Награде за издају

расправе о томе да ли, и колико, митови садрже одређене системе вредности, да ли је племенска митологија претеча политичке идеологије... итд.

Награде за издају

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 27, 2009 4:14 am

НАГРАДЕ ЗА ИЗДАЈУ

Обратићу се сад издајницима, да им упутим један прекор. Не замерам им због њихове делатности – у томе погледу речи не могу помоћи! – Издајнику се обраћам с прекором због штете коју чини себи, а узрок штете је: непознавање вредности ствари коју издаје. Прекор се (дакле) не дотиче моралног става издајника – говорим као да је сам чин издаје беспрекоран с моралне тачке гледишта, као да је извршити издају нешто што се не може осуђивати (већ му се можда дивити) – говорим због његовог недовољно ваљаног расуђивања. Ако издајеш, а чиниш то после закључка да ти издаја доноси корист, зашто не размислиш сређеније и дубље, па да ти корист буде многоструко већа?

Разни су видови награде за издају! Узмимо најпре оно што данас највише мути мозгове: новац.

Кад ти за једну велику издају понуде награду од 390 милиона, а издана ствар је непроцењиве вредности, зашто не тражиш 390 милијарди? Не би ти толико дали, јер они који твоју издају плаћају веома су штедљиви (а знају колико теби значи и један једини милион), чине све да плате што мање (и, по правилу, успевају: џимријање им се добро исплати). Не би ти (можда) дали колико тражиш, али и десет пута мање да ти дадну, био би за тебе велики добитак. Знаш ли колико је пута 39 милијарди веће од триста деведесет милиона? Научи тај рачун, требаће ти касније, или ће његово познавање добро послужити некоме теби драгом, наследнику и потомку твоме, на пример!

Потцењујеш ли вредност онога што издајеш, чиниш то на своју штету. Ево где ће ти се то осветити. Како је очекивано да ће издани казнити издајника (ако га ухвате), као награда за издају свога народа предвиђа се усељење издајника у другу државу, уз признање држављанства те државе, под именом какво он буде изабрао (из обилате понуде имена), обезбеђивање погодних услова за живот, његов и његове породице, и још понешто што зависи од дародаваца. Е, и при нагодби те врсте можеш тешко погрешити ако си приписао малу вредност ономе што издајеш. Мислиш ли да мало вреди то што издајеш, задовољићеш се понуђеном новчаном масом (јер је за твоје схватање веома добра), а наручилац је био спреман платити сто пута више! Да си ваљано промислио, закључио би да можеш имати тог конвертибилног новца (те светске валуте) стотину пута више него што си добио. Ти ниси схватио колико је твоја издаја драгоцена за противнике оних које издаде. Да си то схватио, био би не само грађанин (нове ти „отаџбине”) пристојног иметка, него богати њен грађанин. Тада би имао довољно пара да платиш родослов своје породице – тридесет предака да ти наброје – те да се твоји потомци могу поносити тобом и твојим новоствореним прецима. Да си паметно поступио, могао си за сваког од предака имати слику неког чувеног уметника из оног времена. Могао си за издају какву си учинио добити толико новца да, уз све друго, саградиш дворац из тринаестог века. (Или се определи да будеш скроман, да не тражиш племићку титулу – може она ускоро испасти из моде.) Имао би, господине, новца за покретање моћне индустрије, саграђене довољно далеко од твојих дворова, да се загађен ваздух у њима не осети – да си се само умео погађати како је требало!

Шта сам још хтео да те питам, „истински родољубе”? А да! Јеси ли ти сасвим сигуран да ће уговорна страна којој служиш извршити своје обавезе? Ти њу не можеш тужити суду, разгласило би се твоје „дело”, а ти ниси сигуран да је оно за слављење. Осим тога, можда би био кажњен због одавања пословне тајне. Уосталом, склапају ли се икакви писани уговори при погодби за издају? А како ћеш, сине несрећне мајке, без писаног уговора? Замисли: ти своје лепо обавио, извршио обавезу, а онај тамо се прави Американац! Као да ништа ниси урадио. Онда се кајеш, мада те нико не прогони, твоја издаја није откривена, кајеш се што си могао друго радити и бар нешто зарадити, овако: шипак!

Нек ове опомене буду драгоцене српским издајницима! Они су дужни продавати много скупље свој природни дар и из њега произашло дело издаје.

Кад народ свој издајете, „даме и господо”, српски издајници – ви, који немате такмаца у другим народима – лакомислено га претходно потцените. Тако радите на своју штету, поред рада на штету народа, јер мало за издају тражите, још мање добијате. Учините себи добро: упознајте праве вредности свога народа, тек онда преговарајте о „послу”! Зашто да и неко од вас не постане велики богаташ, од издаје? Зар и богатство стечено издајом није богатство стечено „поштеним радом” – та нисте га стекли лењствујући?

Не тумачи, читаоче, ово погрешно – да су зараде тих овде, данас, толико уважаваних људи – ниске. Не, то нипошто! У односу на зараде личности, зараде издајника су заиста сјајне. Личности би издајницима имале разлога завидети на зарадама, али особина личности је да никоме не завиди. У овоме је разлог што се овде прекоревају српски делатници у привредној грани издаје отаџбине: кад је неко опредељен за рационално пословање, нека послује што рационалније, потпуно рационално ако је могуће! Не тврдимо да баш нико од уважаваних српских издајника не послује рационално. Али број оних који су том делатношћу могли стећи много већи иметак запањујуће је велики.

За чуђење је што има доста српских издајника који нису ништа зарадили. А јесу радили, дуго, упорно и страствено су вршили издају, а никакве зараде! Ненаграђена мржња, изневерена очекивања!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Награде за издају

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 27, 2009 4:15 am

ИЗВОРИ ИЗДАЈЕ

Ево још једног великог извора издајникове издаје. Издајник се води мржњом. Он некога мрзи. Не мрзи га зато што му је тај учинио зло, не мрзи га ни што је тај рђав човек те не завређује уважење и наклоност – мрзи га што је издајничка душа устројена за мржњу, и кад нема разлога за њу. Он онда издаје тога кога мрзи, издаје га уз услове: а) да сам нешто добије, б) да издани поуздано изгуби. Могло би се претпоставити да је предмету овога расуђивања претежнији лични добитак, да је то искључиви мотив издаје, који мржњом једино може бити мало допуњен. Неоспорно, допуњавање мржњом је потребно, да би се издаја правдала пред нечим што се назива савест. Али је ствар сложенија: каткад је лични добитак пресуднији од мржње, каткад веома надмоћно преовлађује снага мржње. Али је прави склад, савршена мирноћа у души издајника онда кад је издани уништен, да се не може њему светити због издаје, а добитак задовољава његове прохтеве. Чињеница је да је велика снага личне добити, а кад га има, увек се нађу разлози за мржњу. Важи ли обрнут став који се овако може исказати: велика мржња нужно налази и поводе борбе за личне користи?

Нађу се побуде борбе, води се борба, али личне користи често не буде. Битнији је, дакле, философски материјализам (чији оно беше?).

Насупрот издајнику, кога подстрекава мржња, херој је вођен љубављу: за људско добро он изводи херојске подвиге. Ако ослаби његова љубав, херојство се гаси: некад неустрашив, постаје обичан, плашљив човек.

Издајник, по правилу, не признаје да је издајник. Кад се (изузетно) догоди да призна, кад се јави знак кајања, знак да је у издајнику наступила грижа савести, људи се охрабре у нади да он неће наставити пређашње дело, да ће покушати искупити почињене грехове чинећи какво добро. Појава да се издајник покаје веома је ретка, зато и поменута нада најчешће изневерава.

Издајник исмева реч „издаја”; нико му у томе није раван. Чиме се служи да исмеје реч? Духовитошћу других, „наученом” духовитошћу, духовитошћу духовитог, коју је духовити складно применио на нешто што је требало исмејати; издајникова примена тог блеска туђега духа у естетском је несагласју са исмеваним предметом. Он, дакле, краде; не може се догодити да издајник не краде, кад год му од тога не прети велика опасност. У исмевању речи „издајник” издајнику помажу многи други – сваки од њих, ако већ није издајник, хрли да постане.

Према издајницима, издаја не постоји, из чега други треба да закључе да су они без огрешења. Сви се издајници уједине да би исмевали реч „издаја”; рачунају: кад исмеју реч која исказује суштину њихова срамног дела, она ће ишчезнути из језика, а то ће учинити да се избришу трагови ове њихове кривице. Кад нема речи за оно нечасно што су учинили, онда они ништа срамотно нису ни чинили – то рачунају.

ШТА РАДИТИ КАД СЕ СВЕ ИЗДА?

Али ти, којем се сад обраћам, не спадаш у ту категорију. Кад те видим и чујем на телевизији, или ти само слушам глас, или пак читам твој напис у „цењеним” новинама, питам се како тако нагло толико високо израсте! Сећам те се из времена пре овога које те усрећи. Бејаше ништаван и бедан и напињаше све мехуре да постигнеш нешто што би довело до оцене: није потпуно безвредан. Бејаше се ти једном приликом нашао у скромном занимању, примерено твојим способностима, које могаше поштено обављати, али га ти напусти. Појави се прилика да издаш, а ти ни минут не оклева. Дочека – али не својих пет минута, већ своју вечност. И сад те гледам, слушам и очима те из штампаних речи извлачим: ти си самоуверени, изврсно ситуирани грађанин који је постао учитељ, учиш млади свет да се на тебе угледа. Водитељка ти се обраћа као националној величини. Ти сад јеси „национална величина”, једина, јер никога из онога супротног табора више нема. Ишчезли су и твојом заслугом, колико год си могао помоћи да нестану, помогао си.

Не треба сметнути с ума: и тај „рудник” ће се једном исцрпсти (и сад је у њему много јаловине), неће више бити ничега што се има издати. Шта ће онда радити несрећни српски свет који је од издаје живео? Замислите очајно стање тих људи кад почну завидети неиздајницима! Неће им завидети што су ови богатији, већ што су задовољни оним што имају, што су смирени и не кукају на немаштину; и још због једнога: не криве за своје стање некога ко није крив.

Колики је удео недовољно развијене моћи просуђивања у чину издајства? (Постоји ли зависност између моћи расуђивања и издаје? Повећава ли се школовањем наклоност ка издаји?)

Моћ расуђивања се наслеђује. Али се у људском друштву и стиче. За расуђивање о одређеном предмету потребно је и знање о томе предмету. До знања о неком предмету долази се образовањем, школским на првом месту, али и другим путевима. Образовањем се, међутим, могу засађивати отрови. И у широко заснованом образовању могу се засејати отрови: ум није био довољно прибран да их на време одстрани. Уосталом, зар и господин Имануел не показа у првој од три.

Критике колико је ум понекад немоћан? У мукама образовања кључна је реч „врлина”. Како унапређивати свест, увећавати знање, изоштравати расуђивање а не повређивати врлине – оне, давно признате а никад успешно порекнуте, заједничке личностима на било којој стопи земљиног шара, као и древном Индусу или Кинезу, и припаднику неког од уништених народа Северне Америке.

Одакле све данас не стиже образовање, „унапређивање ума”, „оспособљавање за живот”! И какве све отрове не доносе многобројни сазнајни додаци! „Школовање” данас долази са разних страна, и са много најгорих – зато је брижно лице свакога ко размишља о овде разматраном предмету. Многи од приспелих отрова уносе у умове и схватање о изузетној вредности издаје. Према том отрову, издаја је највеће достигнуће напретка у модерном времену! (У великом Дантеовом спеву издаја бејаше највећи од грехова.)

Да ли повећањем образовања расте наклоност према издаји? Расте или не расте, сходно томе колико је при образовању унето или није унето отрова и од природе особе која се образује. Налазимо ове примере: сасвим скромно образован а не изда ни под тешким мукама; врхунски образован а поступи на истоветан начин. Или: изда вас и један и други из овог избора.

Не налазимо одговор о вези моћи расуђивања и чина издаје. У овом неодговору је сета свакога ко тежи повећању моћи расуђивања без повређивања људскости. Остајемо без потпуног одговора на постављено питање, верујући да смањена интелигенција није извор издајства, а повећана количина отрова душе при образовању – јесте. Најбитније је оно што већ знамо – поседовање или непоседовање личности.

БЕСКОНАЧНОСТ ХЕРОЈСКОГ БИЋА

Крајња супротност овоме јесте херој, јунак којега толико слави целокупно српско језичко наслеђе и све велике цивилизације које смо до данас упознали. Насупрот скученом бићу кукавице, херој има бесконачно биће: ма колико да изгуби у својим подвизима, увек има осећај да му остаје бесконачност не изгубљеног, и вечност је пред њим.

Раде Дацић

О ПИСЦУ

Др Раде Дацић је предавао математику на универзитетима у Београду и Крагујевца, затим је прешао на раду у Математички институт САНУ, држећи повремено и даље наставу на универзитету. У Математичком институту бавио се научним радом и вођењем научних семинара, којима је проширивао поље рада у српској математици. Готово 9 година, од 1993. до краја 2001. године водио је Семинар за историју и философију математике и механике, за који је професор Филозофскога факултета С. Жуњић изјавио да је једна од најважнијих институција Београда. Близу је завршетка његова књига посвећена историји српске математике и механике. Члан је Међуодељенског одбора САНУ за проучавање живота и дела научника Србије и научника српског порекла, задужен за математику, механику и астрономију; у његовом сектору обрађен је већи број научника него и уједноме другоме, мада за неке секторе, као што су медицина и техника, има и по четири уредника.

Осим делатности у струци бави се и књижевношћу; из поезије, прозе и есеја објавио је досад 32 књиге.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Награде за издају

Порукаод Svetovid » Нед Сеп 27, 2009 4:41 am

Бели Вид пише:

Vučić kaže da su on i Tomislav Nikolić u oktobru 2007. bili u privatnoj poseti Parizu, ali ne želi da bilo šta kaže o susretu s Milom Đukanovićem, navodeći da je „Tomislav Nikolić već sve rekao”. Ratko Knežević u svom intervjuu tvrdi da su se Nikolić i Vučić u pariskom „Ricu” nekoliko puta susreli sa Đukanovićem i Stankom Subotićem, i da je prvom tom sastanku prisustvovao i novinar Milomir Marić.


Слика

Слика

Naprednjaci izbornu pobedu proslavili u beogradskoj kafani „Dušanovački cvet“
Toma pevao pesmu za Šešeljevu sahranu
Utorak - 09.06.2009
Pobedu na lokalnim izborima u Zemunu i Voždovcu simpatizeri i funkcioneri Srpske napredne stranke, sa Tomislavom Nikolićem na čelu, proslavili su u nedelju uveče u beogradskom restoranu „Dušanovački cvet“.

Naprednjaci su počeli su da se okupljaju oko 21 sat, kad su bili poznati preliminarni rezultati izbora, a posle ponoći pridružio im se Tomislav Nikolić u pratnji supruge Dragice. Ponesen slavljeničkom atmosferom, lider naprednjaka je u jednom trenutku uzeo mikrofon i zapevao narodnu pesmu „Ima jedan kućerak u Sremu“, što je bilo propraćeno gromoglasnim aplauzom. Izborom baš ove pesme, Nikolić je očigledno hteo nešto da poruči bivšim partijskim saborcima radikalima i njihovom lideru Vojislavu Šešelju. Naime, Šešelj je u svom čuvenom testamentu, koji je sročio dok je štrajkovao glađu u Hagu, zahtevao da mu se na sahrani, nad grobom, svira upravo pesma „Ima jedan kućerak u Sremu“.

__________________


Слика

Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Награде за издају

Порукаод Evropljanin » Уто Јан 19, 2010 2:01 pm

Gost komentator

Priznanje
Aleksandar Jugović | 16. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 14

Pre nekoliko meseci na putu kroz Bijeljinu zbog saobraćajnog prekršaja koji nije bio tada obuhvaćen srpskim Zakonom o saobraćaju zaustavio me milicioner.

Kulturno mi je prišao, konstatujući da vozim bez upaljenih svetala. Izvinio sam se zbog počinjenog saobraćajnog prekršaja uz obrazloženje da to što mi se stavlja na teret u Srbiji nije obaveza, pa valjda po inerciji nisam postupio u skladu sa Zakonom o saobraćaju Republike Srpske.
Nakon toga milicioner me upitao gde sam zaposlen i čime se bavim. Odgovorio sam mu da sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. „Dobro, a iz koje si partije?”, bilo je sledeće pitanje. „Iz Srpskog pokreta obnove”, odgovorio sam.
„A ha, iz izdajničke partije?”, nastavio je milicioner.
„Da iz partije koju su mnogi njeni funkcioneri i članovi izdali”, iako dobro isprovociran kontrolisao sam svoje reči. „Ma ne to, vi ste govorili da su muslimanske i srpske žrtve jednake. Vi ste pozivali ljude da ne idu u rat. Vi ste rušili Miloševića u jeku rata”, atakovao je na mene milicioner.
„Jesmo prijatelju. Priznajem. Pogrešili smo što smo se borili protiv rata. Jer da smo se zalagali za rat i podržavali Miloševića, ne bismo sada imali četiri poslanika u srpskom parlamentu, već mnogo, mnogo više”, tužna i surova istina.
„Tako je. Vidiš da sada opet stare vrednosti počinju da se cene. Rejting ljudi koji su devedesetih podržavali Miloševića i koji su pomagali Srbe u Bosni da ratuju opet skače”, radovao se moj sagovornik.
„U pravu si, ali ja nikada ne bih podržavao rat, sve da me čeka nagrada apsolutnog vladanja Srbijom”, morao sam isterati svoje.
„ Nije da ne bi, već ne možeš jer si izdajnik”, uzjogunio se milicioner.
„Dobro. Izdajnik sam jer sam predlagao da se prihvati predlog asimetrične federacije, konfederacije, Vens-Ovenov plan, plan Z4. Izdajnik sam zbog 9. marta, Vidovdanskog sabora, koalicije „Zajedno”, izdajnik sam što mislim da je mesto Srbije u EU”, ironično, misleći da sam našao pravu meru, reči sam odapeo kao strele.
„E tako, dobro je što si priznao, i da znaš da je za vreme Slobe bilo mnogo bolje, imali smo i oružja i municije koliko hoćeš”, ništa on nije shvatio, sve su ga strele promašile. „I još nešto, pošto si priznao, oprostiću ti kaznu”, pokušao je pokazati da ima dušu. „Nemoj, molim te”, rekao sam mu dok sam se hvatao za novčanik.
"Trebinjca Gorana Aleksića ubijaju Srbi jer je branio komšiju muslimana. Beograđanin - Sarajlija Jovan Divjak nije otišao na Pale, odakle je granatirano Sarajevo, nego je ostao u Sarajevu i branio svoj grad. On je, zbog toga, izdajnik i zločinac za mnoge Srbe koji ljudsku i nacionalnu etiku nisu učili od Marka Miljanova nego od Slobodana Miloševića. "

Vuk Drašković

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković upozorio je, povodom 20. godišnjice devetomartovskih demonstracija u Beogradu, da se "povampiruje" duh nacionalizma koji Srbiju "slabi i sramoti i svađa je sa susedima i demokratskim svetom".
Корисников грб
Evropljanin
 
Поруке: 260
Придружен: Пет Јан 08, 2010 12:35 pm

Re: Награде за издају

Порукаод Svetovid » Уто Авг 23, 2011 8:57 am

Турски цар о српским издајницима из Косовског боја:
:kafa

http://www.rastko.rs/rastko-pl/istorija ... nika_1.php

А неверници, пошто су се нагледали боја, остали су као издајници, што им касније није добро било, јер после кратког времена, бирајући једног по једног, цар је све дао поубијати, говорећи: "Кад сте своме господару били тако неверни у његовој невољи, то исто бисте и мени учинили".
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Награде за издају

Порукаод Svetovid » Сре Сеп 07, 2011 11:05 am

:kafa
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/ ... ra.sr.html
Момчилу Перишићу 27 година

Хашки трибунал осудио генерала за помагање и подржавање напада на цивиле у Сарајеву, убиства више хиљада муслимана у Сребреници као и за ракетне нападе на Загреб

Момчило Перишић (67), бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, осуђен је јуче на 27 година затвора због помагања и подржавања злочина над муслиманима у БиХ 1993–1995. године, као и за гранатирање Загреба.

Слика


http://www.sense-agency.com/tribunal_%2 ... ews_id=923
Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, osudjena je danas na 11 godina zatvora. U odmeravanju kazne Pretresno veće Haškog tribunala je uzelo u obzir značajne olakšavajuće okolnosti - kao što su priznanje krivice i izraženo kajanje - koje po oceni sudija mogu da doprinesu pomirenju, zatim njenu dobrovoljnu predaju sudu, ulogu koju je po prestanku sukoba imala u primeni Dejtonskih sporazuma i borbi protiv kriminala i korupcije u Republici Srpskoj, kao i njenu poodmaklu životnu dob.

Слика


http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=40246
Talijanski tužilac Giuseppe Scelzi nije isključio mogućnost da bivši crnogorski premijer Milo Đukanović bude optužen za međunarodni šverc cigareta. Scelzi je rekao da će talijanski pravosudni organi odlučiti šta će biti s predmetom protiv Đukanovića koji je ranije arhiviran, u svjetlu činjenice da nekadašnji crnogorski premijer, nakon ostavke, više ne uživa diplomatski imunitet.

On je rekao za podgoričke Vijesti da optužbe protiv Đukanovića ne mogu zastarjeti, iako je krivično djelo izvršeno prije više od deset godina, navodeći da za postupak još ima vremena.


Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева


Повратак на Идеологија и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron