Најлепша српска (словенска) имена за децу?

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод sunessence » Нед Јун 03, 2012 2:01 am

Јесте стара тема, али је баш лепа и идеална је за мој први пост на овом форуму. :srce

Најлепша имена за дечаке су ми Реља (одрасла сам на причама о Рељи Крилатици :wub )и Тадија, а за девојчице Анђелија и Вида.

А кад сам већ ту - да ли неко зна порекло и/или значење имена Итана? Нашла сам га у свом родослову; моја чукун-чукун-чукун баба (имамо ли реч за то?) се тако звала и њено име баш некако штрчи међу осталим, чешћим женским именима, поготово за то време.
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Svetovid » Нед Јун 03, 2012 7:06 am

sunessence пише: да ли неко зна порекло и/или значење имена Итана? Нашла сам га у свом родослову;


Сада лупам/нагађам, делује ми као да је Итана од глагола: ићи
Она која иде. :vamp
Неко паметнији нека ме исправи, никада ми језици нису ишли како треба.
Добродошла на форум :detel
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Elrond Smith » Нед Јун 03, 2012 7:08 pm

Dobrodosla na forum sunessence :D

Moj drugar se zove Relja... medjutim ne znam za pricu o "relji krilatici"... o cemu se radi u prici? :)
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод sunessence » Пет Јун 08, 2012 7:46 pm

Ево мене са мало закашњења. Испитни рок... :tugica

Мислим да је Реља Крилатица био доминантан јунак наше усмене књижевности негде до ере Марка Краљевића. ;) И како то обично у усменој књижевности бива, има више различитих верзија о томе како је добио свој надимак. Према једној од прича, жена се заљубила у - змаја, и добили сз дете са крилима; према другој су муж и жена дуго покушавали да добију децу и на крају добили бебу - са крилима попут змајевих... Али је у свакој од прича Реља јунак каквог нигде другде нема и баш сам уживала да слушам те приче. :)

Иначе, историјски би требало да је Реља Крилатица у ствари Реља (Хреља) Охмучевић. Овде би требало да има доста о њему: http://www.istorijskabiblioteka.com/art ... -ohmucevic .
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Elrond Smith » Пет Јун 08, 2012 7:50 pm

ejjjj hvala puno! ovo je novo za mene! :D
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод sunessence » Пет Јун 08, 2012 8:13 pm

Нема на чему! Баш питај другара да ли он зна за Рељу Крилатицу. Јер, упознала сам четворицу момака са тим именом, а ниједан није чуо ништа о Крилатици. Што је штета, сложићеш се. ;)

Ах, да! Заборавих: боље вас нашла. :vin
sunessence
 
Поруке: 53
Придружен: Нед Јун 03, 2012 1:34 am

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Elrond Smith » Суб Јун 09, 2012 9:55 am

On je u Crnoj Gori takoda cu ga pitati kada se opet vidimo, ali ovo definitivno necu zaboraviti hehehe ;)
Hvala jos jednom sto si me naucila necem novom :D

PS: uzivaj i zabavljaj se. Ako te neka tema posebno zanima pa ne znas da li je imamo ovdje ili ti je lakse da pitas gdje se nesto nalazi ne ustrucavaj se ;)
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Aнa » Нед Окт 21, 2012 7:01 pm

Кажи ми како се зовеш, и знаћу ко си




Имена постоје од кад је света и века. У појединим историјским периодима и културама била су мање или више важна, па су у складу с тим била мање или више занимљива, инвентивна, богата, и било их је у мањем или већем броју, али нема те људске заједнице на овом свету у којој имена не постоје. Имена су често носила разноразна значења, па су тако, осим што су именовала свог носиоца, такође говорила доста о њему самом: о његовом пореклу, карактеру, месту у породици, физичким и психичким особинама и сл. Има веровања да одређена имена могу да штите или дају одређене особине својим носиоцима, а такође је било непожељних, чак забрањених имена.


Да ли сте знали да су стари добри Римљани током већег дела своје историје имали само 18 мушких имена у оптицају, док их жене заправо нису ни имале? Од тих 18 мушких имена, заправо само 11 било у широј употреби, док је осталих 7 било резервисано само за високу аристократију. Жене су, с друге стране, носиле само имена породица, а ако би било више сестара, једноставно би се именовале по бројевима по реду рођења. Тако би на пример, имена три сестре из породице Ливијеваца била Ливија Прима, Ливија Сегунда и Ливија Терција. Ако би било само две сестре (или мајка и кћерка), могле су да добију и другачије називе: Ливија Мајор (старија) и Ливија Менор (млађа). Касније, у доба Царства, ствари су се промениле, већи број имена значио је отменост, па су тако аристократе и цареви узимали имена из других језика или су стварали нова како би себи дали на важности. Забележено је име једног римског конзула из 169. године које се састојало из чак 38 имена!

Имена су се такође давала и према одређеним карактерним или физичким особинама. Ко би данас рекао да су славна имена попут Платона, Страбона или Цицерона заправо значила да су њихови носиоци били плећати, зрикави или бубуљичави? У раном средњем веку, Франци су били посебно искрени у давању имена сопственим краљевима, па тако међу њима имамо Пипина Малог (или Кратког), Карла Ћелавог, Карла Дебелог, Карла или Карла Припростог (или Глупог), а кад је франачка држава постала француска, први краљеви су носили имена попут Луја Муцавца, Луја Лењог, Луја Дебелог или Луја Кавгаџије, имена која су веома јасно говорила о карактеру њихових носилаца. У каснијим вековима, искреност је уступила место страхопоштовању, ласкању и додворавању, тако да су ови искрени надимци нестали, да би их заменили ласкави попут Велики, Славни, Храбри, Мудри, Племенити, Срећни, Великодушни и сл.


Многа имена су раније давана из сујеверног веровања да ће заштитити свог носиоца од болести, и других разних зала која прете људском бићу током његовог живота. У овом процесу именовања, посебно су била цењена имена неких животиња, јер се веровало да ће давањем тих имена носилац или бити заштићен од истих, или да ће попримити одређене позитивне особине тих животиња. У старој Грчкој, на пример, било је сијасет имена која вуку корен из именице хипос, што значи коњ. Стари Грци су се дивили овој животињи која је била симбол брзине, снаге и племенитости, па су и својој деци радо давали имена типа Хипократ (владар коња), Хиполит (онај који одвезује коње), Филип (љубитељ коња), Хипомах (борац на коњу), Хипоник (победник на коњу), Алкип (снажни коњ), Леукип (бели коњ) и сл. Такође су, и то не само у старој Грчкој, него и у другим историјским периодима, народима и културама, вук и лав такође били веома цењени, па су многи дечаци добијали имена типа Леонид, Аутолеон, Пантелеон, Ликомед, Ликомах, Теолик, и сл. Међу Србима, вук је заузимао посебно место, па тако имамо сијасет имена и надимака који садрже реч вук: Вук, Вукашин, Вукоје, Вукота, Вуксан, Вучко, Вуја, Вујадин, па чак и женска имена изведена од мушких: Вукослава, Вукосава, Вука, и сл. Један од најпознатијих Срба носилаца имена Вук, Вук Караџић, писао је у свом Српском рјечнику:

Кад се каквој жени не даду дјеца, онда недјене име дјетету Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а да на вука неће смјети ударити.

Германски народи су такође били наклоњени овој животињи: аријански свештеник из 4. века који је најпознатији по томе што је створио готски алфабет и превео Библију на готски језик, звао се Вулфила, што значи мали вук, вучић. Такође, немачка имена Рудолф и Адолф такође воде порекло од немачке речи Wolf. Осим вука, Германи су волели и лава (Леонард), орла (Арнолд), гаврана (Бертрам) и медведа (Бернард).

У одређеним периодима, одређена имена из разноразних разлога постајала су непожељна, чак забрањена. У старом Риму, постојао је обичај који се звао mutatio praenominis, а састојао се у забрани давања имена неког преступника припадницима његовог рода. Тако је на пример, име Марко било забрањено за све чланове рода Антонијеваца, зато што се Марко Антоније, чувени римски војсковођа и верни Цезаров пријатељ, окренуо против свог савладара и будућег првог римског цара, Октавијана Августа.

Посебно су занимљива презимена. Познато је да презимена дуго нису постојала. Стари Грци их нису имали, Римљани, иако су имали посебан троимени систем везан за родовско уређење, нису имали презимена у данашњем смислу речи. Прва презимена забележена су северној Италији, у 8. веку. Од 11. века могу се наћи и у Немачкој, Француској и Шпанији, али у редовну употребу улазе тек у новом веку, у доба ренесансе. Неки научници објашњавају појаву презимена за појаву градова, како би се становници многољудних насеља лакше разликовали међу собом. Неки такође тврде да је појава презимена била условљена помањкањем броја личних имена, док пак други тврде потпуно супротно: да су презимена настала како би се смањио број личних имена, и изгубила потреба да сваки човек носи другачије име.

Разни тоталитаристички режими често су поред људских слобода укидали и мењали лична имена ако нису била у складу са њиховом идеологијом. Свима је у свету познат оперски певач Хосе Карерас, али мало ко зна да је његово право лично име заправо Ђузеп, каталонска верзија шпанског имена Хосе. Наиме, генерал Франсиско Франко, кад је однео победу у Шпанском грађанском рату, забранио је не само регионалне језике као што су били каталонски, баскијски, него и сама имена ових народа, па су тако у Каталонији сваки Пау је постао Пабло, сваки Ђузеп је постао Хосе, или сваки Пере је постао Педро. Такође, и сами градови су променили имена: мало коме ван Шпаније је познато да је баскијски град Сан Себастијан заправо Доности или да су каталонски градови Херона и Лерида заправо Ђирона и Љеида. Мусолинијев режим је, када је Истра Рапалским уговором из 1920. године припала Италији, донела закон о промени имена који је лицемерно тврдио да су заправо „италијанска и латинска имена промењена у словенска“, те је наредио да се „иста врате у своје првобитно стање“, а да су већина Словенаца и Хрвата заправо пореклом Италијани. Тако је неки Дебељак постао Де Бели, Бабић — Балби, Иванчић — Ђованини, Маринковић — Марини, Турчиновић — Турино, Тодоровић — Теодори, итд.

Литература
Иван Клајн. Занимљива имена, Београд, 2005
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Elrond Smith » Нед Окт 21, 2012 7:38 pm

Rimljani su cesto imali vrlo dobre ideje ;)
Priznajem da ne volim bas toliko simplifikovana imena tj. limitiranost broja imena, i da vise volim njihovu raznovrsnost, ali ima neceg u ovome sto su Rimljani radili...

Uostalom zato i imamo Rambo I, Rambo II, Rambo III,... ;)
The ring can not stay here Mr. Anderson
Корисников грб
Elrond Smith
 
Поруке: 5341
Придружен: Пет Јун 25, 2010 11:01 pm

Re: Најлепша српска (словенска) имена за децу?

Порукаод Aнa » Нед Окт 21, 2012 8:39 pm

meni se ne dopadaju imenakoja su danas u modi:Tea,Tia, Lea,Mia...itd.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron