Помало сам се разочарао у Ратка Младића

расправе о томе да ли, и колико, митови садрже одређене системе вредности, да ли је племенска митологија претеча политичке идеологије... итд.

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод talican » Чет Мај 26, 2011 5:26 pm

Ратко Младић - нови Обилић! :vitez4

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод Svetovid » Чет Мај 26, 2011 5:36 pm

talican пише:
Svetovid пише:Причао сам данас са обичним људима, радницима-сељацима, о целој ствари.

Сељаци... "све знају"... да их питаш и за нуклеарну физику, имаће одговор!


Јесте, јесте, сад им се ругаш, а кад треба да се иде у рат, да се ослобађа Вуковар и слично, онда се говори: "БРАЋО, ГОСПОДО, ОБИЛИЋИ, наши српски сељаци, хајдете ви у ровове, а мамини и татини синови ће уз чоколадну кафу и свежу кифлу да разглабају о нуклеарној физици". :hoho Ваљда они који су највише ратовали, који су процентуално највише мобилисани и највише провели по ратиштима имају право да кажу шта мисле. Из града ретко кога знам да је био мобилисан, али зато са села - готово сваки човек старости између 40-50 година је био у рату.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод Svetovid » Чет Мај 26, 2011 5:42 pm

"Требало је по сваку цену ухапсити Ратка Младића да би се убио српски народ"

Драган Тодоровић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод talican » Чет Мај 26, 2011 10:25 pm

DEMONSTRANTI U NOVOM SADU POKUŠALI DA UPADNU U DS, IMA POVREĐENIH

Demonstranti su bacali kamenice na zgradu DS-a i polupali su nekoliko prozora, nakon čega su iz zgrade izašli policajci i obračunali se s demonstrantima

Слика

NOVI SAD - Oko 500 demonstranata koji u Novom Sadu protestuju zbog hapšenja Ratka Mladića pokušali su večeras da upadnu u zgradu Pokrajinskog odbora Demokratske stranke (DS), ali su ih u tome sprečile jake policijske snage u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Demonstranti su bacali kamenice na zgradu DS-a i polupali su nekoliko prozora, nakon čega su iz zgrade izašli policajci i obračunali se s demonstrantima. Posle okršaja, na asfaltu ispred zgrade ostala su da leže dvojica povređenih demonstranata, dok su se ostali u manjim grupama razbežali po gradu. Nakon toga su se u mnogo manjem broju ponovo okupili na centralnom gradskom Trgu slobode, gde ih sada ima stotinak.

Demonstranti su pre pokušaja upada u DS, pokušali da upadnu i u zgradu Radio-televizije Vojvodine (RTV). Oni su ispred zgrade RTV-a fizički napali jednog čoveka na biciklu, nakon čega je izbila opšta tuča, koju je prekinula policija. Oni su uzvikivali "Ustaše" i psovali su ministra policije Ivicu Dačića.

Demonstranti su prevrtali večeras i kontejnere za đubre na Bulevaru oslobođenja, palili baklje, bacali "topovske udare" i uzvikivali pogrdne parole, poput "Nož, žica, Srebrenica", "Spasi Srbiju i ubij se, Borise", "Tadiću, ustašo", kao i "Ustanak", "Ustani, Srbijo". Reč je uglavnom o srednjoškolcima i o malo starijim osobama.


http://www.kurir-info.rs/crna-hronika/u ... -92599.php

:ulica
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод talican » Пет Мај 27, 2011 3:02 am

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод talican » Пет Мај 27, 2011 3:58 am

Терор полиције

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод Svetovid » Пет Мај 27, 2011 6:10 am

:kafa

Снимај, све ћеш то продати Немцима

О генералу Ратку Младићу написано је много текстова, његова биографија мање-више је позната. То је класична животна прича официра ЈНА, који се по потреби службе селио диљем бивше Југославије, живео у више гарнизона, напредовао у каријери уобичајеним темпом. Рат на простору Хрватске 1991. избацио је, тада пуковника, Младића у први план, био је лично храбар да сам разминира аутобус па су га тако новинари и запазили. После је дошао рат у Босни, крвави обрачуни бивше браће, Дејтон, смена генерала Младића и почетак његовог скривања. Пре тога је, пуштајући заробљене француске пилоте, омогућио ратификацију Дејтонског мировног споразума у Паризу и, на неки начин, победу Жака Ширака на председничким изборима у Француској. Био сам присутан у Зворнику када су француски пилоти пуштени, и један од Младићевих официра рекао ми је тада „да се шеф договорио са Французима”. О чему се договорио, могао сам само да нагађам.

Том приликом у Зворнику видео сам генерала Ратка Младића први пут уживо. Наравно да је уживао у медијској пажњи, а који генерал у рату то не воли? Волео је да буде у центру пажње, изградио је и харизму за тако нешто. Странцима је волео да прича о српској историји, генералу Дуену, начелнику Генералштаба француске војске, на тераси мотела у Зворнику објашњавао је шта је за Србе река Дрина. Овај га је слушао с напором, само је чекао да дођу пилоти, па да крене за Париз. Снимио сам генерала Младића како с рецепције зове своје подређене официре и тражи да хитно доведу француске пилоте у мотел. Гледајући ме како га снимам, добацио ми је: „Снимај, само снимај, све ћеш то једног дана да продаш Немцима.” Зашто баш Немцима?

У време рата у БиХ позвао сам једне ноћи телефоном генерала Младића у његов штаб у Хан Пијеску да га питам за непознате авионе који су истоварали оружје за армију БиХ на тузланском аеродрому. Одговорио ми је да може да сруши те транспортне авионе, али „да би то за целокупно српство било погубно”. Схватио сам да се ради о америчким авионима. Разговор је сигурно снимљен од стране америчких служби. Када је говорио, он је знао да га снимају. Верујем да је знао да неће завршити као обичан пензионер, али признајем да нисам веровао да ће дозволити да га живог ухапсе. Он добро зна да у Хагу нема никакве шансе.

Генерал Ратко Младић зна много, ако у Хагу проради његова таштина, ако заузме став да о свему проговори, у најмању руку могло би да буде врло интересантно. Али само за историју. Јер он у Хагу више не може никога посебно да угрози било каквим подацима. Многи актери тадашњих збивања нису на сцени, неки нису ни живи. А цела гужва биће медијски атрактивна два-три дана, живот иде даље. За месец дана Младића у Србији нико неће ни спомињати...

Мирослав Лазански
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод Svetovid » Пет Мај 27, 2011 2:51 pm

Рушење хајдучке легенде

На други дан Свете Петке 1999. године срео сам Ратка Младића последњи пут. Десетак корака за њим дискретно је корачао пратилац нимало импресивног изгледа и држања.

Причали смо о обичним стварима: разменили бројеве телефона. И никада се више нисмо чули. Али, на крају разговора који је трајао 10 минута, Младић ми је дао одговоре на нека питања која нисам поставио. А нисам ни морао да их поставим: „Неће мени судити они којима бих ја судио. Неће мене везивати они које сам ја везивао (везивање официра западних земаља за бандере у мају 1995). Мене Хаг неће видети жива.”

Тада сам био склон да верујем у озбиљност одлуке генерала Младића. Он је био чудна мешавина ароганције, егоцентризма, смисла за хумор, суровости и професионализма. У извесном смислу, до дана личне трагедије, Младић је помно неговао своју верзију војничке етике. Уосталом, био је школован официр, најбољи у највишем рангу школовања, са иначе дихотомним вредносним системом: велики Југословен који је постао још већи, можда највећи Србин. Комуниста који је војнички одрастао под звездом, а потонуо у непоновљивом неговању шовинизма и мржње.

Он се опробао у мењању околности које можда није разумео потпуно, али су оне више мењале њега. Његове тактичке процене понекада су биле савршене, али стратегијске пречесто катастрофалне. У свом сећању Младић је у раној младости свакако потискивао сазнање да су му оца убиле усташе пре него што је стигао да га упозна. Ма колико био роб идеологије којој је припадао, Ратко Младић није официр из класичне серије себи сличне. Увек је имао свој став који је понекад истицао до особењаштва. Његов став се често косио са мишљењем претпостављених. Умео је брзо да мисли и доноси одлуке које су понекад биле изненађење за све око њега. Био је духовит и циничан, и далеко изнад стереотипа о генералима који читају само војничка правила. Мање је читао Зукова, а више Де Гола и Черчила, трагао је за решењима која разбијају концепцију општенародне одбране и друштвене заштите. У тако нешто скоро уопште није веровао. Заједно са покојним генералом Предрагом Шуловићем креирао је вежбу „Јединство 83” на Криволаку. Из динамике вежбе њих двојица су потпуно елиминисали територијалну одбрану Македоније и замало били смењени.

После калварије ЈНА у Словенији рекао је: „Знао сам да ће нам ТО кад тад доћи главе.” Ипак, у војним и политичким проценама Младић се није кретао много даље од сфере батаљона. Његове стратегијске процене су биле мањкаве, непокривене и неоствариве. Политичке су биле катастрофалне, на пример да се НАТО распада, да ће Русија у случају потребе ратовати за нас.

Пред сазнањем о томе да је пораз неминован, ревидирао је мишљење о Москви: „Они ни себи не могу да помогну а како ће нама.” Али, уз све то увек је био спреман да се без оклевања сукоби са целим светом уверен да ће из свих околности из сваке ситуације изаћи као победник.

Први пут смо се срели у Куманову 1973. године. Младић је тада био командант моторизованог батаљона, по чину капетан прве класе. У гарнизону је био познат по својој посвећености обуци. Његова строгост према војницима никада није имала примесе грубости. Своју је ароганцију усмеравао према вишим и старијим од себе. Тако је из Куманова протерао екипу команде Треће армије, са неким пуковником на челу, која му је дошла у контролу. Сматрао је да та група нема довољно знања о батаљонској обуци, па и нема шта да тражи код њега.

У мају 1994. године Младић се путем оперативне везе Војске Југославије спектакуларно посвађао са Слободаном Милошевићем уз обострану реторику која не приличи ни лучким радницима. Младић је на свој начин поштовао Милошевића, али је њихов сукоб настао око тога коме од њих двојице припада месијанство. Због тога њихове честе свађе нису биле концепцијске него лидерске. Ту велику свађу сам преко Оперативног центра Генералштаба слушао заједно са запрепашћеним официрима дежурног тима. А после трећег јављања Милошевића Младић је просто прекинуо везу и престао да се јавља на упорне Милошевићеве позиве.

Председник свих Срба је после тога најпре претио нама, Оперативном центру Генералштаба, а посредно и генералу Младићу, а затим почео да моли за везу са Младићем попут љубавнице напуштене усред ноћи. Није вредело. Младић се јавио тек ујутру. Рекао сам му: „Ратко, где си бре, човече, онај те тражи целу ноћ.”

„ Нека тражи”, одговорио је он, гадно опсовавши.

Био сам сведок када се Весли Кларк буквално улагивао Младићу и када је заједно са Мајклом Роузом дотрчао на Младићеву заповест да се сви заједно сликају. Тада је дошло до размене шапки са Кларком, што је овоме касније упропастило политичку каријеру.

Младић је понижавао француског генерала Филипа Мориона. И то више пута, одбијајући да га прими уз образложење да мора да заврши партију шаха са својим заставником. Био сам на састанку на коме се француски генерал пожалио Перишићу на „лудачку ароганцију Младића”.

Нико није тако понизио официре Запада као Младић када их је везао за бандере, и то је заиста био бесциљни и бесмислени производ сумануте ароганције коју је неколико дана касније испољио и према Јовици Станишићу. Њега је Милошевић послао да „некако спасе ствар”. Младић није примио Станишића, само му је поручио: „Ја их одвезивати нећу, ако Јовица уме са чворовима нека то уради.”

Младић је заиста веровао у своју изузетност. На неки начин је био аскета, све до рата није пио ни пушио. После његове Босе, друге га жене нису занимале. Мада је, на пример, Бјанка Џегер отворено изјављивала да је лудо заљубљена у њега.

Био сам сведок његове личне трагедије самоубиства кћерке Ане. Тада је изгледало да он све то подноси са несаломљивом контролом туге. Али то га је ипак сасвим сломило, променило, убило емоције, и потпуно разорило његов вредносни систем. Постао је равнодушан и неосетљив за друге. Његово ирационално месијанство нарасло је до бескраја. Често је знао да каже: „Запамти оно што ти кажем ја, то је као да ти је рекао господ Бог.” Никола Кољевић је сматрао да после трагедије Младић више није био способан за командовање у рату, али ту сугестију нико није послушао.

У мају 2006. године када је изашла књига овог аутора „Младић између мита и Хага”, док сам седео у „Шуматовцу”, пришао ми је млађи човек и затражио један примерак. – За кога – питао сам. – За шефа – рекао је. Рекох му да ја немам шефа. – За Младића – тихо ми је одговорио он. Узео сам књигу и написао посвету. За старог познаника посвета је била пријатељска.

Исти човек дошао је на исто место после 20 дана. – Дао сам шефу књигу.

– И шта каже?

– Зајебавао ме Љуба.

Од оних обећања које је свима око себе дао Младић на други дан Свете Петке 1999. није остало ништа.

Судиће му они којима је он намеравао да суди. Вратиће му и везивање. И Хаг ће га, изгледа, видети жива.

Ипак, никада нисам веровао да ће Младић користити туђе име. То је најмање од свега што о њему знам и најмање личи на њега.

Али, прогон мења људе и води их најчудеснијим путевима.

Љубодраг Стојадиновић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод talican » Пет Мај 27, 2011 8:56 pm

Svetovid пише:Рушење хајдучке легенде

Ово су били "аргуемнти" за "рушење" хајдучке легенде... :hoho
Да смо имали више Младића, Србија би била до Карлобага. Он је најзаслужнији за Републику Српску. Ко је био у рату, зна ко је Младић! :vitez4
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Помало сам се разочарао у Ратка Младића

Порукаод Милица » Суб Мај 28, 2011 1:33 pm

talican пише: Oni su ispred zgrade RTV-a fizički napali jednog čoveka na biciklu, nakon čega je izbila opšta tuča, koju je prekinula policija.



ПОЛИЦИЈА ЈЕ ТУКЛА ЧОВЕКА НА БИЦИКЛУ!!! А ови који су ухапшени су само седели испред Српског Народног Позоришта. Живимо у полицијској држави....
Корисников грб
Милица
 
Поруке: 340
Придружен: Чет Окт 29, 2009 2:08 pm

ПретходниСледећа

Повратак на Идеологија и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост