И мушкарци плачу, или не плачу?

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

И мушкарци плачу, или не плачу?

Порукаод Svetovid » Пет Јун 27, 2014 8:13 am

Сад ово кад су биле поплаве, могли су се видети на телевизији старији уплакани мушкарци, који кажу да никад у животу нису плакали, али сад кад виде сву своју имовину потопљену не могу да задрже сузе. Тешко ми је да схватим такав став. Добро, то што плачу због велике материјалне штете то разумем. Него ми није јасно то што ЈЕДИНИ ПУТ плачу због природне непогоде, више силе, на коју никако нису могли да утичу. И то што НИКАД нису заплакали због хиљаде других ствари у животу на које су могли утицати, а нису. Од родитеља нисам добио никакву поруку, да ли мушкарци треба да плачу и колико. Од друштва, својих вршњака, углавном сам слушао да се они мушкарци који плачу називају п***е (женски полни органи) што ме је навело на закључак да по нашим "обичајима" мушкарци не треба да плачу, јер онда нису "довољно" мушкарци.

А да ли је то добро? И здраво?

По мом мишљењу, није. Из много разлога. Индивидуално је колико ко има потребе за сузама, али рецимо да је то код мушкараца неколико пута годишње, па тај акумулирани бол негде мора да се испољи, на неки начин. Ако се суздржава од суза, онда тај бол испољава на разне друге, много ружније начине, па често и кроз насиље, физичко и психичко.
:kafa12
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: И мушкарци плачу, или не плачу?

Порукаод Aнa » Суб Јун 28, 2014 7:21 pm

један од њих је, чини ми се, и рекао да плаче јер нема више времена да прави ново, јер баш сад кад је требало да одмара и живи у стеченом све је срушено
није проблем што су мушкарци током поплава плакали, него што су многи себе прво спасавали, а тек онда своје породице, било је и таквих случајева, или мирно испијали пиво кад је требало притећи у помоћ :kikl
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: И мушкарци плачу, или не плачу?

Порукаод Svetovid » Нед Авг 17, 2014 10:00 pm

:kafa

Живот и стил
Мушкарци не плачу, зар не?

Најновије студије показале су да је само мит веровање о жени као емотивнијој и интуитивнијој половини човечанства

Слика
(Фото lookafteryoureyes.org)

Уврежено је мишљење да жене имају неке специфичне особине „недоступне” мушкарцима. На пример, емотивније су и интуитивније. Недавна истраживања довела су у питање ово широко распрострањено веровање.

Многи верују да жена има „шесто чуло” које јој омогућава да разуме ситуацију на „ирационалном” нивоу слушајући свој „унутрашњи глас”. Са овим се не слаже доктор биолошких наука и истраживач британског Врховног савета за научна истраживања Данијел Клос који сматра да су мит о „женској интуицији” сковали људи који нису желели да признају равноправност жена. Зачудо, ово његово мишљење добило је и експерименталну потврду.

Тим енглеских истраживача, који је предводио Ричард Вајсман, окупио је 15.000 добровољаца оба пола и 80 одсто жена међу њима као и 65 одсто мушкараца изјавили су пре експеримента да имају повећану интуицију. Када су им научници показали слике особа које се смеју и од њих затражили да кажу која особа на слици се смеје искрено а која се само претвара да јој је нешто забавно, одговори испитаника су показали да неких разлика између мушкараца и жена и нема. Наиме, проценат тачних одговора код једних и других разликовао се незнатно. Тачни одговори су код једних и других били у 72, односно 71 одсто случајева.

Интуиција, сматрају научници, зависи од дате ситуације, знања, искуства и разних других фактора. Разлика у половима у овом случају не игра никакву улогу.

Недавна студија британских научника са неурологом Дејвидом Луисом на челу демантовала је још један популарни мит – да су жене емотивније од мушкараца. Студијом је обухваћено 30 особа – подједнак број жена и мушкараца. Испитаницима је показан низ слика које су у себи „носиле” одређени емоционални набој. Све слике су биле подељене у четири категорије – срећно, смешно, узбудљиво и дирљиво. Док су добровољци посматрали слике, научници су бележили своја запажања користећи електроде које су учесницима биле прикачене за прсте.

Резултати су били прилично неочекивани. Јачи пол је нешто емотивније од „слабијег” реаговао на слике из прве три категорије. А када су приказане слике дирљивог садржаја, попут фотографије на којој се војник по повратку из рата састаје са ћерком, реакција мушких испитаника била је знатно снажнија него код жена.

Када су у следећој фази испитаници писали о својим емоцијама у понуђеном им упитнику, жене су навеле да су осетиле јаче емоције него што су у том истом упитнику били спрени да писмено признају мушкарци.

„Наша студија је показала да су мушкарци емотивнији од жена, али су мање спремни да та осећања и изразе због притиска друштва. Момци, дакле, не плачу, али су далеко осећајнији него лепша половина човечанства”, закључио је Дејвид Луис.

Можда би се са овом студијом тај лепши део човечанства и сложио, али велико је питање да ли би је без икакве резерве прихватио и „јачи пол”.
С. Ч.
објављено: 18.08.2014.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Феминизација мушкараца у Јапану

Порукаод Aнa » Пет Окт 17, 2014 6:07 pm

Феминизација мушкараца у Јапану

Иља Мусулин, дописник РТС-а из Токија

Младићи у Јапану се у великом броју фарбају и депилирају, а све више њих њих уживају и игри преоблачења у женске костиме. Младе Јапанке сада преферирају мушкарце који својим нежним, женственим изгледом бришу границу између полова. Индустрија козметичких производа за мушкарце у Јапану годишње оствари продају у износу од око две милијарде долара.

Један од најувраженијих стереотипа о Јапану је онај по којем су сви Јапанци налик самурајима. То је имиџ који у животу одржавају холивудски филмови и бескрајно доштампавање већ много пута објављених књига о моралном коду, вештинама и подвизима тих средњовековних ратника.
Слика

У тим филмским приказима Земље излазећег сунца, увек се појављују мужевни ликови оштрих црта лица и дубоког гласа, који говоре гласно и одсечно, те одишу храброшћу и чврстином, па се гледаоцима ван Јапана не може замерити ако верују да су и данашњи Јапанци отелотворење идеала мушкарца као гранитне стене и хероја – да су увек одлучни, несаломиви и импресивни.

Али жива истина је да се времена мењају и да мушкарци у Јапану данас не настоје да изгледају као људска громада која зрачи мужевношћу, те да се не понашају онако како Европљани и други западњаци, који воле мачо изглед и бескрајно се диве менталној чврстини и ратничким врлинама самураја, то замишљају.

Наиме, много младих Јапанаца данас фарба косу, чупа и црта обрве, а и има и оних који депилирају груди и ноге, те на своје торбе и каишеве каче симпатичне луткице. Све је више и оних који у облачењу женске одеће налазе задовољство или, једноставно, добру шалу.

У Јапану се последњих година организују фестивали и журке косплеја, игре преоблачења на којима се средњошколци и студенти облаче у костиме познатих јунака стрипова и цртаћа и затим дуго позирају сликајући једни друге.

Међу косплејерима има и мушкараца који се преоблаче у собарице, медицинске сестре и зечице, а када се манифестација одржава под отвореним небом, они радо позирају не само својим колегама него и радозналцима и пролазницима, под условом да су ови претходно уплатили мању суму новца намењену за покривање трошкова косплеј приредби.

Такође, јапански универзитети организују вашаре за обележавање годишњице оснивања, када се продају разне врсте хране и наступају чланови разних спортских и плесних клубова, а у рекламирању тих наступа и анимирању публике често учествују у женске костиме обучени мушкарци.

Прилика за додатну зараду

Таласу феминизације мушкараца вероватно се нико није толико обрадовао као индустрија козметичких препарата и салони лепоте.

Произвођачи козметике попут компаније „Шиседо“ су, специјално за мушкарце, избацили на тржиште препарате какви су у не тако давној прошлости били намењени искључиво женама: креме против старења коже, козметичке маске за затезање лица, препарате за бељење коже и шминку за прикривање флека и бубуљица.

Економске процене говоре да је продаја мушке козметике сада сектор који у Јапану годишње обрне око две милијарде долара.

Такође, у Јапану у последњих петнаестак година као печурке ничу козметички салони за мушкарце међу којима је најпознатији ланац „Денди хаус“, који све слабијем али зато све лепшем и чистијем мушком полу нуди скоро све што и салони за жене: фарбање, маникир, педикир, депилацију ногу, пирсинг, третман лица блатом, обликовање обрва, увијање и продужавање трепавица, чишћење коже, инструкције у шминкању и масажу стомака као третман за мршављење.

Сматра се да око 300.000 мушкараца у Јапану годишње посети салоне лепоте где потроше око 150 милиона долара, што је двоструко више него у деведесетим годинама прошлог века. Али, од тренда брисања разлика међу половима не профитирају само предузетници који се на овај или онај начин баве козметиком.


И њихове колеге из модне индустрије једва су дочекале да зајашу талас феминизације мушкараца и добро зараде, па се у Јапану сада нуде и мало прилагођене мини-сукње и грудњаци намењени мушкарцима.

Психологија стереотипизације

Слика

Укус и концепт лепоте мењају се заједно са вредностима у друштву. Зато није чудно да су сумо рвачи, који просечно теже од 130 до 180 килограма, сада за младе Јапанке углавном дегутантни и несхватљиви реликт прошлости, док су све до пре неколико деценија и даље важили за врло пожељне мушкарце, и због своје моћне грађе и сирове снаге, и због своје тада још увек изузетне славе и угледа, мада је и то био пад у поређењу са старим временима када се ситост сматрала великом наклоношћу богова, а они својим великим позамашним трбусима инспирисали и обожавање и завист простог пука.

Међутим, оно што је још више фасцинантно је то да психолошка истраживања широм света показују да се имиџ читавих народа и земаља у главама људи веома споро мења, упркос томе што већина људи из сопственог искуства зна да се обичаји и понашање у свакодневном животу мењају са временом. Стереотипи о другим народима чак често деценијама ирационално опстају упркос живој реалности која просто боде очи.

Тако страни путници често долазе у Земљу излазећег сунца са мање или више свесним предубеђењем да је прави, аутентични Јапан – стари Јапан, онај у којем сви Јапанци поседују завидно знање из више борилачких вештина, маштају о томе да буду мајстори тих вештина и говоре чистим јапанским.

Негде у подвести страни посетиоци не верују или не желе да верују да Јапанци заправо много и радије од свега играју фудбал, бејзбол и голф, те користе масу позајмљених и искварених енглеских израза уместо савршено функционалних јапанских речи истог значења, јер сматрају да је то модерно и кул.

Део тих стереотипних очекивања је и да су Јапанци не само вредни и озбиљни радници, него и импресивни и мужевни мушкарци попут самураја, или да бар испод западњачког одела и често тихе и скромне спољашности, у грудима носе ватру ратника и поседују чврстину камена. Зато су изглед и мода јапанских младића једно од највећих изненађења које необавештеним страним посетиоцима остане у памћењу са путовања по Јапану.

Ни сами Јапанци, међутим, нису имуни на несвесне или полусвесне перпетуације стереотипа из давно прохујалих времена. Експериментална студија у области друштвене психологије у којој се у Јапану од испитаника тражило да нацртају себе и Мексиканце то је емпиријски доказала.

Наиме, јапански учесници те студије себе су углавном цртали у западњачким оделима, јер себе доживљавају као службенике компанија, савремене канцеларијске раднике, а Мексиканце, који, наравно, исто тако данас раде у фирмама и носе западњачка одела, као су по правилу сликали као сељаке обучене у пончо, са сомбрером на глави – имиџ који су усвојили из америчких вестерна из педесетих и шездесетих година у којима се радња одвија у Мексику из деветнаестог века!

Опадање традиционалне патријархалне културе

Самурајска култура у Јапану и даље живи кроз неговање борилачких вештина у школама, универзитетским клубовима и одредима полиције и војске. Може се рећи да је њен морални аспект у једном измењеном облику присутна и у фирмама, где се од запослених традиционално очекује да имају јак осећај дужности и лојалности према компанији и надлежнима, те да подносе дуго радно време и друге тешкоће везане за посао.

Часови и кратки курсеви аикидоа, каратеа и џудоа и даље се нуде и страним студентима и туристима, а семинари и заједнички тренинзи страним клубовима из области борилачких вештина.

Међутим, та ратничком етиком обојена традиционална култура, која се вртела око снажне личности мушкарца, природно је са доласком дугог периода мира и формирањем изразито конзумерског друштва избледела у свакодневном животу великог броја Јапанаца па данас, како показују подаци спортских савеза, медијске анкете и искуство из живота у тој земљи, милиони деце у Јапану сањају да постану фудбалери и бејзбол играчи, да студирају и раде у Сједињеним Државама, док одрасли страсно прижељкују да занатске вештине стекну или усаврше у земљама западне Европе попут Француске, Белигије и Данске у областима као што су модни дизајн, штрикање и плетење, козметика и фризерска делатност, кулинарство, пекарство и посластичарство.

Такође, иако је јапанско друштво и даље изразито колективистичко, у њему све више узимају маха индивидуализам и еманципација жена. Зато се од жена углавном више не очекује да се беспоговорно жртвују служећи мужа и његову мајку како то налаже традиционално конфучијанско, патријархално васпитање. Младе жене у Јапану данас као и њихове вршњакине на Западу траже више пажње и поштовања за себе.

„Биљоједни момци“

Врло важан утицај на понашање и изглед мушкараца имају и промене у друштвеном положају, стремљењима и укусу жена. Младе Јапанке данас углавном не желе мушкарце који у себи имају једну врсту грубог мачо шарма, односно, не привлаче их толико мишићави момци мужевног лица и понашања, колико дечки изузетно витке фигуре, дуже, офарбане косе и чисте коже, који изгледају нежно па и слабо, готово попут лепе девојке. Од младића се данас тражи да буду тихи, стрпљиви, увиђавни и топли, односно да буду, како Јапанке кажу, „слатки попут плишаног меде“.

Шта више, и сами мушкарци у урбаним срединама у Јапану данас сматрају војнички кратко подшишану косу, лице које није глатко обријано, оштар поглед и повишени тон у говору показатељима неотесаности и карактерне незрелости, а не мужевности. По њима, такав изглед и нагло понашање су нешто што се може наћи само међу „маторцима“ и гангстерима.

Многи млади Јапанци данас чак сматрају отворени флерт и удварање супротном полу преагресивним, па чак и заморним, па се више посвећују хобијима, док иницијативу за оформљавање везе препуштају женама. Коментатори друштвених прилика у Јапану тај тип пасивног мушкарца који не прилази женама и нема неке посебне амбиције за каријеру називају „биљоједним момцима“, јер им, сматрају они, недостаје жустрина, продорност, па и сексуална жеља каква се виђа код месоједних животиња, односно, мужевнијих мушкараца.

Социолози сматрају да феминизацију мушкараца и масовну појаву „биљоједних момака“ у млађим генерацијама, проузрокује спој урбанизације и индустрализације са специфичном породичном и корпорацијском културом која доводи до тога да су очеви практично отсутни из процеса подизања деце.

Наиме, у савременом Јапану, упркос еманципацији жена последњих деценија и даље опстаје традиционални модел породице по којем жена треба да остане у кући, одгаја децу и води рачуна о домаћинству, док мушкарац треба да ради и заради за читаву породицу. Од запослених у Јапану се, међутим, очекује да редовно раде прековремено, и да, након десет или дванаест сати проведених у фирми, касно увече учествују у дружењима са колегама са посла ради „јачања међуљудских односа у фирми“ и „продубљивања поверења међу запосленима“.

То практично значи да је пуно очева одсутно из живота своје деце, па она време проводе скоро искључиво под окриљем мајке. У Јапану су управо мајке те које воде децу на спортске мечеве и бодре их на разним школским такмичењима, а не очеви или деде како је то пракса на Балкану. Зато није чудно да на укус и размишљање мушке деце у савременом Јапану у знатној мери утичу свест и деловање њихових мајки.

„Отупљеност од мира“

Јапан је земља која већ седамдесет година ужива мир, а неколико деценија и изузетну унутрашњу политичку стабилност и велико материјално богатство. Старије генерације мушкараца, кад гунђајући коментаришу неактивне и феминизиране младиће, често криве „отупљеност од мира“. По њима, благостање и удобност остварене у условима дуготрајног мира и неометаног економског развоја криви су за то што су млађе генерације ментално и карактерно ослабиле.
Слика

Када су стари јапански „мачои“ били млади имали су пред собом сан о обнови у рату до темеља разорене земље, о изградњи врхунских предузећа, пробијању на светски трон у развоју економије и технологије, о повратку угледа народа и државе. Имали су пуно тога да исправе, докажу и створе.

Јапан је још осамдесетих постао друга највећа економија на свету и светски технолошки лидер, те створио животни стандард и здравствени систем који су његовим становницима омогућили да заседну на врх листе просечно најдуговечнијих људи на свету.

Последњих година чини се као да нема ничег посебног што треба остварити.

Тај вакуум у животу одраслих мушкараца сада попуњавању хобији попут праћења моде, играња видео игрица, сакупљања стрипова и фигурица јунака из цртаћа, а код неких и облачење у женску гардеробу и експериментисања са шминком.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Međunarodni dan muškaraca

Порукаод Aнa » Сре Нов 19, 2014 7:12 pm

Međunarodni dan muškaraca




Srna - 19.11.2014 08:07


Uloga muškarca kao saveznika i partnera veoma je značajna u borbi protiv nasilja nad ženama i djevojčicama, saopšteno je iz Agencije za ravnopravost polova BiH povodom Međunarodnog dana muškaraca koji se obilježava na današnji dan.

Međunarodni dan muškaraca obilježava se s ciljem podizanja svijesti o zdravlju muškaraca i dječaka, promocije rodne ravnopravnosti, te isticanja pozitivnih muških uzora u različitim oblastima društva.

Obilježavanje ovog dana prilika je da se istaknu dostignuća muškaraca i njihov doprinos zajednici, porodici, braku i poslu. Treba pokazati da su mnogi muškarci imali pozitivan i nenasilan uticaj na okolinu kroz različite primjere, naglašavajući pri tome njihovu pozitivnu ulogu u društvu.

Radeći u partnerskoj saradnji sa ženama i djevojčicama, muškarci i dječaci su od ključne važnosti za ostvarivanje ciljeva ravnopravnosti polova, navodi se u saopštenju.

U isto vrijeme, tim aktivnostima mogu se prevazilaziti problemi nastali stereotipnim stavovima da se muškarci nepravilno hrane i da su nemarni prema svom tijelu, kao i da je nasilje odlika "jakih" muškaraca.

Analize su pokazale da je životni vijek muškarca u prosjeku sedam godina kraći od životnog vijeka žene. Život muškarca u svijetu je povezan sa fizičkim i psihičkim opterećenjima zbog čega bi morali više pažnje da posvete sopstvenom zdravlju.

Postoji mišljenje da su nemar i nebriga prema zdravlju i tijelu vezani za muškarce, te je važno da se od malih nogu svi uče zdravom načinu života.

Kada je riječ o promociji rodne ravnopravosti, u Agenciji za ravnopravnost polova BiH ističu da promocija jednakosti putem dijaloga i zajedničkog obilježavanja Međunarodnog dana muškaraca može doprinijeti jačanju rodne ravnopravnosti i poboljšanju odnosa među polovima.

Međunarodni dan muškaraca obilježava se od 1999. godine u 50 zemalja.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Мушкарац у Србији пере судове три минута

Порукаод Aнa » Суб Нов 22, 2014 11:39 am

ТРЕНДОВИ

Мушкарац у Србији пере судове три минута


Стручњаци УН сматрају да мушкарци нису јачи пол: живе краће од жена, чешће оболевају, више страдају у тинејџерском периоду и чешће умиру од фаталних болести
Просечан мушкарац у Србији храном се бави 16 минута дневно, а за одржавање домаћинства дневно утроши 29 ми


Просечан мушкарац у Србији стаје на луди камен у 30. години, отац постаје неколико месеци након одласка код матичара, а на бригу о наследнику – чување, храњење, облачење, подучавање и игру, дневно „потроши” један сат и 33 минута. Храном се бави 16 минута дневно, а прањем судова цела три минута. За одржавање домаћинства, према сопственом признању, дневно утроши 29 минута, а кућни љубимци и баштованство окупирају његову пажњу два сата дневно.

Анализа Републичког завода за статистику говори да чак 78 одсто мушкараца живи у браку, односно да сваки пети припадник јачег пола не носи бурму. Сваки трећи мушкарац у Србији нема наследнике, а у просеку живи 71,1 годину – пет година краће од жена.

Иако се у нашој земљи сваке године роди око 2.000 дечака више него девојчица, у Србији живи чак 190.000 жена више него мушкараца. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, каже да је у 2012. у нашој земљи рођен 34.531 дечак и 32.726 девојчица, а током претходне године свет је угледао 33.941 дечак и 32.021 девојчица. Резултати најновијег пописа становништва говоре да је међу 328.255 најмлађих становника (који имају мање од пет година) дечака чак 10.000 више. Сличан је однос и када су у питању осамнаестогодишњаци, јер у нашој земљи живи 734.176 младића и 692.996 девојака, то јест чак 41.180 мање припадница лепшег пола. Мушкарци су у „већини” све до 39. године, а највећа разлика је међу седамдесетогодишњацима – у овој старосној групи има чак 50.000 више жена него мушкараца. Процене Републичког завода за статистику говоре да је 1. јануара ове године у нашој земљи живело 3.479.863 мушкарца и 3.666.896 жена.

Уочи данашњег Светског дана мушкараца, стручњаци УН подсетили су да наука веома убедљиво демантује тврдњу да су мушкарци јачи пол – они живе краће, чешће оболевају, чешће дижу руку на себе, више страдају у тинејџерском периоду и чешће умиру од фаталних болести. Неонаталогија је доказала да су власници Адамове јабучице осетљивији и пре рођења: мушки фетуси теже опстају од женских, а превремено рођени дечаци четири пута чешће умиру од девојчица. Иако се у многим земљама света рађа више дечака него девојчица (закони биологије говоре да се на сто девојчица рађа између 104 и 107 дечака), чини се да мајка природа има маћехински однос према мушкарцима.

Планетарна статистика, наиме, сведочи да петина свих превремено рођених мушких беба умире у поређењу са 14 одсто девојчица. Више дечака умире и по рођењу, а синдром изненадне смрти беба се чак 1,5 пута чешће јавља код мушких беба. Стопа смртности дечака два пута је већа у тинејџерском периоду, због чега жене већ у 36. години по бројности премашују број мушкараца на планети. Мушкарци чешће умиру од тумора дисајних органа, цирозе јетре, дијабетеса, шлога и коронарне срчане болести, од повреда задобијених у тучама и саобраћајним несрећама, али чешће и дижу руку на себе. У САД жене живе шест година дуже од мушкараца, а стоту годину живота дочека осам жена у односу на једног мушкарца.

--------------------------------------------------------------

Мање образовани од жена, чешће у сукобу са законом

Подаци о образовном профилу мушкараца у нашој земљи говоре да се на високе школе и факултете у Србији уписује мање припадника јачег пола (45 одсто), па се и мање припадника јачег пола налази међу дипломираним студентима – тако је у 2009. на високим школама и факултетима у Србији дипломирало 25.760 жена и 16.620 мушкараца. Припадници мушког пола неупоредиво чешће се појављују пред лицем правде – тако је 2010. чак 10.814 мушкарца и само 397 жена лишено слободе. И међу осуђеницима има готово десет пута више мушкараца него жена – статистика правосуђа сведочи да је 2010. било 19.492 осуђена мушкарца и 2.189 осуђених жена. У истој години је пред судију за малолетнике изашло 1.538 дечака и само 102 девојчице.

--------------------------------------------------------------

Мушкарци у Србији, у просеку, живе 71,1 годину

До 39. године, мушкарци су у „већини” у Србији

78 одсто мушкараца живи у браку

71,1 годину, у просеку, живи мушкарац у нашој земљи

Око 2.000 дечака више него девојчица роди се сваке године у нашој земљи

3.479.863 мушкарца живело је 1. јануара ове године у нашој земљи
Катарина Ђорђевић
објављено: 20.11.2014.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Мушкарац у Србији пере судове три минута

Порукаод Svetovid » Суб Нов 22, 2014 9:24 pm

Aнa пише: живе краће од жена, чешће оболевају


Мислим да је ово последица модерног стила живота.
Жене су се вековима адаптирале на седелачки начин живота, са мање кретања.
Док су мушкарци традиционално били: ловци, сакупљачи, орачи, ратници.
Сад се и мушкарци све мање крећу, па им срце најпре настрада.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Мушкарац у Србији пере судове три минута

Порукаод Aнa » Нед Нов 23, 2014 6:59 pm

Svetovid пише:
Aнa пише: живе краће од жена, чешће оболевају


Мислим да је ово последица модерног стила живота.
Жене су се вековима адаптирале на седелачки начин живота, са мање кретања.
Док су мушкарци традиционално били: ловци, сакупљачи, орачи, ратници.
Сад се и мушкарци све мање крећу, па им срце најпре настрада.


не стоји та теорија, барем ја досад нисам чула за њу, мушкарци генерално мање брину о свом здрављу
склони су претјеривању, па тако имамо и случајеве да их ухвати срчачни удар кад крену са вјежбама или неким спортом
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: И мушкарци плачу, или не плачу?

Порукаод Svetovid » Нед Нов 23, 2014 7:07 pm

Ниси ни могла да чујеш, ја сам је смислио. :vamp А није да нема потврду у логици.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: И мушкарци плачу, или не плачу?

Порукаод Aнa » Нед Нов 23, 2014 7:21 pm

то није логика то је мушка предрасуда, јер да је тако онда би жене због мањег кретања биле те које чешће умиру и бивају лошијег здравља
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Следећа

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron