Његош и секуларни национализам

Позитиван и негативан утицај институционалне религије на државу, нацију, друштво, сме ли држава да води верску политику, да ли се нација сме ограничити само на црквену духовност... итд.

Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 5:30 am

Петар II Петровић Његош – световни владика

Слика

Млади Раде Томов, последњи духовни владар српске Црне Горе, сматра се највећим српским песником. Песником који је направио величанствену синтезу духа епске народне поезије и префињеног филозофског наслеђа европских народа, и отелотворио ту синтезу у непоновљивим делима: „Горски вјенац“ и „Луча микрокозма“. Његош је и први владар који је почео да, успешно, гради државне институције власти у племенски подељеној Црној Гори и који је успео да оствари индиректно међународно признање Црне Горе. Овај текст ће покушати да у неколико речи обухвати целину рада владике Петра II Петровића Његоша и да укаже на његове заслуге за српски народ у целини.
Ступивши на владичански престо као осамнаестогодишњак и заменивши стрица Петра Првог, у чију част и спомен узима монашко име Петар, Његош се среће са неслогом црногорских племена, између којих влада стари племенски закон крвне освете. Стање које се може описати као Хобсово прриродно стање – рата сви против свих. (Б. Ковачевић) Његош је, непосредно по повратку из Русије где је замонашен, започео изградњу унутрашњих државних институција власти. Иако је још Петар Први започео тај процес, стварањем „Законика опшчег црногорског и брдског“1798. и 1803. г., ипак је његов наследник ударио чврст темељ држави на подручју Црне Горе и Брда. Већ 1831. г. Његош оснива „Правитељствујушћ Сенат црногорски и брдски“ као врховни судски орган и орган извршне власти који помаже владици у вођењу државних послова. Исте године, Његош оснива „Гвардију“, која има улогу мањег суда (суд првог степена) и извршног органа у исто време јер спроводи одлуке „Сената“ , те врши умир крви – измирење крвне освете. (Лексикон) Основани су и „Перјаници“ као орган полицијске власти који су стајали на располагању владици и председнику „Сената“. „Перјаници“, такође, чувају и владичину и безбедност „Сената“ и сенатора. Његош 1833. г. доноси штампарију из Русије, прву после Ободске штампарије с краја XV века, а 1834. г. оснива прву световну основну школу, чиме показује своју оданост идеалима просветитељства и науке. Такође Његош уводи и општу пореску обавезу (1833. г.) која изазива огромно незадовољство код племена и њихових главара. Његош је успео да стиша незадовољство, а порези су почели да се редовно прикупљају тек за владе књаза Данила, Његошевог наследника, који је у крви угушио незадовољство племена Пипера, Куча и Бјелопавлића. (Лексикон)
Занимљив је начин како је Његош натерао главаре да прихвате формирање првих институција и органа власти у Црној Гори. Он је то урадио малом варком, представивши једног Подгоричанина као руског генерала којег је послао сам руски цар са царским позивом да се међу слободним црногорским племенима устроји државна власт. (И. Кецмановић) Његошев рад на посредном признању међуна родног субјективитета Црне Горе такође има велики значај. 1841. г. Његош потписује уговор о разграничењу са Аустријом у приморју, а недуго затим потписује уговор (1842. г.) и са Османлијским царством око разграничења у Херцеговини. Ова два уговора представљају прва признања међинародног субјективитета српске Црне Горе, и највећим делом су Његошева заслуга. О заслугама Његоша и Петровића за Црну Гору цитираћемо Алојза Шмауса: „Заслуга владика из куће Петровића јесте што је током времена од овог конгломерата племена образован лабав политички савез са заједничким врхом у личности и ауторитету владике, што је у мукотрпној борби против племенске традиције ојачано натплеменско осећање заједништва и што су тиме створене претпоставке за државну организацију њихове заједнице.“ Ипак, мора се истаћи и једна веома негативна страна овог процеса изградње државе а то је да је разбијање јаког племенскиг духа и устројства Црне Горе значајно угрозило и темеље патријахалног морала Црне Горе. (А. Шмаус) Тада започета разградња патријахалног морала и даље траје и тиме угрожава и будућност српске Црне Горе.
Проучавање друштвене и политичке мисли Петра II Петровића Његоша представља велики изазов, али и задовољство јер се само пажљивим проучавањем владичине родољубиве мисли, свако може уверити у ненадмашну генијалност „пустињака цетињског“. Главнина Његошеве мисли о друштву и држави налази се у његовим песничким делима, од којих су најпознатија: „Горски вјенац“, „Луча микрокозма“, „Огледало српско“, „Лажни цар Шћепан Мали“ и др. А мањи део у Његошевим писмима и белешкама. Његош, иако црквено лице, велики је поштовалац науке и просвете засноване на разуму. Његош искључује религију као основ државне политике јер онемогућаве народно јединство Србаља и залаже се за верску толеранцију а да религија постане приватна ствар сваког појединца. „Његош тражи да религија надомјести науком и просвјетом, односно мишљу као врховним ауторитетом, док би вјера задржала само приватно људско значење. (Б. Ковачевић) Његош сматра да циљ државе и друштва треба бити благостање свих појединих људи, а одлике добрих друштвених односа набраја: добродјетељ, просвјета, разум, правда, љубав и хармонија. (Б. Ковачевић) Његош се противи теоријама о божанском пореклу било које власти или чина, велики је противник и било каквог апсолутизма што је и разумљиво имајући у виду историјску борбу црногорских племена за слободу против Османског апсолутизма. (Б. Ковачевић) Тако је слобода од сваке тираније, па и духовне, неприкосновено је право разумног и праведног живота. „Његошева „благоразумна слобода“ – слобода која „облагорођава човјека“ не уништавајући природно право на постојање другог, већ у природној заједници сваког појединца са другима му омогућава сопствено право на постојање.“ (Б. Ковачевић) Управо тежњу за слободним животом и радом, Његош види као највећу човекову врлину и оно шта га чини човеком – жеља за слободом без обзира на цену.
Нарочити су и Његошеви ставови о нацији. Његош, као и Доситеј, сматра да је принцип рода и језика а не принцип вере основ и извор нације. И Његош сматра да постоје Срби свих вера, а верски фанатизам који их дели оцењује као „паклено сјеме“ које је српству више зла учинило „но све иноплемене силе и оружје“. (И. Кецмановић) Његош српство види као – „Српство које је нашло „зачатије“ у Црној Гори, је ослободилачка идеја, оваплоћена у осветничкој борби људи спремних да се свете за сваку злочиначку неправду и безакоње освајача и да на новим, слободним основама изграде своју народносну заједницу.“ (Б. Ковачевић) Његош јасно дефинише нацију и одређује је пореклом, језико и антипоробљивачком карактеристиком. (Б. Ковачевић) Његош сматра народни језик за нужни услов постојања нације и види потребу заштите таквог језика у: - одупирање страним језичким утицајима; - увођење народног језика у државну администрацију и ширење народног језика у књижевности и науци. (Б. Ковачевић) Његош, такође, захтева стално доказивање припадности српству и то кроз свесни акт борбе за слободу и борбу за остварење народне и унутарнародне слободе свог народа. (Б. Ковачевић)



„... ми смо Срби ближи рати.
Него мира у три пута.
Су чиме нас гођ задијеш,
на све смо ти свако доба
одговорит ми готови:
почнеш ли нас пријатељски
дозивати тихим гласом, -
на њем ћемо одговорит;
почнеш ли нас пушке гласом
дозивати смртоносним, -
гласу ће се ње одазват
српска пушка доклен траје.“



Његош је себе сматрао „владарем међу варварима и варварином међу владарима“, а Јован Ристић га је оценио као владара најближег примеру идеалног, просвећеног владара апсолутисте XVIII века. Иако је умро млад, његово државничко наслеђе остављено потомцима је богато и пресудно је утицало на даљи развој државе у Црној Гори. А својим песничким делом, Његош ће вечно остати у колективном сећању Србаља. На крају цитираћемо Алојза Шмауса: „Косовски мит, који игра важну улогу у целокупно српском националном мишљењу, добио је код Његоша својеврсно тумачење и постао необично актуелан.“ Зато, драги читаоче, наравоученије гласи – читај Његоша, а посебно „Горски вјенац.“



Никола Вујиновић



Литература:



o „Историјски лексикон Црне Горе“, Daily Press – Вијести, Подгорица, 2006. г.;
o Кецмановић Илија „Вук – Његош – Светозар Марковић“, Светлост, Сарајево, 1949. г.;
o Ковачевић Бранко „Његош – друштвено-политичка виђења и погледи“, Унирекс, Подгорица, 1996. г.;
o Шмаус Алојз, „Студије о Његошу“, ЦИД, Подгорица, 2000. г.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 5:48 am

Petar II Petrović Njegoš i Francuzi - Pariz pred gorostasom sa Lovćena
KNEZ, EPISKOP
I GENIJALNI PESNIK

piše: Slobodan Jarčević

Zabeleženo je da je francuski pesnik Šarl Nodi bio pun vatrenog divljenja za običaje i poeziju Južnih Slovena. NJegovo ubeđenje delili su La Martin V. Skot, Dž. Bajron, A. Mickijevič A. Puškin, braća Grim, Gete, Herder, Karduči. Svi oni su se slagali sa zaključkom dasrpskoj narodnoj poeziji nema ravne u svetu. Srpsku poeziju su upoređivali samo sa Homerovim delom, a u Evropi nisu našli živog pesnika dostojnog da se, svojim pesničkim dometom, upoređuje s NJegošem. Srpski nobelovac Ivo Andrić će napisati da je NJegoš gorostas i da je ravan Šekspiru i Geteu, ali, eto, u prethodnom stoleću evropski književnici i kritičari takvu počast nisu davali ni Šekspiru ni Geteu. NJegoš je za njih bio u visinama na kojima je mogao da se susretne još jedino Homer

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999 ... cle-5.html

NJegoš o Srbima i muslimanima

Ono što je izuzetno vredno u Spasićevom delu su prikupljeni podaci o NJegoševom odnosu prema delu srpskog naroda islamske veroispovesti. Oni govore o NJegošu reformatoru i poborniku ideje o rasnoj i religioznoj ravnopravnosti. On se uzdao da će istovetna krv pravoslavaca, muslimana i katolika omogućiti zajedniki rad na stvaranju velike srpske države, uz uklanjanje okupacije okolnih naroda i Turske. U tom smislu je pisao pismo i Osman-paši Skopljaku, potomku srpske plemićke porodice iz okoline Bugojna.

Mada dr Spasić ne posvećuje veću pažnju ovakvom opredeljenju Petra Petrovića NJegoša o svojim saplemenicima druge religije, nameće se zaključak da su nepravedni oni koji NJegoša optužuju da je u "Gorskom vijencu" "istragom poturica" zagovarao etničko čišćenje, rasnu i religioznu netrpeljivost itd. Pre će biti da je veliki pesnik bio veliki humanista i da se prema muslimanima odnosio onako kako je to učinio i njegov naslednik Nikola Petrović NJegoš, kad je od muslimana tražio da ostanu u Crnoj Gori i budu ravnopravni sa pravoslavnim rođacima, i kao pesnik Aleksa Šantić, kad im je svojom pesmom "Ostajte ovdje" poručio gde im je otadžbina. NJegoševi stihovi u "Gorskom vijencu" ne odnose se na saplemenike druge veroispovesti, ili na bilo koji narod druge rase i druge religije, nego na zavojevače protiv kojih se bori svaki narod i svaka država na svetu. Ti zavojevači, koje je opisao NJegoš u "Gorskom vijencu", gori su od divljih hordi Mongola, koji bi projurili kroz neku zemlju, opustošili je i opljačkali, pa onda nestali. Poturice su stalno ostajale na zauzetoj teritoriji i svakom je zgodom prodavali stranom gospodaru. Oni su bili stalni ešeloni zavojevača u borbi protiv srpske države. Takvima se ne bi obratio ni kralj Nikola da ostanu, niti bi im to Aleksa Šantić poručivao, pesmom.

Kad se, posle čitanja sklopi 760 strana doktorskog rada Krunoslava Spasića, čitaocu postaje jasno da mu je u rukama delo neprocenjive vrednosti. Saznaje da je NJegoš, kao pesnik, državnik i duhovni vođa svoga naroda značajniji nego što se kod nas pretpostavljalo, a da je naš narod, u svakom smislu, nešto drugo u evropskoj civilizaciji od onog što savremeni Evropljani žele da mu priznaju.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 3:36 pm

Меду Пуцићу

23. априла 1849.

Почитајеми графе Почићу,

Хвала ти на братској успомени, на красном дару којим си ме обдарио. Та ово нијесу Талијанке но китне и гиздаве Српкиње које ће сваком родољупцу душу ограшити. Што је твој умотвор, он блиста у светом храму нашијех музах чистим вјероисповједанијем народним. Дубровник је јединствена дика књижевности наше, а ти си дика његова. Еј, кукавни Срби, свачија их сабља сјече, истријебити их не мога, никакви их тирјански ланци не могаше одржати да робују, а глупи их мисионери са својима лажама окужише и утријеше: разлучише Србе пуке и невине, сваки на своју страну, отуђише брата брату, крваву сабљу међу Србима извадише и отискоше ријеке братске крви те провреше. Бог знаде хоће ли се Срби када од ове смртне ране излијечити.

Драги Графе, данас су настала времена од пословања за оне којима ништа своје није урађено. Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи. Што је Бановина (Троједна Краљевина) и Војводство? То су мртве историчке ријечи, друго ништа. Југославени силе своје не познају, па и заслуге своје не виде. Стога они себе и предају слијепо у безусловно ропство туђину. Ово је вјечна мука за оне који су њихови и за оне душе које ово осјећају. Него све једно бива кад наша браћа не умију разумјети што је дична свобода.

По наредби мојој до који дан доставиће се г-ну П. Мартелинију имена овдашњих пренумеранта на "Дубровник-цвијет народне књижевности".

Збогом г-не Почићу, братски ти поздрав са свима народољупцима шиље

твој почитатељ и слуга
владика црногорски
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 3:39 pm

Јосипу Јелачићу

Цетиње, 20. децембра 1848.

Ваша Свјетлост,

Свакому се напретку Твојему радујем како сопственоме своме, јербо је Твој напредак народни, а то се зна и мој како Твојега собрата. - Свијетли Бане, трудно ли је Твоје свето званије, но величествено и дивно. Тебе је тајна судбина на челу Јужних Славјанах поставила, Тебе срећа с дивнима напредностима вјенчаје, али се види, све твоје изопачују. Спаса си престол, династију и све њезине посљедоватеље, учинио си им услугу какву им нико јоште није учинио од њина постања, па Твоји задушници послије неколико дана мјесто захвале намећу Далмацији стари гвоздени јарам. А Далмација је Твоја бановина. Далмација за дивним братством не чезне, али што је сирота крива кад не види даље од носа? Али сада, или хоће или неће, морати ће [се] трсити талијанства.

Сваки народољубац, цијели народ наш у Тебе је очима упро и к Теби руке пружио како небом посланоме Месији. Твој је задатак велик, њим Европа нови вид добива, он миче гадну љагу са лица силних Славјанах, који до дана данашњега ништа друго нијесу били до продани и жалосни робови и надничари других народах.

Ах, драги Бане, већ земља од ове мрске неправде стење, душе су благородно мислећих Славјанах у вјечној муци, стиде се свијета и људих због овога нискога стања у којему смо спрама других народах европејских, нашом собраћом. Ради чега мимо проче народе овај зли нарок нас прати? Рашта смо привикли робовати, рашта своје силе не познавамо? Рашта неко слијепо задахнуће управља Славјанима, те се самовољно у туђе вериге вежу? Ја сам, истина је, с овом шаком народа под анатемом тирјанства и шпионства свободан, али шта ми је боље када гледам около себе милионе моје браће ђе стењу у туђе ланце?

Веома ме је обрадовало потоње Твоје писмо од 7га октобра. Нек их буде туга! Може им бити називати Тс баном далматинским. Нека именују како хоће, само нека је Далмација у Твојој руци, да се једном саставимо. Несносно ми је оно што Ти прво званије и мјесто у царству обећаше па одступише, - од свашта ће одступити, и што се снажном мишицом не узмогне држати, оне све треба за ништа сматрати.

Желио сам, да ми је могуће било, послати Вам у помоћ неколико Црногорацах и готови су свагда на Твој глас а на корист општу. Ништа ме досада на свијету није интересирало толико колико Твој посао. Ради тога би велику задужбину учинио да ме чешће удостојиш Твојим неоцијењеним писмом. Свако, мало и велико, моли Ти Бога за здравље и за срећан успјех, аја више од свакога, који с највишим почитанијем остајем

Ваше Банске Свјетлости
предани слуга
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 3:46 pm

Неком Тршћанину

Цетиње, 20. новембра 1848.

Почитајеми господине,

Драг ми је позив којим ме браћа Славјани тријестински позивају за својега сочлена у њином Збору. - Основатељима истога Збора служиће на велику чест ако он буде славјански. Наше ствари свеколике имају велику главу а слабе ноге, те не могу опстати, па ја се и томе друштву бојим да не пође трагом за прагскијем. Е, сиромаси Славјани, што би Европа без робовах да јој није њих. Та морао би mein Herr збацити рукавице, а ефендум бенум побацити чибук, па се иједан и други побратимити са трудољубијем да им њина срећа у нарок није поклонила Славјане.

Да, наше је племе имућe других народах као проча животиња, и ко има више стадо, он је богатији. Ко се иколико сумљао да нијесу Славјани рођени за ропство, нека данас њино пословање види. Може ли што гадније на свијету бити од њине сљепоће? Ја се свагда чудим, а нигда се начудит не могу, како некима људима може постидно ропство толико драго бити! Они су подобни пашчету, јербо се пашче трза да добије свободу, но како исту добије, наново к веригама трчи да га свежу.

Куда би та срећа за мене самога и за ону шаку народа славјанскога да је наше велико племе правога вјероисповједанија освијешћених људих! Та и нашима би од вјековах за свободу мученијама убрзо конац дошао! Али бадава, Славјани једнако за ропством теже.

Поздрав ти братски са свима пријатељима које имаш у Тријесту и са правим Славјанима

Владика црногорски
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 3:48 pm

Ђорђу Стратимировићу

Цетиње, 8. новембра 1848.

Високородни господине
Ђорђе Стратимировићу,

Прими, српски млади витеже, за знак признатељности овај дар од мене. Овоје лик Обилића, лик највећега јунака који се досад на земљи појавио. Каквим се знаком могу толико дичити српски родољупци-витезови колико овим? Он је јединствена бојна награда твоје собраће у соколовом гнијезду. Који би знак на твоја јуначка прса љепше пристао од овога? Прими га, дакле, с оном искреношћу и усхићењем с којим ти га шаље с најусрднијим братским поздравом

Владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 3:53 pm

Вуку Стефановићу Караџићу

Цетиње, 1. новембра 1847.

Почитајеми г-н Караџић,

Већ је вријеме да Вам дајбуди на треће писмо одговорим. Молим да ово не припишете љености или другој и горој работи. Вама је неколико повише но другима моје стање извјестно. Ради тога ми се лако код Вас и извинити. Бог и ја сасвим знамо моје положеније. Паклена се мрежа разастире. Стари су се ђаволи бојали крста, а данашњи се боје свободе. Даје човјек постојан, што би требало даје, ја бих јој најусрднији жрец био, али ми кад и кад крвава и тврда борба досади, те проклињем час у који је скочила ова искра у наше горе из гомилах пепела величине Душанове, рашта и она није умрла ђе се огњиште српско угасило, но се припела на гору те бјеска и довукује на себе громове, злобе и зависти, како златна игла потресне стријеле облачне. Не, Боже ме сачувај! Ја сам највиши грешник на земљи када што противу ње помислим, - она једина нас издваја од проче животиње. Е, даје груба маса дивљине, злобе, тирјанства и глупости слијепе не окружава, ово би била најсветија, најсилнија одаја душевно-електрическога телеграфа.

Ја бих веома рад био да се није ополчила српска јерархија на Ваш превод Новога завјета. У томе послу не има се рашта моје мјеније тражити, јербо други послови мени не допуштају да се оном науком како би требало занимам. Стога и моје мјеније не би важило ништа како неопитно и неосновно.

Особито би ми драго било када бисте пријатељски од моје стране поздравили г. Савку Николића и њену напредну и благородну ђечицу и да их увјерите да ми је спомен о њима свагда пријатан.

Поздрављајући Вас и Вашу поштену фамилију, остајем

Ваш почитатељ и слуга
в[ладика] црногорски

П. П. ЊЕГОШ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 4:07 pm

Сими Милутиновићу

Цетиње, 25. септембра 1844.

Свагда ми једнако драги господине Милутиновићу,
Ђе се прса народношћу жежу,
Ту с' ласкања модна не излежу.

Фала ти за свагдашњу твоју наклоност к овоме тврдоме и крвавоме крају, но српскоме од искона. Многи су Срби излепршали на литературно поприш[т]е, него готово сви они пребирају туђе после, у туђе олтаре жежу српски тамјан, клањају се и удивљавају туђинству, а српско све пренебрежу, - српско, које је сјајније, без никакве баснословне примјесе но многијех другијех с њинима баснама. Ти готово сам дичиш се са Српством и Српство с тобом. Шта ће ово рећи те Срби своје пренебрежу? Ово је што ми не имамо јошт благородне гордости народње, а она се имати не може без правога просвештенија.

Видим, како из твојега писма тако из писма од 22а августа Настасије, супруге покојнога кнеза Николе Васојевића, да жели знати ђе је и како је он погинуо. Он сеје био упутио с једнијем турскијем ускоком из Подгорице (који се је наша с покојнијем Николом у Васојевиће) да иде пут Србије к својојзи фамиљи, него, како човек који готово бјеше полудио, како и сами знате, премјени свој план и с пута се близу границе српске поврати и опет обрне натраг преко Турске докле дође на границу црногорску наспрама фортице спушке у Косови Луг. Тебе је и мјесто познато. Ускок, спроводник кнежев, који је зла Црногорцима чинио, не смједе унутра у Црну Гору уљести, заиште на граници од кнеза да му плати обећану [награду] што га је довле спроводио и с њиме тумаро даде, но кнез, како убоги сиромах, није има шта да му да. Спроводник му хћедне силом узети нешто, а кнез не допушти. Ту се посваде и упири спроводник пушком и убије кнеза, и отале он утеци. То је било 30а маја 1844. год. на двије уре ноћи. Ти знаш какве су наше крајине, које су готово свагда у рату с Турцима. Крајичници наши оближњи, како чују да пушка пукне, тако их се 10 слети к ономе мјесту, помисле да Турци кога на крајину убију и, за њихово удивљење, нађу човека у прљаве турске хаљинетине и помисле даје Турчин и шћедну му главу посјећи, но кад виде да глава није обривана него ошишана, не усуде се посјећи га, почну искрај њега викати: ко га уби, и зашто, и ко је убијен? После им се јави ускок испод саме фортице спушке и на вјеру се састане с некима од нашијех и каже им ко га је убио и рашта. Овај биједни и сожаљења достојни сиромах буде укопат у Загарачу, а оно сиромашкога пртљага што је његово било и коњина те неваљала остане под руке од суда, ко се први јави од стране његове супруге да му се предаде. Строги је испит учињен судејскијем начином над онијем селом близу којега је он погинуо, неколико је сељана у тавницу било позатворено, но, када сеје ствар развиђела како је, одпуштили су се.

Убица је онај исти вече утека натраг у Турску. Име му је Гигоје Вукотин, фамилијом Божовић. Он је средњега стаса, нажуте косе, који има око 26 год[ина] тек што му је почела наусница пробијати. Може бити да је та исти убица који је расказива супруги покојнога Николе његову смрт, јербо нам нитко не каже даје у ове оближње градове турске.

Ово је одговор на твоје пријатно писмо од 24а августа о.г.

Друго ти немам писати до што те молим да препоручиш покровитељству свијетлога књаза и његову правитељству наш народ који се исељава из Црне Горе у Србију, да буду како браћа Срби примљени и да их благоволе населити по онијема мјестима која су физически и климатом прилична њиноме отечеству.

Поздрављајући те љубезно, твоју госпођу и твојега Драгутина сина, остајем

Твој
непремјени почитатељ
владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 4:24 pm

Александру Карађорђевићу

Беч, 2/14. фебруара 1844.

Ваша Свјетлост,

Ево већ неколико дана да сам доша у Вјену и не пропуштам ови пријатни случај да Вас драго и свесрдно поздравим. Откако сам овде дошао већ је неколико пута био код мене г-н Вук Караџић, жалећи ми се како му је оно пенсије што му је давала Србија укинуто. Сматрајући ја његове заслуге литературске на ползу нашега народа, пак и његово положеније у ком се налази, с друге пак стране уздајући се у Ваше српско чисто и неразрушимо пријатељство к мени, ја сам истоме г-ну Караџићу обрека да ћу Вас о том молити, и штовише, колико су моје надежде и љубав к Вам неограничене, ја сам горепоменутога увјерио да по мојему писму који дан очекива Ваше милостиво решеније којим ћете му пређашњу пенсију унапред продужавати и оно што му је од ње заустављено досада отправити и тијем њега старца утјешити, а Вашега душом преданога пријатеља удужити. Што [се] пак њега тиче, иако га је стање принуждавало те се неколико противне нама стране придржавао, али будите тврдо и истинито увјерени да ће посада бити Ваш душом и срдцем предани.

Какав ће то Србин бити
који неће Вас љубити?

Опростите смјелости онога који је Вас свагда пламтећом душом љубио, а сад више но икада.

Ваше Свјетлости
искрени и предани пријатељ и слуга
владика црногорски

П. П. ЊЕГОШ
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Његош и секуларни национализам

Порукаод Svetovid » Пон Јан 04, 2010 4:25 pm

Али-Паши Ризванбеговићу

Вјероватно 1843. год.

Од мене Петра Петровића, владике црногорскога и каваљера цара рускога, љубезни поздрав побратиму Али-паши, каваљеру цара турскога и везиру све Херцеговине.

Пишем ти само да знаш како примих твоје писмо да желиш да би се на комшилуку уздржао мир међу мојим и твојим људима, и да зла буду резил. Ја ти се чудим што збориш, јер не твориш као што збориш. Како смо у Дубровник уговорили, ја онако и држим и не дам никаквоме херцеговачкоме ускоку у моју земљу, а ти, пошто намјести пандуре, допуштио си им да правим Црногорцима сијеку главе и да ударају на чобане, те их убијају и одгоне пљенове, и раји свака зулума и безакоња чине што никад тако, а ти их јошт дариваш кад ти црногорску главу доносе. Је ли се игђе у свијету чуло да једна страна држи мир и вјеру, а друга да на миру гази вјеру и све што хоће да ради? Ја држим оно што смо уговорили, а ти, ако оћеш, стави по паланкама поштене а не ајдучке људе, који неће јадну фукару прштити. Оваковим се начином може мир обновити међу нама, ако оћеш, а не друкчије. Сад ми отпиши како мислиш на нове пандуре.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на Нација и црква, секуларни национализам и клерикализам

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron