Крст од 4 милиона динара

Позитиван и негативан утицај институционалне религије на државу, нацију, друштво, сме ли држава да води верску политику, да ли се нација сме ограничити само на црквену духовност... итд.

Крст од 4 милиона динара

Порукаод Svetovid » Уто Мар 02, 2010 10:36 pm

Да се прекрстиш на улазу у Крагујевац

Одлука локалне управе да постави крст висине 17 метара изазвала полемике не само међу Крагујевчанима и не само због трошења четири милиона динара буџетских пара

Слика
Крагујевчани већ имају два крста у граду, први је дрвени у центру, други са четири оцила у насељу Мала вага (Фото М. Игњатовић)

Крагујевац – Крст је симбол хришћанског Крагујевца... Тако се означава и чува традиција... Зар нам треба још један крст, имамо их већ два... Људи гладују, а градска власт расипа наше паре... Треба ли, уместо Крагујевца, да се зовемо Крстовац... Зна се шта стоји иза крстаче, само гробље и ништа више...

Овако обичан свет, али и јавне личности, стручњаци и лаици, верници и атеисти, чланови политичких партија и они који то нису, коментаришу одлуку локалне управе да на улазу у град, из правца аутопута Београд–Ниш, на новом кружном току у приградском насељу Петровац, подигне крст висок 17 метара.

Иницијатива је покренута пре две године, али се тада одустало од градње, што због противљења великог броја Крагујевчана и дела стручне јавности, што због недостатка новца и проблема око избора локације.

Сада се прича понавља, а зна се и где ће бити постављен и колико ће се новца утрошити за ово „грандиозно спомен-обележје“, како је крст назвала Славица Ђорђевић, помоћник градоначелника за област културне баштине и уређења града. Према речима Небојше Васиљевића, члана Градског већа за инвестиције и развој, изградња крста од ливеног бетона коштаће око четири милиона динара, а новац ће бити обезбеђен из градског буџета.

Будући да градска власт није спровела јавну расправу и новом одлуком о градњи крста, практично, изненадила све Крагујевчане, „Политика“ се потрудила да сазна шта грађани мисле о овој идеји.

Гордана Јоцић, одговорна уредница радија Епархије шумадијске „Златости“, сматра да се „кад људи гладују оваква идеја увек може оспорити и рећи зашто новац дајемо за то, а не за нешто што је прече”. – Али ако тако гледамо на ствари, онда се може поставити питање шта ће нам култура, или хајде да укинемо позоришта, медије и престанемо да читамо новине и идемо у биоскоп. Кад муслимани обележавају своју земљу, они граде по стотину џамија, а када ми хришћани желимо да обележимо своју земљу, свој град, онда то није у реду. Ја позитивно гледам на идеју да се постави крст – каже наша саговорница.

Архитекта Бранислав Мијовић мишљења је да крст не треба поставити на улазу у град: „Крагујевачка власт на овај начин само потура једну безвезну тему за расправу, желећи да замаскира бројне проблеме у којима се налази град.“

Његов колега Зоран Гагић објашњава да у свету није редак случај да градови поставе обележје по коме ће бити препознатљиви, али да се то, углавном, чини на неком узвишењу поред насеља, а не на улазу у сам град.

– Ми смо се, изгледа, потпуно изгубили. Ако крст буде постављен на улазу у Крагујевац, људи ће се с правом питати где то иду, у цркву, манастир или град – прокоментарисао је овај архитекта.

Идеју су коментарисале и политичке партије. СНС је против, а ЛДП позива одборнике Скупштине града да одбаце предлог одлуке Градског већа. „Посебно је спорно то што крст жели да се представи као симбол читавог града. То није у складу са секуларним карактером нашег друштва. И сам Крагујевац је донео одлуку о проглашењу 2010. године годином модерне Србије у Крагујевцу“, наведено је, између осталог, у саопштењу ове странке.

Полемике о градњи крста у Крагујевцу прелиле су се и ван граница града. Удружење „Атеисти Србије” успротивило се одлуци локалне управе. „У најмању руку је неукусно да се православне светиње подижу новцем који није добровољно дат за ту сврху и који не припада само православцима, већ свим грађанима Крагујевца, међу којима има и припадника других вероисповести, као и атеиста“, стоји у саопштењу удружења.

Да ли ће неки од ових ставова натерати градску власт да промени одлуку, за сада је неизвесно, будући да јавна расправа, коју није хтела да организује, тек сада почиње.

Бране Карталовић

[објављено: 03/03/2010]
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод князь » Сре Мар 03, 2010 7:23 pm

Поздравио бих акцију крагујевачких власти, када не бих знао колико има гладних, сиромашних, избеглих...Нека свако окачи дрвени или плетени крстић око врата, доста је, а за ове "јавне" има времена.
"Сваки веродостојни Србин мора да се суочи са питањем: да ли би остао непоколебљив и на изгубљеном месту Србства без икакве наде?" - Драгош Калајић
Корисников грб
князь
 
Поруке: 857
Придружен: Нед Нов 15, 2009 8:51 pm

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Svetovid » Сре Мар 10, 2010 6:21 am

Протест против сече дрвећа и градње у Великом парку

Крагујевац– Око стотину грађана, углавном младих, окупило се синоћ у Великом парку у Крагујевцу због најаве да ће почети сеча дрвећа како би компанија „Фемили спорт”, породице тенисера Новака Ђоковића, почела градњу спортско-рекреативног центра. Наглашавајући да се не противе да Ђоковићи граде у Крагујевцу, грађани су рекли да се не слажу са тим да се дрвеће посече јер Велики парк, као зелена оаза у центру града, треба такав и да остане а не да се претвори у грађевинско земљиште. Грађани су се, како тврде, спонтано окупили, а о градњи су сазнали посредством групе која је формирана на Фејсбуку, а која је против сече дрвећа у Великом парку. На тој локацији синоћ је стајала механизација, а грађани су се разишли након једночасовног мирног протеста, на којем је и потписивана петиција против сече дрвећа.

Почетком фебруара, директор компаније „Фемили спорт” Срђан Ђоковић изјавио је у Крагујевцу да ће градња спортско-рекреативног центра и тениске академије почети овог пролећа. Компанија „Фемили спорт” је пре две године на 99 година закупила земљиште и за то локалној самоуправи платила 36.000 евра.

Срђан Ђоковић је пре месец дана изјавио и да ће се тениска академија градити на површини од 4,5 хектара, као и да ће најпре бити изграђено осам отворених тениских терена са пратећим објектима. У другој фази, како је Ђоковић тада рекао, градиће се спортски, хотелски и пословни објекти, површине од неколико десетина хиљада квадратних метара.

Још није званично саопштена вредност ове инвестиције, али се у протекле две године у изјавама градских званичника могло чути да је реч о суми од 10 до 20 милиона евра. Ђоковићи су првобитно са локалном самоуправом потписали уговор о формирању заједничке фирме у коју би град уложио грађевинско земљиште, али се потом одустало од те идеје, па су Ђоковићи закупили земљиште.

Танјуг
[објављено: 10/03/2010]
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Svetovid » Сре Мар 10, 2010 6:24 am

Дугове више нико не може да преброји

Крагујевац банкама дугује 24,6 милиона евра, а извођачима радова око 800 милиона динара, грађани „топлани” дугују око 270 милиона динара, а свеукупни дугови привреде и грађанства према „Водоводу” износе 611 милиона динара

Слика
Крагујевац: Сваки становник „дугује” по 3о.ооо динара

Крагујевац – Дуг по сваком Крагујевчанину, којих у овом граду има око 180.000, износи колико и просечна српска плата, односно око 30.000 динара на месечном нивоу.

Инсистирајући на инвестицијама, и кад је економска криза захватила цео свет, градска власт Крагујевца задуживала се немилице. Заједно са каматама које потражују комерцијалне банке које су овој локалној управи изашле у сусрет, дуг Крагујевчана, закључно са последњим даном прошле године, износи 24,6 милиона евра, односно око 2,5 милијарде динара. Кредити подигнути последњих година враћаће се до 2016. године.

Уз то, како је приликом гостовања у ТВ емисијама овдашњих медија и током политичке промоције по месним заједницама изјављивао градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, град извођачима радова дугује око 800 милиона динара: више од 400 милиона „Предузећу за путеве“, 100 милиона „Водоводу“, 100 милиона „Нискоградњи“... Локална управа је, како је објаснио градоначелник, имала „две опције“; „да одмах улаже или да сачека да средства стигну касније“, при чему се он, Стевановић, „никад није залагао за другу варијанту“.

Притиснуто неажурношћу Крагујевчана у измиривању својих обавеза, Јавно стамбено предузеће Крагујевац, које обавља послове обједињене наплате, недавно је упозорило око 29.000 својих корисника да ће бити приморано да против њих поднесе тужбе, уколико у најскорије време, до првог марта ове године, не измире своје дугове или не потпишу уговор о репрограму дугова. Око 105 милиона динара отпада на грејање, а остатак, од око 70 милиона динара, на накнаде за грађевинско земљиште, одношење смећа и скоро уведену еколошку таксу.

„Енергетика“, односно градска топлана, која топлотном енергијом снабдева цео град, кубури са дуговима због којих не може редовно да измирује своје обавезе према „Србија гасу“. Предузећа, односно свеукупна привреда Крагујевца, укључујући и „Заставу“, овој фирми дугују невероватних 1,93 милијарде динара, а грађани око 270 милиона динара, саопштено је у разговору за „Политику“ у Информативној служби ове фирме.

Истовремено, из система ЕПС-а, односно „Електрошумадије“, стижу забрињавајуће информације. Овом јавном предузећу привреда града дугује 2,2 милијарде динара, а грађани готово 2,7 милијарди динара. У „Водоводу“ је нешто боља ситуација: грађани дугују 384 милиона динара, а привреда града око 227 милиона динара. Због прекомерног дуга, ово градско предузеће поднело је тужбе против 718 нередовних платиша, чији дуг износи 38,4 милиона динара. Кад се све сабере, дугови према „Водоводу“ износе 611 милиона динара, што је рекорд у односу на досадашња потраживања.

Што се тиче дугова према банкама, градоначелник Стевановић је изашао у сусрет „Политици“ и написмено, црно на бело предао документ о задужењима града. С друге стране, о томе колико је локална управа дужна извођачима радова, надлежне службе не саопштавају прецизне податке. Како „Политика“ сазнаје, службеницима трезора, односно „чуварима градске касе“, забрањено је да у јавност, поготово новинарима, износе податке о томе шта су све обавезе града према повериоцима и када истичу рокови за плаћање.

Стање у буџету се најбоље осликава у одлукама Скупштине града о ребалансу, који је морао бити спроведен, што због слабог прилива средстава, што због нереалних планова власти. Наиме, са 7,9 милијарди динара из прошле године, буџет је сада смањен на 6,6 милијарди динара. Реални приходи у 2009. години, пак, износили су свега 4,1 милијарду динара, ако се узме у обзир и кредит подигнут под комерцијалним условима, „тежак” 500 милиона динара.

Бране Карталовић
[објављено: 09/03/2010.]
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Caliburn » Чет Мар 18, 2010 3:01 pm

Veroljub će uskoro početi da lovi Kragujevčane po ulici i da ih seče u "rezervne delove", kako bi vratio dugove koje je napravio.
Ja nikako da shvatim kako je moguće uopšte pričati o gradnji protiv koje je više od 80% stanovnika Kragujevca.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Lada » Суб Мар 20, 2010 12:08 pm

E neće imati samo kragujevčani krstaču .....utata - uta-ta - utata ---


Izvor : B 92

NIŠ DOBIJA NAJVEĆI KRST NA BALKANU ....... !
Niš -- Najveći krst na Balkanu biće izgrađen u Nišu do 2013. kada se obeležava 1.700 godina od Milanskog edikta.Za izgradnju krsta biće potrebno oko million i po evra.

Krst visok 80 metara biće izgrađen do 2013. godine kada se obeležava 1700 godina od Milanskog edikta kojim je rimski car Konstantin priznao hrišcćanstvo kao državnu religiju. Krst će biti postavljen na brdu na brdu Vinik, odakle će se videti sa svih strana Niša, rodnog grada prvog hrišćanskog cara.

*****

Još jednа lаž niških žutаćа i SPS sаtrаpа :lupa jer , zа krst je još prošle godine obezbeđen novаc (zа lokаciju а i poslovаn prostor oko krstа (!) tаkođe) а ovo što pišu , dа je sаdа zа to potrebno obezbediti (čitаj iskаmčiti !) novаc – klаsičnа je pljаčkа nаrodа.... Слика
Lada
 
Поруке: 16
Придружен: Чет Дец 03, 2009 12:55 pm

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод wild colonial » Пон Мар 22, 2010 10:54 am

Pa zar nije onaj Krst u Makedoniji najvishi na svijetu? :detel
Passion is the element in which we live; without it, we hardly vegetate.
--Lord Byron
wild colonial
 
Поруке: 786
Придружен: Пет Дец 04, 2009 3:46 pm

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Lada » Пон Мар 22, 2010 12:29 pm

Po svemu sudeći ,izgleda da nije.Ali , zato sada treba ovaj , od kude Niš , da nadvisi sve !!!!! Слика Слика :hoho
Lada
 
Поруке: 16
Придружен: Чет Дец 03, 2009 12:55 pm

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Caliburn » Чет Мар 25, 2010 11:44 am

Na šta se bacaju narodne pare u ovoj situaciji...
Stvarno su izgubili pamet... još samo da zaliju betonom ceo grad i da održe opelo, pa da konačno završe sa nama. Onako, jedna velika krstača za ceo grad, da uštede na trošku.
Caliburn
 
Поруке: 806
Придружен: Чет Окт 01, 2009 2:26 pm

Re: Крст од 4 милиона динара

Порукаод Svetovid » Чет Мај 13, 2010 11:19 pm

:kafa
Пусти компас и гледај право у крст

Уместо на исток, како налажу правила СПЦ, „Ђурђевдански крст” на улазу у Крагујевац лицем је окренут нешто више ка северу – да би путници из правца Баточине могли јасно да виде „распеће”, објашњавају у градској власти

Слика
„Ђурђевдански крст” расте, а расправе око њега не јењавају Фото М. Игњатовић

Крагујевац – Локалној управи изгледа није било довољно што је одлуком о подизању крста на самом улазу у град дигла на ноге „пола чаршије“, већ сад као да хоће да испровоцира још жешће реакције и коментаре. Наиме, „Ђурђевдански крст“, висине 18 и распона 11 метара, који се гради на кружном току у приградском насељу Петровац, посред магистралног пута Баточина–Крагујевац, уместо на исток, како налажу правила СПЦ, лицем је окренут нешто више ка –северу, односно североистоку.

Представници градске власти објашњавају да је пројектом било предвиђено да крст буде окренут право према истоку, али да је „мало закошен ка северу“ како би путници из правца Баточине јасно могли да виде „распеће“. За ово „померање“ добили су, кажу, сагласност и благослов епископа шумадијског Јована.

– Да је остало по пројекту, крст би гледао према Илићеву и парку у Илиној води, и не би се лепо видео. Окренули смо га мало ка северу, односно североистоку, да би путници из правца Баточине, а то је главни улаз у град, јасно могли да виде „распеће“ које ће бити извајано на предњој страни крста. Наравно да смо за ову измену добили сагласност владике Јована – каже у изјави за „Политику“ помоћник градоначелника Крагујевца Слађан Радовановић.

Градња „Ђурђевданског крста“, новог „симбола хришћанског Крагујевца“ како је стајало у одлуци, обустављена је пре неколико дана. Радовановић демантује приче које су почеле да круже градом како је до прекида радова дошло пошто су градски челници схватили да су „помешали стране света“.

– Ма, то су најобичније будалаштине. Градња је обустављена из техничких разлога, и само привремено, док се не осуши бетон. Ми ћемо крст подићи упркос свима који нас критикују. То су злуради људи и не могу да схватим зашто то раде. Крст је потребан овом граду, као симбол наше хришћанске традиције, као залог за будућност – истиче Радовановић, наглашавајући да је подизање „Ђурђевданског крста“ и „цивилизацијска тековина“.

Да ли православни крст мора бити окренут искључиво ка истоку, или су дозвољена одступања од овог црквеног правила? Ово питање смо упутили професору Богословије у пензији Димитрију Калезићу. Наводећи примере из своје службе, Калезић је за „Политику“ објаснио да и код нас, као и у другим хришћанским религијама, постоји „извесна толеранција“.

– Ако постоје могућности, онда искључиво ка истоку. Али има и других примера. У Кумодражу, где сам служио, црква је окренута баш како треба, исток–запад, али гробље, где су сахрањени погинули на Сремском фронту, има правац југ–југоисток. Има таквих примера понегде и у Грчкој, а код католика је то чешћа појава. У Словенији су, на пример, неки крстови окренуту према путу, да би се видели, без обзира на стране света – каже професор Калезић, наводећи да ни икону и кандило не можете поставити на источни зид куће или стана, ако је тај зид иза врата.

Према речима нашег саговорника, правац није увек лако утврдити, чак и кад користите компас.

– Компас тачно показује стране света, али сунце не излази увек на истом месту. Кад је лето, оно излази на једном, а кад је зима, на другом месту. Како ћете онда? Уосталом, немају сви људи компас – вели професор Калезић који, иначе, није чуо да се у Крагујевцу подиже велики „Ђурђевдански крст“.

---------------------------------------------

Ништа без благослова владике

Нико од свештеника Епархије шумадијске, са којима смо јуче покушали да разговарамо и добијемо објашњене, није желео да коментарише то што је „Ђурђевдански крст“, мимо правила цркве, добио другачији смер. Поручили су нам да је за то, као и за све друге изјаве, неопходан благослов старешине епархије владике Јована.

Б. Карталовић
[објављено: 14.05.2010.]
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на Нација и црква, секуларни национализам и клерикализам

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron