Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Суб Дец 29, 2012 2:15 am

talican пише:Слика

Običaj održavanja balova u Srbiju je iz Beča doneo mlađi sin kneza Miloša, knez Mihailo Obrenović (1823 –1868), a na evropski nivo podigao njegov naslednik kralj Milan (1854 – 1901). Naročito je Milanova supruga, kraljica Natalija, tome doprinela.


Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод Svetovid » Пет Јан 18, 2013 2:30 pm

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Суб Феб 02, 2013 11:50 am

Dvorski balovi kod kraljice Natalije: Status i bogatstvo muža najbolje se videlo pootmenosti i raskoši ženine toalete

ŽURKA NA DVORU NEDELJOM OD PET DO OSAM

Piše:
Ana Stolić

Za krojače, najradosniji dan u životu bio je onaj kad su radikali prvi put došli na vlast. Niko od njih nije imao prikladnu odeću za dvorske balove. Trebalo je "za juče" sašiti grdnu količinu frakova za novu dvorsku elitu, koja, nervozna, nije pravila pitanje oko cene - uostalom, dokopali su se dobrih ministarskih i činovničkih plata - nego samo oko roka.

Dvor kneževine (kraljevine Srbije bio je ustanova od prvorazrednog političkog i društvenog značaja u 19. veku. Organizacija, ustrojstvo i svakodnevni život na dvorovima Karađorđevića i Obrenovića nisu posebno privlačili pažnju istraživača. Način života, bogatstvo i status beogradskog dvora, moguće je donekle rekonstruisati za vreme poslednjih Obrenovića na osnovu popisa njihove imovine izvršenog posle Majskog prevrata 1903. godine. "Dnevnik o starateljstvu nad imanjem maloletnog kralja Aleksandra", koji je vodio Jovan Mišković, sadrži zanimljive podatke o vođenju dvorske ekonomije krajem osamdesetih godina. Dragocena su i zapažanja putopisaca i stranaca koji su poslednjih decenija prošlog veka boravili u Srbiji.

Prema opisu Feliksa Kanica u vreme kneza Mihaila dvor je bio mesto gde se uz čibuk i kafu, sasvim "alla turca", razgovaralo o zbivanjima u gradu i državi". Od šezdesetih godina, kada je vladarska kuća nosila još uvek orijentalni karakter, pa do kraja veka dvor je, sudeći prema spoljnim oznakama - izgledu, organizaciji i sjaju, prošao put pretvaranja u ustanovu izgrađenu sasvim u skladu sa zapadnoevropskim uzorima.

Balska dvorana sa 322 sijalice

Pored Konaka, (kuće koju je Aleksandar Karađorđević kupio 1839. od Alekse Simića za dvor u kojoj su kasnije živeli knez/kralj Milan i kralj Aleksandar) početkom osamdesetih godina prošlog veka izgrađen je Novi dvor. Opreman je godinama veoma brižljivo: salone, uređene u rokoko, renesansnom i orijentalnom stilu izradile su ugledne bečke firme toga vremena, najviše "Portoa" i "Fiks". Dok se u Konaku i dalje živelo, u Novom dvoru održavane su svetkovine, balovi i prijemi. Dvor je imao električno osvetljenje i na savremenike je snažan utisak ostavljala balska dvorana sa 322 sijalice.

Prema sećanju Gavra Vukovića, ministra spoljnih poslova Crne Gore, na prijemu priređenom u njegovu čast 1902. godine za stolom je sedelo 64 osobe, jelo se služilo iz servisa od saksonskog porculana, vino točilo u čaše od češkog kristala sa kraljevskim krunama i inicijalima kralja Milana, a u vazama iz Sevra bilo je aranžirano topčidersko cveće. Uz bogat jelovnik, muzičari su svirali dela Mendelsona, Vagnera i Verdija.

Čini se da je proglašenje Kraljevine 1882. bilo važan momenat u saobražavanju srpske kraljevske kuće evropskim uzorima. Na godišnjicu proglaše-nja utvrđen je, na primer, tačan raspored proslave (blagodarenje u Sabornoj crkvi kome prisustvuju samo osobe sa ulaznicama, potom odlazak u dvor na podvorenje). Kralj i kraljica su se vozili u karucama sa četiri upregnuta konja, lakeji su bili obučeni u mundire iz vremena Luja DžIV sa napudranim vlasuljama.

Слика
Darinka Jovanović u balskoj haljini, oko 1900.

Devedesetih godina uvedene su neke novine, koje su još jasnije profilisale dvorsku elitu. Izgradnjom Novog dvora uveden je, od 1894. godine, običaj da se nedeljna služba služi u dvorskoj crkvi Svetog Nikole, a u dane dvorskih i narodnih praznika prema posebnom pozivu. Spisak osoba koje imaju pristup u crkvu precizno određuje krug dvorske elite. Osim toga, o prazničnim bogosluženjima postojala su st-roga pravila u pogledu oblačenja: žene u visokim haljinama bele ili otvorene boje sa šeširom ili "srpsko"; civili frak, a vojska u paradnim uniformama bez ešarpe, dugačkim pantalonama i zvezdom bez lente. Dak-le, postojala je jasna namera da se u ceremonijalnim situacijama ustanovi i ovekoveči "poredak stvari".

Gospođa Katarina u zvanju " zamenica kraljice"

Nastojanja kralja Milana i posebno kraljice Natalije da daju primer i pokrenu društveni život, makar samo u najužem krugu, nisu odmah naišla na naročiti odziv. Zatvorenost i stroga odvojenost javnog od privatnog bila je karakteristika ondašnjeg društvenog života. Porodični život bio je strogo vezan za kuću i izuzev na dan slave ili neke porodične svečanosti, beogradski domovi, čak i među imućnim i obrazovanim slojevima, bili su sve do pred kraj 19. veka, zatvoreni za spoljašnji svet. Razvijeniji zabavni život postojao je, sem u dvoru, još u kućama stranih poslanika ili pojedinih visokih činovnika koji su, službujući u Minis-tarstvu spoljnih poslova, proveli neko vreme u velikim evropskim gradovima.

Dvorske zabave spadale su u kategoriju zvaničnih dvorskih ceremonija. Bile su dostupne uzanom krugu ljudi: ministrima i njihovim suprugama, savetnicima, visokim oficirima, časnicima, dvorskim gospođama i gospođicama, uglednim privrednicima i stranim diplomatama. Od svih zabava najsvečaniji su bili veliki dvorski balovi, koji su se, počev od osamdesetih godina odvijali prema strogo utvrđenom ceremonijalu. Posle višegodišnjeg prekida zbog razvoda braka kralja Milana i kraljice Natalije 1889, društveni život na dvoru je obnovljen u zimu 1895. godine.

Kraljica Natalija je postavila osnove modela ponašanja i života na dvoru. Nastojala je da, dok je boravila u Beogradu, kao domaćica unese novine iz sveta koji je imala prilike da upozna živeći u sredini francuskog mondenskog letovališta u Bijaricu. Kada je bila van Srbije, zadatak domaćice u Konaku prilikom svečanosti preuzimala je Katarina Bogićević, ćerka Anke Konstantinović, rođake kralja Milana. Taj model je podrazumevao susrete sa suprugama diplomata jednom nedeljno, soarea (posela) u dvoru, primanja nedeljom, četvrtkom, pokroviteljstvo nad "Ženskim društvom" i drugim ustanovama, pripremanje balova i raznih svečanosti.Time se beogradski dvor u pogledu organizacije približio evropskim uzorima.

Слика
Ovako je izgledao dvor Kneza Mihaila u Beogradu u drugoj polovini 19. veka

Prvo kolo pa tek onda valcer

Odmah po povratku kraljice Natalije u Beograd 1895. i početkom 1896. organizovana su dva velika i dva mala bala. Novogodišnji, "veliki", bal bio je posebno svečan. Počinjao je u 10 sati uveče i trajao je do duboko u noć. Prisustvo na dvoru podrazumevalo je i poštovanje određenih obrazaca ponašanja. Svaka dama dobijala je na ulazu knjižicu sa upisanim redosledom igara u koju je upisivala partnera za svaku igru. Strogo se vodilo računa da dame ne ostaju dugo bez kavaljera, a ukoliko bi se to i dogodilo uvek su bili u rezervi partneri koji su priskakali u pomoć. Raspored igara strogo je poštovan i prema izboru može se zaključiti da su svečanosti ove vrste bile prožete nacionalnim duhom kome je data evropska forma. Obično su počinjale kolom (kolo kralja Milana, kraljice Natalije, kraljice Drage itd.), sledile su polka, mazurka, valcer, potom opet kolo, obično "Srbijanka", zatim kotiljon itd. Prema jednoj od sačuvanih devojačkih knjižica sa dvorskog bala održanog 1887. na programu je bilo 11 igara, sa pauzom posle osme.

Na ulazu za "veliki bal" svaka dama dobijala je knjižicu sa spiskom i redosledom igara, gde su se upisivali kavaljeri. Obično je bilo 11 igara, sa pauzom posle osme. Igrali su se i polka, i mazurka i valcer, ali je bal obavezno počinjao kolom. Haljine su bile dugačke, sa šlepom, za koji se smatralo da mlađim devojkama ne postoji. Na najvećoj ceni su bile toalete šivene u slonu "Ko Fransine", u Beču, ili one od "Monasterlije", iz Pešte. Sama Kraljica Natalija više je polagala na modu pariskih salona. Muškarci su nosili frak, oficiri paradne uniforme sa ešarpama i perjanicama, ordenje se nosilo sa lentom, a odlikovane žene ordenje su kačile preko balske haljine. Najotmenijom bojom smatrala se nijansa "lila", takozvana "heliantrop".

Osim balova, u kraljevskoj kući su po povratku kraljice Natalije u Beograd, igrane dve gala predstave koje su izveli francuski glumci, "veštaci": prvu, Koklen mlađi i drugu, madam Židik. Dvorska svita je često odlazila na zabave u "Oficirskom domu", koje su održavane svake druge subote, Đački bal, bal Trgovačke omladine i "Ženskog društva". Ti balovi su takođe spadali u "elitne" zabave na koje su pristup imali samo pozvani, što su na ulazu dokazivali pozivnicama. Na ovim zabavama poštovan je sličan ceremonijal kao i na dvoru: pozivnice, propisana toaleta i precizno određen ritam zabave.

Слика
Zgrada novog dvora kralja Milana Obrenovića u Beogradu

Noć kad su radikali šili frakove

Važan momenat u celom ceremonijalu činila su pravila o odevanju, tako da je u protokolu i na svakoj pozivnici bila tačno naznačena vrsta odeće. Najsvečanija je bila predviđena za velike dvorske balove. Kada su radikali došli na vlast 1888. godine, pozvani su prvi put u velikom broju na dvorski bal. Kako ranije nisu bili u prilici da prisustvuju dvorskim svečanostima većina ih nije imala prikladnu odeću. Prema nekim tvrdnjama krojači u gradu imali su pune ruke posla jer je trebalo sašiti brojne frakove za novopečene ministre i činovnike. Žene su u takvim prilikama nosile balske toalete ili "srpsko" - srpsku građansku nošnju. Muškarci su nosili frak, belu maramu i dekoracije sa lentom, a vojna lica su dolazila u paradnim uniformama, dugačkim pantalonama, ešarpom, perjanicom i stranim ordenjem. Žene koje su odlikovane nosile su ordenje preko balske haljine.

Oko dvora se svijalo "visoko" društvo Beograda, te je kraljevski dom bio mesto od prvorazrednog značaja za društvenu promociju u ondašnjoj Srbiji. Oni koji su po svom društvenom položaju imali pristupa u vladarsku kuću koristili su priliku da prikažu simbole svog položaja: toaletu, nakit, praćenje modnih trendova. Takmičenje i rivalstvo zahtevali su pomne pripreme za svaku balsku sezonu. Večernje toalete šivene su u modnim salonima Beča, Pešte ili, ređe, Pariza. Iz inostranstva je nabavljana i sva prateća oprema.

Слика
Kraljica Natalija Obrenović, najčešće domaćica lepih dvorskih druženja

Ton ovakvom ponašanju davala je devedesetih godina kraljica Natalija. Ona je posebno držala do modnih trendova i nastojala je da podstakne interesovanje žena i mladih devojaka za modna dešavanja. Na drugoj strani, doterivanje i kićenje supruga i ćerki, bio je način da se prikaže bogatstvo, uspeh i status njihovih muževa i očeva. Zato su ove pojave, po ugledu na Evropu, uhvatile korena i u uslovima ne tako rzavijenog građanskog društva u Srbiji.

Prvi korzo u ulici kneza Miloša

Uvođenje korzoa (u ulici kneza Miloša), dvorske zabave koje traju dugo u noć, trošenje novca na skupe toalete, često su kritikovani u presatnici. Mnoge novine u oblačenju i doterivanju nailazile su na nerazumevanje i ismevanje. Opisujući zabavu u Konaku, u februaru 1881, Milan Đ. Milićević je naveo: "Čudno palilo u žena. Našto im je trebalo, ne znam, ali lepše nisu: sve naprašile kose tako da imahu sede vlasi kao babetine. E, moda mora načiniti od ljudi budale!" Igranje kan-kana (doduše u zatvorenom krugu mladih devojaka koje su se okupljale oko kraljice Natalije), i otvorenije ponašanje mladih na svečanostima nisu uvek primane blagonaklono i izazivale su negodovanje.

Za ondašnji Beograd posebno su bila zanimljiva primanja kod kraljice Natalije. Ona su održavana nedeljom pre podne i po podne i četvrtkom uveče. Nedeljom su se, posle službe u crkvi, kod karaljice okupljali najbliži prijatelji u kratkoj i kurtoaznoj poseti. Na nedeljna popodnevna posela dolazili su političari i ugledni beogradski trgovci sa ženama i kćerkama. Na ovim susretima u Novom dvoru koji su trajali od pet do osam uveče, svirala je dvorska vojna muzika arije iz najpopularnijih opera, potom je služen "bife", a posle se prelazilo u veliku salu na igranku. Posebne pozivnice nisu slane, nego je u decembru 1895. kraljica Natalija objavila ženama u Beogradu da sa svojim kćerima, muževima, zetovima dolaze uvek nedeljom na redovna zabavna posela. Ovo je u stvari značilo uvođenje "žur-fiksa", pojave dotada nepoznate u beogradskom društvu. Ubrzo su ga prihvatile dame iz najpoznatijih prestoničkih kuća.

Слика
Kraljica Draga u pravoj dugoj balskoj toaleti

Nedeljnim poselima uvek su prisustvovale sve kraljičine dvorske dame, žene iz uglednih porodica političara i trgovaca sa svojim kćerima. Večernja primanja na dvoru četvrtkom, "večerinke", počinjala su u osam uveče i trajala su do ponoći. Organizovane su za intimniji krug gostiju nego na balovima, na njima nije bilo stranih diplomata. Kraljica Natalija je otvarala igranke novim igrama. Te sezone iz Pariza je donela igre "Pas de ljuatre" i "Pas des patineurs".

Za balske haljine najotmenija lila boja

Odevanje na večerinkama i poselima u dvoru bilo je takođe luksuzno. Među damama, bogatim i modernim toaletama posebno je bila zapažena, pored Natalije, Katarina Bogićević-Konstantinović, rođaka kralja Milana, koja je prema nekim svedočanstvima, imala za svako primanje novu haljinu izrađenu kod "Fransine" u Beču ili kod "Monasterlije" u Pešti. Haljine su uglavnom šivene od svile, ripsa, atlasa, moarea ili svilenog somota, ređe su bile toalete od čipke. Za sva primanja, dnevna i večernja, haljine su bile duge. Balske toalete su imale šlep, kojim nisu ukrašavane haljine samo sasvim mladih devojaka. Lila, heliantrop, boja važila je za najotmeniju. Svile za večernje haljine najčešće su donosili trgovci iz Venecije, Pariza i Lila.

Слика
Kutak salonske prostorije u kojem su najčeššće starije gospođe ćućurili sagledavajući i merkajući prisutne dvorjane

U prolećnim mesecima, pre odlaska u strane banje na odmor i lečenje, dvor je često organizovao posela u smederevskom vinogradu. Ona su održavana obično utorkom i na njima je iz Beograda pozivano manje gostiju, jer su poselima prisustvovali najugledniji činovnici i trgovci iz Smedereva sa porodicama. Okupljanja pod vedrim nebom u Smederevu ličila su na prave narodne gozbe. Praksa odlazaka u vinograd je ustanovljena već ranih osamdesetih godina od kada datiraju i prvi spiskovi zvanica.

Zabave u vladarskoj kući, sa potenciranjem sjaja i luksuza, bili su na pojavnom planu jedan od načina da pripadnici najviših slojeva mladog građanskog društva u Srbiji pokažu Evropi, a u isto vreme i sebi samima, da su dostigli određen stepen bogatstva, moći i društvenog položaja. Osim bogatih toaleta i specifičnog ponašanja koje se podrazumevalo u takvim prilikama, grupa okupljena oko dvora se izdvajala u odnosu na masu svojim položajem i obrazovanjem. Ona je imala sva obeležja koja su je činila elitom srpskog društva.

http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1 ... le-06.html
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Суб Феб 02, 2013 12:39 pm

Овај марш, који је штабни трубач 7. резервног коњичког пука Василиј Агапкин написао надахнут збивањима у Првом балканском рату, представља један од најпрепознатљивијих музичких амблема Русије. Посвећен је Српкињама које су испраћале своје мужеве у рат. Управо је уз ову музику војска одлазила на фронтове у Првом светском рату. Данас уз звуке овог марша на пут полазе путнички бродови на Волги, већина луксузних руских возова, као и ешелони руских регрута који се упућују на место службовања. Поред тога, „Опраштање словенске жене" је химна Тамбовске области, у чијој је престоници и написан пре 100 година.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Нед Феб 03, 2013 2:11 pm

Слика

Слика

Слика

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Пон Феб 04, 2013 2:31 pm

Свесловенски бал, 1939, Београд

Слика

Слика
С лева на десно: Јелена Јаћимовић (у црногорској ношњи), Мика Михајловић, први српски филмски сниматељ, Даница Поповић и брачни пар Бертото
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод talican » Пет Феб 15, 2013 9:00 pm

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Класична м. прожета српском/слов. историјом и митологијом

Порукаод Svetovid » Чет Апр 04, 2013 12:30 pm

:kafa

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/3189

СЛОВЕНСКИ ИЛИ СРПСКИ?

Ко је, када и зашто променио изворни наслов „Српско-руског марша” П. И. Чајковског у „Словенски марш”? Наслов „Словенски марш” обухвата већи број народа који није имао веза са српским ратом са Турцима. Којем су се придружили и руски добровољци (са Рајевским). Којим је поводом Чајковски по наруџбини написао славни марш? Наведите извор својих истраживања!

Изгледа да су то урадили заједно Чајковски и његов издавач и блиски пријатељ Петар Јургенсон, али одлука је морала да буде до Чајковског. Наиме, у сачуваном аутографу стоји „Српско-руски марш”, а на првом (Јургенсоновом) издању стоји „Словенски марш”. Композиција је написана за добротворни концерт Црвеног крста, септембра 1876. године у корист жртава рата између Србије и Турске.
У програмској књижици компакт-диска за симфоније и друга оркестарска дела Чајковског, у тумачењу Херберта фон Карајана, музиколог Томас Кохлхасе каже: „Пре објављивања, Чајковски га је назвао „Српско-руски марш”.
У магистарској тези Марије Корен-Бергамо, „Српске теме у делима руских и совјетских композитора” (Универзитет уметности, Београд 1983, стр. 36, нап. 58), пише:
„Марш је касније назван Словенским маршом, иако на рукопису и партитуре и клавирске прераде (коју је композитор сам израдио) стоји наслов Српско-руски марш, а на клавирској преради још и поднаслов 'на народно-словенске теме'. У нотни текст клавирског извода композитор је осим тога унео на одговарајућим местима и називе оригиналних српских мелодија, док је уз завршну тему забележио 'химна'.”
Рукописи партитуре и клавирског извода овог дела чувају се у Музеју музичке културе „М. И. Глинка” у Москви.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Претходни

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Feedfetcher и 1 гост

cron