Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

расправе о томе да ли, и колико, митови садрже одређене системе вредности, да ли је племенска митологија претеча политичке идеологије... итд.

Шешељ је српски огњени јунак, светлосни змај

Подржавам предлог
8
67%
Не подржавам
3
25%
Неутралан сам
1
8%
 
Укупно гласова : 12

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Krunislav » Пон Феб 14, 2011 2:17 am

pazi sad ovo

Seselj nije porazio Haski sud
- ni pravnicki
- ni moralno
- ni intelektulano
- ni strateski
- ni takticki
- ni idejno
- ni na unutrasnjem srpskom prostoru
- ni na spoljnom internacionalnom frontu

sta ces sad?

ti kazes da je on zasluzio da bude malo manje od boga zato sto je unistio hasku neman a ta ista neman ga i dalje drzi zatvorenog u svojoj pecini. kao i jos mnogo njih
oni su nastali da obave posao, obavili su ga i sad je kao seselj njih unistio. nije nego.
ja zaista ne vidim kako ti uspevas da izvedes taj zakljucak

jedno je da ti verujes da je to tako, a objektivne cinjenice sto ne idu u prilog to nikom nista.

ti si za mene mnogo veci heroj od njega. promovises jednu lepu pricu, tolerantan si, ophodis se prema ljudima sa uvazavanjem i nisi bolesno sujetan lik.
sve suprotno od tvog heroja
Krunislav
 
Поруке: 5
Придружен: Пон Феб 14, 2011 12:11 am

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Svetovid » Пон Феб 14, 2011 2:40 am

А да ли је, по теби, Милош Обилић, заслужио да буде огњени змај?

Исто тако у Милошево време, неко са убеђењима сличним твојима, могао је да каже:
"Ма тај Обилић је узалудно траћио живот, ем су га заробили, ем су га погубили, ем су Турци одмах новог султана добили..."

Схвати, немам претензије да сваког појединца убедим да је Шешељ змај.
Ја сам попут анонимног епског песника који је први почео да пева после 1389. о змајевитом јунаку Обилићу.
Народ је то тада прихватио.
Да ли ће Шешељ постати и бити нови змај у новим епским формама - видећемо.
Не знам то унапред. Само сам дао почетни епски импулс, а он попут старих епских песама путује или не путује даље.

Објективне чињенице су да хашки тужиоци располажу неограниченим ресурсима.
(сад је Викиликс објавио да председник хашког суда о свему извештава америчку амбасаду у Холандији)
Ту су милијарде долара, хиљаде службеника на терену, све западне службе раде за Хаг, немогуће се одбранити од такве машинерије.
А Шешељ је успео немогуће.
Објективно, скоро свако би после толико година притвора клонуо духом и полудео.
А камоли пружао отпор. Знаш ли било кога ко је у стању да толико година пружа отпор аждаји? И да још побеђује!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Krunislav » Суб Феб 19, 2011 12:57 pm

u jednom se slazemo. vreme ce pokazati ko je bio u pravu - ti ili ja.
ako ovaj narod bude spontano napisao i jednu jedinu pesmu o seselju pojescu svoj sesir.
pre ce biti da ce ovaj sujetni psihopata naruciti splet pesama o sebi i haskoj nemani.

a ovo sto si izmastao i poredis Obilica i Seselja, nemam reci.
strpljivo cu cekati da odrastes i vidis stvari ne onakvima kakve zelis da budu vec onakvima kakve jesu.

no, politiku na stranu, umetnicki gledano, voleo bih da procitam neku pesmu o seselju koju bi recimo ti napisao, da li si probao mozda?

a razmisljam odmah i kakva bi muzika isla. to bi morao da bude onaj krajiski stajl sa jednolicnim pratecim vokalom. mozda preldzije ili miljan miljanic mozda da ga otpeva.
Krunislav
 
Поруке: 5
Придружен: Пон Феб 14, 2011 12:11 am

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Svetovid » Нед Феб 20, 2011 7:37 pm

Krunislav пише:
a razmisljam odmah i kakva bi muzika isla.


"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Данг » Нед Феб 20, 2011 8:09 pm




Данг
 
Поруке: 83
Придружен: Сре Нов 25, 2009 12:08 pm

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Svetovid » Сре Апр 27, 2011 4:54 pm

:vitez4

Мач Огњеног Змаја

Историја и легенда

СРПСКИ ДЕСПОТ ВУК ГРГУРЕВИЋ БРАНКОВИЋ, СИН ГРГРУРА СЛЕПОГ И УНУК ЂУРЂА БРАНКОВИЋА

Био је деспот без деспотовине, јунак без мане и страха, узданица без наследника. Величанствени и трагични последњи сев српског златног средњовековља. С њим се нико није могао равнати од зидина Беча до подно Крушевца, од Темишвара до иза Сарајева и Јајца. Поштовали су га у Бечу, Пешти и Стамболу, а дипломатски језик између тих моћних дворова у то време био је српски. Почива у сремском Купинову, где је и био његов двор

viewtopic.php?f=5&t=15&start=70#p12935

Слика

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод SunFun » Суб Јун 25, 2011 11:12 pm

Зашто да не ? Ја сам дијаментрално супротних политичких уверења од Шешељ Др Војислава али човек је све лепо објашњавао и за Вуковар и за догађања у БиХ...дакле, једним делом је скинуо љагу са Србског народа.
Тако да, подржавам иницијативу нашег уваженог домаћина Световида и гласаћу опцију "Подржавам".
Слога и вјера побједити мора, биће опет српска Црна Гора.
Корисников грб
SunFun
 
Поруке: 520
Придружен: Уто Сеп 29, 2009 9:49 pm
Место: Србија/Црна Гора

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Svetovid » Пет Нов 11, 2011 2:40 pm

:kafa

Устаничке и друге приче

КО ЈЕ
Слика

Стојана Чупића, прослављеног војсковођу из Првог српског устанка, издали су Срби. Остаће вечита недоумица да ли су га предали Турцима из страха од нове буне или је реч о нарученом политичком убиству. Ипак, више од 170 година о његовом гробу у Зворнику старали су се муслимани

Слика

Док мећава напољу бесни, разгорева се ватра у механи старог Јусе. Турци се окупили око огњишта, прекрстили ноге, напунили чибуке и тело крепе некаквом мастиком. Утом започе и разговор. Неки Сарајлија, тек приспео у Лозницу, загледа у времешну старину крај врата, у његове кљакаве ноге и пита га где је и када тако окилавио. Седи Турчин се мршти, очито му није до дивана, али пружени чибук не одбија. Најпосле, пљуцну на земљу два-три пута, осврну се око себе и невољно започе причу. – Беше то, некако, уочи Карађорђеве буне – зарони старац да пребира по данима младости. – Из логора с Тичара дигне се нас петнаесторица Турака у дринске лугове не бисмо ли шта упљачкали. Све беше пусто, нигде живе душе. Тако се прикучимо и до саме Лешнице, кад ето ти на друму једног чо’ека на мркој кљусини. Некако млитав, погрбљен, рекô би иксан да ће се сваки час стровалити о земљу. Ми га заокуписмо, терамо да се преда, а он, чини ми се, као да за то и не хаје. „Хоћу, хоћу, ја”, вели, а затим одби два-три дима, лагано истресе о длан лулу, остави чибук у чибучницу, па се само маши дизгина. Аој, мајко мила шта тада би. У трен ока се она кљусина пропе као каква хала, а на њој више не бијеше она млитава људина, него некакав змај! Поче нас сијећи кô што се пшеница српом обара, а ми бјеж куд који. Осврнем се који пут за собом, а пред халом бијежи свега пет-шест мојих другова. Кад се поново осврнух, видим да више нема ниједног. Само ми она хала стоји за вратом. Ја подбодох коња још јаче, већ стиже и до Липнице, када се кљусина спотаче, а ја се ударих у ункаш, скр’ах се у траву и занавек се осакати. Али, барем једини жив оста. А таквог јунака, дина ми, не видех ни пре ни после тога.
– Ејвала – одобравају окупљени Турци. – Јунака какав беше тај Чупић, мајка једном рађа.

Златни ћупови

О Стојану Чупићу, српском војводи из Првог устанка, причале су се бајке још за живота. У песми „Милош Стоичевић и Мехо Оругић” помиње се као трећи по реду међу српским великашима. Истакао су у бојевима на Салашу и Мишару, где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију. У борби на Главици преко Дрине спасао је Цинцар Јанка, а његово име запамтила је и епска народна поезија у песми „Змај од Ноћаја”. Осим јунаштва, памти се и као врсни војсковођа и још бољи говорник. Остале су запамћене речи вожда Карађорђа: „Ко ми надговори Чупића и натпише Молера (Петар Николајевић Молер), може од мене искати шта год хоће.” Нажалост, памти се и начин на који су га Турци ухватили и погубили, а издаја мачванских кметова, његових земљака, само је још једна тамна мрља у историји нашег народа.

Слика

Рођен је у Пиви 1765. године. Рано је остао без родитеља, па је са старијим сестрама одлучио да се пресели у Србију. Дошао је у Мачву, у Салаш Црнобарски, где га је као бистрог, окретног и одлучног момка запазио имућни трговац Страхиња Чупић из оближњег Салаша Ноћајског. Младић му се толико свидео да је одлучио да га посини, да му део земље и упути у то како да је обрађује. У знак захвалности, Стојан је дотадашње породично презиме Добриловић заменио у Чупић.
У мноштву легенди о прослављеном јунаку издваја се она по којој је, орући земљу, чак три пута нашао ћуп са златом. То му је, наводно, помогло да почетак буне против дахија дочека као зрео, богат и предузимљив српски домаћин. Брзо је окупио чету поузданих мачванских момака и одмах се одазвао позиву Карађорђа из Орашца да на северозападу Србије покрене војну против Турака. Уз то, Чупић је био и образован човек, знао је да чита и пише, па се веома брзо уздигао међу српским главешинама.
Прославио се после боја на Салашу где је с малим бројем људи, применом војничког лукавства, савладао вишеструко бројније турске снаге. Сем тога, био је познат и као одважан и храбар мегданџија, а његов сусрет са силним турским бегом Зумбулићем, када је код Бајине Баште, преко Дрине, прешао у Босну, дуго се препричавао у народу. Наиме, несрећни бег се толико уплашио Чупића да је побегао с мегдана пре него што је и почео.
После пропасти Првог српског устанка и боја на Равњу, где је преживео пуким случајем, Стојан се као и већина других старешина обрео у Срему, на подручју тадашње Аустрије. Али, није се смирио. С пажњом је пратио шта се дешава преко Саве и на први знак нове побуне похитао у Србију. То му је, нажалост, и дошло главе, 1815. године. Не само да су од њега зазирали Турци, већ и сам кнез Милош који је у њему видео озбиљног такмаца за власт. Ипак, о самом начину како је Змај од Ноћаја ухваћен и предат Турцима постоји неколико верзија.

Уместо крста ибрик

По Вуку Стефановићу Караџићу, његовом савременику, Чупића су издали мачвански кметови који нису били ради да поново заподену рат с Турцима. Успели су да га наговоре да пређе Дрину и с бијељинским старешином уговори мир. Не слутећи ништа, а желећи да купи време до доласка Милошеве војске, Стојан је у пратњи кметова пошао само са десетак својих момака. Да је реч о издаји схватио је тек када је упао у турску заседу. Када су га заробили, преко Дрине су га превели Рушић-паши, а затим даље ка Зворнику, где је погубљен и бачен на ђубриште.
Међутим, Вук је пропустио да забележи и другу верзију овог догађаја. А она каже да га је Турцима предао будући кнез Србије Милош Обреновић. По речима академика Радована Самарџића, овакве приче су Вуку, свакако, биле познате, јер је Чупић тада сматран једним од најозбиљнијих претендената на кнежевски престо, а с таквима Милош није имао милости. Уосталом, сурово се обрачунао с већином некадашњих војвода, па је, осим Карађорђа, наложио и убиство Петра Николајевића Молера, Павла Цукића, Младена Миловановића, кнеза Симе Марковића и сваког ко би на било који начин могао да му угрози власт.

Слика
Испред цркве у Салашу Ноћајском сваке године одржава се сабор у славу знаменитог војводе

Према историчару Милошу Ђ. Милићевићу, смрт Стојана Чупића дело је издаје мачванских кметова којима се није допало да се поново боре против Турака, те да су се, на Чупићево наваљивање да се изјасне да ли су за крст или за ибрик, изјаснили за ибрик. Своју тезу Милићевић заступа на основу сведочења Мирка Копрића, из Салаша Ноћајског, који је причао да је његов рођени брат био на Прудовима са Стојаном када је наведен на заседу. Те мачванске кметове, који су после пришли Турцима и с њима ишли у напад на шанац у Дубљу, после пораза Турака посекао је Димитрије Ногић, хајдук из села Совљак.
По једној од верзија, бежећи пред Милошем и његовим момцима, Чупић се сам обрео у Зворнику, преобучен у просјака, али су га Турци препознали, заробили и по налогу султана задавили. Његово тело препознао је један Србин и достојно га сахранио али, да иронија буде већа, гроб српског јунака више од 170 година чували су и одржавали муслимани! Наиме, када се и последњи Србин иселио из Великог Зворника, после пропасти Првог српског устанка црквена општина продала је имање на коме су били гробље и црква Српске православне цркве. Будућем купцу постављен је само један услов: да се стара и одржава само један гроб, гроб Стојана Чупића.


Тако је уистину и било: хумка је деценијама била у дворишту породице Хамзић, који су достојно испуњавали аманет предака. Међутим, о каквој личности је реч Сафет Хамзић схватио је тек када је једном приликом пре тридесетак година у Шапцу, из аутобуса, видео таблу с ознаком улице овог прослављеног јунака. С обзиром на то да његови синови нису имали воље да брину о гробу непознатог човека, Сафет се обратио Скупштини општине Шабац сматрајући да, ако већ има улицу у Србији, тамо би требало пренети и његове посмртне остатке. Напослетку, то је и урађено 1988, године, када је тело пренето и сахрањено крај његове задужбине, цркве у Салашу Ноћајском. Међутим, остаће вечита дилема да ли је његова смрт последица издаје мачванских кметова или је реч о нарученом политичком убиству.

Аутор:
Влада Арсић
Илустровао:
Горан Горски
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Svetovid » Суб Апр 07, 2012 3:57 pm

:kafa
STEFAN KARGANOVIĆ: ŠEŠELJEVA ZAVRŠNA REČ ILI PROFESIONALNI SUMRAK HAŠKOG TRIBUNALA
http://www.standard.rs/stefan-karganovi ... unala.html

Vojislav Šešelj je nadčovek. Ne u opakom i nadmenom Ničeovskom smislu tog pojma, nego kao plemeniti hrišćanski vitez od slova i vrline. On je to dokazao svojom veličanstvenom završnom rečju u Haškom tribunalu.

Слика

Vojislav Šešelj je nadčovek. Ne u opakom i nadmenom Ničeovskom smislu tog pojma, nego kao plemeniti hrišćanski vitez od slova i vrline. On je to dokazao svojom veličanstvenom završnom rečju u Haškom tribunalu.

Šešelj je posramio i porazio ne samo Tribunal već i – kako se živopisno ali sasvim primereno izrazio – „mračne sile“ koje iza njega stoje. Obim njegovog trijumfa je, međutim, mnogo širi. Pre svega, on je obezglavljenoj i posustaloj naciji ličnim primerom dokazao apsolutnu premoć i neuništivost ljudskog duha. Makar odnos snaga bio hiljadu prema jedan, ako se na jednoj strani nalazi samo gola sila i ništa više, a na drugoj usamljen slobodan pojedinac odlučan da se za ljudsko dostojanstvo i istinu izbori do kraja, nepotrebno je biti sledbenik Hegela da bi se konstatovalo ko će pobediti. Od danas Vojislav Šešelj i njegov predmet više neće biti samo sastavni deo gradiva gde god se proučava međunarodno krivično pravo, kao što je on pri kraju svoga izlaganja tačno konstatovao. On je postao nešto mnogo bitnije i uzvišenije. Uzor, role-model čitavom svom narodu, a njegovoj demoralisanoj omladini posebno.

NACIONALNO SAMOPOUZDANJE Svojim upornim protivstajanjem haškom Molohu on je svim mladim ljudima Srbije pokazao šta pojedinac može. Lekcija nije ograničena na pravnu arenu. Njena primena je univerzalna u svim oblastima života. Usvajanje te lekcije da istrajnim protivljenjem zlu i koncentracijom svih raspoloživih snaga možemo prevazići svaku prepreku i poraziti svakog protivnika jedan je od preduslova za vaskrs posrnule Srbije. A to pre i iznad svega ulivanjem silnih količina samopouzdanja i energije u svest njenih pokolebanih mladih ljudi.

Šešelj je takođe bacio u prašinu i sve lokalne zle jezike i pakosnike koji su se ponadali da je ne samo odveden već i da im se zaista „neće vraćati“. Diskutabilno je da li će se on, kada i u kakvom obliku vratiti fizički. Ali gnjide koje su ga isporučile tuđinskim silnicima njegovo moralno prisustvo ni za jedan trenutak dok je tamnovao u Ševeningenu nisu mogle izbeći. Za njih, podjednako dok je u Hagu kao i u Beogradu, on je noćna mora prvog reda. Još jedno dramatično i neoborivo svedočanstvo neuništivosti i sveprisutnosti ljudskog duha nezavisno od vremena i prostora. Beogradske veštice, koje su mu po nalogu stranih gazda i u saradnji sa prepadnutim domaćim kvislinzima neumorno pripravljale đavolske napitke montirajući lažne dokaze i pripremajući lažne svedoke, sada će morati da ih ispiju same ili možda u društvu sa činovnicima korumpiranog tužilaštva Haškog tribunala.

Ovaj trenutak u Srbiji ipak je najgorči dvema gnjidama koje su u priči Vojislava Šešelja najbednije prošle i najviše se vo vjeki vjekov moralno iskompromitovale. U svojoj završnoj reči Šešelj ih je pomenuo poimence i njihovu ulogu i motive podrobno je rasvetlio. Ta dvojica su ne samo najveći podlaci nego i magarci u javnom životu Srbije danas. Da li je iko, makar bio tek poluinteligentan, pa čak da je rukovođen najnižim pobudama, mogao kao oni da donese tako katastrofalno pogrešnu procenu opšte situacije i sopstvenog pragmatičnog interesa u njoj, pa koliko god inače amoralan bio?

KO SE ZAISTA POSLEDNJI SMEJE Častan položaj i ugled koji su zahvaljujući Vojislavu Šešelju imali i nadasve realnu perspektivu da u predstojećem kolapsu kvislinškog sistema stvarno dođu do političke afirmacije, oni su zamenili varljivom nadom da će ih nove gazde nekim prekim postupkom postaviti na vlast uz mogućnost da uživaju sve varljive počasti i stvarne materijalne prednosti koje bi im se tada pružile. Ali avaj, Faustovske pogodbe uvek su na štetu nesrećnika koji u njih ulazi, nikad nauštrb đavola. Oni su sada političke igračke u kandžama svojih gospodara. A ti gospodari poznati su baš po nesentimentalno iskorišćavačkom odnosu prema pionima koji im se potčine. Oni svoje pione ne penzionišu, on ih bacaju ili uništavaju kada im prođe rok trajanja. Jedan od njihovih najvećih strateških umova to je najbolje, najtačnije i najciničnije izrazio: biti njihov neprijatelj je opasno, ali biti im saveznik, najčešće to je – fatalno.

Šešeljev maestralni podvig takođe je šamar i svim površnim umovima srpske nadriinteligencije, koji bi da prave trule analitičke kompromise, da mu delimično i reda radi odaju priznanje ali na kraju ipak da mu skrenu pažnju na prizemne i neupitne navodne stvarnosti ovoga sveta, kojoj možda robuju oni, ali on – ne. Tako je Šešelju pre neki dan jedna „realna“ gospođa iz ove ekipe u svojoj plitkoj analizi poručila da se uprkos svim dostignućima u neravnopravnoj borbi sa nemanima i - suprotno od onoga što je svojevremeno najavio, ipak poslednji neće smejati on. Šta ona sada o tome misli? Ko se sada na kraju grohotom smeje bedni i siroti tužilac Markuzen ili Vojislav Šešelj? Sa nestrpljenjem čekamo njenu sledeću kolumnu da nam to objasni.

Suđenje Vojislavu Šešelju jedinstveno je još i po tome što su se na kraju procesa i tužilaštvo i raspravno veće pokazali kao potpuno irelevantni. Presudu Karneadima koji su mu sudili izrekao je optuženi.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Идеја да се Војислав Шешељ прогласи за српског змаја

Порукаод Svetovid » Пет Јун 15, 2012 7:29 am

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на Идеологија и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron