Заљубљеност је негација љубави!?

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Svetovid » Пет Авг 26, 2011 9:41 pm

:kafa

Заљубљени у заљубљеност

Данас свака врста наклоности може бити протумачена као љубав. И зато је важно да савремени човек постане емоционално писменији, да се не ослања само на то што осећа, већ и да своје емоције промишља како не би лутао.

Изјава „Не волим те због тебе, већ због онога што осећам када сам поред тебе” само на први поглед јесте израз велике и племените љубави, а у ствари је израз дубоке себичности. Поједностављено може изгледати овако: „Ти као ти ми ниси важан, само ми је важно како се осећам поред тебе”. То значи да када једно престане да се осећа тако дивно поред оног другог, престаје и љубав. Када двоје људи који су у дуготрајној емоционалној вези уђу у период када им није толико пријатно једно поред другога, они би, према овој дефиницији, требало да раскину јер више нема љубави. И, заиста, они људи који одређују да ли јесу или нису у љубави са неким искључиво на основу тога колико су за њега „загрејани” тешко успевају да успоставе трајнију емоционалну везу.

Код неких младих људи, посебно девојака, настаје једна врста зависности од осећања заљубљености. То су особе које и саме препознају код себе жељу да стално буду помало узнесене осећањем заљубљености. Оне погрешно изједначавајући заљубљеност и љубав изјављују: „Волим да волим”. Брзо и често се заљубљују: када осете да се одљубљују од једне особе, некако се одмах почну заљубљивати у неку другу. Тај образац показује да им партнер у ствари и није важан као одређена особа, личност, као људско биће са својим квалитетима и недостацима. Он је само објект заљубљивања, пуко средство за изазивање осећања заљубљености, лагане љубавне опијености, стање измењене свести. На то указује и некада веома безобзиран начин на који раскидају особе које су се „охладиле”: безосећајно одбацују онога за кога су у фази „загрејаности” тврдиле да им је најважнија особа на свету.

У трагању за љубављу многи лутају са нејасним и измешаним појмовима у глави. И зато је важно ствари назвати правим именом. Суштина психолошког механизма о којем је реч није у односу према другом, већ у односу према себи, тачније према својим осећањима. И због тога, иако он личи на неки облик љубави, он не може бити љубав, већ једна врста нарцисоидности.

Љубав није само осећање, она је првенствено однос емоционалне повезаности у коме има места за пријатна, али и за повремена непријатна осећања или равнодушност. Она јесте стабилна и дуготрајна управо због тога што онај који воли изјављује: „Волим те и када се љутим на тебе” или „Волим те и када те погледам, а срце ми не затрепери од љубави”.


Зоран Миливојевић
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Svetovid » Суб Јан 21, 2012 12:24 am

:kafa
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ ... ta.sr.html
Уоста­лом, мит о љу­ба­ви ко­ја до­но­си сре­ћу је то­ли­ко про­жео за­пад­ну ци­ви­ли­за­ци­ју да смо ко­лек­тив­но по­бр­ка­ли сред­ство и циљ. Уме­сто да љу­бав бу­де јед­но сред­ство, емо­ци­ја ко­ја нас по­ве­зу­је док за­јед­нич­ки пу­ту­је­мо кроз жи­вот, она је по­ста­ла циљ ко­јем се те­жи. Наш ко­лек­тив­ни фан­та­зам оства­ре­ња ве­ли­ке и трај­не љу­ба­ви за нас је исто што и сре­ћа ко­јој не­ма кра­ја, ко­нач­но ис­пу­ње­ње жи­вот­ног сми­сла.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Милицадолина » Суб Јан 21, 2012 2:25 am

Помоз Бог заљубљенима и онима који воле!
Готово да сам се "одвикла" од форума...
но...чудни су путеви
Јако ми се допао овај текст. Схватања осећања у овом чланку блиска су оним које срећем у књизи "Да двоје буду једно". Придавање превеликог значења осећању "еуфорије" и својеврсне среће у периоду изгајаних до периода изгајених илузија замка су у коју сам често упадала. Овакав став проузрокује својеврсну пасивност (коју су ми замерали) јер задовољство траје докле траје илузија сама по себи. Карактеристике осећаја заљубљености су потпуна искљученост док траје вољење другог због доброг осећаја који у нама изазива, осећај п+"преспаваног", прескоченог или изгубљеног времена "кад све прође" и дубоки пад по престанку-праћен осећајем бесмисла, несврсисходности и празнине. :pred Са друге стране је присутност. Присутност и...присутност. О другој страни не могу пуно да причам јер немам разрађен модел. :zam Понекад је неким људима потребно много времена да доживе разлику. А неки и са 50 година и даље иду около и вичу "редом": "Волим те" :srce

(смајлићи на првој страни уопште нису прилагођени оваквим темама :zam )
Милицадолина
 
Поруке: 1
Придружен: Суб Јан 21, 2012 1:40 am

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Svetovid » Нед Јан 22, 2012 2:55 am

Милице, добродошла на форум :detel и слободно настави да пишеш овако паметне ствари.
Без устручавања. :lapop
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Aнa » Уто Феб 14, 2012 4:02 pm

Psihologija zaljubljenosti i ljubavi

Piše: Renata Senić

“ Ljubav je jedina stvar koja ima smisla u apsurdnim uslovima spoljašnjeg sveta” kazao je Frojd pre skoro čitavog veka. Danas je taj spoljašnji svet na drugačiji način apsurdan, ali i dalje do te mere apsurdan da se u potpunosti slažemo s prethodnim citatom. Još vise se slažemo s njegovim načinom povezivanja ljubavi i seksualnosti. On kaže “u strastvenoj zaljubljenosti ne možemo napraviti razliku između našeg i libida partnera, granica između nas i drugog se topi. Protiv svih pravila realnosti i logike, zaljubljena osoba će reći da su ona i partner jedno, i biće spremna da se ponaša kao da je to i činjenica”.

Mnogo godina kasnije jedan drugi psihoanalitičar, Viderman, je pokušao da objasni šta se to dešava u zaljubljenosti. Njegova ideja je da je najmoćniji aspekt strastvene veze formiranje novog smisla o nama samima, o našoj ličnosti. Zaljubljenost nam pomaže da razumemo šta možemo očekivati od naših tela, kao i šta možemo očekivati da su naša tela sposobna da urade. Viderman veruje da svi mi imamo nesvesnu fantaziju koja se probudi onda kada postanemo strastveno zaljubljeni. Ta fantazija se odnosi na aktivaciju najranijih želja iz detinjstva, kao i na načine na koje smo bili voljeni i nagrađivani kao deca. Ova fantazija omogućava pojedincu da u sadašnjem vremenu probudi svoje rane ideale, kao i da pokuša da „popravi“ ono što je nekada te ideale osujetilo. Sve što smo kao deca očekivali od ljubavi, a nije bilo ispunjeno, ili nas je na neki način povredilo, testiramo i pokušavamo da osnažimo u novim vezama. Iz toga razloga se na početku gotovo svake strastvene i romantične veze javlja osećaj euforije. (Nesvesno) se nadamo da će nam uskraćene želje iz detinjstva biti ispunjene u novoj romantičnoj vezi, stapamo se s partnerom i (nesvesno) očekujemo potpuni sklad kakav je nekada (iluzorno) postojao izmđu majke i deteta.

Reč „strast“ potiče od latinskog glagola „patior“ – koji znači: patiti, biti tolerantan ili podnositi. Suprotno nekadašnjem Frojdovom shvatanju, danas se veruje da zaljubljenost pojačava, a ne da iscrpljuje, naše ideale i da je izvor narcističkih nagrada i zadovoljstava. Međutim, jedna od studija koja je izučavala šta se u nama dešava kada smo zaljubljeni, donosi rezultate koji kažu da zaljubljenost pomaže da razumemo kako ta reaktivacija ranih ideala vezanih za stopljenost s majkom i za potpuno jedinstvo i ispunjenje svih želja, može da reaktivira nekadašnje probleme, vezane za bol, osujećenje, patnju i bes i, zapravo, da vodi psihičkom (i čak fizičkom) samouništenju. U tom smislu, koren reči „strast“ je više nego smislen. S druge strane, strast kao podnošenje možemo shvatati kao pokušaj prevazilaženja nekadašnjih problema i podnošenje truda koji ti pokušaji sa sobom nose.

Strastvena zaljubljenost nas može dovesti do ponavljanja nekadašnjih „trauma“ iz želje da ih prevaziđemo. Iz tih razloga gledamo mnoge ljude koji ponavljaju iste „greške“ u vezama, biraju uvek slične partnere, doživljavaju veoma slična nezadovoljstva u gotovo svakoj novoj romentičnoj vezi i izgledaju kao da ne uče iz iskustva. Oni, zapravo, u svakoj vezi (nesvesno) ponavljaju bolna iskustva iz detinjstva i pokušavaju u sadašnjosti da njima ovladaju i da ih prevaziđu. Budući da ih ponavljaju nesvesno, i da ne znaju razloge iz kojih to rade, zašto ih privlači isti tip („pogrešnih“) partnera, svaka veza može doneti novi jad, a samo ponavljanje negativnih iskustva neće dovesti do prevazilaženja starih rana.

Strastvena zaljubljenost i stapanje s partnerom može u kratkom vremenskom periodu da dovede do osećaja ispunjenosti, zaokruženosti, osećaja da su svi naši problemi rešeni, ali je taj osećaj po pravilu kratkotrajan, jer je baziran na prethodno pomenutoj iluziji.

Međutim, to nikako ne znači da je strastvena zaljubljenost pogrešna ili štetna. Ona svakako može nadići iluziju i prerasti u pravu ljubav, u realnu ljubav koju osećamo prema partneru koga realno opažamo kao drugačijeg od nas samih i kao zasebno biće – koje smo prihvatili da volimo s vrlinama i manama, a ne usled idealizacija i pokušaja stvaranja davno izgubljene iluzije jedinstva. Zaljubljenost je potpuno lično i subjektivno iskustvo, posebno i drugačije kod svakog pojedinca, jer je kod svakog od nas bazirano na našim ličnim fantazijama, željama i sećanjima. Ako zaljubljenost shvatamo na ovaj način možemo reći da strastvena zaljubljenost nikada nije sigurna, jer na početku veze ne možemo znati koliko se naša iskustva, želje i sećanja podudaraju s partnerovim.

MekKlilend smatra da postoje „dve psihologije ljubavi“, jedna se oslanja na levu, a druga na desnu hemisferu naših mozgova. Za razumevanje strastvene zaljubljenosti nam je bitna ova druga. Desna hemisfera je odgovorna za imaginaciju, razvijena je kod pesnika – koje doživljavamo kao sposobne da saosećaju s drugima, često iracionalno i nerazumljivo. Iz tog razloga mnogi kažu da strastvena zaljubljenost neminovno bledi. Ali postoje i dodatna shvatanja strastvene zaljubljenosti. Jedan od najzanimljivijih simptoma takve zaljubljenosti, pored osećaja da zavisimo od voljenog bića, je duga (čak i opsesivna) preokupacija njime. To stanje zaljubljenosti možemo posmatrati kao stanje alternativne svesti, ili iskrivljene svesti. Emocije dominiraju našim umom, što je u suprotnosti s običnim, svakodnevnim stanjem u kom jezik ima prevlast.

Međutim, koliko god zaljubljenost opisivili kao iracionalnu, ona nije samo nezrela forma ljubavi, već pre možemo reći da ima i zrele i nezrele karakteristike.

Pre nego što se zaljubimo, moramo biti spremni i sposobni da prihvatimo to stanje. Spremnost za ulazak u odnos s drugim bićem je zrela karakteristika i oslikava sposobnost da drugog pustimo u naš psihički svet. Šta će se dalje dešavati je individualna stvar. Trajanje zaljubljenosti zavisi i od toga koliko je partner spreman da se obaveže i od spoljašnjih okolnosti. Tenov smatra da je prosečno trajanje zaljubljenosti oko dve godine. Emocije nad razumom uglavnom ne mogu imati prevlast duže od tog perioda.

Sva ljudska bića imaju (urođenu) sposobnost za zaljubljivanje. To je u našoj prirodi i jednako je svojstveno muškarcima i ženama. Kako otkriti pravu ljubav je sasvim drugo pitanje. Sposobnost za zrelu ljubav je složena i razvija se tokom čitavog života. Začeci te sposobnosti se smeštaju, kako je rečeno, u najraniji odnos između majke i deteta. Ako u njemu nastanu značajni propusti ili greške, deca se mogu razviti u osobe koje, iako sposobne za osećaj euforije, nemaju razvijenu sposobnost za zrelu ljubav. Zapravo, najveći broj ljudi i potraži psihoterapijsku pomoć jer nisu sposobni da zrelo vole. Ljubav jeste umeće, kako je From pisao, ali ona zahteva i trud. Ljubav nas „ne obuzima“, već je razvijamo. U današnjem potrošačkom društvu, mnogi i na ljubav gledaju kao na robu, što podrazumeva nekoliko pogrešnih uverenja: da se ona može „kupiti“ – zavođenjem ili manipulacijom, da se može dobiti „na poklon“ i da se, u osnovi, svodi na primanje („volim te jer me slušaš, razumeš, izvodiš, maziš…). Ljubav je aktivnost koja se uči, sposbnost koja se razvija, kroz međusobno davanje i primanje. U ljubavi se ljudi ne stapaju, niti gube, već se razvijaju ili čak pronalaze svoje pravo Ja.

Davno Frojdovo određenje normalnosti kaže da je normalna ona osoba koja je sposobna da radi i voli. Većina psihičkih problema nastaje kao kao posledica nerazvijenosti ili malformacije sposobnosti za ljubav. Davanje ljubavi je uvek i primanje jer podrazumeva odnos, stvaranje nečeg novog, celine koja je veća od zbira delova. Davanje ljubavi dokazuje da u nama postoji nešto živo. Nemogućnost davanja i primanja ljubavi ukazuje da se u nama nešto značajno umrtvilo ili se nikada nije u dovoljnoj meri ni razvilo. Beživotnost, praznina i osećaj uzaludnosti su, često, osnovne žalbe ljudi nesposobnih da daju i prime ljubav.

Šta čovek treba da uradi kako bi naučio da voli i da bude bude voljen?

Razvojno gledano, detetu je potrebna negujuća, brigujuća, razumevajuća i saosećajna osoba, koja prepoznaje njegove potrebe, te razumevanjem i sopstvenom ljubavlju uči dete da stvara kapacitete i počinje da razvija sposobnost za ljubav. Kažemo da su dobri terapeuti upravo takvi, pa mnogi ljudi naknadno, kroz psihoterapiju, razvijaju zakinute sposobnosti. S druge strane, ljudi koji su u dovoljnoj meri razvili sposobnost za ljubav, i dalje treba oko nje da se trude da bi je i dalje razvijali. Pored brige i nežnosti, za zrelu ljubav je potrebna i odgovornost, poštovanje druge osobe kao zasebne individue i mogućnost da s njom saosećamo, a to možemo učiniti jedino ako je poznajemo, za šta je potrebno dosta ulaganja i truda.

Stidljivost, strah ododbacivanja i bliskosti su samo neki od mnogih problema koji će sprečiti da strastvena zaljubljenost preraste u pravu ljubav. Nemogućnost da se odvojimo od idealizacije partnera ukazuje na jaku potrebu da kraj sebe imamo savršeno biće (koje će štititi od sih problema i zaceliti rane), neodustajanje od iluzija o savršenoj ljubavi dovodi do prekida veza onda kada se te iluzije sruše. Da bismo zaista bili sposobni da iz zaljubljenosti „pređemo“ u ljubav, neophodno je da vidimo drugog kao zasebno, odvojeno biće, celovito biće s vrlinama i manama. Neophodno je, kako je to Tenov rekao, da jezik ponovo zagospodari našim umom, i da osmislimo emocije koje osećamo. I to je samo prvi korak. Nakon toga je potrebno mnogo truda i volje da zadržimo zajedništvo koje podrazumeva razlike i frustracije. Tek kad smo suočeni s realnošću i partnera vidimo kao celovitu osobu, možemo napraviti zreli izbor: da odemo, ili ostanemo i trudimo se da razvijamo ljubav.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод wild colonial » Пон Феб 27, 2012 10:57 pm

Pa kroz ovo sam proshla i malo nijesam umrla od tuga.


http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303 ... jenog-srca
Passion is the element in which we live; without it, we hardly vegetate.
--Lord Byron
wild colonial
 
Поруке: 786
Придружен: Пет Дец 04, 2009 3:46 pm

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Svetovid » Уто Феб 28, 2012 1:27 pm

Ниси тада знала технику одљубљивања
:kafa12
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ ... ja.lt.html
U terapiji ili izvan nje, za ove ljude mogu biti korisne tehnike razljubljivanja. Reč je o mentalnim vežbama koje su veoma jednostavne i nekada dramatično efikasne. Kako je osećanje zaljubljenosti posledica idealizovanja i precenjivanja druge osobe, ove tehnike se zasnivaju na namernom zamišljanju te osobe u toliko negativnim situacijama da se prema njoj javljaju osećanja prezira i gađenja. Ideja je da će na ovaj način stvoren emocionalni „minus” uspeti da donekle ili u potpunosti poništi onaj emocionalni „plus” koji je proizvod idealizacije. Mnogo je bolje ovo raditi namerno, znajući da druga osoba u stvarnosti nije takva, nego nesvesno, kada ljudi, da bi smanjili svoj bol, drugog zaista počinju da preziru i mrze
.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод wild colonial » Чет Мар 01, 2012 2:19 am

Ниси тада знала технику одљубљивања




Svetovide,ja ne bi nikada ni pozeljela da zaboravim tu osoba.
Ostajem vjechna zaljubljena.
Passion is the element in which we live; without it, we hardly vegetate.
--Lord Byron
wild colonial
 
Поруке: 786
Придружен: Пет Дец 04, 2009 3:46 pm

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Svetovid » Суб Мар 24, 2012 1:07 am

Живот и стил
ФОРМУЛЕ ЉУБАВИ
Осећање усамљености

Слика
Илустрација Срђан Печеничић

Бити сам и бити усамљен није исто. Особа може бити усамљена и када је окружена другим људима. Са друге стране, самоћа може бити разлог за веома пријатно осећања. Зашто онда људи осећају усамљеност?

Осећање усамљености се појављује онда када особа није у могућности да буде у друштву некога са ким је емоционално повезана, некога ко јој је важан. Када волимо некога, ми се за њега емоционално везујемо, он нам постаје емоционално важан и желимо да будемо у његовом друштву. Када особа коју волимо није дуже време поред нас, појављује се осећање да нам она недостаје иако знамо да ће нам се вратити. А када из неког разлога останемо без особе коју волимо, тада осећамо тугу. Усамљеност може осећати особа која воли, али која из неког разлога не може остварити контакт са особама које воли, а може је осетити и онај који никога не воли.

Емоције су добиле своје име по томе што нас покрећу. Латинска реч e-movere дословно значи покренути, ставити у покрет. Осећање усамљености нас покреће да тражимо друштво других људи, али не било којих, већ оних који нам јесу или ће нам бити емоционално важни.

Хронично осећање усамљености прати оне људе који нису емоционално повезани са другима не само у партнерском смислу, већ ни као пријатељи, другови или рођаци. Хронична усамљеност је осећање оних који не припадају, који су отуђени од других.

Усамљеност се некада не доживљава као јасно дефинисано осећање, тако да ни сама особа не препознаје прави разлог за „осећање празнине”, напетост или немир који су повремено у њој. Некада особа себи не дозвољава да је у ствари усамљена да не би сама о себи мислила нешто негативно: да није довољно јака, да је зависна од других, да није одрасла. И зато уместо ка људима, оваква непрепозната усамљеност води ка храни, ка алкохолу или ка дрогама. Сви ови начини успевају да одагнају непријатно осећање, али само на неколико сати након чега се оно поново враћа.

Парадоксално је да колективна, масовна потрага за љубављу, која треба да усрећи и животу да смисао, смањује број људи који се воле, а повећава усамљеност. Све је више оних који су толико разочарани да не верују у озбиљну везу, као и оних који улазе у пету деценију упорно чекајући да се и њима догоди љубавна бајка, да се коначно појави прави или права. Већина младих тражи љубав тамо где је нема: у заљубљености, сексу и популарности.

Свако људско биће има избор: или ће се емоционално повезати са другим људским бићима, или ће остати неповезано, без припадности, отуђено. Одговорност за начин на који живимо је наша: ми смо ти који бирамо између љубави и усамљености.
Зоран Миливојевић
објављено: 24.03.2012
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Заљубљеност је негација љубави!?

Порукаод Svetovid » Пет Феб 15, 2013 2:30 am

:kafa

Формуле живљења

Дан заљубљених

Слика



Данас у време глобализације људи веома брзо прихватају нове обичаје, чим оцене да су им корисни. Зато и код нас многи славе 14. фебруар као Дан заљубљених. Сматра се да је свака прилика добра да једно људско биће покаже другом да га воли, да је у њега заљубљено. „Међународни дан заљубљености” је измислио народ. Иако је познат и као дан Светог Валентина, Ватикан често упозорава да су постојала два свеца са тим именом, али да ниједном не може да се припише улога заштитника заљубљених. Популарности Дана заљубљених је допринела и његова комерцијализација. Трговцима одговара промовисање сваког празника у којем се љубав показује и доказује куповином дарова.

Славимо заљубљеност полазећи од претпоставке да је она најснажнији облик љубави. Али да ли је то баш тако?

Заљубљеност и љубав нису исто осећање. Док је љубав трајно осећање засновано на емоционалном везивању, заљубљеност је осећање засновано на идеализовању љубави и вољене особе. Из тог разлога љубав је трајно, а заљубљеност пролазно осећање. Заљубљеност није прва фаза љубави. Многи мисле да је нужно да се заљубе у некога, да би касније могли да га воле. Не само да нема гаранција да ће заљубљеност прећи у љубав већ се то углавном не дешава. Зато што је засновано на идеализацији, за заљубљивање можемо да кажемо да је оно прва фаза каснијег разочарања. Онај ко је био очаран или зачаран, касније постаје разочаран. Како из заљубљености по правилу не следи љубав, у заједници која инсистира на заљубљивању расте љубавно незадовољство, повећава се криза партнерства и брака, као и усамљеност.

Заљубљеност није природно осећање. Свако може да воли, али не може свако да се заљуби. Заљубљује се само она особа која идеализује љубав, која у њој види срећу и смисао живота. Зато се осећање заљубљивања појављује само у оним културама које славе љубав као пут ка срећи. У том смислу постоји велика разлика између западне цивилизације и источних или афричких цивилизација. Да је заљубљеност друштвена конструкција доказује то што постоје културе у којима не постоји заљубљивање.

Заљубљеност може да буде негација љубави. За разлику од љубави, у заљубљености није важан други, већ оно пријатно осећање које она побуђује. Зато што је други само средство да се изазове ужитак заљубљености – други је важан само док има ту моћ. Када емоција заљубљене особа почне да се хлади, други јој постаје безначајан.

Како је очигледно да заљубљивање није пут у љубав већ је странпутица, на нама је да пронађемо неки бољи начин за бирање одговарајућег партнера. Морамо да научимо да спојимо срце и мозак.

Зоран Миливојевић
објављено: 15.02.2013.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron