СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Позитиван и негативан утицај институционалне религије на државу, нацију, друштво, сме ли држава да води верску политику, да ли се нација сме ограничити само на црквену духовност... итд.

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Фундаменталиста » Нед Апр 28, 2013 5:00 pm

. И УДБА више не постоји, схвати то. Уништили су је они што су дошли 5. октобра. Као што су уништили и војску. Тако да остави УДБУ на миру.


То ти мислиш!

Екуменизам јесте нажалост присутан у нашој Цркви, али не треба ми због тога да напуштамо СПЦ, већ да се боримо да је екуменисти не преузму. А не да говоримо ,,ух све је готово, то више није Црква, хајде да је напустимо".Е не може тако брате или друже не знам шта си. Треба остати у Цркви и борити се против онога што не ваља.


"Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена.."

А ако питаш зашто више нема људи попут Владике Његоша, Попа Мила Јововића или Попа Владе Зечевића који ће се борити. Па није да нема. Знам за случај да је једна монахиња на Косову пушком бранила Манастир од Шиптара. Е па видиш и она је део Цркве и док је таквих као што је она-СПЦ је Српска и Православна. А ти само настави да нападаш СПЦ и да просипаш твоје јудео-протестанске ставове.


Црква је духовна заједница оних који прихватају Исуса за свог спаситеља и труде се да живе по Његовим законима.Док је садашња СПЦ сасвим нешто друго,и не може се са таквима имати никакво јединство.
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Griz Lee » Суб Мај 04, 2013 9:53 am

Patrijarh Irinej: Nije Evropa preča od naroda

Srpski patrijarh govori za „Novosti“, o briselskom dogovoru, budućnosti SPC na KiM, putu Srbije ka Evropi. Vekovima postoje stari mostovi prema bratskom ruskom narodu i velikoj Rusiji. Za sudbinu SPC najglasnije „brinu“ deca njenih bivših progonitelja
SVAKA autonomija Kosova i Metohije je prihvatljiva, i ona najšira moguća, ali de fakto priznavanje samoproglašene državnosti i samostalnosti pokrajine - nije. Dugoročno gledano, za stabilnost, pa i opstanak države, od bilo čijeg stava, pa i Srpske pravoslavne crkve, važnije je da rešenje kosovsko-metohijskog problema bude utemeljeno u Ustavu. Ne smemo kršiti sopstveni ustav. Državna vlast ima našu apsolutnu podršku da, poštujući najviši pravni akt, pronađe najbolji način za zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Ovim rečima, patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu za „Novosti“ ocenjuje ishod briselskih dogovora između državnog vrha Srbije i predstavnika privremenih vlasti u Prištini i vidi buduće rešenje statusa južne srpske pokrajine. Poglavar Srpske pravoslavne crkve naglašava da je stav Crkve o budućnosti pokrajine nepromenjen i da evropski put Srbije, koji i SPC podržava, ne sme da bude plaćen odricanjem od Kosova i Metohije. Njegova svetost podseća da je Srpska crkva u svim vremenima bila sa svojim vernicima, deleći sa njima i dobro i zlo, i naglašava rešenost da uz narod ostane i na Kosovu.

* Pregovori u Briselu, završeni dogovorom Beograda i predstavnika privremenih vlasti u Prištini, iza koga su stali i Vlada i Narodna skupština, doveli su Srbiju u tamni vilajet izbora između kosovskog i evropskog puta. Da li je Crkva neobično britko formulisanim javnim apelom državnom rukovodstvu rekla poslednju reč o ovom izboru? Nije li ovaj poziv stigao prekasno?
- Stav Crkve o Kosovu i Metohiji svima je jasan, i to ne od juče. On je nepromenjen kroz istoriju, a državnim vlastima koje je, makar deklarativno, zanimao, poznat je od početka devedesetih, kada je kriza eskalirala. Takav, nepromenjen stav saopšten je i najvišim državnim predstavnicima na sastanku u Patrijaršiji. Štaviše, dva dana pre tog susreta upućen je javni apel državnom rukovodstvu, kojim je jasno izražen stav Crkve. Znači, nije tačna pretpostavka da je apel od 22. aprila, za koji kažete da je britko formulisan, stigao prekasno.

Pitanje Kosova i Metohije jeste pitanje Golgote srpskog naroda i njegovog stradanja od vremena Svetog cara Lazara do današnjeg dana. Setimo se samo stihova vladike i pesnika Petra Petrovića Njegoša: „Oj, Kosovo, grdno sudilište, na sred tebe Sodom zapušio“. Aktuelnost ovih reči vladike Rada, nažalost, potvrđuju svakodnevna stradanja i ubistva Srba.

Što se Evrope tiče, braneći Kosovo i Metohiju, svetinje kojih tamo ima kao zvezda na letnjem nebu, mi, uveren sam, i danas branimo najveće vrednosti evropske civilizacije. Tako je bilo u prošlosti, a isto je i danas. Mnogi evropski hrišćanski intelektualci su toga svesni. Svesni smo značaja objedinjavanja Evrope i podržavamo učešće Srbije u tom procesu. Ali, ne po cenu odricanja od dela svoje države, od svojih svetinja i od svoga naroda!
* U rezoluciji Narodne skupštine kaže se da bi SPC trebalo da

uspostavi ugovorni odnos sa vlastima u Prištini, koji bi bio zasnovan na iskustvu uređenja odnosa Rimokatoličke crkve u Italiji. Da li bi uspostavljanje ovog odnosa značilo pristajanje na ravnopravan odnos sa organima vlasti nepriznate države i praktično priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije?

- U okviru rešenja zasnovanog na Ustavu mogu se tražiti modeli zaštite prava i bezbednosti Srpske pravoslavne crkve, odnosno Eparhije raško-prizrenske, njenih vernika, sveštenika i svetinja. To je svakako nužno. Što se tiče konkretnog modela, treba ga doraditi i precizirati, jer moramo imati u vidu da su i Italija i Vatikan nezavisne države, a Eparhija raško-prizrenska je organski deo Srpske pravoslavne crkve, kao što su i Kosovo i Metohija autonomni, ali neotuđivi deo države Srbije. Dalje, Vatikan se nalazi u apsolutno hrišćanskom i prijateljskom okruženju.
Ali šta god da se u budućnosti dogodi, Srpska pravoslavna crkva će, kao što je činila kroz vekove, ostati i opstati sa svojim narodom i svetinjama na Kosovu i Metohiji.
* Kako SPC vidi svoju budućnost, formalni status i saradnju sa civilnim vlastima u „novoj kosovskoj realnosti“?
- Naš vladika Teodosije i naši sveštenici i danas služe od Prizrena na jugu Metohije, preko Kosovskog Pomoravlja do Mitrovice i Kopaonika. Naš narod čvrsto je rešen da opstane na ovoj svetoj zemlji. Crkva je Boga Živoga, Boga mira i ljubavi čije Vaskrsenje ovih dana slavimo, svedočila i u vreme Otomanske carevine, i pod nacistima, a potom i pod komunistima, pa isto tako čini i danas. To svedočenje za Pravoslavnu crkvu je jedina realnost - prošlost, sadašnjost i budućnost.
Datum za početak pregovora za pristupanje Srbije EU i briselski ultimatum Crkva je uporedila sa „plaćanjem previsoke cene za robu koja još nije isporučena, niti iko zna kada će se to dogoditi“. Očekujete li, posle svega, da će se evropski put konačno otvoriti pred Srbijom?
Svedoci smo da ni članice Evrpske unije nemaju jedinstven stav prema pitanju statusa Kosova i Metohije. Proces integracije Srbije, u političkoj i ekonomskoj realnosti u kojoj se danas nalazi EU, veoma je dugotrajan, možda čak i dvodecenijski. Mislim da se interes Evrope za Srbiju dugoročno neće iscrpeti na problemu Kosova i Metohije. Svesni toga, ali i svoje velike istorije, slavnih predaka i kulture, moramo još doslednije poštovati sebe i svoje dostojanstvo. Nadam se da će naše političko rukovodstvo umeti da pronađe mostove prema Evropi koji će obezbediti miran i stabilan razvoj našeg društva i naroda. Sa druge strane, već vekovima postoje stari mostovi prema bratskom ruskom narodu i velikoj Rusiji, koji su za nas, hvala Bogu, uvek otvoreni. Za Svetog Savu je rečeno: „putuje bez puta i put se za njim rađa“. Uz pomoć Božju, mi stvaramo puteve.
Kosovo, nažalost, nije jedino mesto iskušenja Srpske crkve i naroda. Problema ima i u Hrvatskoj, Makedoniji, pa i Crnoj Gori. Postoji li način da smanjimo pritisak koji se na narod i Crkvu vrši u susednim državama?
- Sva iskustva u navedenim državama na svoj način su bolna. U današnjoj Republici Hrvatskoj, koja je jednom nogom u Evropskoj uniji, čak i pojedini verski predvodnici podstiču kršenje elementarnih ljudskih prava svojih sugrađana, pravoslavnih Srba, kao što su pravo na povratak i bezbedan život, ravnopravnost u zapošljavanju, pravo na vraćanje kuća, stanova i druge otete imovine, pravo na ime, jezik i pismo... U vezi sa ovim poslednjim, šta reći na javno istupanje jednog od najuglednih i najuticajnih ljudi u tamošnjem rimokatiličkom episkopatu kojim se pruža podrška nečuvenom zahtevu šovinističkih grupa da se zabrane srpski ćirilični natpisi u Vukovaru, gradu u kojem i danas živi mnogo Srba? Ko, za Boga miloga, može da pretenduje na monopol u stradanju i na neprikosnoveni status žrtve? Zaista, neverovatno! Naša braća rimokatolici u Srbiji imaju sva prava, kao i mi. Mi se za to zalažemo neodstupno. U nezavisnoj Kneževini Crnoj Gori, 1909. godine, na popisu je bilo 90 posto Srba, a 2011. manje od 29. Da li se radi o političkom i kulturnom inženjeringu ili, otvoreno govoreći, nekad suptilnom, a nekad brutalnom nasilju? Za čiji interes? U BJR Makedoniji brutalno raspinju Crkvu. Naš brat, arhiepiskop Jovan, koji se nacionalno ne deklariše kao Srbin, nalazi se u tamnici. Sveštenstvo i vernici su progonjeni, i to samo zbog toga što ne žele da prebivaju u raskolu.
Crkva Božja svima, pa i onima koji nasilje vrše, neprestano ukazuje na prazan Grob Gospodnji, na uzaludnost njihovih postupaka, jer Hristos, Bog ljubavi, silom Krsta i Vaskrsenja pobeđuje svako nasilje. Blaženi su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. Crkva nema drugu silu da rešava ove probleme osim sile svedočenja istine i moći molitve. Sa druge strane, apelujemo na nosioce vlasti u ovim državama da postupaju po pravdi i obraćamo se svim odgovornim međunarodnim činiocima za zaštitu svojih prava i prava verujućeg naroda.
* Predstavnici vlasti redovno se konsultuju sa Crkvom o najznačajnijim pitanjima. Država je preuzela obavezu uplaćivanja doprinosa za penziju sveštenika, deo budžeta namenjen je verskim zajednicama. Da li je to mera „simfonije“ države i Crkve, uprkos kritikama javnosti da Crkva ima preveliku ulogu u našem društvu?
- Odnos Crkve i države kompleksno je pitanje. Pojam „simfonije“ odnosio se ne pojedine periode istorije Istočnog rimskog carstva i takva analogija neprimenjiva je u savremenom sekularnom društvu kakvo jeste i kakvo treba da bude naše. Crkva i država su odvojene, imaju različite kompetencije, ali to ne znači da ne treba da sarađuju. Država treba da brine o slobodi, miru i pravdi, a Crkva da se stara o spasenju i duhovno-moralnom stanju naroda. Ukoliko država istinski brine o slobodi, miru i pravdi, utoliko je polje međusobne saradnje šire, a rezulati plodotvorniji. U komunizmu su ovi pojmovi shvatani specifično, pa je postojala stalna napetost u odnosima između Crkve i države. Crkvi je, uz golgotsko stradanje sveštenstva, oduzeta gotovo sva imovina. Pravde radi, Crkva zahteva da se njoj i svima drugima vrati ono što je oduzeto. Ne traži nadoknadu za dobra koja su nepovratno uništena, devastirana, niti za njihovo višedecenijsko korišćenje. Kada naša imovina bude vraćena, biće korišćena u filantropske svrhe i neće biti potrebe za budžetskim linijama koje pominjete. Crkvena imovina je, par ekselans, narodna imovina.
Što se tiče kritika javnosti koje pominjete, radi se o malom broju ljudi čije pravo na mišljenje poštujem. Konstatujem, međutim, da je njihova zastupljenost u medijima u apsolutnoj nesrazmeri sa njihovim brojem. Mesto Crkve u društvu je odredilo samo društvo, narod Srbije. Prema poslednjem popisu, u Srbiji je 95 posto vernika, od kojih su 85 posto pravoslavne veroispovesti.
Predstoji redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC. I ovog puta u središtu javnosti su pojedini arhijereji o čijem se penzionisanju dugo govori. Da li će biti reči o slučaju vladike Vasilija (Kačavende) ili promena na čelu drugih eparhija?
- Zanimljivo je da se poslednjih dana, za sudbinu Srpske pravoslavne crkve, u medijima najglasnije „brinu“ deca njenih bivših progonitelja, promoteri manifestacija nakaradnosti i slični. Crkva ništa ne preduzima po diktatu žute štampe. „Novostima“ i delu naših medija ne pripada, srećom, ovaj atribut. Isto tako, Crkva je, poslednjih godina, pokazala da ništa ne „gura pod tepih“, nego da probleme rešava držeći se isključivo svog kanonskog ustrojstva.
Vaskrs je vreme radosti i pobede života nad smrću. Možemo li da verujemo da će srpski narod u budućnosti imati snage da u surovoj borbi sa demografijom, moralnim i materijalnim siromaštvom, sveopštom apatijom i drugim opasnim protivnicima pronađe pravi put?
Vaše pitanje se odnosi na traganje za smislom života, posebno u vreme krize i iskušenja. Odgovoriću vam rečima iz ovogodišnje saborske poslanice o Vaskrsu: „Život je lep samo kada je prožet ljubavlju, a osmišljen je samo onda kada se sa ljubavlju unosimo u tuđi život, kada smo zajedno sa gladnima i žednima, sa siromašnima i prognanima, kada smo i u tamnici sa osuđenicima. Ljubav nije samo ogoljena reč. Ljubav je sila Božja samo kada je prožeta i ispunjena žrtvom, davanjem sebe za drugog, za dobro drugog. Život sa smislom je poziv na ljubav, na služenje Bogu i svakom čoveku. Dokle god život budemo shvatali kao služenje sebi, u svetu će vladati sukobi, nemiri i ratovi. Kada čovek prihvati da je pozvan da sebe daje za opšte dobro svih ljudi, i da svoj talenat umnožava time što ga razdaje za dobro bližnjeg, i svaki put kada učini dobro delo, on predokuša Carstvo Nebesko u istoriji.“
U ime ljubavi Gospodnje, Vama lično, svima koji se staraju za naš ugledni dnevnik „Večernje novosti“, a pogotovu vašim vernim čitaocima, čestitam svetli praznik Vaskrsenja Gospodnjeg: Hristos vaskrse!

Увек уз свој народ.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... -od-naroda
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Griz Lee » Сре Мај 08, 2013 10:07 pm

SPC: Njegošu pripremaju oreol sveca

Arhijereji SPC na sledećem Saboru raspravljaće i o proglašenju Petra Drugog Petrovića za svetitelja. Inicijativu će podneti mitropolit Amfilohije, a potrebna je saglasnost svih vladika MITROPOLIT crnogorski, pesnik i vladar Crne Gore Petar Drugi Petrović Njegoš mogao bi da bude proglašen za svetitelja Srpske pravoslavne crkve. To će se dogoditi ukoliko ovaj predlog bude stavljen na dnevni red predstojećeg zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC, koje je zakazano za 21. maj. Ideju o kanonizaciji vladike Rada izneo je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji će Saboru i formalno da podnese inicijativu. On je u prilog svoje ideje naveo da o Njegošu kao svetom čoveku sa strahopoštovanjem već decenijama govore i Crkva i narod. Da li će „lovćenski Prometej“ i zaista biti zakićen svetiteljskim oreolom odlučiće arhijereji Srpske crkve. Episkop bački Irinej, koji obavlja i dužnost portparola SPC, međutim, kaže, za „Novosti“ da je ovo pitanje novo za Crkvu i da o tome još nema zaokruženog stava: - Prvi put čujem da će Saboru biti podneta takva inicijativa, ali postoji procedura koja reguliše i ovu vrstu predloga. Kakva će biti konačna odluka, ukoliko se ovo pitanje nađe na dnevnom redu, zavisi samo od Sabora. Povod za inicijativu koja bi Njegošu trebalo da obezbedi mesto u diptihu svetih, uz koleno svome stricu Svetom Petru Cetinjskom jeste i obeležavanje 200. godišnjice njegovog rođenja, koja se obeležava ove godine. Profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić kaže da je vladika odavno trebalo da bude kanonizovan. - Činjenica jeste da se o proglašenju Njegoša za svetitelja govori već punih 100 godina - objašnjava Kalezić. - Jedan od razloga zbog kojih to još nije učinjeno jesu i pogrešna tumačenja njegovih dela, koja su kasnijim analizama -odbačena. Prvi korak u proglašenju neke ličnosti za svetitelja, prema kanonskom pravu, jeste upućivanje inicijative od nadležnog vladike. - Mitropolit Amfilohije je njegov naslednik na tronu crnogorskih mitropolita - kaže član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske protojerej Velibor Džomić. - Predlog najpre razmatra komisija, koja Saboru prosleđuje mišljenje. Konačnu odluku donosi Sabor, a proslavljenje novog svetitelja vrši se na liturgiji koju služe patrijarh i svi arhijereji.

KOSOVO PRVA TEMA Njegoševa kanonizacija biće samo jedna od tema ovogodišnjeg zasedanja Sabora SPC. Situacija sa Kosovom i Metohijom biće, kao i proteklih godina, jedna od najvažnijih tema, a vladike će se najverovatnije baviti i popunom upražnjenih eparhija. Na dnevnom redu zasedanja biće i slučajevi suspendovanih vladika Vasilija (Kačavende) i Konstantina (Đokića), mada se ne isključuje da se pod lupom nađe i rad još nekih episkopa.
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Јакобог » Пет Мај 10, 2013 6:54 pm

"Владика Амфилохије служио такозвани молебан за упокојење Владе и Скупштине, док је пензионисани владика Атанасије назвао државни врх Србије издајницима."

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html

Атанасије извиждан, Амфилохију викано "паписто!" (мислим од стране Дверјана).
Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Svetovid » Пет Мај 10, 2013 8:29 pm

Јакобог пише:Атанасије извиждан, Амфилохију викано "паписто!" (мислим од стране Дверјана).


А ја сам чуо да су то урадили артемијевци.
Мада је то можда исто, Артемије и Двери су били блиски колико се сећам. Истина, ни Амфилохије није био доследан и далековид патриота, својевремено је правио разне политичке грешке, од подршке Милу Ђукановићу, до подршке ДОС-у...
:vamp3
Али интересантно ми је код тих артемијеваца, они су као најчистији, најправославнији, најмањи издајници, тралала, а свако ко памти српску историју уназад 15 година (што је такорећи јуче у историјским оквирима), зна да није баш тако било. Благо речено.
:kafa

Слика

Слика Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Фундаменталиста » Пет Мај 10, 2013 8:54 pm

Досадан си више са тим сликама!
Корисников грб
Фундаменталиста
 
Поруке: 1612
Придружен: Сре Јул 25, 2012 4:11 pm
Место: Градац Моравски

Re: СПЦ - поново народна црква, Патријарх на линији са народом

Порукаод Griz Lee » Суб Мај 11, 2013 7:46 am

Треба се оградити од таквих људи , ја стварно не знам шта ће ови људи на протесту и ко их је звао? Изгледа да је запад задовољан и нашом опозицијом и властодршцима. Свака част Дверима!
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Претходни

Повратак на Нација и црква, секуларни национализам и клерикализам

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост