Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Чет Феб 25, 2010 4:23 am

Текст који следи по први пут се појављује на интернету у целости. :vamp
Реч је о поговору приређивача збирке народних песама "Црвен бан". :oops:

Слика

ПАГАНСКИ ИЗАЗОВ

Иако је у српској народној поезији увек било еротике, само мањи број остварења те врсте обухваћен је објављеним Вуковим збиркама. У првој књизи српских народних песама (у којој су представљене лирске, тзв. женске народне песме) дате су само оне које су, по Вуковом осећању, заслуживале да буду објављене, али које нису у себи садржавале тзв. »безобразне« речи. Остали, највећи део песама еротске инспирације остао је још до данашњег дана, бар формално, неприступачан широј јавности. Додуше, пре неколико година, са назнаком »само за научну употребу«, појавила се пета књига Вукових народних песама, са посебним називом Особите пјесме и поскочице. Природа тих умотворина, као и карактер поменутог издања, учинили су, изгледа, да се о њима доста говори, али мало пише. Међутим, ако се ова појава пажљивије погледа, може се озбиљно тврдити да то нису једини разлози који доводе до тога да њу прећуткују они који су позвани да се баве представом о животу српског народа, која се овом песничком збирком исказује на особен начин. У међувремену, у јавности је, на основу извода објављених у појединим листовима, почела да се шири недолична прича о Вуковим »безобразним« песмама, као да је реч о нечему веома скаредном, што је за протурање испод руке и није на висини Вуковог посла, за који, изгледа, нисмо увек сигурни какав је у суштини био.

Срамотне речи! Да, управо су оне без имало обзира, онако како се у народу говоре, ушле у ове песме. У народном говору постоје, па није никакво чудо што су нашле места у остварењима народног певача. Како је својим првим речником (Српски рјечник, 1818) Вук, у ствари, представио говорни народни језик, сасвим је разумљиво што је и такве речи унео у први српски словар. То је, подсетимо се, био повод митрополиту Стратимировићу да баци анатему на Вуково дело. Наравно, најмање је то било због срамотних речи. Био је то, у ствари отпор целој Вуковој реформи, боље речено револуцији јер се упоредо са реформом језика и правописа стварала једна посве другачија слика о животу и правом бићу нашег народа. Сукобиле су се овде, то је само у науци одавно потврђено, две визије света: грађанско-црквена и »говедарско-сељачка«, како би је вероватно и данас могли назвати Вукови противници, јер у таквим епитетима они нису никада оскудевали. Сукобиле су се две културе, једна, у Угарској, у приличној мери одрођена, и језиком и духовним видицима, и друга, патријархална али с виталнијим схватањем морала. Ова последица је имала једно непризнато богатство: народну поезију. Захваљујући Вуку, то богатство је веома' брзо признато у Европи, али борба за такво признавање трајала је у нас деценијама да би језик са народним песмама (говорни и књижевни) коначно победио својом аутентичношћу. Тај језик, кудикамо шири и богатији од простаклука, садржао је и срамотне речи, али се то ни после Вукове реформе није истицало. Сам Вук је у Српском рјечнику из 1852. унео само оне, »просте« речи које се, углавном, нису везивале за еротику.
Наша народна поезија, снагом свог уметничког и животног бића, стекла је једну од највећих историјских заслуга: сачувала је народни дух (у хердеровском смислу речи) од анонимности. И док више не сумњамо у њену уметничку снагу, јер је та вредност одавно потврђена, помало заборављамо на релације између живота и умотворина. Ако то данас имамо у виду, као и чињеницу да је Вук и први српски етнограф, онда ће нам бити јасно какве вредности красе било које Вуково дело или записану умотворину народну. Иако по многим идејама романтик, Вук ће се у односу према животном шаренилу и аутентичном животном обиљу односити одговорније од романтичарског сањалаштва. Може се поуздано тврдити да је народни дух сагледан и у песмама и у народном говору и у првом и у другом Рјечнику. Исто тако, у тзв. »безобразним« песмама крије се једна од правих слика народног бића. Она је врло често шаљива, али неретко и озбиљна. Има драматичних призора, премда преовлађују комичне ситуације. »Безобразне« песме су део народног стваралаштва уопште. Бити против њих, значи супротставити се једном од најинтегралнијих делова народног песништва, на исти начин као у време борбе против Вукове реформе.

Претпоставка да је Вук »безобразне« песме записивао по наговору Копитара, упућује на то да је реч о мањим вредностима. То никако није тачно. Јер, Вук је много тога али озбиљнога учинио по наговору Копитаревом. Близу смо истине када кажемо да су и ове песме део Вуковог посла, укупног његовог делања. Песме ове врсте имају своје место у његовом опусу, сходно поступку какав је доследно примењивао у сакупљачком раду, без обзира на то којој књизи припадале и да ли је она објављена за његова живота или није. Остаје, додуше, чињеница да велики део управо оваквих песама није објављен за Вукова живота. Као што смо поменули, и срамотне речи су изостале из Српског рјечника из 1852. године (остале су само такозване просте речи). Да ли је реч о компромису или практичности Вуковој: да спроведе оно што је важније (реформу језика и правописа а да се детаљи препусте времену).
На жалост, наше време је остало на нивоу времена Вуковог другог Рјечника. Пету књигу његових народних песама ми ћемо издати »само за научну употребу«, иако та књига језички, па и књижевно остаје у домашају оних претходних, без обзира на то што је њена уметничка вредност другачија но у претходним књигама. Исто то важи и за Вукову систематичност која се може приметити и у раду на овој књизи. Пажљиво су праћени тематски низови, уочаване варијанте, где престоје права уметничка снага, где песма постаје текст тзв. поскочице, са упорношћу какву смо навикли да срећемо код Вука. Треба рећи да је управо поскочица у нашем народном животу имала и те како истакнуто место. После свега овога, зар је уопште нејасно каква је коначна сврха ових Вукових песама? И кад није реч о уметничкој вредности, бићемо у прилици да признамо да је Вук пред собом имао аутентичну етнографску представу.
Све у свему, можемо рећи да је народ, који је исплео изузетно много представа о вештицама и вампирима, вукодлацима и сликовитим ђаволима, сувише мало знао о оном хришћанском богу каквог је нудила званична црква (онда, када је и само, у тој средини била, способна). Овде је да та паганска представа о животу народа. У том смислу, ове Вукове песме показују најаутентичнијег човека, надасве премоћног, сасвим другачијег од оног каквог је могла замислити духовна, Вуку супротстављена, прекосовска елита. Као ретко које творевине, ове песме доказују колико је хришћанство остало у запећку у случају српског народа. Номинално присутно, оно је дозволило да испод плашта тога назива и даље живи (додуше, у измењеном облику) слободна словенска митологија и бескрајна апотеоза пуног па и путеног живота.

У целини гледано, »безобразне« народне песме су део народног песништва. Најближе су, наравно, љубавном песништву, иако делимице измичу из тог опсега. Многе од њих дотичу највећу дубину љубавних осећања. Највредније је, пак, поменути да из особитих песама, тако би их, по Вуку, требало звати, свакодневни живот избија много јаче но у било којој врсти песама трагичнијег звука. Смех који се овде с правом очекује и због којег овим остварењима понекад приписујемо површност није последица нечије свесне намере да неког насмејава, већ је израз посебног животног стицаја различитих згода. И док је у епским песмама певано о, бар што се способности тиче, измишљеним јунацима, који су имали такву снагу да су се могли џилитнути копљем небу под облаке, а у женским (лирским) песмама туговало попут плавог зумбула и зелене каде — у песмама ове врсте момче и девојче се опкладе да ће преспавати ноћ заједно а да се неће машити једно другога, како то народни певач каже. У тој песми девојка се показала мање издржљивом, али ће зато у другим песмама мушки јунаци бити мање стрпљиви. Овде проговара живот са мање романтике, са мање елегије, али управо стога са више ведрине. Ваљда ни у једном умотвору народном није толико дошла до израза слика свакодневног живљења као у Вуковим песмама ове врсте. Када говори о швалерима (бачке песме у првој, објављеној збирци Вукових песама), народни певач показује да изванредно познаје миље у који смешта своје лирске говорнике; тета која гледа кроз прозор за кадетом, швалери који разносе блато на штиклама, девојка која се искрада на прело а у ствари иде с диком у »шишкање«, део су једне лако препознатљиве стварности онога времена. Поврх свега, из ових песама говори крепко животно здравље; народни певач као да казује: колико је лепота у животу да је се човек не може наузимати! Није реч о оптимизму који стварају добри услови живота (тога није било, иако народне песме, сем можда покосовског циклуса, никада на живот нису гледале као на мрак); реч је о ведрини човека који сања али и доживљава одлазак са девојком у плевару, о два краставца на грудима, »ни зелена ни презрела но најлепша за гризења«, о љубавним играма које и када се сведу на конкретни физички однос нису осиромашење већ део ритуала који се исказује великом животном снагом. Чак се и дотични органи сликовито представљају, бајаги у епским условима: једно друго зову на вечеру и међусобно јадање. Наравно, ову игру народни певач врло ретко започиње без правог повода. У свакој од тих песама, у оних успелијих нарочито, нађе се или неки духовити заокрет или понеки истински исказ животне ситуације. И стога се не би могло рећи да су ове песме створене за засмејавањее. Оне изазивају смех, али после таквог смеха, човеку често остаје да призна како се у њима, неслућено озбиљно, крије готово простудирана животна истина. Ако је смешно кад се свађе »пица и гузица«, није смешно кад се на крају каже да једна боље пролази од друге. Ако је домаћин добар да ради »оне ствари« (како ми то сада кажемо кад не желимо да будемо прости), у песми се каже да то још боље ради гост. Још је можда интересантније навести поједине префињене слике, у којима песник необуздане помамне љубавне доживљаје представља једним детаљем иза којег се успоставља слика у целини (Зора свити / Још на кити / Тихо дрема / Снаша Вема).

Посебан део ових песама су поскочице, односно стихови или групе речи које можемо назвати казивалицама. То су оне причалице које немају наоко никаквог смисла, и немају га ако се тај смисао дословно тражи (Сами себе заплићемо, Пошла кока на пазар и сл.). Међутим, то је део једног ширег контекста игре чији је смисао данас мање познат, али се ипак не можемо отети утиску да се у помами дозивања ова, тзв. безобразна поскочица најјаче морала исказивати. Њена снага није у простоти речи, није у рушењу неког морала и супротстављања стиду, јер тај свет нема ово наше, лажно осећање стида. Ако се и затвара у одређене групе (ван којих не постоји ова врста слободе), унутар групе, у којој је овакво комуницирање нормално, постоји потреба да се одређени смисао искаже на што домишљатији начин (оваквих надмудривања има везаних и за друге теме). Патријархални стид постаје овде привидно велика загонетка, али је део неке норме која се само у одређеним ситуацијама поштује. Иначе, ван тога пуца слобода и нема краја игри.

Игра може бити у смислу целе песме, али и у појединим речима, саобразно њиховим двосмислицама (на ти мој на воду, прогул ова јаја, гласе поједини стихови). У Срему и дан-данас постоји ова песма, пародија по врсти:

»Кад се жени Мој те ошине бане,
он запроси Дај гузу девојку.
Кад су били на врх Седнеш мога, 1
видели су птицу Ја стрпам ти,
она носи месо Укљукам ти...«

Ова »спуштања«, ко ће коме »спустити« можда су најбоље дошла до израза у песми Харанзаде (смисао мангупи), где се девојка и момак међусобно грде и клевећу, а њихове речи имају очигледно другачији смисао но што би по тону требало да буде: уместо свађе њих двоје упућују на жестоке љубавне покрете, под видом срдње.
Насупрот играма стоје озбиљне, чак рефлексивне песме. Једна од најуспели]их песама, по тону веома савремена, »сплинска« како бисмо је условно могли назвати, јесте песма Више га није воља. Просто је невероватно колико је једно ововремено осећање могло да се нађе у ковитлацу љубавних дозивки, гласне вриске и ненасите жеље тела за телом. Јунак те песме пева како га више није воља ни за чим код девојке. У песми која буквално понавља строфе и стихове, мењајући само једно значење унутар строфе и стиха, нагомилана је таква ноншаланција за какву данас кажемо да је особено дистанциран однос човека засићеног животом и већ запалог у досаду. Међутим, треба истаћи и озбиљни доживљај еротског у многим овим песмама. У ствари, иронија служи као нека врста »амортизатора« жестине ових осећања. У једној песми девојка каже: »А кад сједне, мајко, бисер просипати, ја млидија оћу полетјети.« Друга додуше обећава вране коње за момка који ће јој разбити самоћу. Подробна анализа показала би да Црвен бан у овим песмама, који тражи своју извор воду, и то, наравно, ниже пупка, тамо где је диња пукла, ни близу није таква простачина за какву га поједини сматрају. То је јунак који руши и усрећује. То је величко који зна шта хоће, и за којег се девојка моли да увек буде »на може«. Мушко и женско у овим песмама су слободни и равноправни, пуни животне обести и не знају за комплексе у данашњем смислу.

Своје жеље не крију, али то није разлог да их не сматрамо цивилизацијом. Напротив, њихова цивилизација је од овога света, а срећа — нешто велико иако се може досегнути. Стога нема разлога да ове Вукове песме не примимо онаквим какве оне јесу: без стида и зазора. О простоти се може говорити, али народни певач је и ту ненадмашан. Ето, ма који предмет опевао он и његов израз остају недосегнути до данас, и ту је он уметник. Завршимо једном од највиспренијих песама:

»Све птичице лепо поју,
али кос, али кос.
домаћин добро јебе,
али гост, али гост.«

Благоје Јастребић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:08 am

Више га није воља

У ђевојке црне очи,
А у мене не;
Много сам их целивао,
Већ ме воља не.

У ђевојке б'јело лице,
А у мене не;
Много сам га обљубио,
Већ ме воља не.

У ђевојке б'јело грло,
А у мене не;
Много сам га миловао,
Већ ме воља не.

У ђевојке б'јеле дојке,
А у мене не;
Много сам их угризао,
Већ ме воља не.

У ђевојке б'јели пупак,
А у мене не;
Много сам га потрљао,
Већ ме воља не.

У ђевојке б'јеле ноге,
А у мене не;
Много сам их надизао,
Већ ме воља не.

У ђевојке црна пичка,
А у мене не;
Много сам је набадао,
Већ ме воља не.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:10 am

Најбоље мјесто за село

Ајде село да селимо!-
Гди ћемо га населити?-
Међ' обрве девојачке.-
Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!

Ајде село да селимо!-
Гди ћемо га населити?-
Међу дојке девојачке.-
Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!

Ајде село да селимо!-
Гди ћемо га населити?-
Међу ноге девојачке.-
Та ту може село бити:
Има шуме има воде,
Има земље за орање!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:16 am

За гајем

Посла мене мати
За гај дрва брати;
Ал' ето ти, мати,
Момче нежењено,
Стаде мене, мати,
По трбуу клати,
Ја млидија, мати,
Учкур ће ми дати;
Кад ме сједе, мати,
По пупчићу клати,
Ја млидија, мати,
Појас ће ми дати;
Кад ми сједе, мати,
Ноге подизати,
Ја млидија, мати,
Местве ће ми дати;
А кад стаде, мати,
У пцу тискати,
Ја млидија, мати,
Оћу умријети;
А кад сједе, мати,
Бисер просипати,
Ја млидија, мати,
Да ћу полетјети!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:24 am

Поп и дјевојка

Поп ђевојку узео за руку,
Одвео је под шупу на клупу,
Набио јој ћелепуш на главу,
Па јој онда тијо беседио:
"Ја ћу тебе за шмизлу повући,
Мој ће курац сам у тебе ући!"
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:28 am

Под глогом

Посла мене моја мати
У лугове шуму брати.
Лугови се обрадили
Глогињами, зрнињами,
А ја јадна, врло гладна,
Ја се попех да уберем.
Омаче се нога с глога,
Са врх глога те под глогом,
А под глогом младо момче.
Тек ја над њим, он ми рече:
"Ко то на ме јако клече?'
У стид рекох, под њим легох;
"Јахах тебе, сад ти мене!'
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:33 am

НЕКА ЈЕ ПРИЧЕКА

"Ој цурице малена,
А у лицу румена,
Би ли легла код мене?
Ја сам готов кад тебе!"
"О, момчићу, момчићу,
Причекај ме до љета
Доклен будем повећа;
Поводи ме у шуму,
Заврни ми кошуљу,
Под њоме је рупица
Ђе је курцу кућица!"
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:35 am

УТЈЕХА

Ђевојка је плакала
Што јој п.... длакава,
А друга је ћешила,
Уздуж-низдуж мјерила:
"Не бој ми се, сестрице,
Дуге су ти длачице,
Мушкој руци гладиште,
Црњен-капи пландиште,
А трбуху надмиште!'
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:38 am

ПРИЈЕДЛОГ

Ој снашице мила, ајде
Да од тебе правим гајде,
Да ти писак мој сатерам
Само док се навечерам!
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Вук Караџић - Збирка еротске народне поезије

Порукаод Svetovid » Пет Феб 26, 2010 1:44 am

УХВАЋЕНА

Ја посијах боб и диње,
Наврани се дјевојчица
Диње брати, боб зобати.
Ја је чеках једну вечер,
Ја је чеках и дочеках,
Ставих руку у њедарца,
У њедарца два краставца,
Нит' су зрела ни презрела,
Но најљепша за гризења.
Ставих руку мало ниже,
Мало ниже, ниже пупка,
Испод пупка диња вукла,
А из диње вода тече,
Нагнах коња те напојих
И једва се ње одвојих.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron