Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Aнa » Чет Феб 13, 2014 6:20 pm

Tolkien ili bauk interpretacije


J.R.R. Tolkien jedan je od autora koji su doživjeli možda i najviše pogrešnih čitanja vlastitog književnog djela. Dakako, svatko može reći da ne postoji točno i krivo čitanje literarnog teksta budući da se svaki puta kad ulazimo u sklisko područje Interpretacije nalazimo u predjelu gdje vladaju orci zvani Arbitrarnost. A tamo gdje se nalaze orci zvani Arbitrarnost postoje i goblini zvani Provizornost. Iako je to vrlo očito svim književnim teoretičarima postoje sive zone književne teorije u kojima autori doživljavaju black-out kad je u pitanju ova postavka. Ako je na prvom mjestu ove čudnovate književnoteoretske rang liste postkolonijalna kritika odmah joj za vratom diše feministička kritika. Da je tome tako, zorno prikazuje upravo primjer Tolkiena.

Riječ je o autoru kojega je tokom čitave njegove književne karijere, koju je odvajati od njegovog akademskog rada često vrlo opasno ako već ne sasvim bespotrebno, pratio bauk zvan alegorija. Sve što je Tolkien napisao tako se vječito tumačilo izvan proučavanja same literarnosti teksta. Štoviše, takva se čitanja mogu naći i dan danas, a jedna je takva 'interpretacija' prije nekoliko godina uzrokovala i polemiku kod nas kad se jedan znalac Tolkienovog djela odlučio dati ocjenu kako se Tolkienovo Međuzemlje poklapa s Hitlerovom vizijom Evrope, proglasivši autora prikrivenim nacistom. Ovako je tada pisao taj znalac, čije ime sad nije posebno važno isticati, u tekstu Je li Tolkien bio rasist?: "Tolkien je konstruirao svoj svijet Međuzemlja po uzoru na europski i bliskoistočni zemljovid, i to je očito svakome tko je čitao knjigu u izdanju HarperCollinsa, sa zemljovidom legendarnog područja. No u svojoj trilogiji, pa čak i u pogovoru, Tolkien eksplicitno pripisuje nekim rasama i narodima imanentnu sklonost zlu, prljavštinu, pokvarenost i niskost, dok druge podaruje besmrtnošću, čistoćom i ljepotom, a ta se karakterizacija rasâ — i ovdje ulazi u pitanje čitav taj sporni element — začudno poklapa s nacističkom geografijom ideologije." Uostalom, pitao se tada autor teksta, nije li u centru igre prsten, a svi znaju da je riječ o vagnerijanskom motivu koji je bio popularan među nacističkom inteligencijom u osvit Drugog svjetskog rata. "Naposljetku, otkuda sama mitologija prstena? Ne sliči li jednom drugom ciklusu o prstenu, koji je baš u godinama za kojih se formirala kultura i imaginarij mladog Tolkiena (prva tri desetljeća 20. stoljeća, dakle bečka moderna) bio prototip određenog svjetonazora? Kritičari su već zapazili kako se konzervativci lako napale na Gospodara prstenova zbog njegova slavljenja viteških vrijednosti borbe za Dobro, vjernosti zajednici i ideala junaštva."

Na takva suluda tumačenja sam Tolkien je najbolje odgovorio – "pitati jesu li orci komunisti ima jednako smisla kao pitati jesu li komunisti orci". No, što jednom smeta kod Tolkiena drugom paše. Prije nekoliko je dana isplivao podatak kako je Christine O'Donnell, pobjednica prošlotjednih republikanskih predizbora za saveznu državu Delaware, velika poznavateljica djela J.R.R. Tolkiena. Štoviše, ona je objavila i nekoliko zanimljivih eseja vezanih uz tolkienovsku problematiku. Ono što je ovu političarku, koja bi, ako je vjerovati anketama, trebala ući u Senat na jesen, najviše oduševilo kod Tolkiena jest način na koji on prikazuje žene u svojim djelima. "Njegov portret žena u Gospodaru prstenova je hrabar i častan. Iznijansirana kompleksnost prave ženstvenosti je odvažno opisana u svakom njegovom ženskom liku... od nježne Arwen uz čije prisustvo sve postaje tako lijepo i mirno... pa sve do Belladonne Baggins koja je zadovoljna, štoviše, savršeno ispunjena ulogom majke i supruge svome mužu."

Iako se lako smijati ovom imbecilnom tumačenju Tolkienovog teksta, suštinski ne postoji mnogo razlike između onoga što piše buduća američka moćnica O'Donnell od onoga na što upozoravaju brojne 'feminističke kritike' Gospodara prstenova kojega se optužuje za mizoginiju, što zbog činjenice kako su ženski likovi opisani, što zbog samog broja ženskih likova u knjizi, koji je zanemariv u usporedbi s brojem muških likova. Problem, kao i uvijek, leži u samoj literarnosti literarnog teksta, odnosno u onome što tekst čini književnim tekstom. Činjenica je da je riječ o mitu, odnosno tekstu koji se želi približiti mitu i koji se u tom smislu služi svim oruđima kako bi to postigao, kako po pitanju jezika, što je zasmetalo našeg vrlog kritičara koji je Tolkiena nazvao rasistom, tako i po pitanju radnje odnosno likova koji su nositelji radnje, a što je pak fasciniralo američku političarku/književnu kritičarku:

"Tolkiena su kritičari optužili da je protiv žena, čak da je arhaičan i potpuno zastario, budući da su ga gledali kroz politički korektne leće uloga spolova. Neki kritičari tvrde da je Tolkienova mirna i spokojna verzija ženstvenosti uvredljiva za današnju ženu. Meni samoj, kao modernoj ženi, baš je takav stav uvredljiv. Samo zato što žene mogu biti ratnice ne znači i da one to žele biti. Na primjer, sve je kod Arwen toliko mirno, spokojno i umirujuće. Te su kvalitete dio šarma ženstvenosti koju ona neosporno posjeduje. Postoji mnogo vrsta žena na svijetu. Arwen predstavlja jednu od njih. Ona predstavlja stup mirnoće na kojem počiva snaga njezina muškarca. Njezin veliki doprinos ratu jest snaga koja ona daje budućem kralju... No, to ne znači da su svi Tolkienovi ženski likovi anđeoski čisti. Tako, primjerice, lako možemo zamisliti konfliktnu i slobodoumnu Eowyn kako ima gadan slučaj PMS-a. No, to je još jedan od razloga zašto je volimo. Usprkos tome, ona ostaje ženstvena i uvijek nosi osjećaj ponosa i dostojanstva."

Christine O'Donnell se bori za mjesto u Senatu koje je ostalo ispražnjeno odlaskom Joe Bidena na mjesto Obamina potpredsjednika. Na prošlotjednim je republikanskim pred-izborima odnijela premoćnu pobjedu nad favoritom stranke koji se borio za ukidanje abortusa i za nošenje oružja i to kampanjom u kojoj je naglašavala kako se bori za još više oružja i za još manje abortusa. Zanimljivo je da je riječ o kandidatkinji koja nije baš omiljena među republikanskim establišmentom, pa je tako moćni republikanski spin-doktor Karl Rove rekao kako "nije baš dobro da je O'Donnell odnijela pobjedu na izborima, budući da je u kampanji rekla neke sulude stvari." A kada te riječi dolaze iz usta čovjeka koji je instalirao na vlast stanovitog Georgea Busha, stvari postaju jasnije. Ili pak potpuno nejasne. O'Donnell je, naime, samo jedan od eksponenata tzv. Tea Party, sve moćnije ultradesničarske struje Republikanske stranke čiji su radikali odnijeli pobjede na predizborima u New Yorku, Arizoni, Aljasci i Kentackyju. Kako god bilo, mediji kao jedan od velikih razloga njezine pobjede navode veliku podršku koju je dobila od jedne od najpopularnijih američkih spisateljica danas. A njoj je pak ime Sarah Palin.

Neven Svilar

booksa 21.09.2010
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Aнa » Чет Феб 13, 2014 6:34 pm

Оба прстена су округла“ – Толкин и Вагнeр



Јуче је у Музеју Југословенске Кинотеке у Београду одржан програм под називом „Омаж Вагнеру“ где су приказани филмови у којима се најјасније види Вагнеров утицај, било на фабулу, било на музику. Три филма су била на програму „Господар прстенова: Дружина прстена“, „Ратови звезда“ и „Апокалипса сада“. У данашњој белешци ћу се задржати на првом филму, односно делу на основу којег је настало, и Вагнеровом утицају на њега.

Колико би Толкин био задовољан чињеницом да му је дело, односно његова филмована верзија, представљено као омаж Вагнеру, тешко је рећи. Он сам је на сугестије о паралелама између два дела одбрусио једном реченицом:“Оба прстена су округла, и ту свака даља сличност престаје“.

Да ли је баш тако? Или се Толкин плашио да призна Вагнеров утицај како његово дело не би остало у сенци композиторовог? Чињеница је да су Вагнер и Толкин користили скоро идентичне изворе за своја дела у нордијској митологији, највише поетску и прозну „Еду“ и „Сагу о Велсунзима“. Аутори који прихватају Толкиново објашњење указују на ово као објашњење за све сличности између два дела. Неке друге ствари, међутим, приказују другу, сложенију слику.

Две су најфрапантније сличности између Вагнеровог и Толкиновог „Прстена“: делови заплета и идеја за расплет. Прстен који је главни протагониста у оба дела даје свом власнику огромну моћ, довољну да завлада светом. Овакав елемент фабуле не постоји у оригиналним Вагнеровим и Толкиновим изворима и на основу хронологије настанка једини логичан закључак је да је Толкин овај елемент преузео од Вагнера. Други елемент заплета који је сличан тиче се онога ко контролише прстен. У оба „Прстена“ једино њихов творац има пуну контролу над њим, сви остали који га поседују имају заправо само привид власништва над њим. Прстен је тај који њих контролише, а не обрнуто. Вагнер је то остварио преко Алберихове клетве, односно оног дела који говори да ко год види прстен да ће жудети за њим и та жудња почиње да управља свим будући акцијама његове жртве, док Толкин за то користи Сауронове стихове о „једном прстену свима да влада“. И оба прстена теже да се врате свом творцу.

Друга сличност је расплет. У оба „Прстена“ једини начин да се свет искупи од зла који прстенови емитују је њихово уништење и то на оном месту где су настали, код Вагнера у дубини Рајне, код Толкина у ватри Мордора. Исто тако, велика је сличност између оних који би требало да обаве тај задатак. Зигфрид код Вагнера и Фродо Багинс код Толкина су отпорни на зли утицај прстенова јер деле потпуну индиферентност према моћи као основној вредности коју прстенови симболизују и интерсује их једино живот у хармонији са својом средином и природом. И код оба аутора, на крају нису заправо они ти који непосредно изврше задатак јер њихова отпорност ка злу није бесконачна и обојица су, макар посредно, потпали под негативан утицај прстенова. Обојици је била потребна помоћ, код првог Брунхилда као логична допуна Зигфридове личности, код другог Смеагол/Голум, располућена душа која истовремно тражи и моћ и спас и који за кратко верује да је у Фродовој милости и саосећању ово друго успео да нађе.

Два „Прстена“, међутим, имају и своје суштинске разлике, а оне се пре свега односе на природу света који постоји у оба дела. Код Вагнера, он је суштински инхерентно корумпиран, а прстен је само манифестација тога и једини начин да се он искупи је његово потпуно уништење, односно његових владајућих структура. Код Толкина, свет јесте посустао и не прати идеале на којимаје заснован али сами идеали су и даље чисти и добри сами по себи. Људи су ти, по Толкину, који су корумпирани. Овакве разлике је једноставно објаснити путем основних погледа на свет два уметника. Вагнер је био револуционар-анархиста који се преобратио у шопенхауеријанца док је Толкин био традиционални, конзервативни католик. Код Вагнера руши се и Валхала и Хол Гибичунга док код Толкина Минас Тирит остаје под новим, прочишћеним вођством.

Какав је онда коначан однос између Толиновог и Вагнеровог „Прстена“? Неки аутори, на основу помало натегнутог тумачења неких Толкинових речи из периода пре и за време Другог светског рата сматрају да је Толкин покушао да направи антитезу Вагнеру тиме што је јасно разграничио добро и зло у свом делу док код Вагнера та граница не постоји или је у најбољем случају веома нејасна. Оваква тумачења су пре свега неправедна према Толкину, а осим тога погрешно приказују Вагнерове идеје. У „Прстену Нибелунга“ добро и зло и те како постоје али та два појма се налазе на нешто апстрактнијем нивоу него код Толкина. Они су пре свега у људској природи и људским тежњама, у свакоме од нас појединачно, а не неки колектив или ентитет. Два дела се не искључују међусобно већ се у одређеној мери допуњују и није неопходно, чак ни пожељно, једно потпуно прихватити, а друго потпуно одбити. Тиме себи затварамо врата у светове који су сваки на свој начин важни и сваки на свој начин утичу на наш поглед на свет. Баш као и Вагнерова и Толкинова дела.
srpskivagnerovac
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Колико је Толкин украо из словенске митологије?

Порукаод Aнa » Сре Авг 13, 2014 9:58 am


Kako je Prvi svetski rat uticao na Gospodara prstenova?



Veruje se da je svetski rat je imao najveći broj aktivnih pisaca koji su služili kao vojnici, kao i umetnike i muzičare nego bilo koji drugi rat u istoriji, od kojih su mnogi bili žrtve među procenjenih devet miliona vojnih žrtava.

Mogu se samo zamisliti velika dela umetnosti, književnika i muzičara koja je ova izgubljena generacija mogla da proizvede da su preživeli. Pod uticajem njihovih iskustava, neki od onih koji su imali sreće da prežive, kreirali su izuzetne komade, a jedan od najuticajnijih i dobro poznatih je “Gospodar prstenova” JRR Tolkina.


Svetski rat video je pronalazak rezervoara, razvoj mitraljeza i bacača plamena. Tolkin je lično video razornu snagu ovih mašina usred bitke i buke iz rovova.


U “Gospodaru prstenova”, gigant, nalik slonu Mumakil, ili Olifaunts, su opisani kao "sivo – oklopno brdo koje se kreće" i kosi sve na svom putu kao tenk, sa konjima i Rohirima koji se plaše da idu blizu njih.

Ipak, još literarnih primera “uspona mašina” mogu se videti u veoma ranoj priči o Srednjoj Zemlji, koju je Tolkin napisao dok je bio u bolnici i oporavljao se od groznice.

U priči “Mračni vitez” Morgot opseda Elven, grad Gondolin sa velikim destruktivnih mašinama u obliku zmija i zmajeva, srodanim monstruoznim tenkovima na Zapadnom frontu.

Nazguli vrisci

Na bojištima magla i dim su prekrivali konjice ali ne i konje, a gas maske koje su nosili njihovi jahači narušavale su njihov govor i proizvodile šištanje i dahtanje.

Tolkinovi Nazguli ili Utvare Prstena su, poređenja radi, zavijeni u teške crne ogrtače da prikriju svoju pravu formu, zvižde na ljude i duvaju vazduh dok su u potrazi za prstenom.

Njihovi krici su takođe sličani zvuku artiljerijskih granata koje lete kroz vazduh pre eksplozije. Psihološki efekat koji su artiljerijski zvuci imali na vojnike je uporediv sa efektom Nazguli krika.


Tolkin je napustio rat sa iskustvom "dubokog saosećanja i osećaja za Tomija, posebnog i običnog vojnika iz poljoprivrednog okruga".

On je na njemu bazirao lik Sema Gemdžija po vojnicima koji su bili poznati tokom rata kao ljudi koji su zadržali svoju hrabrost i ostali veseli kada nije bilo mnogo razloga za nadu.

Oficiri poput Tolkina su obično ljudi iz visoke društvene klase, bez obzira na to da li su imali vojno iskustvo. Njima su često dodeljivani vojnici nižeg porekla da kuvaju, čisti i peru njihove uniforme.
Oficiri i ovi ljudi, poznati kao Batmeni, često su formirali jake veze. Tolkin je uveliko bio pogođen ovim odnosima i iskoristio ih da oblikuje vezu između Froda i Sema. Baginsi su imali viši društveni položaj u Okrugu nego Gamgisi i u knjizi Sem se obraća Frodu sa "Gospodine" ili "Gospodine Frodo .

"Moj Sem Gemzi je zaista odraz engleskog vojnika koje sam upoznao u ratu 1914. godine", rekao je Tolkin.

Sem nosi i veći deo Frodovog prtljaga na njihovom putu, kuva i čisti za njim i štiti Froda. Do kraja priče postoji velika ljubav između Froda i Sema u toku uzajamnog pomaganja da se prežive strahote prstena.
Kontuzovan Hobit

Kontuzije i šokovi često su preovladavali među ljudima na obe strane Ničije zemlje, a do kraja sukoba oko 80.000 britanskih vojnika bilo je u tom stanju. Simptomi uključuju živopisne halucinacije i košmare koji oživljavaju traumatske događaje, anksioznost i depresiju, emotivni bol i promene ličnosti.

Tolkin je bio svestan ovih efekata od njegovog boravka u bolnici, ali i na liniji fronta. On je to predstavio u Gospodaru prstenova kao stanje koje pogađa Froda dok nosi prsten.
Pacifizam i povlačenje

Po povratku u Okrug, promena u Frodovoj ličnosti postaje sve očiglednija. Kontuzovani vojnici često postaju pacifisti nakon rata. Mnogi su, takođe, počeli da gube interesovanje za stvari koje su nekada nalazili prijatnim i izolovli su sebe iz društva, kao način da zaštite sebe od podsećanja na traumatska iskustva.

Tako se Frodo tiho povlači u sebe dok nastavljaju da ga muče zastrašujući flešbekovi i noćne more.
http://www.srbijadanas.com/clanak/kako- ... 10-08-2014
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Feedfetcher и 1 гост

cron