Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 4:16 am

КЛАСИЧНА МУЗИКА ПРОЖЕТА СРПСКОМ И СЛОВЕНСКОМ ИСТОРИЈОМ И МИТОЛОГИЈОМ



Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 4:19 am



Tchaikovsky was commissioned by Nicolas Rubinstein in 1880 to write a festive and patriotic piece to coincide with the Moscow Cathedral of the Savior (built to commemorate the liberation of the Russians from the 1812 Napoleonic invasion), there already existed a body of precedent for the use of brass band, church bells, and cannon together with symphony orchestra. Plans seems to indicate open-air performance in the great square before the Kremlin, with the cannon to be fired by electrical signal from the conductor's desk, while at a given signal the bells of the new Cathedral, together with the hundreds of bells hung in all the other Kremlin churches and towers, were to add thier festive clamor to the whole grand uproar.
However,the Cathedral consecration took place in the summer 1881 minus Tchaikovsky's music. It was Edward Napravnik who finally conducted the premiere of the Overture 1812 during ad all-Tchaikovsky concert at the Moscow Exhibition-presumably under normal concert hall conditions.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 4:44 am

Слика

Običaj održavanja balova u Srbiju je iz Beča doneo mlađi sin kneza Miloša, knez Mihailo Obrenović (1823 –1868), a na evropski nivo podigao njegov naslednik kralj Milan (1854 – 1901). Naročito je Milanova supruga, kraljica Natalija, tome doprinela. Po ugledu na druge evropske prestonice i mondenske centre (posebno one francuske), uvela je osnove modela ponašanja i života na beogradskom dvoru. Veoma je držala do modnih trendova i nastojala da za njih zainteresuje i svoje (imućnije) zemljakinje, koje su jedva dočekale da se na balovima šepure toaletama i draguljima, prikazujući bogatstvo, uspeh i status svojih muževa i očeva.

Pripreme za bal su, zato, bile najvažniji događaj u mnogim porodicama, naročito onima sa više ženske čeljadi, koju je trebalo na vreme opremiti haljinama, cipelama, nakitom… Ovdašnje mlade dame su bile nestrpljive da pokažu svoje najnovije ruho po uzoru na evropsku modu, dok su starije gospođe i gospoda često nosili svečanu građansku srpsku nošnju.

Toalete sa šlepom nosile su isključivo udate žene, a devojke su u balsku dvoranu stupale opremljene lepezama, svilenim maramicama i specijalnim sveščicama sa ubeleženim redosledom plesova, gde su upisivale imena kavaljera kojima su obećale pojedine igre. Prva je uvek bila „srbijanka” (kraljevo kolo), a zatim su se smenjivala kola i okretne igre (valcer, lans, kadril,), uz stručno vođenje ceremonijal majstora, koji je uzvikivao figure.

Iz jedne od sačuvanih devojačkih knjižica sa bala koji je 1887. priređen na dvoru kraljice Natalije, vidi se redosled igara (bio je strogo određen i uvek je počinjao kolom): kolo, pa polka, mazurka, valcer, zatim opet kolo, pa kotiljon… ukupno 11 plesova, sa pauzom posle osmog.

Najsvečaniji je bio novogodišnji bal. Počinjao je u deset sati uveče i trajao do zore. Haljine su bile dugačke, od skupocenih uvoznih materijala, a najcenjenije su bile one šivene kod „Fransine” u Beču ili „Monasterlije” u Pešti, mada je kraljica Natalija najradije naručivala iz Pariza. Muškarci su nosili frakove (uglavnom krojene po meri kod ovdašnjih krojača) a oficiri paradne uniforme sa ešarpama i perjanicama i ordenje sa lentama. Naročito otmenom se smatrala ljubičasta boja.

Слика

Humanitarni Svetosavski bal u Beču je tradicija započeta pre više od jednog i po veka, kad su u prestonici Austrije živeli mnogi znameniti Srbi tog vremena, a knez Miloš Obrenović (1780 – 1860) poželeo da ih jednom godišnje okupi na prigodnoj svečanosti. Tim povodom je od čuvenog austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio kompoziciju, koja je, pod nazivom „srpski kvadril”, predstavljena 1846. godine na prvom Svetosavskom balu u Beču.



Na narednom, održanom 1847, među gotovo tri hiljade prisutnih izdvajali su se Vuk Karadžić, Njegoš i knez Miloš (on je baš voleo da igra, sa ordenjem koje je poskakivalo i zveckalo), a kako navode hroničari posebnu pažnju je privlačila Vukova kći Mina. Ona je i inače bila među najotmenijim damama na bečkim balovima, na kojima se isticala jedinstvenim izgledom: odevena u srpsku nošnju sa libadom obrubljenom srmom, suknjom sa obaveznim pojasom i čipkom vezenom košuljom.

Bio je zapažen i bal 1861, na kojem su se, pored najuglednijih bečkih Slovena, stranih diplomata, srpskih ministara i njihovih supruga, visokih oficira, dvorskih dama… pojavili i austrijski državni ministar Šmerling, ruski, mađarski i poljski plemići, pisci Ivan Mažuranić i Petar Preradović, general Stratimirović... Svirao je Štrausov orkestar, a plesali su se „lijepa Maca”, kvadril, valcer, kolo srpsko, kolo hrvatsko, kolo slavonsko, polka, mazurka… da bi, kako je zapisao jedan od učesnika, oko ponoći „sva slavenska mladež” zaigrala uz junačku pesmu „Rado ide Srbin u vojnike”.

Prvi srpski bal, koji se pominje u pisanim dokumentima 1827. godine, priredio je izvesni zemunski gostioničar, a pretečom prvog kraljevskog bala u Srbiji smatra se fešta koju je u Kragujevcu 1834. godine priredio knez Miloš tačno u ponoć, uz prangije i topove, za članove i prijatelje porodice Obrenović. Veliko slavlje, uz pesmu i igru, održano je u zgradi Narodnog suda, a zvanice su bile u svečanoj i svatovskoj odeći.

Oktobra 1847. godine u Beogradu je gostovao Johan Štraus Mlađi, koji je na balu u sali hotela „Srpska kruna” izveo „srpski kvadril” i ostale svoje kompozicije. Zabeleženo je i da je otmeno beogradsko društvo 1869. naročito uživalo u zapaženom balu engleskog konzula Hodžesa.

I u Srbiji, kao i u drugim evropskim metropolama sredinom 19. veka, glavna sezona balova je bila u zimskim meseci, od decembra pa do marta. Domaći i strani hroničari tog vremena (među kojima i Feliks Kanic) zabeležili su da je u Beogradu tih godina redovno priređivan veliki Dvorski bal, zatim Velikoškolski, Oficirski, pa balovi Ženskog društva i Trgovačke omladine…

Слика

Uzor mode za otmene dame iz visokog društva, koji je krajem 19. veka bila kraljica Natalija, početkom 20. veka je postala kneginja Olga: na balovima su nestrpljivo čekale da vide njenu toaletu, koja će postati „modni trend” cele godine. Krojači balskih haljina i svečanih odela za gospodu najviše posla su, prema istorijskim spisima, imali za vreme vlade Nikole Pašića, kada su radikali došli na vlast. Naime, dok su bili u opoziciji, nisu prisustvovali ovakvim ceremonijama, pa nisu imali potrebe ni za posebnom odećom koju bi u tim prilikama nosili.

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 4:49 am

Исидор Бајић: "Српкиња"
Из опере "Кнез Иво од Семберије"



Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 4:55 am

Fascinacija srpstvom

Najintenzivnija faza prihvatanja srpskih narodnih pesama u evropskoj muzici započela je sedamdesetih godina i trajala do početka dvadesetog veka. Samo u toku jedne decenije pojavljuje se sedam kompozitora sa svojim srpskim pesmama: Dvoržak, Janaček, Tjerio, Brams, Henšel, Rubinštajn i Červinjski. Taj razvoj se nastavio osamdesetih godina u delima četvorice kompozitora: Bramsa, H. fon Hercogenberga, Hubera i Čajkovskog, u sledećih petnaest godina objavljene su pesme još sedmorice kompozitora, i to: Aulina, Bema, Bungerta, Hermana, Regera, Suka i Vinterbergera.

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 5:24 am

Један од омиљених композитора...

Слика

http://www.kdebski.pl/

Krzesimir Dębski (born 26 October 1953 in Wałbrzych) is a Polish composer, conductor and jazz violinist. His music career as an musician has been that of a performer as well as a composer of classical music, opera, television and feature films.
Since 1986, he has composed the music for over 70 films, received 8 platinum albums and has composed the music for the highest grossing movie in Polish film history, “With Fire and Sword”.
















итд.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Чет Мај 19, 2011 9:29 am

Војни марш - Франц Шуберт
Аспекти Српске револуције (1804-1835)



Зашто Шуберт?
Као један од најзначајнијих музичара свих времена, Франц Шуберт (1797-1828) је живео и стварао донекле паралелно са главним учесницима Српске револуције. Нажалост, због пет дугих векова робовања под народом који је затро на овим просторима сваки културни напредак, Срби нису тада имали "свог" Шуберта. Од вајкада, Срби су увек тежили да се налазе у, између осталог, културном средишту Европе, о чему сведоче српске средњовековне државе. Међутим, падањем под турску власт, Србима је овај ужитак ускраћен. Иако је данас солидарност других Европљана према Србима десеткована, тада је била веома јака. Увек можемо да маштамо да су српске устанике и барјаке пратиле софистициране Шубертове мелодије, у борбу за победу Европе и њених вредности, зарад пораза "љутих зверова из Азије".
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод Masha » Чет Мај 19, 2011 10:11 pm

Bravo Talični, sjajna muzika! :talas
Корисников грб
Masha
 
Поруке: 359
Придружен: Уто Сеп 21, 2010 11:12 pm

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Пет Мај 20, 2011 5:00 am

Музички живот Србије у 18. и 19. веку

После вишевековне турске феудалне доминације, први знаци буђења грађанске музичке културе, јављају се како у Србији, тако и у Војводини у 18. веку. 1717. године аустријски војсковођа Еуген Савојски, напокон је извојевао победу над Турцима и преузео Београд. Самим тим Србија, а Београд особито добија у време аустријске окупације (1717 – 1739), нова, западњачка обележја, како у спољном изгледу града, тако и у просвети, која је у потпуно клерикалном духу. Световна музика у аустријском Београду била је готово искључиво у рукама владајућих окупатора. Нарочито важан утицај имао је врховни заповедник Србије Александар Витембершки, који је приређивао приредбе са забавном музиком и плесом, којој су морали присуствовати сви виђенији грађани.

Војводину је у то терезијанско и јозефинско време захватио исти онај талас и дух француске културе какав се одразио у хрватским крајевима у предвечерје илиризма. Имућније српско грађанство, које је у погледу обичаја и друштвених манира много шта усвајало од обичаја и друштвених манира мађарске и аустријске аристократије, прихватило је са жаром и многе видове културе, које је ова преносила из домовине Луја XIV. Менует, та типична игра "златног доба", у свом победничком походу кроз Европу, није заобишла ни периферију монархије – Војводину.

Известан снобизам тог младог грађанског друштва, које тек почиње да израста из патријархалне, сеоске друштвене структуре и њеног начина живота, огледао се у прихватању свега помодног и заводљивог што доноси бављење музиком и плесом на француски начин. Тзв. женски радови, као важни квалитети неудатих девојака, устукнули су пред вештином "унтерхалтовања" уз шпинете, харфе и виолине.

Тој раскалашној, рококо – гриландама уоквиреној војвођанској уметности 18. века, инспирисаној Паризом, Бечом и Пештом, оштар контраст који израста из специфичних националних услова живота Срба, представља уметност која је гајена у народу. Најизразитији пример такве врсте била је чувена "Слепачка академија" у Иригу у којој се практиковало епско певање уз гусле.

У исто време иза зидина војвођанских манастира рађала се обновљена уметност српског црквеног појања, нарочито у Крушедолу, у коме се неговало старо српско црквено појање, као и грчко. У том периоду Корнелије Станковић, редиговао је и усталио тзв. Карловачко појање.

У Војводини је дакле, у 18. веку музички живот био доста развијен, како у салонима грађанске интелигенције, племића и велепоседника, тако у оквиру цркве и у народу. Грађанска песничка лирика оставила је за собом велики број мелодија чији творци су остали анонимни.




Корнелије Станковић (1831-1865)

Био је први школовани српски музичар. Био је пијаниста, композитор и хоровођа. Посебан значај има његова делатност на заснивању и обради народног црквеног појања.
Рођен је у српској четврти Будима. Прве подуке из виолине је имао као четрнаестогодишњак. Из клавира је био самоук.
1850. одлази у Беч и музику учи код Вилмерса. 1855. се запућује у Сремске Карловце да тамо започне свој животни подухват – записивање карловачког појања. Он иде баш тамо, јер је тамо присутна веома стара и брижљиво негована традиција појања. Јеротеј Мутибарић је на захтев Стевана Стратимировића-митрополита који је основао Гимназију и Богословију у Сремским карловцима – ослободио појање сувишних мелизама. Они су били карактеристични за дотадашњу традицију, грчко-византијског порекла.
Православно појање српског народа се разликовало од појања других православаца. Тада појачка традиција бива угрожена, нарочито тридесетих година деветнаестог века, продором идеја о вишегласном певању. Оно се први пут чуло 1834. у Сремским Карловцима на устоличењу Стефана Станковића за бечког епископа. Станковић је својим литургијама доприносио увођењу вишегласне појачке традиције.
Станковић је две године бележио и хармонизовао напеве. Сачувано је 17 свезака црквених напева и још 5 свезака једногласних напева у историјског збирци САНУ. Прво је бележен текст напева по слоговима, а затим би уследило нотирање мелодије. Нажалост, највећи део његове заоставштине је у рукописној форми.
Код хармонизовања мелодија, Корнелије Станковић је тежио једноставним решењима, сматрајући да само она одговарају духу мелодија. Издао је три свеске Православног црквеног појања. Прва свеска обухвата литургију св. Јована Златоустог и св. Василија Великог, тропаре, кондаке и ирмосе од Спасовдана до Ваведења.
Станковић је био изузетан пијаниста. На концертима је често наступао самостално или као пратилац певача. Кратко време је био диригент друштва у Београду. Из области световне музике Станковић је објавио четири свеске с обрадама српских мелодија (24 песме – 1853, 30 песама 1859, 12 песама 1862, 8 песама 1863, све у Бечу) за глас и клавир и клавир соло. Писао је песме лирског и родољубивог карактера за време студија у Бечу и наставио током читавог живота.
Ако се употребе Корнелијеве обраде и Мокрањчева композиција, може се уочити разлика између предроматичарског и роматичарског приступа фолклору.
Станковићеве композиције за клавир припадају типу салонско-виртуозних комада (варијације на теме Устај, устај Србине, Што се боре мисли моје, Радо иде Србин у војнике).
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Пет Мај 20, 2011 5:11 am

Miloje Milojević (1884-1946)

Bio je kompozitor, muzikolog, dirigent, pijanista, pedagog i organizator. Prva znanja je stekao sa Isidorom Bajićem u Novom Sadu, a školovanje nastavlja kao Mokranjčev đak u Beogradu.
Kompoziciju, dirigovanje, klavir i muzikologiju studirao je u Minhenu, a doktorat iz muzikologije stiče u Pragu. Pisao je članke u „Srpskom književnom glasniku“, objavio je brojne muzikološke studije i članke, kao i etnomuzikološke radove. Većina njegovih tekstova sabrana je u 3 knjige „Muzičkih studija i clanaka“ (I, II, III), a osim ovih knjiga objavio je i monografiju „Smetana, Život i rad,1924. i „Smetanin harmonski stil“, 1926.
Bio je istaknuti pedagog, predavao je i sam u Srpskoj muzickoj skoli. Napisao je udžbenik „Osnove muzičke umetnosti“. Nastupao je kao pijanista i dirigent i rukovodilac akademskog orkestra.

STVARALAŠTVO
3 stvaralačke faze u njegovom razvoju poklapaju se sa opštim tendencijama razvoja srpske muzike tog doba.
I
U 1. etapi, u godinama sazrevanja do 1924. (prva 33 opusa) Milojević ovladava pozno romantičarskim umetničkim jezikom, negujući njegove tipične odlike u instrumentalnoj, simfonijskoj i vokalno-instrumentalnoj muzici.
II
U 2. periodu rada od 1924-1939 njegov stvaralački izraz snažno obeležavaju elementi impresionizma i ekspresionizma
III
Posle 1939 godine zreli period Milojevićevog stvaralaštva odlikuje sinteza dotadašnjih iskustava i pojava jedne posebne stvaralački originalne interpretacije ideje nacionalnog, koja je bliska folklornom ekspresionizmu.
Milojević je naznačajniji kompozitor solo pesme u periodu između dva svetska rata. Pesme i zbirke „Pred veličanstvom prirode“ ilustruju interesovanja Milojevića, predstavljajući ga kao autora snažne ekspresivnosti vokalne deonice i znalačkog tretmana instrumenata. Tokom kompozitorovog boravka u Francuskoj za vreme I sv. rata Milojevićeve solo pesme pokazuju put evolucije njegovog jezika od pozno romantičarskih osnova ka usvajanju elemenata impresionističkog muzičkog jezika. Nazivi pesama iz ove zbirke: „Jesenja elegija“, „Japan“, „Nimfa“, „Fetar“, Ćutanje“, „Zvona“, „Molitva majke Jugovića zvezdi Danici“…
Posle 1924. godine (druga faza) komponovao je „Plave legende“, a tri pesme na nemačke stihove op.67 završene su tek 1942. godine.
Milojevićev klavirski opus je obiman i raznovrstan. Klaviru je posvetio veliki broj dela od ranih minijatura op.2, preko niza ciklusa i zbirki klavirskih komada komponovanih u širokoj stilskoj lepezi od poznoromanticarskih i impresionistickih minijatura do ekspresionističkih komada. Medju delima iz prve faze su već pomenute minijature op.2, 4 komada za klavir dve zbirke obrada narodnih melodija „U mojoj zemlji“.
U drugoj razvojnoj etapi nastaju veoma interesantna klavirska dela: Zbirka minijatura pod nazivom „Kameje“ i Ciklus minijatura „Ritmičke grimase“ sa elementima ekspresionističkog jezika.
U poslednjoj stvaralačkoj fazi Milojević je svoj pijanistički izraz našao u folklornom ekspresionizmu,koji predstavljaju poznati ciklusi: „Melodije i ritmovi sa Balkana“, „Kosovska svita“, „Povardarska svita“-rađeni uglavnom prema vlastitim folklornim zapisima.
Elementi ekspresionističkog jezika ne mogu se vezivati samo za „Ritmičke grimase“ i „Kameje“-oni postoje i u delima: „Intima za gudački orkestar“, „Pir iluzija“, „Sonata h-moll za violinu i klavir, op 36“.
Ekspresionizam se u poznim Milojevićevim radovima ne pojavljuje u „čistom“ obliku, već u kombinaciji sa romantičarskim i impresionističkim elementima.
Osim instrumentalne muzike, Milojević se posvećuje i simfonijskom stvaralaštvu. Tu je njegova simfonijska poema „Smrt majke Jugovića“ i druge kompozicije za simfonijski orkestar: „Seoske scene“, „Srpska igra“, „Srpska rapsodija“, „ Postanje ljudi“ i dr.
Milojević je komponovao i kamernu muziku-gudačke kvartete, sonate, kao i muziku za brojne kamerne ansamble nestandarnog sastava.
Milojevićev balet „Sobareva metla“ nastao je u saradnji sa umetnicima iz kruga beogradskih nadrealista. Simfonijska muzika kao i muzika za balet „Sobareva metla“ pripadaju ranom stvaralačkom razdoblju Miloja Milojevića.

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Следећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Feedfetcher и 3 госта

cron