Једно питање за комунисткињу

расправе о томе да ли, и колико, митови садрже одређене системе вредности, да ли је племенска митологија претеча политичке идеологије... итд.

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Svetovid » Чет Мар 14, 2013 12:25 pm

http://www.vesti-online.com/Scena/Kultu ... ljudskosti

Kontroverzna umetnica gostujući u šouu kod Ivana Ivanovića izjavila da se posle 37 godina od kada je otišla iz Beograda, ništa nije promenilo na pozitivno, ali joj je drago što joj je Alfa univerzitet Braće Karić dodelio titulu počasnog profesora i nagradu za kulturu i umetnost.

"Dopada mi se se koncepcija Karić fondacije, jer je privatna i sa takvima nikad nisam imala problem. Da je državna ja ne bih došla", rekla je Marina.

"Zašto?", logično pitanje koje je Ivanu bilo "na vrh jezika", ali Marina ga je preduhitrila i rekla da ne želi ovu konstataciju da obrazlaže.

Slično je bilo i sa pitanjem da li je Srpkinja, Beograđanka ili Crnogorka: "Nisam se osećala ni Srpkinjom, ni Crnogorkom, ja sam rođena u Jugoslaviji. Posle raspada, u Srbiji su me izbegavalali, ali su mi se Crnogorci izvinili, dali mi pasoš, nagradu za životno delo i rekli da sam veća od Crne Gore".

Marina kaže i da je problem srpskog društva generalno ti što ne ceni svoje velikane, a kao primer je navela Muzej Nikole Tesle koji je nazvala katastrofalnim i Oliveru Katarinu koja bi, kaže, u nekoj drugoj zemlji bila cenjena kao Elizabet Tejlor, ali ne i u Srbiji.

"Šta znači srpski mentalitet i šta se to kod nas dešava, to morate da se zapitate. Nama i ovde i u inostranstvu fali ljudskosti i za 37 godina ovde se ništa nije promenilo, ista priča, ista pića, ista nezadovoljstva. Ništa se ne dešava..."

Međutim, priznala je da su joj nedostajali boza, žito, pihtije, ajvar, pasulj prebranac, ćevapčići, leksovačka pljeskavica, sarmice...


http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... ic.lt.html
„Njujork tajms” je, pored prikaza filma, takođe objavio i izuzetno provokativan intervju (u svom nedeljnom „Magazinu”) pod naslovom „Đavo u Marini Abramović”. Prvo pitanje koje joj je postavio, bilo je da li je na pomenutom performansu u Muzeju savremene umetnosti, koji je videlo 750.000 posetilaca, imala procenat od svake ulaznice, kao muzičari?

„Dobila sam toliko malo da to ne želim ni da kažem. Moj honorar je bio tačno 100.000 dolara, što pokriva godinu dana mog rada, a povrh toga moram da platim pomoćnike i zakupninu za poslovni prostor”.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Aнa » Чет Мар 14, 2013 1:30 pm

Crnogorci ...samo zato što Srbija nije pokazala dužno poštovanje prema svjetski poznatom umjetniku, upetlja se..
ali dobro, nema nas mnogo priznatih u svijetu pa bi trebalo čuvati to što imamo
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Svetovid » Чет Мар 14, 2013 1:39 pm

комунисткиња пише: ја сам Стаљиниста а како знамо Стаљин је уједнио све словенске земље у једну целину


Разговор Стаљина и Ејзенштајна о филму "Иван Грозни" (1944.).

Слика

Staljin: Ivan Grozni je bio veoma žestok, veoma surov vladar. I to treba prikazati. Ali treba prikazati i to zašto je surovost vladara neophodna.

Recimo, jedna od grešaka Ivana Groznog je bila ta što nije posekao još pet feudalnih porodica. Da je na vreme uništio tih pet znamenitih bojarskih porodica, ne bi nam se dogodilo ni Vreme meteža (Смутное время; 1598-1613). A šta je car Ivan radio? On se posle svake izrečene i izvršene kazne, dugo kajao i Bogu molio. Ispada, sam mu je Bog u poslu smetao… Morao je da bude mnogo odlučniji.

Molotov: Istorijske događaje treba prikazivati osmišljeno i s razumevanjem. Evo na primer, imali smo jedan nemili slučaj s libretom Demijana Bednoga za operu Bogatir. Tamo se Demijan Bedni ismeva nad pokrštavanjem stanovništva u drevnoj Rusiji i to nije pravilan pristup. Hrišćansko pokrštavanje je u tom istorijskom trenutku bila progresivna stvar, pojava koju valja pohvaliti.

