Српски митови који су одржали нацију

расправе о томе да ли, и колико, митови садрже одређене системе вредности, да ли је племенска митологија претеча политичке идеологије... итд.

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Суб Јун 30, 2012 11:52 pm

Косовски крст Цара-Мученика

Слика

Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару; све време је представљао светињу те породице која је била српска, а у старо доба примила ислам и етнички прешла у Албанце (што је у оно доба било масовна појава).
Вест о проналаску крста мученика кнеза Лазара пронела се читавом Србијом. Многи Срби су пожелели да купе ту светињу. Међутим, свесни истинске вредности крста, Албанци су затражили баснословну своту. Толики износ је могла да плати само једна благочестива Београђанка, Драгиња Петровић. Крст је откупљен и донет у Београд, где су спретни јувелири израдили оков за њега.

Слика

Тај крст се као власништво госпође Петровић извесно време налазио у београдским црквама, где га је свако могао целивати. Међутим, ма колико то чудно изгледало, госпођа Петровић није намеравала да ту изузетно велику светињу задржи у Србији. Одлучила је да косовски крст кнеза Лазара подари Његовом Императорском Величанству Цару Николају Другом на дан његовог ступања на престо. Такав поступак благочестиве жене је мотивисан дубоким поштовањем према Русији и руском Цару као главном и једином заштитнику Православља.
Цару је на дан крунисања уручен крст заједно са следећим писмом:


„Ваше Царско Величанство,
Свемилостиви Господару,

С дубоким осећањем оданости смерно се клањам пред Величанственошћу Цара Читаве Русије, Заштитника и српског народа, и падајући на колена пред подножјем престола Вашег Величанства, дрзнух се да на дан светог крунисања Самодршца Цара Николаја Александровича и Царице Александре Фјодоровне подарим ово свето знамење спасења хришћанског.

Имајте доброту, Велики Господару Императоре, да свемилостиво примите овај Свети Крст на данашњи велики дан светог крунисања и миропомазања Вашег, од љубави православне Српкиње и у име свих Срба који осећају оданост и љубав према Русији.

Овај Крст (само дрво) пронађен је на Косовом пољу где је погинуо српски цар, великомученик Лазар, бранећи веру православну, свој народ и своју државу од Агарјана.
Уздамо се да ће Господ Исус Христос, Који чује и зна све своје верне и Који је Русију уздигао да брани веру и Божју Цркву, спасти читаво Православље. И Србима ће засјати Сунце Правде уз помоћ милости Монарха Руског – Првог Словена.

Падам на колена пред престолом Вашег Царског Величанства и дарујем ово свето знамење из велике љубави према Цару Читаве Русије – вазда заштитнице српског народа.

Маја 1896. године, Београд.

Вашем Царском Величанству најпокорнија Драгиња Петровић

Сваки народ у своје време полаже духовни испит. Такво искушење је за српски народ био 28. јуни 1389. године. И као што знамо, српски народ је часно поднео то искушење. За руски народ и руског Цара такво искушење је била 1914. годиа, када је Аустроугарска упутила ултиматум Србији у коме је један од захтева било увођење аустријског батаљона у Београд. Пристати на такав ултиматум значило би губљење независности српске државе. У тој ситуацији Србију нико није могао заштитити осим Русије, која у то време није била спремна за рат широких размера. Тада се Цар Николај Александрович нашао пред истим избором који је стајао пред кнезом Лазаром. Као што ни кнез Лазар није бирао само за себе, већ и за свој народ, исто тако је и руски Цар, како су показали потоњи догађаји, начинио избор за читав руски народ, не само за тадашњи нараштај, већ и за будуће. И поред тога што Русија није била спремна за рат и што су многи предвиђали њен пораз, руски цар, кога поједини оптужују за колебљивост, одлучно је устао у одбрану Србије, самим тим једнозначно начинивши духовни избор за Русију, приволевши је Царству Небескоме.

В.Анисимов

Слика

http://rusija.rs/sveta-rusija/ruski-sve ... enika.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Чет Авг 02, 2012 7:13 pm

Слика
Илустрована ратна кроника (1912-1913)
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Чет Авг 02, 2012 11:49 pm

Слика
Илустрована ратна кроника (1912-1913)
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Суб Авг 04, 2012 5:29 pm

Колико је косовски мит и завет био битан за опстанак српског народа и свести о некадашњој слави, најбоље видимо на примеру комшија који, како каже бугарски песник Иван Вазов "без Косова погинуше, умреше без завета".

Слика
Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Уто Авг 14, 2012 3:08 pm

Раде Рајић: Косовски завет и предање у личкој капи

Слика

Личка капа је типична српска капа која носи симболику и дух Косовског завета и Видовданског предања. То се види по следећим деловима и њиховим односима.

Основа капе је кружна. Увек је црне боје. Асоцира на тугу и жалост због пораза Срба на Косову на Видовдан 1389. гoдине и пада српског царства. Ова боја уједно показује пијетет и дивљење, славу и поштовање косовским јунацима. Гoрњи темени део капе је од црвене чоје. Симблише њихову крв проливену за одбрану части и слободе, народа, вере, отаџбине и државе, од турског освајача, пљачкаша и насилника.

Са задње стране капе налази се девет дугих кићанки од црне свиле. Оне пак имају двоструку симболику. С једне стране, симболизују девет браће Југовића, а с друге сликовито симболизуују пут који је део нашег народа прешао од Косова до Лике измичући се турском ропству, пљачки и терору. Што је овај пут миграције пред турским насиљем од Косова и старе Србије као матице тадашње српске царевине до био дужи, то су и ове кићанке биле дуже. Тако на пример, кићанке капе народне ношње Срба са Купреса или Гламоча су нешто краће у односу на ове са личких капа јер је и њихов пут насилних миграција од Старе Србије и Косова до наведених простора краћи.

Кићанке које представљају девет Југовића, са основом капе која додатно симболише и њихове родитеље Старог Југ Богдана и Мајку Југовића јер из њих (од њих) настају, уједно представљају славну српску породицу Југовића. Ова симболика се може повезати за предачким јуначким видовданским култом. Наиме, за породицу Југовића не постоје историјски докази да је у српском племству постојала. Међутим, српски војвода, жупан и кнез Вратко Немањић из средине 14. века је у епској народној поезији познатији као Југ Богдан. Води порекло из бочне гране Немањића, од Немањиног најстаријег сина Вукана, чији је праунук био. Његова ћерка Милица се удала за кнеза Лазара. О његовим синовима нема поузданих података. Вратко је сахрањен у манастиру Давидовићи код Бродарева. Његови двори се не везују за њега лично, него се управо представљају као објекти Југ-Богдана и његових синова. По сличним мотивима постоје и други објекти, од којих је значајна, на пример, „Југовића чесма“ код Троноше.

Преличење кнеза Вратка у епском духу и косовском миту у Југ-Богдана, односно породицу Југовића (у којој доминирају импресивним ликом Мајка Југовића, а потом и браћа Југовићи), има посебног смисла. Наиме, Југ-Богдан јасно означава: с једне стране, Југ – страну света и правац када је Сунце сваки дан у зениту – с тим, да је Сунце на Југу само на Видовдан (15 јуна по старом календару) на највећој тачки на небу у току целе године. С друге стране, додатно се кроз Богдан (Бог-дан) означава Бог Вид јер је 15. јуни био дан прослављања Бог Вида, Бога (тога) дана. Он и синови јуначки гину у боју, да би се сјединили са својим Врховним богом предачке вере (херојским родоначелником српског народа), те наставили да живе вечни живот, уз поновно рађање у овом свету. По том духу, смислу и завету, Они су дакле, стално рађајући, односно васкрсавајући јунаци нашега народа, који се тако за остварење одбрандбених, слободарских и националних идеала и тежњи, у реалном свету и пројављују. Управо личка капа, као да по предању духа Видовдана, опомиње и обавезује родитеље и породице на значај и моћ бројне, одане, сложне, часне и вредне куће и задруге на бранику отачаства, односно Отаџбине, Правде, вере и нације. Из таквих породица требају да се јављају нови барјактари Србства на свим благородним пољима борби, напретка, рада и стваралаштва народа и државе.

Поред тога, кроз симболику, родољубље и дух ове породице указује се лепоту и етику традиционалног породичног поштовања родитеља, њиховог патриотског васпитања деце, и неприкосновену породичну слогу у свим, па и у најтежим околностима рата и пожртвовања. Девет кићанки подсећале су наше породице на потребу већег броја деце, па уколико родитељи имају деветоро и више деце, то је била основа обавезе да се држава одужи кумством деветом детету и помогне оваквим породицама. Наравно да се овом симболиком указивало да су бројна деца богатство, снага, живот и нада породице, рода, народа и државе у целини.

Гледана одозго, капа је кружног облика, попут гумна. А гумно је (поред огњишта које је по предачком веровању било прво), од давнина представљало друго култно место породице, рода или племена. На гумну се врло жито и одвајало зрно од кукоља, односно у моралном смислу добро од зла. Ту се судило и пресуђивало, договарало и кретало у сваки озбољан посао, односно рат, и на њега се с вером и надом увек враћало. На гумну се играло коло и певало, гуслар слушао и Косовски завет као предање преносио с колена на колено.

На црвеној чојаној теменој површини на појединим личким капама било је златном срмом извезено „Мудро слово“. Оно својом затвореном кривом а правилно и симетрично обликованом и вођеном линијом веза, представља стилизован облик Крста Светога Саве. Мудро слово је дакле, слово, што у изворном појму значи говор; односно поруку, завет и свету обавезу српског народа да очува саборност, и одржава своју православну веру у духу вековног слогана борбе „За Крст Часни и Слободу Златну“.

Како личку капу прави и везе жена, односно мајка, то се њен рад прелама у симболици ове капе оним што Мајка Југовића по женској части представља у Српству. Она је сав свој живот посветила светој служби највише лепоте женске части. Народни песник је у њој на најдостојанственији начин приказао сву моралну лепоту и част српске мајке; оних мајки које су биле достојне дивљења, трпљења и велике енергије потребне кроз тешке векове да би рађале, одгајале и васпитавале херојске нараштаје за национална дела.

Стара, односно предачка уверења и схватања у Срба су подразумевала да је капа једна врста амајлије, те да као таква штити онога ко је носи. Раније се свака капа, па и личка ретко скидала са главе, а када се скидала онда се тим гестом исказивало некоме или нечему посебно поштовање. Значајно је истаћи и народна веровања да капа може имати натприродну снагу, па ако се капа одузме некоме, онда је тај као обезоружан, и вишом силом незаштићен човек.

Личку капу је вредно упоредити са црногорском капом, потом шајкачом, па и шубаром вучетином. Свака на свој начин има и носи веома карактеристичну, па и мистичну, нашу народну слободарску симболику и дух. Уз остале делове наше народне ношње, личка капа уз друге наведене, заслужује(у) љубав, разумевање и поштовање.

http://www.svevlad.org.rs/predanje_file ... _kapa.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Нед Сеп 02, 2012 11:23 pm

Из часописа 600 година Косовске битке (1989):

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Уто Сеп 04, 2012 7:31 pm

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Нед Сеп 09, 2012 4:04 am

Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Пон Сеп 10, 2012 1:20 am

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Српски митови који су одржали нацију

Порукаод talican » Пон Сеп 10, 2012 4:02 am

НАЦИОНАЛНИ МИТ

“Један народ ја као народ изгубљен, као такав мртав, кад при прегледању своје историје и при испитивању своје воље за будућност не налази између њих никакво јединство. Нека је та прошлост протекла у ма којим облицима: кад једна нација доспе дотле, да одриче да је она права и истинска слика и прилика каква је била при свом првом буђењу, тада она одриче уопште на тај начин корене свога битисања и постојања и осуђује се на неплодност.”
А. Розенберг: Мит XX века

Као што је друштво ради свога битисања наметнуло себи етичке принципе, којих се мора придржавати, тако је исто и један народ стварао да би могао да постоји, да би могао бити свестан самога себе, било из своје историје, било из своје далеке преисторијске прошлости, често позајмљујући појединости лево и десно, али увек уобличавајући их на свој начин, један свој самосвојан мит који је за тај народ представљао узор у сваком погледу. Тај национални мит, преношен са генерације на генерацију стварао је поглед на свет свих тих генерација, дакле целог народа у прошлости, у садашњости и будућности и тако одржавао континуитет и специфичност нације.

ЗНАЧАЈ КОСОВСКОГ МИТА

Српски народ, претрпeвши своју Косовску трагедију, национални мит који је дотле носио из својих најстаријих давнина, испунио је историјским личностима своје државе коју је изгубио. Тај тако створени Косовски мит тако је дубоко био прожмао српски дух да је српски народ могао да преживи свој слом, и да очува своју националност, и да на основу баш тога мита заснује и развије своју нову државу у току XIX века. И догод су управљачи српског народа мит чували и неговали, српски народ се подизао и ишао напред.

Бивши југословенски државници регрутовани из разних партија из времена пре стварања нове државе, затровани шупљом фразеологијом и чистом демагогијом демократских и парламентарних режима и тоталне незналице социјолошких проблема и националнога развоја, учинили су дакле тачно оно што вели Розенберг, одрекли су се постојећих националних митова, хтели да створе нову нацију бирократијом, и сасекли су корене нације коју су хтели створити и осудили је не само на потпуну неплодност, већ и на постепено сушење и трулење. Али у широким слојевима нашег народа Косовски мит, иако је две деценије затрпаван, још је увек дубоко укорењен и још живи.

НАРОД БЕЗ НАЦИОНАЛНОГ МИТА

Народ без свога националног мита, то је народ без идеала и без идеје водиље која се огледа у сваком његовом поступку; то је народ без свести о својој сопственој вредности; то је народ без оног органског имунитета који народни организам штити од сваке заразе. И шта је било природније онда, када је нашем народу одузет његов мит, већ да га јеврејско-масонско-бољшевичка зараза захвати, да отрује и подрије његову животну снагу и да га право одведе у катастрофу.

Као што је у медицини проналазак једног лека у једној нацији за лечење једне извесне заразе постаје одмах лек који усвајају све нације за лечење исте те заразе у својим земљама, тако се исто поступа и у социологији: принципи и методи којима је једна нација успела да се излечи од заразе која је била захватила национални организам и да се та нација доведе до поновног здравља и снаге, ти принципи и ти методи стоје на расположењу и другим нацијама да их употребе за лечење истих таквих својих зараза.

Интернационалистичка епидемија била је окружила два национална организма двеју великих нација: Италије и Немачке. Упркос огромне отпорне моћи и снаге ових великих нација зараза их је толико била захватила да је претила опасност тешких катастрофа. Два човека, Хитлер и Мусолини, пронашли су принципе и методе којима су своје нације не само спасли опасности катастрофа, већ их тако потпуно излечили да су се њихови народи подмладили и оспособили за остварења каква историја није видела.

Дамњан Ковачевић
Извор: Српски народ 1942. год.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на Идеологија и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron