Милош Црњански

Народна духовност обрађена кроз модерну уметност, филм, књижевност, музику...

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Нед Сеп 04, 2011 12:54 am



Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Пет Сеп 16, 2011 10:29 pm

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Пон Окт 10, 2011 3:12 am

Прозор ми још увек гледа на снежне кровове. У прозору су три њена зумбула. Причао сам јој о селима нашим, о прозору у дому моме, и сутрадан ми је донела три зумбула. Она има малог сина и мора да је у потаји много плакала. Један стоји лево. Он је ружичаст и тих. Кад га јутром заливам, он је тако мио, миран. Он ми вене. По среди је један бео. Свако јутро ме сећа бледих лица која сам љубио и која су сад ко зна где. Он је сузан и плах као јагње. Трећи стоји десно. Он је румен. О њему не могу ништа да кажем. (Дневник о Чарнојевићу)

:detel
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Пет Окт 14, 2011 1:29 am

СПОМЕН ПРИНЦИПУ

Написао: Милош Црњански, 1918.


О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовски храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Суб Окт 15, 2011 6:30 am

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Нед Окт 16, 2011 1:13 am

Слика

"Узнемиреност духова која влада Европом образлагана је општом економском кризом. Заборавило се да се обрати пажња на људске душе, на психу, на свет идеја. Међутим, управо због немоћи рационализма наступио је тренутак неког мистичног очекивања. Уместо полумера, ситног рада и крпарења јавиле су се велике, колективне политичке вере: театрални фашизам, мистични хитлеризам и Совјети - као изрази потребе за широким идејним замахом и немилосрдном, извршном силом. Али ће, пре или после, постати смешан и политички мртав сваки, ко на наше проблеме гледа кроз немачке, талијанске или руске наочари. Национализам у нас, према томе, треба да је далеко од тога да мајмунише иностране покрете. Идеје које свуда око нас освајају ни ми не можемо избећи, али је код нас национални талас, још једном, не само логички завршетак досадашњих напора да се одржи јединство и држава, него и потреба и једина нада. Наш проблем није ни сељаштво ни радништво: ми у школованим главама видимо идејне збрке. Метеж морала и идеја у нас, према томе, у градовима је, пуним туђинског елемента. Ту је потреба рашчишћавања идеја и повлачења видних, политичких линија.

Наша национална идеја, јединства, стапања, ослобођења од туђинског, потврђена је хекатомбама. Најбољи међу нама, већ давно, прегарали су за ту идеју. Од визије нове државе и нације не може се одустати више. Једна дубока неморалност била би у забораву национализма. И боље би било да нас не буде, него да се брише, деформише и разлије, оно што, битно, чини оштре црте чистог лика нашег народа.

Према томе, на дневном реду треба да буде: примена националних идеја."

Одломак из књиге "Милош Црњански и нови национализам", за коју је Бошко Обрадовић добио награду "Милош Црњански" за најбољу књигу есеја на српском језику у периоду 2003–2005. година.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод talican » Нед Окт 16, 2011 1:33 am

Ако је икоји сталеж заслужио мир, заслужило га је сељаштво. Његов живот у пољу, у непрекидном и прастаром раду, најближи је вечној лепоти природног живота и има највише смисла. Тај и такав живот најлепши је символ мира и потребе мира. (Црњански, Оклеветани рат)
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Милош Црњански

Порукаод Aнa » Пет Јан 13, 2012 7:38 pm

Sloveni kraj Stounhendža

Naš književnik Miloš Crnjanski je naveo nekoliko desetina toponima koji odgovaraju nazivima na našem tlu. Sa Sasima, Anglima i Jitima Srbi iz Pribaltika su u petom veku pre naše ere prešli na Ostrvo

Starost slovenskih naroda, odnosno Srba i njihovo geografsko odredište u Evropi, pitanje je na koje u poslednje vreme mnogi naučnici pokušavaju da daju odgovor. Veliki broj njih poziva se na pisanje vizantijskog naučnika iz petnaestog veka Laonika Halkokondila. Kao i njegove savremenike i Halkokondila je privlačilo pitanje starosti evropskih naroda, s tim što je on posebno bio zainteresovan za njihovu jezičku sličnost, odnosno razliku.

Ovog naučnika posebno su zanimala balkanska slovenska plemena. Ta tematika bila mu je bliska jer mu je bila dostupna građa njegovih zemljaka hroničara. On navodi nekoliko slovenskih grupa rasutih po Evropi, ali mu posebnu pažnju privlači prostor od Dakije do Pinda i Tesalije "na kojem živi jedno pleme". I pored dosta neizvesnosti, Halkokondil je zapisao: "Samo jedno znam sigurno da Tribali (Srbi), Mizi (Bugari), Iliri, Kroati, Polani i Sarmati (Rusi) govore sličnim jezikom te mora da su srodni."

"Glas Sardonije" je samo još jedno od brojnih glasila koja u poslednje vreme pokušavaju da doprinesu razrešenju čvora koji glasi: "Ko su i odakle su Srbi?". Pored arheološke i pisane građe, naučnici i u kartografskom materijalu traže dokaze o starosti i poreklu srpskog naroda. Poznato je da se za sada najstarijim prikazom geografskog položaja Srba uzima karta grčkog geografa Klaudija Ptolomeja iz Aleksandrije koji je živeo i stvarao u drugoj polovini prvog veka posle Hrista. Međutim, veruje se da je glavni izvor za topografske podatke na Ptolomejevim kartama bio kartografski rad Marina iz Tira koji je živeo oko stote godine posle Hrista.

Grčki i rimski izvori

Pomponije Mela, latinski geograf, čitav vek pre Ptolomeja je ostavio dragocene podatke o geografskom položaju Srba na prikavkaskom području. U delu "Opis zemlje" koje je napisao 43. godine posle Hrista ostavio je vredna dokumenta za antičku geografiju. Pošto se sigurno služio izvorima starijim od vremena u kojem je živeo, grčkim i rimskim, razumljivo je što je piscima koji su se kasnije bavili tom problematikom bio od posebne koristi. Tako je sigurno da mnogi podaci na kartama o pojedinim narodima ne potiču tek od drugog veka kada je stvarao Ptolomej i kada je nastala njegova čuvena karta, već da je reč i o područjima i narodima koji su na ubeleženim mestima postojali i mnogo vekova ranije. Koliko su ti narodi stari i kad su nastali potvrdu treba tražiti i u drugim izvorima, a ne samo na kartama. Kada je reč o imenu Srbi, neosporno je da je narod sa tim imenom zabeležen na karti na tom području postojao i nekoliko stoleća ranije.

Na jednoj drugoj karti nastaloj krajem sedamnaestog veka posebno je prikazan deo tokova reka Tigra i Eufrata. Taj deo karte za nas je posebno zanimljiv jer jedan broj naučnika zastupa teoriju da su u gornjim tokovima ove dve reke izvesno vreme boravili Srbi. Obe reke poznate su po velikom broju ostrva, a Stefan Bizantinac iz šestog veka naše ere kaže da "jedno ostrvo na Eufratu nosi ime Sirbona i koje nastanjuje narod Sirbonos". Na ušću jedne od pritoka Eufrata postojalo je mesto čije je ime protumačeno kao Srbica.

Karta koja zahvata prostor severne Evrope sadrži niz srbofonih i slavofonih naziva kao što su Serbium, Venedi, Venetia... Plinijev naziv Amalchium za deo Baltičkog mora protumačio je još Milan Budimir ocenivši "da se verovatno radi o nazivu iz rečnika ’Skita orača’, a ne iranskih osvajača". Stoga, veli Budimir, osnovni element u hidronimu Amalchiu sasvim se podudara sa slovenskim geomorfološkim terminom malka, moloka, mlaka u značenju stajaća voda, bara, mlaka, što i odgovara prirodi većeg dela južne plitke obale Baltika.

Od godine 1595, kada je nastala, po raznim arhivima se povlačila karta Britanskog ostrva, a da niko od naših istraživača nije detaljno izučio njenu toponomistiku. Njome se prvi i koliko je poznato do sada jedini ozbiljnije pozabavio naš književnik Miloš Crnjanski. On je naveo nekoliko desetina mesta, brda, reka, planina koji odgovaraju nazivima na tlu naše zemlje. Posebnu pažnju je obratio na nazive koji počinju sa Vend i Vind.

Otkud toliko toponima na Ostrvu?

Pošto su Rimljani predvođeni Cezarom stupili na Britansko ostrvo u prvom veku pre naše ere, a Ptolomej je živeo u drugom veku naše ere, onda je jasno da su nazivi na njegovim kartama postojali još odranije. Postoji velika verovatnoća da su ti nazivi nastali i pre petog veka pre Hrista, jer Herodot u tom istom veku spominje Venede kao brojnu i široko rasprostranjenu populaciju. Da su Srbi i Sloveni bili najbrojniji u toj skupini, u to nema sumnje. S obzirom da se o poreklu britanskih stanovnika ne zna ništa pouzdano, može da bude od značaja ubeđivanje hroničara Jordana iz šestog veka nove ere da su Venedi, Sloveni i Anti istog porekla, da su nastanjivali gotovo celu Evropu, a da je podatke koje je isticao Crnjanski uočio i na starim kartama, pre svih Ptolomejevim.

Stounhendž, kultura nastala okvirno oko 2000. godine pre Hrista, još je velika nepoznanica među naučnicima. Niko se nije usudio da tačno definiše nastanak te civilizacije i njene tvorce. Zato je sve veći broj onih koji kroz toponime smatraju da u rešavanju "britanskog pitanja" ne treba preskočiti Slovene kao moguće stare stanovnike Britanije. Možda su sa Anglima, Sasima i Jitima oko 450. godine posle Hrista i Srbi iz Pribaltika prešli na Ostrvo.

Baltik i Mala Azija

Još jedna od karata iz srednjeg veka dokaz je da su Srbi od "davnina poznat narod". Ona pruža podatke o doseljavanju baltičkih Srba na Balkansko poluostrvo u vreme vizantijskog cara Iraklija u sedmom veku. Za te Srbe vizantijski pisac Porfirogenit, zastupnik teorije da su Sloveni došljaci na Balkan, kaže da su Srbi tamo odakle su došli živeli "od početka".

Da su Sloveni naseljavali to područje govore i dve oblasti u severnoj Nemačkoj južno od slovenskog ostrva Rujan. Zapadna oblast je obeležena sa Vester Vindland, a istočna sa Oster Vindland. U prevodu zapadna i istočna Vendska zemlja. Granična reka između ove dve oblasti je Pena. Budući da Vindland znači Vendska zemlja, jasno je zašto Porfirogenit za srpski narod kaže da su tu "od početka". O Slovenima na ovom području opširno je pisao i Francuz Luis Leže u knjizi "Slovenska mitologija".

O vezama između udaljenih naroda, mogućnosti da su čak govorili i istim jezikom, imali iste običaje moguće je zaključivati na osnovu nekih dokumenata. Herodot, koji je živeo pet vekova pre rođenja Hrista, kaže kako je čuo da u "ilirskom plemenu Veneta" postoji običaj udaje devojaka kao i kod Vavilonjana. O prolasku srpskih ratnika kroz Vavilon piše opširno u svojoj knjizi "Srbi, narod i rasa - nova vulgata" profesor Jovan I. Deretić. Kroz ovaj grad je prošao i Aleksandar Veliki ili Karanović. Srbi su tvorci prelepe vavilonske kule i jednog od brojnih visećih mostova. Zato za narode koji su često u pokretu Vavilon nije daleko. Uostalom ostalo je zapisano da su Veneti učestvovali i u Trojanskom ratu.

Na razmišljanje o prisustvu Srba u Maloj Aziji navode nas i toponimi Dagonija, Vindija i Gordion koji se nalaze nedaleko od hetitske prestonice Bogaskaja i jezera Tata. Još ako se svemu ovome doda i istraživanje Aleksandre Miter koja dokazuje da su bengalski i srpski jezik veoma srodni, pri čemu tu srodnost vezuje za sanskrit, onda pred ovim podacima i najokorelije pristalice nordijske škole moraju da se zamisle.

No, vratimo se ostrvu Rujan. To je nešto što kao adut niko Slovenima ne može da izbije iz ruke. Pre nešto manje od dva veka na njemu su obavljena arheološka iskopavanja i tu je pronađeno slovensko svetilište posvećeno bogu Svetovidu. To ostrvo, pa i čitav prostor između Labe (Elbe) i Odre, od velikog je značaja za proučavanje naše prošlosti. Na tom području u mnogim atlasima nalazimo označene položaje Obodrita Ljutića čije potomke od devetog veka srećemo na području Bačke, Banata i severnih delova Srbije.

Da su Srbi bili prisutni na Balkanu mnogo pre pada Zapadnog rimskog carstva (476. godine), ukazuje još jedna antička karta. Na njoj je obeleženo prisustvo Srba između Save i Dinarskih planina toponimima Serbinum, Servitium.

Ognjan RADULOVIĆ
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4086
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Милош Црњански

Порукаод Undina » Суб Јан 14, 2012 1:56 am

Bas ga skoro nacrtah :srce

Слика
"I have loved the stars too fondly to be fearful of the night."
Корисников грб
Undina
 
Поруке: 198
Придружен: Нед Мај 22, 2011 7:03 pm
Место: Hladne vode Skotske i Severne Irske

Re: Милош Црњански

Порукаод Svetovid » Суб Јан 14, 2012 1:59 am

Е а шта мислиш, да ли је тачно ово што препричава Момо Капор?
viewtopic.php?f=9&t=660&p=22882&hilit=crnjanski#p22882
Ове ласцивне анегдоте из живота Црњанског. :vamp
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на Уметност и митологија

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron