Турске, налази сконцентрисано око 2-3 милиона мухамеданаца наше крви, који су након пропасти Отоманског царства, отишли са/за Турцима. Турске власти су се касније потрудиле и да им дају турска презимена. Многи од њих и дан данас говоре српским језиком.

На жалост, на сличан начин смо у разним смеровима, изгубили на милионе људи, што историчари јако добро знају.
http://www.medicinari.com/turska_veza.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Генетика

Порукаод Aнa » Уто Јан 22, 2013 6:54 pm

DNK otkriva ko su nam preci

Određivanje praporekla pojedinca i traganje za korenima putem DNK analize postaje sve popularnije i u Srbiji. Svi muški potomci imaju isti Y hromozom i time se dešifruje poreklo


ŽELITE da znate odakle vam potiču prapreci? Nije problem, odgovor na ovo pitanje danas možete dobiti analizom DNK, tačnije njegove muške komponente - Y hromozoma. Istraživanje ličnog genetskog porekla postaje sve popularnije kako u svetu (naročito ga populariše slavni Nešnl džiografik kanal) tako i u Srbiji, pa ne čudi što se veliki broj ljudi sa ovom željom obraća beogradskom Centru za genetiku DNK.

- Dolaze pre svega ljudi koji žele da utvrde da li pripadaju istoj lozi, jer imaju isto prezime i krsnu slavu, kako bi sačinili porodično stablo. Naravno, ovi rezultati dobijaju veću težinu kada se uporede sa poznatim istorijskim saznanjima o određenoj porodici. Ipak, posebno je interesantno utvrđivanje geografskog praporekla pojedinca - objašnjava za „Novosti“ dr Bojana Panić, koja je diplomirala na Biološkom fakultetu u Beogradu, a doktorirala na Kembridžu.


Utvrđivanje praporekla sastoji se u tome da se iz DNK izdvoji muška komponenta, Y hromozom, koji se prenosi isključivo sa oca na sina, tako da svi potomci po muškoj liniji imaju isti Y hromozom (deda, otac, stričevi, braća od strica itd.) i potom utvrdi takozvani Y haplotip. Zatim se taj Y haplotip poredi s postojećom bazom Y haplotipova u svetu i pronalazi istovetan ili najpribližniji. Koliko nalazi mogu biti neočekivani najbolje svedoče rezultati dobijeni u „Centru za genetiku“, gde su zaposleni svoje, ali i pretke klijenata, pronašli u severnoj Rusiji, Ukrajini, Persiji, pa čak i Beninu (zapadna Afrika)!

GENETSKA REGIONALIZACIJA
Dr Bojana Panić ističe da na Biološkom fakultetu u Beogradu postoji plan da se uradi genetska regionalizacija Srbije, odnosno da se utvrde koji su Y hromozomi karakteristični za razne delove naše zemlje: - Ovakva baza podataka bi značila mnogo i za potrebe forenzičkih istraga, u kojima učestvuje i Centar za genetiku.
- Istraživala sam muški deo svoje porodice i Y haplotip je pokazao da je praporeklo Panića u Persiji, današnjem Iranu - otkriva dr Panić, čiji su noviji preci poreklom ispod planine Kozara u Republici Srpskoj.


Kao osnova za utvrđivanje praporekla koristi se baza podataka sa internet portala http://www.yhrd.org, u kojoj se nalaze haplotipovi zatvorenih grupa. Ipak, kako kod nas tako ni u ovoj bazi podataka nema mnogo uzoraka Y haplotipa s naših balkanskih prostora. Upravo je to glavna prepreka za ozbiljnije istraživanje praporekla Srba.

- Vrlo je teško tvrditi odakle potiču Srbi. S obzirom na to da je na ovom prostoru dolazilo do velikih seoba i mešanja različitih naroda, teško da možemo da govorimo o izolovanoj populaciji. Ipak, genetski kod u celom regionu veoma je sličan - kaže naša sagovornica.

SRBI SAMO 30 ODSTO
SLOVENI Srbi u proseku imaju 30 odsto slovenskog gena, 21 odsto ilirskog, 18 odsto tevtonskog ili starogermanskog, a naši preci su i Kelti, Feničani, stari Grci, pa čak i vikinzi, pokazuje istraživanje švajcarske kompanije „iGenea“ o poreklu naroda na Balkanu. S druge strane, veliko istraživanje o DNK koje je sproveo makedonski Institut za sudsku medicinu pokazuje da Srbi, Hrvati i Bosanci imaju skoro identično genetsko nasleđe. Otkriveno je i da su Makedonci najsličniji Srbima i Bugarima.


U Centru za genetiku smatraju za vrlo problematična istraživanja u kojima se meri odnos slovenskog, ilirskog ili tračanskog Y hromozoma kod Srba, kao i pokušaje pojedinih hrvatskih genetičara da „dokažu“ kako se Hrvati zapravo razlikuju od Srba.

- Nažalost, genetika se na našim prostorima poslednjih godina zloupotrebljava u političke svrhe. Tražiti razliku u genetici, čak i između takozvanih rasa, nema mnogo smisla, jer se radi o minimalnim razlikama. Preci svih današnjih ljudi su poreklom iz Afrike, a postoje samo neke karakteristike specifične za Evropljane u poređenju sa starosedeocima drugih kontinenata. Značajnije genetičke razlike se jedino uočavaju u izrazito zatvorenim sredinama. Da bi se preciznije odredilo poreklo određene nacije potrebno je uzeti i mitohondrijalnu DNK, odnosno raditi i poreklo po ženskoj liniji, što do sada nije bio slučaj u istraživanjima - ističe dr Panić.

Iako opsednutost genetskim poreklom nacije postoji i u Srbiji, ona zapravo i nije posebno važna. Krv je krv. Onima što zaista jesmo čini nas nešto drugo.

TEORIJE O NAŠEM POREKLU

POSLEDNJIH godina pojavile su se razne alternativne teorije o poreklu Srba, koje genetika ne može da potvrdi, ali ni da opovrgne.

SRPSKO-SLOVENSKA teorija: Prema ovoj teoriji, ime Srbin je starije od imena Sloven, odnosno Protosloveni su sebe zvali Srbima. Današnji Srbi i Lužički Srbi sačuvali su to staro ime, kao nekadašnju oznaku svih Slovena. Ovu teoriju zastupali su istoričari, lingvisti i slavisti: Konstantin Jiriček, Jozef Domaševski i Pavel Jozef Šafarik.

IRANSKA teorija: narod Serboi su bili sarmatsko (iransko) pleme koje je živelo u istočnoj Evropi (Sarmatia Asiatica), severno od Kavkaza. Prvi pisani pomeni „sarmatskih Srba“ se mogu naći u 1. veku (69. godine), u delu Plinija Cecilija Sekundusa „Poznavanje prirode“, i to u latinizovanom obliku - Serbi. Ovi „Serbi“ su tu zabeleženi kao narod koji živi u Azijskoj Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga može pretpostaviti da su bili sarmatsko (iransko) pleme.

Posle Plinija, narod „Serbi“ pominju i Tacit, Ptolemej, Prokopije, Jordan, Vibijus, Ajnhard.

Veza između ovih „Starih Srba“ (Serbi) i današnjih Srba nije naučno dokazana. Pretpostavlja se da su se Serbi iz Azijske Sarmatije preselili u srednju Evropu (Polablje) u 4. veku, zajedno sa Alanima. Smatra se da su Serbi i Alani bili veoma srodna sarmatska plemena, a potomci Alana su današnji Oseti na Kavkazu.

Postoji pretpostavka da su se Serbi na području Polablja mešali sa Slovenima i ostavili im svoje ime. Iz toga proizilazi, a na osnovu rekonstrukcije verovatne seobe Slovena, da se deo ovih Slovena, koji je usvojio ime Srbi, doselio na Balkan u 7. veku, gde se izmešao sa ranije doseljenim slovenskim plemenima i romanizovanim potomcima balkanskih starosedelaca. Drugi deo Srba, kako se tvrdi, koji se nije doselio na Balkan, ostao je da živi u Polablju, a njihovi potomci bi bili današnji Lužički Srbi.

STAROSEDELAČKA teorija: osnovu teorije čini ideja da su Srbi starosedeoci na Balkanu, odnosno da su oni direktni naslednici kulture Lepenskog vira, pa potom Vinčanske kulture. Tvrdi se da su Srbi u jednom trenutku krenuli u osvajanja i napustili Balkan. Deo Srba je ostao na Balkanu, a deo se seobama kasnije vratio na balkanske prostore.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... -nam-preci
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Следећа

Повратак на КОРЕНИ СРБА - историја, традиција, култура

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google [Bot] и 3 госта

cron