Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Aнa » Чет Нов 21, 2013 7:12 pm

Ko su Nibelunzi?

Pesma nibelunga - velika nemačka saga stara je više od hiljadu godina. Autor najpoznatijeg evropskog herojskog epa iz kog su nastala brojna umetnička dela je nepoznat.



Herman Gering komandant nemačke avijacije govori pred oficirima Vermahta, 30. januara 1943, neposredno pred kapitulaciju Staljingrada.

"Svi znamo za moćni herojski ep o borbi kojoj ravne nema. Zove se 'Borba Nibelunga'. Oni su se probijali kroz vatru, gasili žeđ svojom krvlju, ali su se borili do kraja."

Gering je od nemačkih vojnika tražio da izdrže do kraja, do poslednjeg – i zbog toga je pomenuo Nibelunge. Međutim, u tom epu, kraljevi su u smrt odlazili predvodeći svoje ljude, za raziliku od Geringa, koji je govor održao u Nemačkoj.

Instrumentalizacija Nibelunga ima dugu tradiciju

Još 1815. tokom oslobodilačkog rata protiv Napoleona, ep o Nibelunzima se koristi u propagandne svrhe: "Ljudi su se u različita vremena identifikovali sa različitim delovima epa. Na primer, sa vernom suprugom Krimhildom u vreme Bidermajera od 1815. do 1848. Od 1871. počeo je uzlet Zigfrida. Pesma Nibelunga je u prvom svetskom ratu bila kult, delo koje je trebalo da pokrene ljude i ulije snagu vojnicima. Nakon što je rat izgubljen, pesma Nibelunga se ponovo pojavljuje, ovog puta kao uteha i podrška velikoj naciji koja je doživela poraz na vojnom polju", kaže Peter Galzner, germanista i stručnjak za srednji vek na Univerzitetu u Bonu.

U Pesmi Nibelunga ima za svakoga po nešto.
Reč je o propasti Burgunda – drevnog germanskog plemena. Nastala je u vreme velikih seoba naroda u petom i šestom veku i prenosila se usmenim putem. Nepoznati pesnik ju je zapisao tek u 12. veku. Potom je ovaj herojski ep pao u zaborav.

Popularnost je počeo ponovo da stiče tek u 18. veku, kada je kao potpora nacionalnoj svesti Nemaca bio neizbežno štivo u bibliotekama građanskih porodica i obavezna lektira u školi – sve do 1945. godine.

U Bajrojtu se Nibelunzi najbolje prezentuju



Festival Vagnera u Bavarskom gradiću redovno okuplja malobrojnu, ali pomno odabranu publiku i izaziva veliko interesovanje medija. Germanista Glazner kaže da se Vagnerove kompozicije u velikoj meri tiču Nibelunga, ali imaju malo veze s Pesmom Nibelunga.

"Vagner je u svom Prstenu Nibelunga posegao više za nordijskim - navodnom germanskom tradicijom. Osim toga, Vagner je hteo da od Nibelunga ponovo stvori mit sa psihološkim elementima. A srednjovekovni ep ima malo psiholoških perspektiva pogodnih za dramatizaciju umetničkog, muzičkog dela."

O čemu je reč u Pesmi Nibelunga

To je kompleksna priča, pre svega o kršenju vernosti i društvenih pravila, koja ostavlja mnogo prostora za tumačenja. U kolektivnom sećanju je iznad svega ostao junak - Zigfrid, ubica zmaja.

Zigfrid je iz plemena Velzunza koji su potomci vrhovonog boga Votana i jedne smrtnice. Zigfridov otac Zigmund i majka Ziglinde su brat i sestra – blizanci.

"Svojim studentima uvek rado pričam da je borba sa Zmajem u pesmi Nibelunga opisana samo u četiri stiha. A sve ono što danas povezujemo sa Zigfridom je baš ta borba sa Zmajem. U prvi plan izbija njegova spona sa drugim ubicama zmaja, svetim Đorđem i Mihajlom i svim onim što odlikuje mitske figure koje ubijaju zmaja."

Zigfrid i dalje pravi karijeru

U filmu Nibelunzi, Ulija Edela, Zigfrid kaže: "Ja sam Zigfrid, sin Zigmunda, kralja Ksantena. Vi ste poraženi i vaša kraljevstva će biti podeljena između kraljeva Burgunda i Kasnetena."

Zigfrid je bio i junak u komediji nastaloj 2004. godine sa Tomom Gerhardom u glavnoj ulozi.



Manga stripovi, crtani filmovi, igrani filmovi, romani, priče, poezija. Pesma Nibelunga postoji u svakom obliku: ilustrovana, neilustrovana, sa tekstom, bez teksta, opera, mjuzikl… Burleskna opereta Oskara Štrausa je još 1904. parodirala nemačko oduševljavanje Nibelunzima.

1971. godine je čak snimljen meki pornić pod naslovom "Veseli ljubavni život Nibelunga". A mnoga mesta u Nemačkoj, pre svega na jugu zemlje, koriste ovu sagu kao turističku atrakciju. Autentična mesta iz Pesme Nibelunga su Vorms i Ksanten, ali recimo u Odenvaldu postoje čak 4 obeležja za koja se tvrdi da su mesta na kojima je Zigfrid našao smrt.

Ne zaboravimo ni modernu muzičku scenu, koja je poslednjih godina tu mračnu priču obradila basovima i bitovima. Kao na primer u Prstenu Nibelunga grupe E – nomine.
DW
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Elrond Smith » Чет Нов 21, 2013 11:55 pm

Fascinantan ep. Narocito za vrijeme kada je nastao.

Evo sada upravo uzivam u citanju istoga, a koji se solidno razlikuje od popularnog filma.
Ipak, filmu hvala sto me je motivisao da nadjem knjigu (sto nije bilo lako :vamp ).

Da li je neko procitao knjigu?
Svetovide ti rece da si gledao film?
Koji vam je omiljeni lik?

Moram da priznam da mi je Brunhilda olicenje idealne zene :wub

Vidjecu ovih dana kako se to sve desilo u sagi. Za sada znam za desavanja iz filma i prve petine knjige hehehe :detel
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Svetovid » Пет Нов 22, 2013 12:17 am

Elrond Smith пише:Svetovide ti rece da si gledao film?


Аха... јунак убије аждају... окупа се у њеној крви, и тако постаје непобедив, али има једну једину рањиву тачку на телу, нешто слично као Ахилова пета. Други важан моменат у филму је несрећна љубав, тај јунак је још одавно заљубљен у једну једину женску, а и она у њега. Међутим, једна друга женска, помоћу чаробних напитака, потпуно га помути тако да он заборави на своју истинску љубав. Што ће га на крају коштати живота.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Elrond Smith » Пет Нов 22, 2013 10:51 am

нешто слично као Ахилова пета


Eto vidis. Njemu su bile dovoljne samo dvije zenske da ga srede. Ahil je izdrzao do pete. Tek mu je peta dosla glave :vamp

Film je zaista ostavio utisak na mene i ni sam ne znam koliko li sam ga puta do sada vec gledao. Izbor glumaca je takodje odlican. Uz tog razloga mi je sada zanimljivo da poredim film i knjigu. Razlike su dosta velike, ali cek da prvo zavrsim pa da vidim da nije nesto ostavljeno za kraj sto ce se tek otkriti. :knjige :detel

Koliko vidim za sada knjiga pokriva znatno duze razdoblje tj i posle Zigfridove smrti.
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Svetovid » Пет Нов 22, 2013 12:06 pm

Е да, заборавих. :kafa Јесте и женска, али филм поручује да му је индиректно "новац" дошао главе. Када је убио аждају био је упозорен, да не дира аждајино благо, јер ће му онда све кренути по злу. Пошто се није обазирао на савете мудријих од себе, покупио је благо, стекао политичку моћ, ушао у владајуће кругове, и ту пао као жртва бројних завера. Постоји ли бар нешто од овога у изворном епу? У тексту што га је Ана поставила, пише да је борба са аждајом (погрешно преведено као змај) описана у свега 4 стиха.
Svojim studentima uvek rado pričam da je borba sa Zmajem u pesmi Nibelunga opisana samo u četiri stiha. A sve ono što danas povezujemo sa Zigfridom je baš ta borba sa Zmajem.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Aнa » Пет Нов 22, 2013 9:34 pm

Misteriozno blago Nibelunga

Blago Nibelunga je najpoznatije blago u nemačkoj istoriji. Ono do danas inspiriše kako književnike, kompozitore i slikare, tako i arheologe hobiste. Da li je ono uopšte postojalo?


Hagen von Tronje, vazal burgundskog kralja Guntera, odvezao je sa imanja u Vormsu na nepoznato mesto na Rajni 144 kola natovarena zlatom. To je blago kralja Nibelunga do kojega je Hagen došao ubistvom Zigfrida, koji je prethodno ubio zmaja i postao junak. Zlato je Hagen potopio u Rajni. Tako bar kazuje Pesma Nibelunga, prvi nemački junački ep.

Zmajeva krv, vernost, izdaja

Početkom 13. veka tu sagu je napisao nepoznati autor. U njoj se govori o zmaju, lepim ženama, hrabrom borcu Zigfridu i večnoj borbi oko ljubavi, vernosti i izdaje. Ali, Pesma Nibelunga nije samo priča iz mašte. Ona ima istorijsku osnovu: propast burgundske loze početkom petog veka. Likovi kao burgundski kralj Gunter stvarno su postojali.


Da li je onda možda stvarno postojalo i blago? Tragači za blagom do danas sanjaju o tome da pronađu blago Nibelunga. Njime je opsednut i arhitekta Hans Jerg Jakobi iz Majnca. Ali, njega ne motiviše želja za bogatstvom već želja da reši tu književnu zagonetku. Zajedno sa svojim ocem, koji je u međuvremenu umro, 40 godina je tražio skriveno blago. „To je jedna od retkih, još mogućih avantura“, kaže Jakobi. Za njega nibelunško blago nije bajka, iako priznaje: „Čovek u to mora da veruje.“ Pesma Nibelunga samo u jednoj rečenici govori o tome gde je Hagen potopio blago u reku. „Potopio ga je kod Lohea u Rajnu.“ Pojam Lohe (Loche) Jakobija fascinira već četiri decenije.

Arheološko bušenje

Jakobi je uveren da je na katastarskim nacrtima pronašao to mesto. „To je ime i ono označava Lohajm (Lochheim), mesto koje danas više ne postoji.“ Lohajm se nalazio tamo gde je Rajna i danas najdublja, u blizini mestašca Gernshajma. Reka tu pravi oštar zavoj. Osim toga to mesto je samo dvadesetak kilometara udaljeno od Vormsa, bivšeg sedišta Burgunda. Da li je tu, na dubini od 25 metara, zlato Nibelunga? „Danas je to mesto na kopnu, pored Rajne“, tvrdi Jakobi. Reka je tokom stoleća menjala svoj tok.

Uz pomoć jedne firme za bušenje Hans Jerg Jakobi i njegov otac su 1970-ih godina kod Gernshajma izvršili i arheološko iskopavanje. Ali, blago Nibelunga nisu pronašli. Nakon desetak metara bušilica je naišla na mermer. Blag nisu pronašli ni ronioci u Rajni. Ali, Jakobi ne želi da odustane od potrage. On još uvek kod kuće ima debele registratore sa podacima merenja. „Želim da prođem blago i dokažem da je Pesma Nibelunga istinita.“

Stilizacija u nacionalni simbol


Ni profesorka germanistike Ana Milher sa Univerziteta u Tibingenu ne veruje da je blago Nibelunga bajka. Za nju je blago književno sredstvo kojim se objašnjava uspon i pad dinastija. Taj motiv se pojavljuje i u drugim srednjevekovnim pripovetkama. „Publika bi trebalo da shvati da blago ne treba da dira.“ U prenesenom smislu to znači da kraljevu moć ne treba dovoditi u pitanje. Na kraju Pesme Nibelunga niko više od onih koji znaju gde je blago nije živ. Da li je to kraj priče?

Nije. Blago je postalo mit, a to ima veze i sa nemačkom istorijom. Dok je u srednjem veku Pesma Nibelunga bila vrlo omiljena, nakon nekog vremena potpuno je pala u zaborav. Tek 1755. ponovo je otkriven jedan stari rukopis. Od tada su je slikari i književnici pretvorili u nemački nacionalni ep. A šta je za takav ep prikladnije nego priča o apsolutnoj vernosti svom narodu i kralju?

U vreme kad nije postojala nemačka država, blago na dnu Rajne postalo je simbol nemačkog jedinstva. U romantizmu su slikari kao Moric fon Švind kombinovali motive blaga kao zlatnu krunu sa crno-crveno-zlatnom zastavom. Sredinom 19. veka to je bio znak želje brojnih revolucionara za nemačkom državom, a danas su to boje nemačke nacionalne zastave.

„Sjaj nemačkog carstva“

I u književnosti je blago iskorišćavano u nacionalističke svrhe. Književnik Ernst Moric Arnt pevao je u 19. veku o blagu kao „sjaju nemačkog carstva“. Ali, bilo je i oprečnih glasova. Pesnik Hajnrih Hajne je, na primer, u svojoj pjesmi „Nemačka u leto 1840.“ ismevao nacionalni mit i „zlatnu krunu“.


Kompozitor svetskoga glasa Rihard Vagner posvetio je blagu čak čitavu operu, Rajnino zlato. Opera, čija je praizvedba bila 1876, govori o tri kćeri Rajne koje čuvaju blago. Vagner se, međutim, nije preterano držao Pesme Nibelunga, već je, prema nordijskim pričama, dodao i nove likove.

Zanimljivije nego sletanje na Mesec

Umetničko bavljenje blagom Nibelunga danas nije više tako politički obojeno. Ali, njegova fascinacija traje i dalje. Tom pričom bave se televizijski filmovi i romani naučne fantastike, slike, pa i Festival Nibelunga u Vormsu. Priča o blagu Nibelunga dospela je i do pacifičke države Naurua, koja je nekada bila nemačka kolonija. Godine 2003. tamo je napravljen zlatnik sa natpisom „Nibelungen Treasue“.

Nastavlja se i potraga za blagom. Uz već pomenuti Lohajm, spominju se i druga mesta na kojima bi moglo da bude blago, kao na primer jedna livada u Rajnbahu, južno od Bona. Ali, ni tu nije ništa pronađeno. Nema veze, kaže Ana Milher. „I istorijsko-imaginarno je deo jedne kulture. U svetu mašte blago je nešto vrlo realno.“ Ko zna, možda jednoga dana ipak iz Rajne budu izvađeni tovari zlata. Za Hansa Jerga Jakobija takav događaj bio bi „gotovo zanimljiviji od sletanja na Mesec“.
DW
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Elrond Smith » Пон Нов 25, 2013 8:15 pm

Pa evo ja stigoh da procitam prvu trecinu knjige. Zbog obaveza ne stizem da citam vise/brze :tugica

Od svega ovoga sto si naveo Svetovide u knjizi, za sada, ima jako malo i dosta toga se razlikuje (bar za sada) od filma.
Kao sto je Ana kazala, azdaja se pominje u svega nekoliko stihova, a Zigfrid je vec uspio da zagine - kraj prve trecine knjige.
Takodje, nema nista od onog upozorenja da ce mu blago Nibelunga doci glave. Toga u knjizi nema niti da je upozoravan da ga ne uzima.
Sto dalje citam to knjiga sve vise govori o Krimhildi (ona cura sa kojom se ozenio i u filmu), a dosta manje o Zigfridu i Brunhildi.
Sada se, recimo, Atila (da, onaj Atila hun) interesuje da mu Krimhilda postane zena posto je desetak godina oplakivala smrt svog Zigfrida. Tj. do tu sam stigao.

Zanimljivo stivo zaista, ali definitivno drugacije od onoga sto je prikazano na filmu.
Vidjecu kako stivo ide dalje :knjige pa javljam ako bude iznenadjenja :lujk
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Aнa » Пон Нов 25, 2013 8:43 pm

Садржај Песме о Нибелунзима, најкраће изражен, у основи је историја жене Кримхилде; тако је према некима и називана Das Buch von Kriemhilden (Књига о Кримхилди). Песма говори о томе како се Кримхилда, бургундска принцеза, сестра краља Гунтера који је владао у Вормсу, удала за Сигфрида, сина низоземског краља; како је после срећног живота, доживела судбину да јој Хаген, бургундски вазал њеног брата Гунтера, убије мужа; како је Кримхилда припремала освету и како је извела; у освети је страдао не само Хаген него и сви Бургунђани који су с њим били у завери и помагали му; како је, на крају, и она сама примила заслужену казну. Бринхилда, жена краља Гунтера, и Ецел, други Кримхилдин муж, долазе до изражаја само у једном делу епа. Ове личности не суделују у догађајима као Кримхилда, Гунтер и Хаген од почетка до краја. Певање I приказује младу Кримхилду, последње певање, XXXIX, завршава се њеном смрћу. Нема ниједне епизоде која, непосредно или посредно, не говори о њеној судбини (Colleville-Tonnelat, 8).
http://www.rastko.rs/rastko/delo/10170
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4087
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Elrond Smith » Пон Нов 25, 2013 9:10 pm

Potvrdjujem ovdje
Sve je istina sto Ana rece

Da zabune ne bude
Ecel kralj, to Atila Hun bjese

Kako se zbi dalje,
detalje te ne znadem
Ali reci cu vam ih
Kad jos koji redak procitam dalje ;)
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Pesma o Nibelunzima - germanski ep

Порукаод Elrond Smith » Чет Нов 28, 2013 4:36 pm

Konacno stigoh da knjigu privedem kraju.
Zaista zanimljivo djelo o ljubavi, odanosti, osveti i vitestvu.

Ono sto me je kopkalo od starta - cinjenica da film i ovo djelo i nemaju nesto previse dodirnih tacaka - dijelom je objasnjeno u pogovoru. Naime, postoje, koliko shvatam, odvojena djela koja su dosta starija od ovoga, koja odvojeno govore o Zigfridu i Brunhildi, kao i o osveti Krimhilde, a koja su na kraju spojena u ep "Pesma o Nibelunzima". U ovom potonjem, dosta toga je izbaceno ili izmenjeno kako bi moglo funkcionisati kao koliko toliko funkcionalna cjelina.

Volio bih kada bih mogao negdje naci i originalna djela, mada su sanse za to prilicno male, ali vidjecu vec ;)
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Следећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Feedfetcher и 3 госта

cron