Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Svetovid » Пон Мај 19, 2014 7:18 am

Он је ми био омиљени писац у "тинејџерским" годинама, неки пут се дешавало да ми родитељи кажу, врло критички: "Световиде, Световиде, читаш Ћосића по цео дан уместо да учиш оно што треба и да поправљаш оцене у гимназији".
:vamp
То је један од ретких писаца од кога сам прочитао буквално све, сваки роман. ("Далеко је сунце", "Корени", "Деобе", "Време смрти", "Отпадник", "Грешник", "Верник", "Време власти", "Време власти 2")
:knjige
У својим романима, тј. у 99% својих романа, Ћосић прати историју породице Катић, њихове судбине током целог двадесетог века.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Aнa » Суб Мај 24, 2014 7:43 pm

Бајка Добрице Ћосића

Да ли је Добрица Ћосић био српски Толстој или је његово дело прецењено и каква је његова улога у српској политици од Јосипа Броза до Бориса Тадића?

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/% ... D0%B0.html
Video



У најтежим тренуцима за Србију у овом веку преминуо је човек који је овај век сматрао туђим. А који је у оном, 20. његовом веку био све што је хтео. А пре свега писац који је описао српско време смрти у Првом светском рату, деобе у Другом светском рату, време зла после Другог светског рата али и време власти, коју је и лично искусио и близу које је углавном и био.


Да ли је Добрица Ћосић уистину био српски Толстој или је његово дело прецењено, који су корени његовог успеха, кад је био најближи Нобелу и каква је његова улога у српској политици од владавине Јосипа Броза до власти Бориса Тадића?

Гости Ока: Слободан Гавриловић, социолог, Владимир Кецмановић, писац и Предраг Марковић, историчар.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Svetovid » Суб Мај 24, 2014 10:51 pm

Ana пише:Да ли је Добрица Ћосић био српски Толстој или је његово дело прецењено


О овоме немам мишљење јер сам прву његову књигу прочитао са 15 година, а све друге његове важније/главније књиге до 18-те године, што баш нису зреле године за правилно вредновање било чега. :mjaumjau Морао бих све из почетка да прочитам па да установим колико је прецењен или потцењен. Али рецимо, када сам у старијим годинама читао "Време власти 2" роман ми се допао само концепцијски (разочарани партизански генерал Душан Катић преиспитује свој живот, итд, итд, итд.) , али мислим да приповедачки заостаје за његовим ранијим делима. Са друге стране "Деобе" ми се не свиђају концепцијски, али приповедачки су изузетне, баш по мом укусу. (анализирају се унутрашњи мотиви четничких бораца, итд.) Мислим да му дело није уједначено, има и бољих и лошијих романа.
:kafa
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Svetovid » Нед Мај 25, 2014 7:00 am

“Kuća jeresi“ u Siminoj
Radovan Popović | 23. maj 2014. 18:22 | Komentara: 0

Kružok okupljao učesnike rata, sa i bez činova, željne novih saznanja. Antonije Isaković: „Pa, ove bi trebalo odmah uhapsiti“

Слика
Dobrica sa majkom Radmilom

ZA opredeljenje Dobrice Ćosića za književnost, sasvim je izvesno, bilo je presudno veče u književnoj sekciji Kulturno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar“ na Neimaru u Beogradu, u bivšoj vili ministra Srškića. Mladi skojevski aktivista čitao je svoju podužu pripovetku „iz uobičajenih života večitih nadničara, prekvalifikovanih u seoski proletarijat“.

Savremenici se sećaju da je tu pripovest čitao „sugestivno, sa prirodnošću“, ali ona nije ostavila ni veći trag ni utisak na prisutne. A prisutni su bili mladi, ali strasni zaljubljenici u književnost, među kojima i Borislav Mihajlović Mihiz, Ćosićev ispisnik, đak karlovačke gimnazije, kasnije jedan od najbriljantnijih stilista srpske književne kritike. Javiće se za reč i pripovedača Ćosića „slistiti“. Ovaj će, pak, ostati pribran - mirno će saslušati kritiku, a na kraju će zamoliti kritičara za razgovor. Postaće veoma bliski i ostaće prijatelji do Mihizove smrti. Mihiz će postati jedan od prvih čitalaca Ćosićevih novih rukopisa, savetnik i kritičar.

Biće to i početak jednog nesvakidašnjeg, jedinstvenog kružoka u posleratnom Beogradu: Dobrica Ćosić će postati jedan od najrevnosnijih posetilaca „kuće jeresi“, kako je ovo sastajalište u Siminoj 9a nazvao jedan od njenih posetilaca, slikar i pisac Mića Popović. Simina 9a je bila adresa u kojoj su se okupljali mladi intelektualci, ne samo literate, koji nisu mislili „šablonski“, dogmatski. Mada su takoreći svi učestvovali u revoluciji, kraće ili duže, neki i sa činovima, svi su bili željni novih saznanja i „kolektivnosti“.

Bili su tu docnije, pored Mihiza, najčešće ugledni istoričar umetnosti Dejan Medaković, profesori Beogradskog univerziteta Vojislav J. Đurić i Vojislav Korać, istoričar književnosti Živorad Stojković, filozof Mihajlo Đurić, fizičar Dragoslav Šinžar, slikari Bata Mihailović, Mića Popović i Petar Omčikus, zatim Spomenka Mirilović, Jovanka Stojanović, Mirko Borota...

Taj krug je raspravljao o temama iz umetnosti, socijalizma, komunizma, ali i o svakodnevici. Mića Popović je u jednom prisećanju kazao da u Siminoj 9a „nije bilo rezigniranih već očajnih, ogorčenih, neumoljivih i prema svojim bezizlazima“.

U tim razgovorima svako je imao i svoju priču o ratu, svoje viđenje revolucije, a Dobrica je imao fascinantnu priču koja je ostala upamćena: čitav dan je u jednom moravskom selu proveo u bunaru, raskrečen, čekajući da prođe četnička potera...

Očito, Dobrica Ćosić je i zaštitnik tog društva koje je utočište našlo u ovom malom stanu Spomenke Mirilović, na prvom spratu stambene višespratnice. On im otvoreno kaže:

„Kao marksist ja ću se sa vašom ‘filozofijom’ obračunati onako kako to ona zaslužuje. Doslednost nije samo ideološki imperativ, ona je i poštenje... Vaše shvatanje nije nešto novo, originalno, što izaziva ponos sa kojim se kočoperi Mihiz. Ono nije ni slučajno, ono je nužna posledica revolucije... Da se precizno izrazim: vi ste produkt sitnoburžoaske sredine sa izvesnom varijantom - inteligencije...“

Dobrica će bezmalo tri decenije kasnije (1988), sećajući se druženja u Siminoj 9a, sa opčinjenošću i ljubavlju napisati u knjizi „Mića Popović, vreme, prijatelji“:

„Skoro tri decenije traje to prijateljstvo među nama koji smo se u vojničkim šinjelima demobilisani sreli u Beogradu 1945. i 1946; skoro tri decenije mi se razgovaramo, dogovaramo i svađamo oko života i umetnosti, morala i ambicija, ubeđujući se najduže i u suštini da ‘ako revolucije uspevaju silom, one se mogu održati jedino dijalogom’...“

Iako veoma zauzet sastancima u Agitpropu CK Komunističke partije Srbije, u središtu Usaosa, Ćosić stiže i na skupove mladih koji se održavaju širom Srbije, ali i da se druži sa prijateljima.

Postao je i poslanik u Narodnoj skupštini NR Srbije prvog saziva 1945. godine. Postaće kasnije i poslanik u Narodnoj skupštini FNRJ drugog saziva, za župsko-kopaonički izborni srez.

Kao član Pokrajinskog komiteta Skoja za Srbiju i član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije, Ćosić će postati jedan od „mladih lavova“ na koga će nova vlast veoma računati, pre svega, u sferi ideologije i tzv. nadgradnje.

Krugu intelektualaca, mladih a „nestašnih“, u Siminoj 9a, pridružiće se i Antonije Isaković, godinu dana mlađi od Ćosića, ali partizan - bio je u stroju Prve proleterske brigade u Rudom, ratovao je širom Jugoslavije, a i napredovao je do čina pukovnika Jugoslovenske narodne armije - i takođe čovek sa literarnim ambicijama.

Prema kazivanju Miće Popovića, sa Antonijem Isakovićem prvi put se sreo u stanu Kriste Đorđević, viđene beogradske gospođe, simpatizera komunista između dva rata i za vreme rata:

„Dobrica je doveo svog druga koga dotle nismo poznavali. Taj drug bio je Antonije Isaković. Mihiz i ja smo, ne znam kojim povodom ali po običaju, krenuli sa jeretičkim pričama. Antonije je cele večeri ćutao. Nekoliko godina kasnije doznali smo da je posle one sedeljke kod Kriste Đorđević Antonije, zgranut, rekao Dobrici: ‘Pa ove bi trebalo odmah uhapsiti!’“

Bilo je to vreme kožnih kaputa, agitacija, tačkica, odanosti partiji i „ispravnim uverenjima“.

Tih godina Dobricu proganjaju još sveža sećanja na sve što je video i doživeo ratujući po šumama Jastrepca, planine koju je poznavao „kao svoj džep“ - gotovo svaku kuću, svako domaćinstvo, brdo i udolinu, potok i proplanak.

(Iz knjige „Vreme pisca“)
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Aнa » Чет Јун 05, 2014 8:15 pm

Vreme smrti
Dobrica Ćosić



„Dobrica Ćosić je Vremenom smrti podigao spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Ova knjiga-spomenik će ostati kao trajno sećanje na Vreme Smrti, najtačniji naziv za Veliki rat, godine umiranja, nestajanja našeg naroda, pod senkom krsta koja nas i danas skriva od Vremena Života.“ Dušan Kovačević

„Srpski Rat i Mir!“ Publishers Weekly

„Veliki političko-istorijski ep o sudbini srpskog naroda, njegovoj žrtvi i napuštenosti od strane njegovih saveznika u vreme Prvog svetskog rata.“ Le Monde

Na vrhu Ćosićeve tolstojevske piramide stoji predsednik srpske vlade Nikola Pašić. Na dnu – seoski najamnik Tola Dačić. Između su vojvode i redovi, ministri i poslanici, kukavice i heroji, idealisti i pokvarenjaci... Između su zaneseni đaci i skrhani starci, ali i plemeniti nasilnici, otmeni lihvari i dobrodušne kurve, uz mnoge druge živopisne i protivrečne likove koji Vremenu smrti obezbeđuju višedimenzijalnost i dubinu... Ali ta dva lika predstavljaju otelovljenje specifičnog paradoksa, po kojem će buduća istorija književnosti, rasterećena dnevnopolitičkih inhibicija, prepoznavati Dobricu Ćosića i njegovo delo. Vladimir Kecmanović

„Ovaj roman – ne bojim se jakih reči – uzvišeni je primer i umetničkog umeća, i istorijskog osećanja, i ličnog poštenja. Ep o Srpskom ratu 1914, uprkos obimnoj i serioznoj dokumetaciji, u prvom redu je magijsko vaskrsenje jednog doba njim samim. Srpski rat postao je, na tlu mape Srbije, Svetski rat, a njegova tragedija, tragedija humaniteta.“ Borislav Pekić

„U Vremenu smrti očarao me je tolstojevski dah: Ćosić je poslednji veliki epski romanopisac Evrope.“ Žorž Niva, profesor na Ženevskom Univerzitetu, u predgovoru francuskom izdanju


„Delo koje neprocenjivom snagom svedoči gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili. Ova knjiga je mera tog najvećeg putovanja.“ Chicago Tribune Book World

„Zaista monumentalno delo!“ World Literature Today
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Svetovid » Пет Јун 06, 2014 7:57 am

Ana пише:Vreme smrti
Dobrica Ćosić



Ах, како сам био заљубљен у Милену Катић, 16-огодишњу добровољну болничарку из 1914. :srce А она се у наредним романима удала за неког ортодоксног комунисту и тотално зезнула свој живот. :cry:
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Aнa » Пет Јун 06, 2014 1:22 pm

заљубљен у Милену Катић?
није ни чудо, Световиде! она је романтична патриоткиња,
и ти си такав xD
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Aнa » Пет Јун 06, 2014 3:32 pm

Novo izdanje romana "Vreme smrti" Dobrice Ćosića

03.06.2014

BEOGRAD - Tetralogija „Vreme smrti“ akademika, Dobriće Ćosića koju je "Laguna" objavila posle 25 godina biće predstavljena sutra u 18 sati u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra.

O ovoj značajnoj knjizi srpske književnosti na promociji će govoriti akademik i dramski pisac Dušsan Kovačević, istoričar Predrag Marković, direktor i glavni urednik "Nedeljnika" Veljko Lalić i pisac Marko Krstić.

Specijalni gost na promociji biće glumac Mihailo Janketić koji će glumiti generala Živojina Mišića.

Prvi roman nakon Drugog svetzskog rata posvećen tragediji Srbije i Srba u Prvom svetskom radu predstavlja kompoziciono središte Ćosićevog obimnog romanesknog opusa, razvrstanog i uređenog u cikluse.

Zamisao o romanu kao o istoriji zemlje i naroda najpotpunije je ostvarena u „Vremenu smrti“, složenoj književnoj kompoziciji od četiri samostalne celine. U njemu je prikazano jedno od najtežih i najsudbonosnijih razdoblja u istoriji Srbije, od jeseni 1914. pa do proleća 1916. godine.

U prvoj knjizi autor opisuje prilike u Srbiji posle Cerske bitke i drugu Poćorekovu ofanzivu, u drugoj Kolubarsku bitku, u trećoj epidemiju tifusa i valjevsku bolnicu, i u četvrtoj veliku neprijateljsku ofanzivu i povlačenje preko Albanije.

"Stvaralačka moć Ćosića je neprevaziđena ne samo po broju dela i njihovom obimu, nego i po vremenskom opsegu i ulančavanju ljudskih sudbina, prolazeći put pisca od poetskog realizma, sa nizom modernih pripovedačkih postupaka, pa sve do poslednjih proznih ostvarenja u kojima je komponenta filozofskih i političkih promišljanja u prvom planu u odnosu na poetsko prisutno u prethodnim delima", naveo je izdavač.

"U tome treba videti potrebu pisca da promisli i ukaže na neke korene pogubne politike, kao i na neke ljudske probleme, određujuće i bitne za srpski narod i njegovu sudbinu. U pitanju nije samo prošlost i njena raskošna poetizacija, nego i filozofska vizija srpskog naroda, koja se tiče i njegove budućnosti", piše u saopstenju izdavača.
Tanjug
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Svetovid » Пет Јун 06, 2014 10:24 pm

Ana пише:заљубљен у Милену Катић?
није ни чудо, Световиде! она је романтична патриоткиња,
и ти си такав xD


Некад био. :vamp3 Сада сам само патриота. Без оног: романтични. Друго, не знам да ли си читала (и да ли памтиш) како је описана ваљевска болница у "Времену смрти"? Рањеници, ампутације, вашке, тифусари.... нема ту много романтизма. А Милена, ћерка народног посланика, напушта удобан живот и одлази добровољно у сву ту најружнију прљавштину.... и како после човек да не заволи такву особу, :srce макар она била чиста фикција.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Умро Добрица Ћосић (1921. - 2014.)

Порукаод Aнa » Суб Јун 07, 2014 11:00 am

да, читала сам, сјећам се, поставила сам и снимак представе Ваљевска болница viewtopic.php?f=4&t=1777&start=40#p39891
репризирали су је прије неку ноћ на РТС2
тада то није била фикција, да се оде у помоћ, још се и могло десити, али данас никако, и да се плати и да је у опису радног мјеста - никако!
сада читам часопис Добровољачки гласник, имам два, и све се нешто мислим да је српски народ знао шта му се дешавало, да зна своју историју не би се изнова и изнова патио по истом трагу!
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Следећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Feedfetcher и 3 госта

cron