Vladimir Majakovski

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Нед Јан 15, 2012 7:27 pm

Slucajno naleteh na mapi Beograda da jedna ulica u Zemunu nosi naziv po Majakovskom. I kao veeeliki rusofil, pomislila sam da ne bi bilo lose da imamo za temu (po mom skromnom misljenju) vrhunac ruske poezije, odnosno doticnog gospodina. :zdrav


Kratka biografija, kaze ovako:
Vladimir Vladimirovič Majakovski (Bagdadi pored Kutaisa, 19. jul 1893. - Moskva, 14. april 1930.)

Pošao je u slikarsku školu, bio zatvoren zbog socijalističke agitacije, oduševljeno prihvatio Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu službu svoj pesnički i slikarski talenat. Pesnički rad počeo je kao futurista, stojeći ujedno na čelu toga pokreta. Nastojao je da stvori novu poeziju koja bi odgovarala urbanom a zatim i revolucionarnom razdoblju istorije Rusije i čovečanstva. Uvodi u poeziju vulgarizme, žargonske reči, namerno grube antiestetizme, stvara vlastite kovanice, služi se vrlo često igrom reči, dotada nepoznatim metaforama, a posebno voli hiperbole.

Razbija tradicionalnu ritmičku strukturu stiha i stvara novi, u grafičkom slogu "stepenasti" stih, koji posebno pogoduje stavu retoričkog pesnika koji se direktno obraća velikom auditorijumu. Smisao takve poezije odvodi ga direktno na revolucionarnu tribinu, miting. Eksperimentalnu liriku slede velike lirske poeme monološkog tipa "Oblak u pantalonama", „Rat i svet“, „Čovek“. Stavljajući poeziju svesno u službu revolucije piše agitacijske pesme ("Levi marš"), scensko delo na temu revolucije s biblijskim motivima "Misterija Bufo".

Svojim delom izvršio je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije, a delovao je i na pesnike izvan SSSR (Aragon, Beher, Vapcarov i dr.) I na naseg Radeta Drainca! :vamp2

Završio je život samoubistvom.



A ja ispravljam:

neko ko ogorcen samoubistvom svog prijatelja Sergeja Jesenjina napise ovakvu posvetu:

Treba otimati
radost
danima što bježe.
Na svijetu
umrijeti
nije teško.
stvarati život
daleko je teže.



mogao je samo da zavrsi kao deo Staljinovih cistki zbog svog buntovnickog karaktera. :sirom


elem, Majakovski uz Puskina brzo prerasta u nacionalnog pesnika, pa je i njegova statua jedan od simbola Moskve :)

Слика
Последње учитавање од Undina дана Нед Јан 15, 2012 8:10 pm, учитано 4 пута укупно.
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Нед Јан 15, 2012 7:34 pm

Kakva je pojava bio covek,a :D
Inace, kada su mu nakon smrti naucnici ispitivali mozak,otkrili su da je bio tezak 1700 grama, ne prosecnih 1400 :kikl


Слика

Слика

Слика

Слика
Последње учитавање од Undina дана Нед Јан 15, 2012 8:29 pm, учитано 1 пут.
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Нед Јан 15, 2012 7:36 pm

Sjajan nemi film Majakovskog iz 1918. godine sa njim u glavnoj ulozi :hoho

"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Нед Јан 15, 2012 7:41 pm

Moje dve omiljene pesme:

Oblak u Pantalonama

Prolog

Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu,
k'o lakej na ma masnoj sofi, od sala nadut,
dražiću dronjcima srca, okrvavljenim grozno,
sit narugavši se, bezočan i ljut.

Ja u duši nemam nijedne sede vlasi,
ni staračke nežnosti nema u njoj!
Svet sam zaglušio snagom svog glasa,
dvadesetdvogodišnjak - idem,
lepotan, svoj.




Nežni!
Vi ljubav stavljate na violinu.
Na talambase je mećete, grube.
A ne možete izvrnuti svoju kožurinu,
tako da još svuda sve samih usana bude.

Dođite u kafanu da se naučite -
u haljini od batista prava,
pristojna činovnica anđeoske lige.
I koja usne spokojno prelistava,
k'o kuvarica stranice svoje knjige.

Ako hoćete, od mesa besan ću da režim
- i ko nebo menjajući tonove -
ako hoćete, biću besprekorno nežan,
ne čovek, već - oblak u pantalonama!

Ne verujem da postoji cvetna Nica!
Opet se proslavljaju pomoću mene ljudi,
uparloženi kao bolnica,
i, k'o poslovica otrcane žene.






1

Vi mislite, bunca malarija?
To je bilo, u Odesi.

"Doći ću u četiri" - rekla je Marija.

Osam.
Devet.
Deset.

Evo i veče u noćnu stravu beži,
veče decembarsko s prozora u magli.
U staračka leđa smeju se i ržu kandelabri.

Mene više niko prepoznati ne može:
ja sam zgrčena gomila žila.
Šta takva gomila poželeti može?
A mnogo hoće takva gomila.

Jer više nije važno ni to što sam od bronze,
ni to što srce moje - od gvožđa hladnog - bije.
Noću i čovek svoj zvek u nešto žensko, meko,
zaželi da skrije.

I ja sam, ogroman, na prozoru savijen,
rastapam staklo čelom od čelika.
Da li je to ljubav ili nije?
I kakva je - mala ili velika?
Odakle velika u takvom telu:
mora da je malena, neka krotka ljubav,
što se u stranu baca od automobilskih sirena
i voli zveket praporaca.

Opet i opet čekam,
zabivši lice u rošavo lice kiše.
I već me je poprskala dreka gradske plime, sve više.

Ponoć, sa nožem kog pruža - dođavola s njim!-
došla je, zaklala.
I kao s inja glava sužnja, dvanaesta ura je pala.
U oknima sumorne kišne kapi, kreveljeći se,
nakrcale, k'o urlanjem usta da su razjapile
himere s pariske katedrale.

Prokleta da si!
I pocepa usta skoro krik.
Zar ti je i to malo?
Čujem: nerv, tiho, kao s kreveta bolesnik,
podigao se.
I, gle - u početku je pošao jedva,
onda je ustalasan, jasan, potrčao.
Sada je sa dva druga očajno igrati stao.
Pao je plafon na spratu niže.
Živci
veliki, mali, mnogi - pomamno skaču
i već - gmižu.
Živci spali s nogu.
A noć se po sobi glibi i oko, otežalo,
odatle nikako da se ispravi.

Odjednom, vrata zacvileše,
k'o da krčma zub na zub ne može da sastavi.
Ušla si osorna, kao "na!"
gužvajući rukavice kao luda, i rekla:
"Da, znate, ja ću da se udam."

Pa šta, udajte se.
Ništa nije bilo. Izdržaću.
Gledajte - ja sam spokojan ko bilo pokojnika.

Sećate se?
Govorili ste: "Džek London, novac, ljubav, strasti" -
a ja videh jedno: vi ste Đokonda koju treba ukrasti!
Opet ću ljubav u terevenkama utući,
povije obrva ozarivši vatrom.
Pa šta!
Ponekad i u izgoreloj kući skitnice pronađu dom!

Izazivate?
"Manje no prosjak kopejaka vi imate smaragde bezumlja".
Setite se!
Pala je Pompeja od razdraženog Vezuva!

Hej!
Gospodo! Ljubitelji obesvećenja, zločinstava,
pokolja, da li ste najstrašnije videli - lice moje
kada sam ja apsolutno spokojan?
I osećam - "ja" za mene je malo.
Neko se otima iz utrobe moje.
Halo!
Ko je?
Mama?
Vašeg sina nešto divno boli!
Mama!
Zapaljeno mu je srce i vene!
Recite sestrama, Ljudi i Olji, on nema kuda da se dene.

Svaka reč, čak i šala štura,
koju izbljuju njegove usne goruće
izleće kao gola kurva iz zapaljene javne kuće!

Ljudi mirišu - pečenja ima!
Stigli su nekakve.
Blistavi! Pod šlemovima eno!
Ne može se u čizmama!
Recite vatrogascima: da se nežnije veru po srcu zapaljenom.
Sam ću, znajte!
Izbečiću suzne kao burad oči!
O, rebra mi, da se oprem, dajte!
Iskočiću! Iskočiću! Iskočiću! Iskočiću!
Survava se i puca.
Iskočiti nećeš iz srca!

Iz pukotine usana na spaljenom licu oguljenom
izrasta parče poljupca izgorela.

Mama! Da pevam ne mogu!
Srca moga izgara kapela!
Pocrnele su figure reči i brojeva iz lobanje,
k'o deca iz zapaljenog zdanja.
Tako je strah, hvatajući se za nebo,
dizao goruće ruke "Luzitanije".
Prema gomili što u tišini stanova drhti
stooki s pristaništa diže se sjaj.
Kriče poslednji - bar ti!
jecaj, da gorim, vekovima daj!




IV


Marija! Marija! Marija!
Pusti me, Marija! Ne mogu ostati na ulicama!
Nećeš?
Čekaš dok upalih obraza grubo, bljutav,
i isproban na svemu lošem, dođem
i procedim bezubo da sam ja danas
"neobično pošten".
Marija, vidiš - ja se već poguren slamam.

Gomila što je u četvorospratnim gušama salo dobila,
isturajući očice, izgubljene u dugom traganju -
smeje se što je, ipak, među mojim zubima
ostalo bajatih mrva bivših dragana.

Kiša isplaka trotoare, barama stešnjena mokra varalica,
leš ulica, zabijen u kaldrmu, liže,
a na sivim trepavicama - da!-
mraznih ledenica, suze iz očiju - da!- oluka punih kiše.

Sve pešake gubica kiše je posisala,
a u karucama blešti za atletom atleta:
prskavahu ljudi proćerdavši sve,
i kroz pukotine se cedilo salo,
k'o mutna reka s kočijama oticalo skupa sa isisanim hlebom
i žvakotinama starih kotleta.

Marija!
Kako u debelo uho zabosti nežnu reč?
Ptica živi od pesme, peva gladna i zvonka,
a ja sam čovek, Marija, prost,
koga je sipljiva noć iskašljala na prljavu ruku Presnje.



Marija, hoćeš li me takvog?
Pusti me, Marija!
Zgrčenim prstima davim gvozdeno grlo zvonca.
Marija!
Na ulicama su zveri.
Na vratu prsti davljenja što bode.
Boli!
Otvori svoje dveri!

Vidiš - zabili su u oči iz šešira čiode.

Pustila me.

Mala!
Ne boj se što na mom volovskom vratu
sede kao planine vlažne žene od znoja gubave.
Ja kroz život vučem (i to je zato)
milion ogromnih, čistih ljubavi
i milion miliona malih ljubavi.
Ne boj se da ću se opet prilepiti za hiljadu lica -
"devojke Majakovskog" - u izdajničko vreme mraka,
ta to je ipak dinastija carica
krunisanih u srcu jednog ludaka.


Marija, priđi!
U bestidnosti nagote, ili puna plašljivih drhtaja,
no daj tvojih usana lepotu što još iscvala nije:
srce i ja nijednom ne doživesmo do maja,
a u proteklom životu tek stoti april je.
Marija!
Pesnik sonete peva Tijani,
a ja - ceo čovek, sav od mesa,
telo tvoje prosto molim kao što hrišćani:
"хлеб наш насущный даждь нам днесь".

Marija, daj!
Marija!
Ime tvoje bojim se da ne zaboravim,
kao što se pesnik boji da ne zaboravi neku reč tek rođenu
u mukama noći veličinom jednaku Bogu.

Telo tvoje čuvaću i voleti kao što vojnik osakaćen,
bez moći, izlišan, ničiji, čuva svoju jedinicu nogu.

Marija, nećeš?
Nećeš!
Ha!
Znači - opet, dok mračno je sve to, uzeću srce,
isplakano grozno da ga nosim,
k'o što u štenaru pseto nosi svoju šapu presečenu vozom.
Krvlju svog srca ja radujem put,
za odeću belu lepi se prašine cveće.
Oko zemlje - Krstiteljeve glave
po hiljaditi put Irodijada-sunce će da se okreće.
I kada moja gomila godina odigra svoje do konca -
krvlju označiće se put što vodi ka domu moga oca.

Izaći ću prljav (od jendeka, gde provodih noći),
primaći ću mu se bliže, sagnuću se i na uho mu reći:
"Slušajte, gospodine Bože! Kako vam ne dosadi
u žele oblaka mreškavih zamakati oči odebljale, a?
Hajde da organizujemo vrtešku na drvetu
poznavanja dobra i zla!
Sveprisutni, bićeš u ormanu svakom,
a takva ćemo vina poređati po stolu
da će se čak prohteti zaigrati ki-ka-pu
i namrštenom Petru apostolu.
I po raju ćemo opet naseliti Evice:
naredi - i ja ću još noćas sa svih bulevara
najlepše device dovesti tebi.
Hoćeš?
Nećeš?
Vrtiš glavom ti, bradati? Mrštiš sedinu veđa?
Ti misliš - zna šta je ljubav taj krilati iza tvojih leđa?
I ja sam anđeo, bejah to bar - gledah u oči -
jagnje od šećera, ali ni kobile primati na dar
vaze od sevrskog brašna više neće.
Svemogući, ti si izmislio za svakog po dve ruke,
i svakom si po glavu dao ti -
pa zašto nisi izmislio da se bez muke može
ljubiti, ljubiti, ljubiti?!


Mišljah, božanstvo si, svemoguće, staro,
a ti si nedoučeni, majušni bogić samo.
Vidiš, ja se saginjem i iz sare vadim kamu.

Krilati nitkovi!

U raju da ste zabijeni!
Gomila perjaša od straha valja se!
A tebe, što si tamjanom opijen, rasporiću odavde do Aljaske!

Pustite me!

Nećete me zaustaviti!
Lažem li, u pravu li sam ja,
ali više ne mogu da budem spokojan.
Gledajte, zvezde su opet obezglavili
i nebo okrvavili od pokolja!
Ehej!
Nebo!
Skini kapu!
Ja dolazim!"

Gluho.

Vasiona spava, položivši šapu
s krpeljima zvezda pod ogromno uho.





FLAUTA KICMA


I nebo,
sto zaboravi u dimu da je plavo,
i oblake iscijepane kao izbjeglice,
ozaricu svojom posljednjom ljubavlju,
sto kao jekticavog
rumeni se lice.
I nadvisicu
komesanja ova,
onih koji zaboravise njeznost i dom.
Cujte,
ljudi!
Izadjite iz rovova,
pa poslije doratujte.
Cak i kad
od krvi pijan,
klateci se kao Bahus,
rat kroci,
ni tad da s uma ljubavne rijeci smetnes.
Mili Nijemci!
Znam,
u vasem dahu
Geteova je Grethen.
Francuz
smijeseci se na nozu mrije,
i s osmijehom se rusi pogodjen avijaticar,
ako se sjete
poljupca otprije
tvog, Travijata.
Al' dosta mi je ruzicaste mekote,
koju stoljeca podnose.
Na koljena ispred nove ljepote,
nasminkane,
sto slavim,
ridjokose!
Mozda od vremena ovog,
od bajoneta ostrijeg,
kada stoljeca pobijeli brada,
ostacemo samo
ti
i ja,
sto bacam se za tobom
od grada do grada.
Ako preko mora odes naglo,
skrsivsi se u rupu noci guste -
utisnucu u tebe kroz londonsku maglu
fenjera ognjene usne.
Istegnes li karavne kroz pustinjsku zegu,
gdje lavovi su zasjedu zauzeli -
prislonicu ti
pod pjescanim brijegom
obraz kao Sahara vreli.
Mocni,
ako zatrebam im -
reci ce mi:
Idi, pogini u ratu!
Posljednje bice
tvoje ime
na usnama pocijepanim granatom.
Pod krunom svrsicu?
Na Svetoj Jeleni?
Osedlav zivota talase-vrance,
jednak sam kandidat
za cara vaseljene
i za
lance.
Odredjen sam da budem nov car -
tvoje lisce tu je,
na suncanom zlatu moga novca
naredicu
da se iskuje.
A tamo
gdje svijet je ko tundra olinjo,
gdje trgujuci s vjetrom rijeka se probija;
na lancu izgrepscu ime Ljiljino
i izgubicu ga u mraku robije.
Slusajte vi sto zaboraviste da nebo je plavo,
nakostrijeseni
kao zvijer kleta!
Ovo sto se zari
ko lice jekticavog
mozda je posljednja ljubav sveta.
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Нед Јан 15, 2012 7:57 pm

I mesto mog hodocasca na jesen, nadam se
grob Majakovskog na cuvenom groblju Novodevici u Moskvi :)

Слика
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Svetovid » Пон Јан 16, 2012 1:28 am

"Понекад сања смрт како се шуња
и одводи најбоље другове
а понекад усни нерођеног унука
што збори Мајаковског стихове"

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Пон Јан 16, 2012 2:04 am

To bre! :hoho
pa naravno da je komunjarama bio idol,slusaj kako izrazajno recituje xD


"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод sunessence » Нед Јул 29, 2012 11:46 pm

Undina пише:Završio je život samoubistvom.



A ja ispravljam:

neko ko ogorcen samoubistvom svog prijatelja Sergeja Jesenjina napise ovakvu posvetu:

Treba otimati
radost
danima što bježe.
Na svijetu
umrijeti
nije teško.
stvarati život
daleko je teže.



mogao je samo da zavrsi kao deo Staljinovih cistki zbog svog buntovnickog karaktera. :sirom


Ово је и мени падало на памет. Ипак, приметила сам да људи који носе такву ватру у себи - веома брзо и сами сагоре. Уосталом, није усамљен случај уметника који је писаном речи славио живот, а свој - одузео (сетимо се Хемингвеја, на пример).

Свеједно га обожавам. :wub
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод Undina » Пон Јул 30, 2012 11:03 pm

Ja sam nepopravljivi optimista-meni sve to sumnjivo ;)

Ko zna koliko je slavnih ljudi pobijeno tako.

Recimo, dokazano je i za Majakovskog i za Jesenjina da ih je ubio Staljin.

Sve teorije zavere,ali ne priznajem samoubistva!
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Vladimir Majakovski

Порукаод talican » Уто Јул 31, 2012 5:04 am

Undina пише:Sve teorije zavere,ali ne priznajem samoubistva!

А Бранко Миљковић? :kikl
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Следећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Google Feedfetcher и 3 госта

cron