Staljin: Mi naravno baš i nismo neki veliki hrišćani, no ne sme se odricati progresivna uloga hrišćanstva u određenom periodu istorije. Za tadašnju rusku državu je ono značilo približavanje Zapadu, a ne orijentaciju na Istok…


Dalje, Staljin iznosi niz primedbi na interpretaciju lika Ivana Groznog i govori o tome da je Maljuta Skuratov bio veliki vojskovođa i o tome kako je on herojski poginuo u bitki za Livoniju.

Čerkasov mu odgovara da je kritika uvek dobrodošla, da je njemu lično, ona uvek bila od velike pomoći i da je Pudovkinov „Admiral Nahimov“, tek nakon usvajanja kritičkih primedbi postao stvarno odličan film. Ja sam uveren u to da smo za tako nešto i mi sasvim dovoljno sposobni – nastavlja Čerkasov i dodaje: Ja već godinama radim na liku Ivana Groznog i to ne samo na filmu već i u pozorištu. Taj sam lik iskreno zavoleo i smatram da bi neke ispravke scenarija učinile da film bude do kraja valjan i istinit.

Staljin: Pa hajde…(obraćajući se Molotovu i Ždanovu) da probamo?

Čerkasov: Ja sam uveren u to da će ispravke biti uspešne.

Staljin: Nek’ vam je bog na pomoći. (smeje se)

Ejzenštajn: Govorili smo već o vrlo uspelim sekvencama u prvom delu filma, a to nam daje uverenost u to da će i drugi deo biti dobar.

Staljin: To u čemu ste uspeli, to je dobro. Ali mi sada ne razgovaramo o tome šta je dobro. Mi sada govorimo samo o nedostacima.

Ejzenštajn ga pita da li će biti još nekih posebnih ukaza u vezi s filmom.

Staljin: Ja nisam tu da vama dajem naređenja. To što slušate su primedbe gledaoca. Istorijske ličnosti se moraju istinito prikazivati. Evo na primer skoro su nam pokazali Glinku. I kakav je to Glinka? Ma to je Maksim a ne Glinka! Njega glumi Čirkov, a on uopšte ne poseduje moć preobražavanja. Za glumca je najvažnija moć preobražavanja. (obraća se Čerkasovu) Vi na primer tu moć imate. Vi umete da se preobražavate.

Na to Ždanov govori kako se Čerkasov baš i nije proslavio s Ivanom Groznim, pa onda o tome da je bila tamo nekakva panika s filmom „Proleće“ i da je posle toga počeo da igra uloge čistača ulica. U filmu „U ime života“ on igra čistača ulica.

Čerkasov govori da on uglavnom igra careve, i da je igrao čak i Petra Prvog, i Alekseja.

Ždanov: Trudite se da pratite naslednu liniju…?

Staljin: Istorijske ličnosti se moraju verodostojno i snažno prikazivati. (obraća se Ejzenštajnu) Evo na primer „Aleksandar Nevski“. On je vaš, zar ne? Njega ste vi režirali? Ispalo je odlično! Najvažnije je sačuvati atmosferu istorijske epohe. Režiser može da odstupi od istorije, da podstakne svoju uobrazilju, no samo u okvirima stila istorijske epohe.

Ždanov napominje da se Ejzenštajn preterano zaneo igrom senki (što nepotrebno odvlači pažnju gledalaca od filmske radnje), kao i bradom Ivana Groznog. On suviše često podiže svoju glavu ne bi li svi videli njegovu dugu, šiljatu bradu.

Ejzenštajn obećava da će brada Ivana Groznog ubuduće biti kraća.

Staljin: (prisećajući se ostalih uloga iz prvog dela Ivana Groznog) Kurbski je izvrstan. Staricki (glumi ga Kadočnikov) je izuzetno dobar. On odlično lovi muve. Kao on je budući car – a ovamo rukama lovi muve! To je dobro. To su detalji koji otkrivaju suštinu čoveka…

Ponovo hvali Čerkasova za to što ume da se preobražava. Seća se i hvali Hmeljeva…

Čerkasov mu govori kako je mnogo od glumačkog zanata načio od Šaljapina, radeći kao statista u Marinskom pozorištu u Lenjingradu.

Staljin: Da, bio je to veliki glumac.

Staljin: (posle kraćeg razgovora o još nekim filmovima i glumcima) I tako znači, sva smo pitanja rešili. (obraća se Molotovu i Ždanovu) Šta vi mislite drugovi? Da damo mogućnost drugovima Čerkasovu i Ejzenštajnu da dovrše film? Dobro. Onda obavestite o tome druga Boljšakova.

Čerkasov pita o još nekim detaljima filma i spoljnom izgledu samog Ivana Groznog.

Staljin: Spolja Ivan Grozni sasvim dobro izgleda. Njega ne treba menjati.

Čerkasov: A ubistvo Starickog? Tu scenu možemo da ostavimo u scenariju?

Staljin: Da, možete. Ubistva su se događala.

Čerkasov: U scenariju je i scena u kojoj Maljuta Skuratov davi mitropolita Filipa.

Ždanov: To se dogodilo u Tverskom Otroč-manastiru?

Čerkasov: Možemo li i tu scenu da ostavimo?

Staljin je rekao da tu scenu svakako treba ostaviti. To bi bilo istorijski ispravno.

Molotov je ponovo naglasio da represije treba pokazivati, njih je čak nužno pokazivati, ali da treba pokazati i zašto su se one događale, u ime čega su one činjene. Zato scene političkih događaja treba da izađu iz podruma i zatvorenih prostora, i da se tako šire pokaže uloga države.

Čerkasov govori o svojim idejama o prepravljanju scenarija i o budućem scenariju za drugi deo filma.

Staljin: A kako će se film završiti? Da li bi bilo bolje napraviti još dva nastavka, to jest drugi i treći deo?

Ejzenštajn govori kako bi bolje bilo da se sjedini već snimljeni materijal drugog dela, s prepravkama i dopisanim delovima novog scenarija i da se tako napravi jedan dugačak film. S ovim predlogom su se svi složili.

Staljin: I, kako će se završiti film?

Čerkasov mu odgovara da će se film završiti slomom Livonije, tragičnom smrću Maljute Skuratova, izlaskom na more, gde u poslednoj sceni Ivan Grozni okružen vojskom stoji na obali i govori: „Do mora smo stigli i tu ćemo i ostati!“

Staljin: A baš se tako i desilo! Čak i malo lepše.

Razgovor prepričali Ejzenštajn i Čerkasov, a zapisao ga B. N. Agapov.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Svetovid » Чет Апр 18, 2013 5:16 pm

Marina Abramović - Balkan Erotic Epic
http://www.youtube.com/watch?v=MIN8Cm5rYXY
:bedak
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Словен » Суб Апр 27, 2013 4:39 pm

Svetovid пише:
комунисткиња пише: ја сам Стаљиниста а како знамо Стаљин је уједнио све словенске земље у једну целину


Разговор Стаљина и Ејзенштајна о филму "Иван Грозни" (1944.).

Слика

Staljin: Ivan Grozni je bio veoma žestok, veoma surov vladar. I to treba prikazati. Ali treba prikazati i to zašto je surovost vladara neophodna.

Recimo, jedna od grešaka Ivana Groznog je bila ta što nije posekao još pet feudalnih porodica. Da je na vreme uništio tih pet znamenitih bojarskih porodica, ne bi nam se dogodilo ni Vreme meteža (Смутное время; 1598-1613). A šta je car Ivan radio? On se posle svake izrečene i izvršene kazne, dugo kajao i Bogu molio. Ispada, sam mu je Bog u poslu smetao… Morao je da bude mnogo odlučniji.

Molotov: Istorijske događaje treba prikazivati osmišljeno i s razumevanjem. Evo na primer, imali smo jedan nemili slučaj s libretom Demijana Bednoga za operu Bogatir. Tamo se Demijan Bedni ismeva nad pokrštavanjem stanovništva u drevnoj Rusiji i to nije pravilan pristup. Hrišćansko pokrštavanje je u tom istorijskom trenutku bila progresivna stvar, pojava koju valja pohvaliti.

Staljin: Mi naravno baš i nismo neki veliki hrišćani, no ne sme se odricati progresivna uloga hrišćanstva u određenom periodu istorije. Za tadašnju rusku državu je ono značilo približavanje Zapadu, a ne orijentaciju na Istok…


Dalje, Staljin iznosi niz primedbi na interpretaciju lika Ivana Groznog i govori o tome da je Maljuta Skuratov bio veliki vojskovođa i o tome kako je on herojski poginuo u bitki za Livoniju.

Čerkasov mu odgovara da je kritika uvek dobrodošla, da je njemu lično, ona uvek bila od velike pomoći i da je Pudovkinov „Admiral Nahimov“, tek nakon usvajanja kritičkih primedbi postao stvarno odličan film. Ja sam uveren u to da smo za tako nešto i mi sasvim dovoljno sposobni – nastavlja Čerkasov i dodaje: Ja već godinama radim na liku Ivana Groznog i to ne samo na filmu već i u pozorištu. Taj sam lik iskreno zavoleo i smatram da bi neke ispravke scenarija učinile da film bude do kraja valjan i istinit.

Staljin: Pa hajde…(obraćajući se Molotovu i Ždanovu) da probamo?

Čerkasov: Ja sam uveren u to da će ispravke biti uspešne.

Staljin: Nek’ vam je bog na pomoći. (smeje se)

Ejzenštajn: Govorili smo već o vrlo uspelim sekvencama u prvom delu filma, a to nam daje uverenost u to da će i drugi deo biti dobar.

Staljin: To u čemu ste uspeli, to je dobro. Ali mi sada ne razgovaramo o tome šta je dobro. Mi sada govorimo samo o nedostacima.

Ejzenštajn ga pita da li će biti još nekih posebnih ukaza u vezi s filmom.

Staljin: Ja nisam tu da vama dajem naređenja. To što slušate su primedbe gledaoca. Istorijske ličnosti se moraju istinito prikazivati. Evo na primer skoro su nam pokazali Glinku. I kakav je to Glinka? Ma to je Maksim a ne Glinka! Njega glumi Čirkov, a on uopšte ne poseduje moć preobražavanja. Za glumca je najvažnija moć preobražavanja. (obraća se Čerkasovu) Vi na primer tu moć imate. Vi umete da se preobražavate.

Na to Ždanov govori kako se Čerkasov baš i nije proslavio s Ivanom Groznim, pa onda o tome da je bila tamo nekakva panika s filmom „Proleće“ i da je posle toga počeo da igra uloge čistača ulica. U filmu „U ime života“ on igra čistača ulica.

Čerkasov govori da on uglavnom igra careve, i da je igrao čak i Petra Prvog, i Alekseja.

Ždanov: Trudite se da pratite naslednu liniju…?

Staljin: Istorijske ličnosti se moraju verodostojno i snažno prikazivati. (obraća se Ejzenštajnu) Evo na primer „Aleksandar Nevski“. On je vaš, zar ne? Njega ste vi režirali? Ispalo je odlično! Najvažnije je sačuvati atmosferu istorijske epohe. Režiser može da odstupi od istorije, da podstakne svoju uobrazilju, no samo u okvirima stila istorijske epohe.

Ždanov napominje da se Ejzenštajn preterano zaneo igrom senki (što nepotrebno odvlači pažnju gledalaca od filmske radnje), kao i bradom Ivana Groznog. On suviše često podiže svoju glavu ne bi li svi videli njegovu dugu, šiljatu bradu.

Ejzenštajn obećava da će brada Ivana Groznog ubuduće biti kraća.

Staljin: (prisećajući se ostalih uloga iz prvog dela Ivana Groznog) Kurbski je izvrstan. Staricki (glumi ga Kadočnikov) je izuzetno dobar. On odlično lovi muve. Kao on je budući car – a ovamo rukama lovi muve! To je dobro. To su detalji koji otkrivaju suštinu čoveka…

Ponovo hvali Čerkasova za to što ume da se preobražava. Seća se i hvali Hmeljeva…

Čerkasov mu govori kako je mnogo od glumačkog zanata načio od Šaljapina, radeći kao statista u Marinskom pozorištu u Lenjingradu.

Staljin: Da, bio je to veliki glumac.

Staljin: (posle kraćeg razgovora o još nekim filmovima i glumcima) I tako znači, sva smo pitanja rešili. (obraća se Molotovu i Ždanovu) Šta vi mislite drugovi? Da damo mogućnost drugovima Čerkasovu i Ejzenštajnu da dovrše film? Dobro. Onda obavestite o tome druga Boljšakova.

Čerkasov pita o još nekim detaljima filma i spoljnom izgledu samog Ivana Groznog.

Staljin: Spolja Ivan Grozni sasvim dobro izgleda. Njega ne treba menjati.

Čerkasov: A ubistvo Starickog? Tu scenu možemo da ostavimo u scenariju?

Staljin: Da, možete. Ubistva su se događala.

Čerkasov: U scenariju je i scena u kojoj Maljuta Skuratov davi mitropolita Filipa.

Ždanov: To se dogodilo u Tverskom Otroč-manastiru?

Čerkasov: Možemo li i tu scenu da ostavimo?

Staljin je rekao da tu scenu svakako treba ostaviti. To bi bilo istorijski ispravno.

Molotov je ponovo naglasio da represije treba pokazivati, njih je čak nužno pokazivati, ali da treba pokazati i zašto su se one događale, u ime čega su one činjene. Zato scene političkih događaja treba da izađu iz podruma i zatvorenih prostora, i da se tako šire pokaže uloga države.

Čerkasov govori o svojim idejama o prepravljanju scenarija i o budućem scenariju za drugi deo filma.

Staljin: A kako će se film završiti? Da li bi bilo bolje napraviti još dva nastavka, to jest drugi i treći deo?

Ejzenštajn govori kako bi bolje bilo da se sjedini već snimljeni materijal drugog dela, s prepravkama i dopisanim delovima novog scenarija i da se tako napravi jedan dugačak film. S ovim predlogom su se svi složili.

Staljin: I, kako će se završiti film?

Čerkasov mu odgovara da će se film završiti slomom Livonije, tragičnom smrću Maljute Skuratova, izlaskom na more, gde u poslednoj sceni Ivan Grozni okružen vojskom stoji na obali i govori: „Do mora smo stigli i tu ćemo i ostati!“

Staljin: A baš se tako i desilo! Čak i malo lepše.

Razgovor prepričali Ejzenštajn i Čerkasov, a zapisao ga B. N. Agapov.


Ово је Световиде тачно. Поштујем нашу стару религију (зато сам се и учланио на овај форум) али је чињеница да су Руси тек примањем Хришћанства постали историјски народ. И у том смислу је друг Стаљин поптупно у праву.
Членов Организации Объединенных славянских Наций
Корисников грб
Словен
 
Поруке: 120
Придружен: Пет Мар 29, 2013 7:56 am
Место: Србија

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Svetovid » Суб Апр 27, 2013 6:45 pm

Шта то значи историјски народ?
Позната је руска историја и пре примања хришћанства и после. :knjige
Ако мислиш на државност, хмм... мени делује да је савремену Русију много више обликовала инвазија Монгола него примање хришћанства. У ропству под Монголима (односно Татари, како их Руси зову) руски владари су научили да владају "безосећајно", попут Ивана Грозног или Стаљина. У време паганизма, кијевска Русија обухвата само словенске земље, са тежњом да се прошири на византијску територију, а са примањем хришћансва, и са освајањем Сибира од стране Ивана Грозног, Русија постаје не само словенска држава, него словенско-азијатска империја, јер су многи несловенски народи постали део царства. Па и кад погледаш Путина, осим његових словенских очију, чини се да има понеку азијатску црту лица. Да се разумемо, нисам за чистунство у погледу нације/расе/вере, али ипак остаје чињеница да је руска државност постојала пре покрштавања. А да је КИЈЕВ био престоница паганске Русије, данас главни град друге државе. Руси се јесу доста прошили на исток, али су такође изгубили целу Украјину.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Griz Lee » Суб Апр 27, 2013 11:18 pm

Русија изгубила Украјину? Та Украјина може да нестане за годину дана ( минимум) кад би Москва то пожелела.
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Svetovid » Нед Апр 28, 2013 7:05 am

Griz Lee пише:Русија изгубила Украјину? Та Украјина може да нестане за годину дана ( минимум) кад би Москва то пожелела.


Па постоји украјински језик и украјинска нација. Као што постоје Белоруси и белоруски језик, тако постоје и Украјинци. Иако Украјина у време паганизма није постојала, то је све била Кијевска Русија:

http://serbian.ruvr.ru/2012_11_15/Izloz ... ke-Rusije/

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Једно питање за комунисткињу

Порукаод Griz Lee » Нед Апр 28, 2013 4:01 pm

Svetovid пише:
Griz Lee пише:Русија изгубила Украјину? Та Украјина може да нестане за годину дана ( минимум) кад би Москва то пожелела.


Па постоји украјински језик и украјинска нација. Као што постоје Белоруси и белоруски језик, тако постоје и Украјинци. Иако Украјина у време паганизма није постојала, то је све била Кијевска Русија:

http://serbian.ruvr.ru/2012_11_15/Izloz ... ke-Rusije/

Слика


Ма нико те не спори ,опет ти кажем кад се Путину дигне може да упропасти ту Украјину.
„Није страшно ако човек остане сам против свих”, говорио ми је Драгош, осмехнут. „Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ,поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики губитници, од Платона и Јулијана Императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.”

"Наше ће сјене ходати по Бечу,лутати по двору,плашити господу'' Гаврило Принцип
Корисников грб
Griz Lee
 
Поруке: 633
Придружен: Чет Јан 17, 2013 8:09 pm
Место: Србија

Претходни

Повратак на Идеологија и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron