Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Svetovid » Пон Сеп 27, 2010 11:14 am

varda пише:Helm je stari naziv za Balkan.


Интересантно. Нисам то знао.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод varda » Пон Сеп 27, 2010 12:23 pm

Anticki naziv za Balkan je bio Hem (od hum - breg?), od starijeg Hlm, gde je h ozvuceno u grcki transkribovano kao Hem ili Helm. Hum je i staro ime Hercegovine.
Po grckoj mitologiji, kralj Haemus je bio izuzetno gord i drznuo se da poredi sebe i svoju zenu Rhodopu sa Zevsom i Herom, pa su ih ovi pretvorili u planine.
Helm(et) u germanskim jezicima danas znaci kaciga (zastita, sto je i osnovna funkcija tolkinovog Helma). Ali zanimljivo da je upotrebio bas ovaj naziv pored toliko drugih.
varda
 
Поруке: 49
Придружен: Суб Сеп 18, 2010 1:06 am

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод varda » Сре Окт 27, 2010 11:42 pm

Pošto vidim da je diskusija zamrla, moraću opet ja...
Evo par detalja iz Silmariliona:
Vilenjaci su sebe nazivali (K)vendima, što na njihovom jeziku znači 'oni koji umeju da govore'.
A oni koji su oblikovali svet, Valari, njih ima šest i imaju saputnice, znači ukupno ih je dvanaest. A prestoli su im poređani u krug, pa tako čine solarni krug. Trinaesti, Zmijonoša (Morgot), je taj krug napustio kada je pokazao svoje pravo lice. Trinaesti znak je svakako vezan za lunarno računanje vremena, pa i Kulu Meseca kasnije preuzimaju sile zla..
A neke od Valara su Jav(ana) i Varda.
varda
 
Поруке: 49
Придружен: Суб Сеп 18, 2010 1:06 am

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Ognjena Omi » Сре Нов 24, 2010 1:40 am

Ako ukrao, nek je ukrao.
Jer se na drugi nacin mladi ne bi ni zainteresovali za to ;)
Ja sam ovde samo zbog spama :hoho
Корисников грб
Ognjena Omi
 
Поруке: 111
Придружен: Пет Мај 07, 2010 3:23 pm

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод varda » Сре Нов 24, 2010 4:50 pm

I ja kazem. A vrlo je bitno i to da je Tolkin ustvari bio ugledni lingvista koji se zabavljao izmisljanjem novih jezika, pa je onda izmislio i bica koja govore tim jezicima, a onda ih je naravno smestio u jedan izmisljeni svet... Gospodar prstenova je kruna svega toga i rezultat je izuzetno opseznog istrazivanja, jezika, mitologije i istorije.
Muci me onaj prolazak kroz Prolaz mrtvih koji odlucuje Veliku bitku. Koje to mrtve treba pridobiti na svoju stranu? Umilostiviti pretke? Ili su to bivsi pripadnici ovog naroda (pa su figurativno mrtvi) koji su nas odbacili zbog vere (ili mi njih), a kojih ima mnoooogo.
varda
 
Поруке: 49
Придружен: Суб Сеп 18, 2010 1:06 am

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод talican » Суб Апр 23, 2011 1:43 pm

Инспирисан Толкином...

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод talican » Чет Окт 06, 2011 6:27 pm

The Tolkien Ensemble (founded in 1995) is a Danish ensemble which aims to create "the world's first complete musical interpretation of the poems and songs from The Lord of the Rings". They published four CDs from 1997 to 2005, in which all the poems and songs of The Lord of the Rings are set to music. The project was approved by both the Tolkien family and HarperCollins Publishers. Queen Margrethe II of Denmark gave permission to use her illustrations in the CD layout.

Permanent members are Caspar Reiff and Peter Hall (composition, singing and guitar), Signe Asmussen (singing), Öyvind Ougaard (accordion), Katja Nielsen (double-bass), and Morten Ryelund Sørensen (conductor and violin).

The Ensemble has toured Europe in 2007, combining their own works with soundtrack pieces from Howard Shore's soundtrack to the film trilogy as well as live narration by Christopher Lee.



http://www.tolkien-ensemble.net/
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Svetovid » Нед Апр 15, 2012 5:06 pm

Gospodar prstenova inspirisan srpskom istorijom
Tanjug | 11. april 2012. 15:14

Tolkin je bio inspirisan srpskim junacima i njihovim bitkama prilikom pisanja romana, u kome se Hobiti bore protiv imperija zla kao Srbi protiv Turaka, a kasnije protiv Austro-Ugarske i Nemačke


Слика

BEOGRAD - Ako ste zaljubljenik u istoriju, pre svega srpsku, a omiljeni pisac vam je Dž. R. R. Tolkin, kao što je slučaj sa ekonomistom Bojanom Medićem, rezultat će biti roman "Čajni klub profesora Nikolića", koji je u utorak uveče predstavila "Laguna".

Garancija da se radi o pažnje vrednom delu je što se kao urednik potpisao majstor tog zanata, književni kritičar i talentovani lovac na književne talente Petar Arbutina, koji je u sirovom rukopisu prepoznao da je Medićev literarni prvenac potencijalni hit.

Arbutina je svoj izbor obrazložio tvrdnjom da je mladi autor (35) ponudio novo i nadasve originalno čitanje "Gospodara prstenova", nalazeći bezbroj analogija između remek dela epske fantastike i srpske istorije, od Kosovske do bitaka iz Prvog svetskog rata.

Prema rečima Arbutine, autor je pokazao spisateljsku umešnost da ne upadne u zamku istoričnosti i dokazuje da se Tolkin inspirisao srpskim junacima i njihovim bitkama prilikom pisanja "Gospodara prstenove", u kome se Hobiti bore protiv imperija zla kao Srbi protiv Turaka, a kasnije protiv Austro-Ugarske i Nemačke.

Ne osporavajući da je Tolkin pošao od keltskih mitova, homerskog epa, Arbutina se slaže sa Medićem da ima osnova za njegovu tezu da je herojsko držanje male srpske vojske, o kome se tokom Prvog svetskog rata puno pisalo i u Velikoj Britaniji, ostavilo dubok utisak na oskfordskog profesora, što nije moglo a da se ne odrazi na njegovo pisanje po završetku rata.

"Medić je napisao, pre svega, dobru knjigu, koja nije dosadna, niti zahteva od čitaoca da dobro poznaje Tolkinov opus, a ne zamara ga preteranim demonstriranjem rezultatat istraživanja srpske istorije", rekao je Arbutina i dodao da je "vešto ukrstio istoriju i epsku fantastiku i napisao umetnički komentar na 'Gospodara prstenova'".

On dozvoljava da se nekima neće svideti neobična Medićeva teza, ali i da će biti mnogo više čitalaca, i među onima koji vole Tolkina, koji će je prihvatiti.

"Roman je dijalog između profesora Nikolića i njegovog učenika Dušana u školskoj biblioteci o mogućoj vezi između Hobita i srpskih vojnika, u Aragona i Karađorđa, Okruga i Srbije, demonskih Orka i Turaka Osmanlija", smatra Arbutina.

Medić je objasnio da je na ideju o analogijama između Tolkinovog dela i srpske istorije došao gledajući kraj filmske verzije "Gospodara prstenova", kada družina Hobita uništava prsten kao simbol moći.

On je ispričao da je tokom tri godine istraživao srpsku istoriju i tragao za paralelama u "Gospodaru.." i pisao roman. Nakon što je "Laguna" prihvatila da ga objavi, dorađivao je rukopis još pola godine.

Naslov knjige je, prema rečima Medića, asocijacija na "Čajni klub" u oksfordskoj biblioteci, gde su se okupljali Tolkin i prijatelji, kao što je ime profesora Jovan T. Nikolić "srpska verzija" Džona Tolkina.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Svetovid » Сре Дец 19, 2012 7:01 pm

Слика

Јеремић: Срби као "Хобит"
18. децембар 2012. | 17:00 → 20:12 | Извор: ФоНет
БЕОГРАД -

Председник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић упоредио је данас на свом Твитер налогу филм Хобит са борбом Србије да очува територијални интегритет и задржи Косово.

"Није лош Хобит, вреди га погледати. Ради се о борби храбрих патуљака, одлучних да врате своју отету земљу, против злих Орка и моћног Змаја", написао је Јеремић.

Уследила је преписка са твитерашима, од којих је један написао да би се "уместо патуљака у филм могао убацити и боговски народ, како бисмо се пронашли у њему", на шта је Јеремић одговорио: "То можемо и овако".

У дискусију се укључио о твитераш који је Јеремићу упутио поруку: "Ваша екселенцијо, у име наше хобитске заједнице најискреније бих Вас замолио да нас Скупштина УН призна".

Уследио је одговор: "The Shire може евентуално добити суштинску аутономију, све друго би било опасан преседан за Middle Earth".

Начин на који би једном могао да се реши спор око Косова, Јеремић такође види у Хобиту.

"Ако се добро сећам књиге, на крају се моћно зло урушава, а древно краљевство патуљака уздиже из пепела", написао је Јеремић.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Aнa » Сре Јул 10, 2013 4:15 pm

Tolkinov umjetnicki rad



Tolkinov umjetnicki rad je u mnogome bio povezan za Svjetske ratove, koji su ostavili trajne, kako psiholoske, tako i fizicke poslijedice na njega. Isto tako, katolicizam, iako ga nije definisao u svojim dijelima, bio je Tolkinova glavna pokretacka snaga u zivotu i radu. Tolkin je u Gospodaru Prstenova dotakao krajnje dno sustine covjekove(uopste bica) egzistencije. Mnoge druge, psiholoske probleme kao i surove strane zivota razradio je svojom fantasticnom kompozicijom i samo njemu dosljednim stilom pisanja. Tolkin je majstor opisivanja kako enterijera tako i eksterijera, prvenstveno licnosti. Kako je koji lik dolazio u njegovu pricu tako je on bio sve vise tajanstven. Tolkin nikada nije otkrivao cjelokupnu sliku nekog od svojih junaka, on ju je konstantno nadogradjivao i razradjivao. Zbog toga su neki od likova ostali nedovrseni i nedoreceni na kraju romana.

Stvorivsi potpuno novi svijet, svoj svijet Srednje Zemlje, Tolkin je dosta mijesta u svom prvom djelu Silmarilion ostavio za opis klime, reljefa, biljnog i zivotinjskog svijeta, naroda koji su naselili posebne krajeve njegove Slobodne Zemlje, kao i Bogova koji su u samom pocetku napravili potpuno nov svijet. Jedna od najcuvenijih Tolkinovih izjava proistekla je iz odgovora na pitanje odakle su se pojavili Hobiti. “Sve cega se sjecam u vezi sa pocetkom Hobita je da sam sjedio i pregledao diplomske testove, jednako umoran od tog godisnjeg posla koji je bio nametnut nama, siromsnim univerzitetskim nastavnicima sa djecom. Na praznom listu naskrabao sam:”U jednoj rupi u zemlji zivio je Hobit”. Niti sam znao niti sada znam zasto!”

U svom Gospodaru Prstenova Dz.R.R. Tolkin je probudio nesto duboko u ljudskoj svijesti kroz univerzalni jezik mitskih slika izvucenih iz rane istorije covecanstva. Njegova epska prica cini ga naslednikom drevne tradicije pripovjedanja kojaje koristila opste simbolicki jezik mita da bi stvorila najobimniju cjelinu izmisljene mitologije u istoriji i knjizevnosti. Bogatstvo ovog nasledja je ocevidno u njegovim pricama i njegovim kolosalnim strukturama. Tolkin je bio duboko posvecen proucavanju drevne mudrostii poznavanja ljudske duse kakve su sacuvane u mitu i legendi.

“Namjera mi je bila da stvorim jezgro manje-vise povezane legende, koja bi se protezala od velike i kosmogonijske, do nivoa romanticne bajke…koju bih mogao da posvetim jednostavno: Engleskoj, mojoj otadzbini.”

Tolkinova tuga skrivala se iza cinjenice da sve Evropske civilizacije posjeduju svoju mitologiju, mitsku religiju i istoriju, a da takav, najdublji korijen jednog naroda engleski narod nema. Zato je, kako on kaze “jednim segmentom”(to je bio jedan od uzroka) zapoceo stvaranje svoga svijeta.

Kljuc za Tolkinov svijet nije tolkiko u tome gdje bi se on mogao pronaci, koliko u tome kada bi se on mogao naci. “Pozornica moje price je ovaj svijet, ovaj u kome mi sada zivimo, ali istorijski period je imaginaran”, pisao je. “Radnja price se odigrava na sjeverozapadu Srednje Zemlje sto je po geografskoj sirini ekvivalentno obalskom podruciju Evrope i sjevernoj obali Mediterana”.

To imaginarno vrijeme je mitsko, neposredno prije prvih ljudskih istorija i uzdizanja bilo koje zabiljezen civilizacije. Ono pocinje sa stvaranjem svijeta poznatog kao Arda(Srednje Zemlje i Neumiruce Zemlje) u prostornim sferama vazduha I svijetlosti. Taj svijet naseljavaju paganski Bogovi, Vilenjaci, Patuljci, Enti, Orci, Trolovi, Zmajevi i, najzad smrtni ljudi. Nalazimo se trideset sedam hiljada godina u istoriji ovoga svijeta prije pocetka dogadjaja ispricanih u Gospodaru Prstenova. U fusnoti jednog od svojih pisama Tolkin procjenjuje da je nase istorijsko vrijeme nastupilo nekih sest hiljada godina poslije Treceg Doba, sto, po njegovoj, sugestiji, stavlja dvadeseti vijek u Peto ili Sesto Doba sistema racunanja Srednje Zemlje.

Naravno, Tolkinov svijet Arde nije se stvorio ni iz nicega. On je predstavljao sazetak svega sto je Tolkin bio: kreativni pisac, filolog, istoricar, poznavalac narodnih obicaja, mitograf, geograf, filozof, umjetnik. Jednom je o Danteu napisano: “Skoro sva enciklopedijska erudicija srednjeg vijeka je iskovana i zavarena, u bijelom usijanju jedne nesalomljive volje, u od celika spletenu strukturu Bozanstvene komedije.” Slicno tome, o Tolkinu bi se moglo reci da je sazimanje svega sto je procitao, znao, o cemu je sanjao i u sta je vjerovao odzapadnjacke istorije i kulture uslo u stvaranje njegovog svijeta Slobodne Zemlje i Neumkirucih Zemalja.

Tolkin nam u djelu “O bajkama” kaze: “Magbet je u stvari djelo autora koji je trebalo da, barem tom prilikom, napise pricu, da je imao sposobnosti i strpljenja za tu vjestinu”. Posto Sekspir nije vise bio na raspolaganju da primi ovaj savjet, Tolkin je odlucio da se sam prihvati tog posla. Trudeci se da to uradi, Tolkin se uzdigao i prosirio izvan samog motiva sume koja marsira(Enti), uputivsi izazov portretisanju samog Magbeta. Tolkinov zli Gospodar Utvara Prstena-Vestac Kralj od Morgula, koji je prodao svoju smrtnu dusu Sauronu(mracnom gospodaru) da bi stekao prsten moci i iluziju o zemaljskoj vlasti treba da nam nagovjesti veliki i drevni arhetip za pricu Magbeta o kralju koji je posjedobvao ukletu i djavoljsku dusu.

Srz ovog knjizevnog “macevanja” nije da li je Tolkin zaista uspio u svom izazovu Sekspiru ili bilo kome drugome, niti je posebno vazno da li su citaoci Gospodara Prstenova zapazili tu aluziju. Iz toga proizilazi da je Tolkinov um bio podstaknut da stvori originalne likove i dogadjaje koji odzvanjaju dubinim i snagom koju nasledjuju od svog izvora. Ovo je bio jedan od najdubljih aspekata Tolkinovog genija kao pisca, jer je kombinovao prirodan dar i mastovitost pripovjedaca sa sposobnoscu ucenjaka da crpe iz dubokog izvora mita, legende, knjizevnosti i istorije. On je udahnuo zivot u drevne tradicije koje bi, da nije bilo njega, ostale zauvijek nepoznate milionima savremenih citalaca.

Radnja Gospodara Prstenova moze se porediti sa Drugim Svjetskim Ratom, dok se Hobit kao pred prica vezuje, u jednom pogledu za Prvi Rat. Naime, Iz biografije je poznato da je Tolkin ucestvovao u Prvom S. R., dok su njegovi sinovi bili poslati na front za vrijeme cetrdesetih godina dvadesetog vijeka. Dakle, u njegovom svijetu, svijetu Srednje Zemlje susrecemo se sa Ratovima za prsten, prvi se jos odigrava neposredno prije Izilduriove(kralj ljudi) propasti, dok se sa drugim i konacnim ratom za prsten susrecemo u romanu Gospodar Prstenova. U prvom ratu pada Sauron, mracni gospodar i sa time se zavrsuje sam sukob sila tame i ljudi, vilenjaka i patuljaka Srednje Zemlje. Zlo je jedanput pobjedjeno, bas kao sto je to bilo i 1918, kada su Centralne sile potpisale kapitulaciju. Zatim slijedi vrijeme zatisja, mira i spokoja. Svi su misslili kako je Sauron savladan, unisten, ali njegov duh pronalazi u Minas Morgulu, Crnoj Kuli u sredistu kraljevine Mordor, gdje skuplja snagu stvarajuci nove vojske, koje ce ici u konacni rat, rat za prsten. Ovde vidimo paralelu Sauron-Hitler, koji stvara veliku Njemacku, sireci ideju fasizma. Period pisanja koji je bio direktno povezan za Drugi S.R. bio je veoma tezak za Tolkina, jer su mu tri sina stajala na borbenoj liniji boreci se protiv zla. Zato su bitke u trecem dijelu Povratak Kralja pune gnjeva, mrznje i bijesa.

Možda najbolji uvid u Tolkinovu životnu filozofiju nudi jedna njegova kratka priča o slikaru koji čitavog života slika drvo, konstantno ga ispravljajući i prepravljajući. Kada ode na onaj svet, slika ostaje nezavršena i kako godine prolaze, boje nestaju i na kraju na platnu ostaje samo jedan jedini list. Na kraju svog nebeskog putovanja, slikar stiže u zemlju u kojoj njegovo drvo, ovoga puta završeno, čini deo nečega mnogo savršenijeg od onog što je slikar zamislio.
znanje.org
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron