Reprodukcija

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Reprodukcija

Порукаод Aнa » Пет Мај 17, 2013 4:53 pm

http://www.youtube.com/watch?v=o1GhCwH_Kzg

Aarathi Prasad: Reprodukcija i seks - mitovi i činjenice
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Tatzelwurm » Сре Сеп 04, 2013 10:50 pm

Више волим за ово домаћи израз "размножавање" :opaki

Vreme je da odustanemo od monogamije?
Žene mogu da poboljšaju kvalitet potomaka tako što će se viđati sa više partnera, tvrde istraživači.


Eksperti sa četiri univerziteta istražili su ponašanje predaka domaćeg pileta i otkrili su da parenje sa različitim mužjacima pomaže ženkama da stvaraju potomke koji su otporniji na bolesti.

Ova otkrića mogu se primeniti i na druge životinje, ali i na ljude, tvrde oni.

"Naša istraživanja su pokazala da ženke ne moraju da biraju između mužjaka kako bi stvarale najzdravije potomke, parenjem sa više mužjaka omogućava unutrašnjem mehanizmu da izabere najkvalitetniju spermu."

"Ovo može biti slučaj i sa drugim životinjama i ljudima, ali izvođenje praktičnih testova bi bilo teško i nemoguće kod ljudi zbog etičkih razloga", rekao je profesor Dejvid Ričardson sa Univerziteta "Ist Anglija".

Istraživači su proučavali potomke koristeći metode prirodnog i veštačkog parenja. Unutrašnjom selekcijom, koju vrši ženski reproduktivni trakt, biraju se sprematozoidi mužjaka koji su najčešće genetski različiti.

Povećavanjem raznolikosti pojedinih gena koji pomažu u otkrivanju i borbi protiv infekcija, ptice ženskog pola mogu da stvore potomke sa boljom otpornošću na bolesti.

Naučnici tvrde i da znakovi poput mirisa mužjaka mogu uticati na to da ženke izaberu najboljeg oca za svoje potomke.

Ovi rezultati bi mogli biti važni za uzgajivače životinja i projekte njihove zaštite, jer pokazuju da će parenje sa više partnera stvoriti najotpornije i genetski najzdravije potomke.


Jа рекох да је оргијање здраво за наше потомке јер тако једноставно логика налаже ,али Калча лаже. :kafa

Но , не бих ја ово да примењујем на глобалном нивоу јер нас и овако има предоста ,али за Србију ово не да је лек већ коњска инјекција против Беле куге :lujk
There comes a time when you look into the mirror and what you see is all you will ever see. And you accept it, or your kill yourself. Or you stop looking in mirrors."
LIBERUM VEL I MORTE
"There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact." -Nikola Tesla
"They who can give up essential liberty to obtain a little temporary safety deserve neither liberty nor safety"-Benjamin Franklin
.˙. .˙. .˙. .˙. .˙. 爻 .˙. .˙. .˙. .˙. .˙.
THE SOURCE OF MY MAGICK IS LOVE. WHO IS THE SOURCE OF LOVE?
Корисников грб
Tatzelwurm
 
Поруке: 1549
Придружен: Пон Мај 16, 2011 11:39 am
Место: Обилазим свет и гледам шта се ради...

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Чет Мар 06, 2014 8:22 pm

Biološki sat opominje jači pol


Što predstavnici jačeg pola duže čekaju da se ostvare kao očevi, veća je opasnost od mutacije spermatozoida, što može da dovede do zdravstvenih problema




Žene stalno opominju da vode računa o biološkom satu, da im je vreme da rađaju decu jer starije imaju manje šanse za potomstvo. Međutim, najnovije islandsko istraživanje pokazalo je da biološki sat nemilosrdno otkucava i muškarcima!

Što predstavnici jačeg pola duže čekaju da se ostvare kao očevi, veća je opasnost od mutacije spermatozoida, što može da dovede do zdravstvenih problema, autizma i šizofrenije kod potomaka. Mutacije u testisima su dva puta češće posle 40. nego u trećoj deceniji života. Lekari ističu da se o ovoj temi malo govori u društvu i da je pažnja tradicionalno usmerena samo na majčine godine, dok su muškarci kao mogući izvor problema s potomstvom, gurnuti u drugi plan
novosti
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Уто Мар 11, 2014 1:51 pm

Ризици касног очинства

Америчко-шведско истраживање показало да постоји повећани ризик од здравствених и других проблема деце очева старијих од 45 година, наши стручњаци одбацују те налазе и сматрају их „опасним”


Мушкарци који се са радостима родитељства упознају у каснијим годинама могли би бити суочени са здравственим и другим проблемима своје деце. Овакав закључак следи из америчко-шведске студије чији су резултати недавно објављени у познатом америчком медицинском часопису „ЈАМА – психијатрија”, где се тврди да деци старијих очева прети већа опасност од аутизма, шизофреније, поремећаја пажње и читаве лепезе других психијатријских и психичких проблема.

Међутим, наши лекари – генетичари, дечји психијатри, психолози и неуролози, коментаришући ово истраживање, сматрају да таквим слутњама не треба оптерећивати и плашити мушкарце који постају очеви после 45. године. Истина је да није исто када дете сваког јутра пре одласка на посао водите у обданиште или учите да плива и скија у напону младалачке снаге и средњим годинама, али нема довољно доказа да би животно доба у коме се отац налази, тврде наши лекари, негативно утицало на физичко и психичко здравље наследника. Чак су и саме истраживаче ове студије, како је признао Брајан Донофрио, професор психологије на Универзитету у Индијани и вођа студије, пронађени резултати „шокирали”. Анализирали су све особе рођене у Шведској између 1973. и 2001. године (2.615.081 особа) и поредили децу чији су очеви у тренутку њиховог рођења имали од 20 до 24 године и 45 и више година. Код ових других је утврђено да је 3,5 пута већа вероватноћа да ће патити од аутизма, а 13 пута већа вероватноћа да ће имати поремећај пажње.

Опасност да имају сложен психијатријски проблем биполарног поремећаја (специфични вид депресије), чак је 25 пута већа, док је вероватноћа од самоубилачког понашања и проблема с дрогама 2,5 пута већа. То нам је повод да генетичаре и дечје психијатре, неурологе и психологе питамо да ли деца старијих очева чешће болују од неких органских обољења и психичких поремећаја.

– Са становишта ризика од генетичких болести, старији мушкарци могу мирно и без бриге да планирају своје потомство – даје умирујуће објашњење асистент др Горан Чутурило, педијатар, клинички генетичар и шеф Одсека медицинске генетике Универзитетске дечје клинике у Београду.

– Када разматрамо да ли старија животна доб очева повећава ризик од непсихијатријских генетичких болести код потомства, обично говоримо о животној доби од 40 и више година. Постоји више од 7.000 генетичких болести, али за само мали број синдрома може се рећи да су нешто чешћи код старијих очева, попут скелетне болести ахондроплазије или хромозомског поремећаја – Клинефелтер синдрома – објашњава др Чутурило.

Такође, овај генетичар каже да, иако постоје истраживања чији резултати указују да би старија доб очева могла бити повезана са нешто вишим ризиком од урођених аномалија, то за сада није недвосмислено доказано.

– Не постоје препоруке за примену било каквих скрининг програма намењених испитивању старијих мушкараца који планирају очинство. Главни разлог за то јесте да је ризик од генетичких болести тек незнатно повишен, из чега следи да би скрининзи ове врсте били неефикасни и економски неодрживи – наводи наш саговорник.

Професор др Слободанка Тодоровић, дечји неуролог, подсећа да је научно доказано и одавно познато да код старијих жена и старијих прворотки постоји већа опасност да се роде деца са Дауновим синдромом, па се зато и ове жене шаљу на посебне прегледе.

– Животна доб очева више пута је проверавана као фактор ризика, али никада ништа није доказано у смислу да ће због тога имати неке неуролошка обољења или психичке проблеме. У својој дугој радној пракси тако нешто нисам приметила. После хиљаде пацијента, тако нешто би ми сигурно пало у очи. Међутим, потпуно је друга прича када дете одраста окружено младим родитељима, пуним енергије и животне радости, него у „старачком” родитељском окружењу. Такво дете често може да буде презаштићено – став је професорке Тодоровић.

Професор др Душан Врањешевић, дечји неуропсихијатар, сматра да не треба оваквим истраживањима плашити старије мушкарце да се само због својих година одричу родитељства. – Увек сам се, узимајући историју болести детета, распитивао о свему, па и о старости мајки и очева. То радим дуже од 40 година и могу да кажем да не може отац детета бити крив за неки поремећај само због тога што је старији од 45 година. Опасна су таква размишљања и очекујем наставак ове или других студија. Да ли ће деца имати проблем са учењем, дрогама или самоубиством, нема никакве везе са тим колико година имају њихови родитељи – изричит је др Врањешевић.
politika
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Сре Апр 30, 2014 1:43 pm

Neprirodna neravnoteža polova: Svi hoće muško?



Dečaci se češće rađaju, ne samo u Kini i Indiji, gde je stopa rađanja muške dece upadljivo visoka. Ujedinjene nacije sumnjaju da se ženski fetusi namerno abortiraju. Prilike su zabranjivajuće i u drugim krajevima sveta.


Muški pol u prednosti

Društvene posledice viška dečaka u svetu su razorne. "Čovek bi pomislio da u društvima u kojima dominiraju muškarci, žene tretiraju kao princeze, ali stvarnost je sasvim drugačija: žena je suočena sa nasiljem i raznim drugim neprijatnostima", kaže Franciska Brantner poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i članica Odbora za ženska prava.

Doris Štump, švajcarska poslanica u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu, u vezu dovodi nedostatak žena i prostituciju, jer: "u nedostaku domaćih žena, dovode ih iz drugih zemalja, uvoze ih kao robu."

Studija UN o stanovništvu navodi da raste broj prisilnih brakova maloletnika, kao i stopa samoubistava među ženama.


Šokantan razvoj u Aziji


Biološki je normalno da se na 105 dečaka rodi 100 devojčica. Ova prirodna neravnoteža se kasnije „ispravi“ zbog veće smrtnosti muških beba i dece. U nekim delovima Indije ili Kine, već sada se rađa 120-130 dečaka na 100 devojčica.

U celoj Aziji nedostaje oko117 miliona žena, procenjuje stručnjak za stanovništvo Kristog Đulmoto sa Instituta za razvoj na Univerzitetu Pariz-Dekart. On se godinama bavi istraživanjem odnosa polova na globalnom nivou i autor je najnovije studije UN. S obzirom na globalni razvoj situacije u ovoj oblasti, demografi govore Dežndercidu: ciljano ubijanje jednog pola.

Posledice prenatalne dijagnostike

Tužno, ali istinito: Medicinski napredak olakšava ciljane pobačaje. Na primer, lekari ultrazvuka mogu da odrede pol fetusa od 14. nedelje trudnoće. Međutim, prekid trudnoće posle prvog tromesečja je protivzakonit u mnogim evropskim zemljama, kao što je zabranjeno abortirati zbog neželjenog pola fetusa (inače, u SAD ovo ne važi).
Слика

Neprirodan odnos polova


Statistika u zemljama kao što su na primer Albanija ili Makedonija, navodi na pretpostavku da se tamo zakoni često zaobilaze - bilo da se abortus izvrši ilegalno ili da se navede neki drugi, „legalan“ razlog, a ne neželjni pol.

Organizacije za zaštitu prava žena uočavaju trend odabira pola deteta i u državama članicama Evropske unije. Danski mediji izveštavaju o pravom abortus-turizmu u Švedskoj, gde je prekid trudnoće legalan do 18. nedelje trudnoće. Studije iz Norveške i Velike Britanije beleže „višak“ dečaka kod doseljenika iz azijskih kultura, posebno kada je u pitanju drugo i treće dete.

Izbor pola vrši se i prilikom preimplantacione dijagnoze (PID), kaže Kristijane Vopen iz Kelna: "U evropskim statistikama, postoje parovi koji su, posle troje dece istog pola, uz pomoć PID odlučili da se u matericu usadi samo embrion suprotnog pola." Prilikom PID oplođena jajna ćelija se ispituje, pa se određuje i pol embriona.

Pravna regulacija je teško izvodljiva

Već u rezoluciji iz novembra 2011. Savet Evrope u Strazburu je konstatovao "prenatalni odabir pola dostigao je zabrinjavajuće razmere". međutim Evropska unija nema pravno rešenje za ovaj problem. Jer ova cela oblast kao i prekid trudnoće podležu zdravstvenoj politici pojedinih članica. Zbog toga EU ne može da zahteva poboljšanje situacije u zemljama kandidatima kao što su Albanija i Makedonija.


Oštrije regulisati propise o prekidu trudnoće


Franciska Brantner tvrdi da to "nije samo pitanje zdravlja, nego i pitanje ljudskih prava." Ona kaže da samo strožiji zakoni tu ne bi ništa pomogli.

Nadu daje razvoj u Južnoj Koreji, gde je medijskom kampanjom i zakonima neravnoteža među polovima znatno smanjena: nekada se na 100 devojčica rađalo 115 dečaka, a sada samo 107.

Autor: Klaudija Henen / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon
DW
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Пет Мај 16, 2014 8:16 pm


Да ли је Србији потребна Парада трудница?




Иако се становништво Србије налази буквално на путу сигурног изумирања у сагледивој будућности због трагично ниског наталитета, што се врло прецизно може математички израчунати на основу садашњих трендова - чини се да нема снаге, па чак ни воље, да се нешто кардинално промени у позитивном смислу.

Последњи пример за то је недавно драстично смањивање једнократне финансијске помоћи новопеченим мајкама, која је ионако била скромна и недовољна. Наиме, породиље у Србији су посебно разочаране тиме што су међу првима дошле под удар мера штедње, с обзиром да је у Београду новчана помоћ за њих умањена за читавих 60 посто и од сада ће моћи једнократно да добију мање од 100 евра, чиме не могу да покрију трошкове чак ни потрошног материјала потребног за њихове бебе, а камоли да реше било који од кључних проблема у вези одрастања, смештаја и образовања деце.

Такође, у сличној незавидној ситуацији су се нашле и младе маме у другим градовима, као на пример у Крагујевцу, где су недавно породиље у очајању блокирале саобраћај јер им финансијска помоћ у износу од једва стотинак евра касни већ годину дана, или рецимо у Крушевцу где нису добиле обећани износ, него само симболичну суму која није довољна ни за колица и пелене. Међутим, примери других земаља, а поготово Руске Федерације, показују да се против беле куге може борити једино држава са одлучним системским мерама и великом новчаном подршком.

Подсетимо, у Русији се већ дужи низ година трудницама додељује такозвани мајчински капитал, који се константно увећава - и ове године износи преко 9.000 евра. Та сума новца се даје породицама, које га могу потрошити на отплату стамбеног кредита, изградњу куће, ремонт стана, а такође и за плаћање дечјег вртића и за образовања детета, али тај новац се може уплатити и у пензиони фонд мајке. Поврх свега тога, вишечлане породице у Русији додатно примају и финансијску помоћ из тамошњих регионалних буџета, па тако укупна сума новца коју добијају за свако ново дете премашује 10.000 евра. Али да се поново вратимо у Србију, где је на тек одржаној конференцији са учешћем стручњака из те области, речено да овдашњу сурову демографску ситуацију најбоље осликава чињеница да сваки трећи пар у земљи нема ниједно дете, а српска породица има у просеку 1,4 детета, због чега сваке године у држави нестане један град величине Неготина, Књажевца или Пожеге.

Међутим, и поред таквих катастрофалних демографских показатеља, не само да се не повећава новчана помоћ породиљама, него се срамно мали износ намењен у те сврхе само још додатно смањује, и то како се обично наводи, због „прилагођавања реалној финансијској ситуацији“. Наравно, иако је неоспорна чињеница да новца заиста недостаје, велико је питање – шта је апсолутни приоритет у околностима када Србија дословно нестаје из године у годину, при чему је сасвим реална опасност да наталитет у блиској будућности достигне ону критичну тачку, после које ће читава нација личити на увели стогодишњи храст.

Другим речима, шта је потребно да се деси да труднице и породиље у Србији постану најуваженија категорија становништва, с обзиром да су управо оне најугроженија мањина у земљи? Можда би на пример требало да прошетају у Паради трудница по београдским улицама, да би их напокон сви озбиљно схватили.

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_05_15/Da-li ... nica-6205/
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Чет Јун 05, 2014 7:25 pm

Трећина парова без деце


Попис потврдио да породица у Србији има у просеку мање од двоје деце. Са четворо и више деце 1,1 одсто. Далеко смо од просте репродукције




СРБИЈИ су већ дуго најпотребнија - деца. Просечна породица у Србији има свега 1,6 деце, што је далеко и од просте репородукције становништва. Посебно забрињава што је чак трећина брачних и ванбрачних парова без потомства.

Последњи подаци, прикупљени на попису становништва 2011. године, које је објавио Републички завод за статистику, оверили су лекарско уверење нације која готово неизлечиво болује од беле куге. Иако је број породица са троје деце већи него прошле деценије, разлика је премала да покрије општи мањак потомства. Јер данас је за око четири одсто мање породица са двоје, и приближно толико мање фамилија са једним дететом него што је пребројано 2002. године.

У Републичком заводу за статистику (РЗС) објашњавају да од 2,1 милион породица у Србији деца живе у око 70 одсто.

- У свакој другој породици са потомством је по једно дете - каже Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис становништва РЗС. - Двоје деце је у 40 одсто породица, а фамилија са троје је тек 6,7 одсто. Породице са четворо деце чине тек 1,1 одсто. Фамилије са бројнијим потомством на нивоу су готово статистичке грешке и њих је тек 0,4 одсто.

Једна колевка у дечјој соби најчешћа је слика у Књажевцу и Црној Трави, где више од 60 одсто породица имају тек једног наследника. Највише породица са четворо и више деце је у Костолцу, Сјеници, Новом Пазару и Тутину, где удео оваквих фамилија премашује пет одсто. Проценат мање их је у Малом Иђошу, Пријепољу, Трговишту, Медвеђи и Бојнику.

ОДРАСЛИ ЖИВЕ СА РОДИТЕЉИМА ДА се тренд заједничког живота са родитељима и после фазе одрастања не смањује, показује податак да је чак четвртина деце у породицама - старија од 25 година. Овај феномен, међутим, није карактеристичан само за српски народ, већ се деценијама бележи у већини држава Јужне Европе. Од оца и мајке тешко се одвајају и Италијани, Грци, Шпанци, чему је посебно допринела економска криза која влада последњих година. Топло родитељско гнездо најлакше напуштају северњаци - Норвежани, Финци, Швеђани, Немци...

Пад броја деце у последњој деценији довео је становништво Србије на сам руб пропасти. Неповољној демографској слици, коју најбоље описује губитак од чак 30.000 становника годишње, посебно доприноси и све већа старост родитеља. Просечан мушкарац у Србији постаје отац у 33. док жене своје прво дете рађају са 27 и по година. Када заврши са проширењем породице, мајка има тек 28 година и седам месеци. Ово потврђују и резултати пописа становништва, који су показали да породица у Републици, за разлику од прошле деценије када је била четворочлана, данас просечно има само три особе.

Мали број деце и подуже чекање стварања потомства стручњаци објашњавају многим разлозима - лошом социјалном политиком државе, дугим школовањем, борбом за радна места, али и избегавањем обавеза, чему је склон велики број младих.

- Млади су данас финансијски нејаки и брачни живот одлажу до крајњих граница - каже социолог Ана Живанчевић Марић. - Не тако давно, просечни младенци су имали око 25 година, док данас њихове вршњаке сматрамо децом. Правило је да већ седокоси родитељи, који у брак уђу у тридесетим, породицу ограниче на једно дете.

ВИШЕ МАЛИШАНА ВАН БРАКА

ПОЛОВИНА ванбрачних парова има једно дете, док бригу о двоје наследника води 34 одсто парова без венчаног листа. Попис становништва показао је и да се ова врста супружника лакше одлучује на веће потомство, јер троје и више деце има њих 16,3 одсто.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 1%86%D0%B5
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Пет Јун 06, 2014 8:31 pm

Свака седма жена нема потомство

Интелектуалке у Србији најчешће имају једно дете. – Пад наталитета у свим земљама света


Слика
Иако закони демографије говоре да је једини начин спречавања пада наталитета да једна жена роди 2,14 деце, односно једно дете за маму, друго за тату, а треће за државу – у нашој земљи на једну жену долази 1,36 деце. Зато се не треба чудити податку да сваке године „нестане” град од 35.000 становника и да се број становника између два пописа смањио за 377.335 особа. Стручњаци, међутим, упозоравају да су демографска звона почела да звоне на узбуну још 1989. Свака седма жена у Србији нема децу. Интелектуалке и жене од каријере чешће прекидају трудноћу и ређе се одлучују да имају више од једног детета. У прилог тој тези сведочи и демографска статистика која говори да жене без школске спреме имају 0,7 деце више у односу на жене са факултетском дипломом.

Демографска статистика, међутим, сведочи о паду наталитета широм света. У Јапану долази 9,9 беба на 1.000 становника, док се на исти број људи у Индонезији рађа 28,9 новорођенчади. У Италији рађа се 9,8 беба на 1.000 становника, у Грчкој и Шпанији има за нијансу више новорођенчади – 10,2, док у Аустрији долази 11,5 беба на 1.000 људи. Истовремено, у Албанији се рађа 25,2 деце на 1.000 становника, а у Египту 37,9 деце.

У Министарству рада и социјалне политике истичу да је ниво рађања у Србији данас чак 35 одсто испод потреба просте репродукције становништва, а то у практичном преводу значи да је садашња генерација девојчица по броју за трећину мања од генерације њихових мајки.

Др Мирјана Рашевић, директорка Института друштвених наука истиче да је бела куга – европски тренд и да Стари континент из демографски оправданог разлога носи овај назив. Она објашњава да нема ниједне земље у Европи у којој постоји позитиван природни прираштај. Француска и земље северне Европе су једине државе у којима се рађа довољно беба за просту репродукцију нације, односно „само” пет до десет одсто испод те границе. У Италији, Шпанији, Португалији и Мађарској рађа се 30 одсто мање беба него што је потребно да би нација опстала. Она истиче да на пад наталитета у нашој земљи утиче и чињеница да је неколико стотина хиљада младих људи отишло из Србије током деведесетих година прошлог века. Међутим, права демографска цена деведесетих година јесте одлагање рађања – подаци говоре да све већи број жена прво дете доноси на свет након 30. године, а попис становништва из 2002. године показао је да свака пета жена између 30 и 35 година живота нема децу.

Драган Станојевић, асистент на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, каже да је у готово свим развијеним земљама плач беба све тиши, али додаје да су бројна социолошка истраживања показала да је кључна претпоставка за рађање другог детета – једнакост полова.

„Прво дете настаје као плод љубави, а друго дете настаје као резултат мамине (позитивне) процене да ће имати помоћ партнера у одгајању деце. А с обзиром на то да целокупни терет родитељства углавном пада на жену која је та која доноси одлуку да ли ће поново гајити бебу, друго дете се најчешће не рађа”, каже Драган Станојевић.

Представница родитељског портала „Бебац” Сања Грандић сматра да се држава само декларативно залаже за подизање наталитета, али у стварности се не улаже повећан напор да се рађа више беба у нашој земљи. „Илустративан доказ тезе да држава као „трећи родитељ” има маћехински однос према трудницама јесте и чињеница да оне добијају само 65 одсто од плате док су на трудничком боловању. Изузетак од овог правила су труднице у Београду и Новом Саду, чије локалне самоуправе из сопствених буџета надокнађују 35 одсто до њихове пуне зараде, па жене у благословеном стању немају ову врсту финансијске главобоље, односно добијају пуну плату. Али, то није системско решење с обзиром на то да је на тај начин збринута свега четвртина трудница у нашој земљи”, закључује наша саговорница.

----------------------------------------------

Србија четврта у Европи по морталитету

Стопа морталитета у Србији је међу највишима у Европи и износи 14,2 умрлих на 1.000 становника, упозорава Горан Пенев из Института друштвених наука. Подаци Републичког завода за статистику говоре да је у прошлој години умрло 102.400 особа, док је у 2011. умрло 102.935 људи. Вишу стопу морталитета имају Бугарска (15 промила), Украјина (14,6 промила) и Летонија (14,3 промила), а мању стопу морталитета од наше земље имају Мађарска (13 промила), Румунија (12 промила), али и све бивше југословенске државе. Горан Пенев објашњава да се овако висока стопа морталитета у нашој земљи може објаснити неповољном старосном структуром, с обзиром на то да Србија има изразито висок проценат старог становништва – подаци из последњег пописа становништва говоре да у нашој земљи живи 1.250.000 особа старијих од 65 година и свега 1.025.000 особа млађих од 25. година.
Катарина Ђорђевић
објављено: 19.07.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... vo.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Сре Јул 09, 2014 10:23 am

Рађања у 2013. – лествицу поново померамо на доле

Према из попису из 2011, свака четврта жена у Србији старости од 30-39 година није родила ниједно дете

За искусније демографске аналитичаре, основни подаци виталне статистике за 2013. годину изнети у недавно објављеном редовном Саопштењу Републичког завода за статистику, не представљају никакво изненађење. Умерено смањење броја живорођења, затим задржавање годишњег броја умрлих на више од 100.000 лица, као и резултирајући негативан природни прираштај од око 35.000 лица су очекивани и нису никаква новина у односу на кретања која су присутна још од средине прве деценије 21. века. Вероватно ни ширу јавност не би узбуркала чињеница што је, по седми пут у последњих 10 година, достигнут нови рекордно мали број живорођених у периоду од завршетка Другог светског рата. Међутим, медијску ,,бомбу” овог пута представљала је констатација да је број од 65.554 рођених беба у 2013. најмањи не само од почетка друге половине 20. века, већ и од 1900, укључујући и рађања у најтежим ратним годинама из претходног столећа. Ради илустрације, наведимо само неке конкретне податке. У односу на 2013, у 1900. години живорођења је било више за 92.153 (укупно је било рођено 157.707 деце, и то без података за Санџак), у 1915. било их је више за 21.054 (укупно 86.608), у 1945. разлика је 28.282 (укупно 93.836), а у 1999. години она је сведена на 6.668 (укупно 72.222 живорођене деце).

Многи су постављали питање да ли то значи да је тренутно стање у Србији горе него у време балканских, Првог и Другог светског рата, или ратова у вези са распадом бивше Југославије. Наравно, детерминанте фертилитета врло су комплексне, а данашње друштвене, економске, здравствене, културне прилике у Србији, као и структурне карактеристике становништва толико су другачије него у првој половини 20. века, да би сваком поређењу морало да претходи и њихова врло детаљна и целовита анализа.

Ипак, неспорна је чињеница да је, с аспекта рађања, тренутно стање у Србији врло неповољно. У 2013. години стопа наталитета износила је 9,2 промила, и спада међу најниже у Европи. Ниска је и вредност стопе укупног фертилитета, која је достигла 1,43 детета по жени, што значи да је обим рађања безмало за трећину испод нивоа неопходног за замену генерација.

Уједно, стање је погоршано иу односу на 2000. Те преломне године, број живорођених био је већи за 8.210 (износио је 73.764), док су вредности стопе наталитета (9,6 промила) и стопе укупног фертилитета (1,5) биле незнатно, али такође више него 13 година касније. Међутим, уколико се посматра читав период од 2000. до 2013, највећа разлика је у односу на раздобље 2001-2004, које би могло да се оцени као период краткотрајне и врло умерене компензације смањеног рађања током кризних и ратних деведесетих година. У те четири године број живорођене деце кретао се између 78.100 и 79.000, док је стопа укупног фертилитетаизносила 1,6 деце по жени. Такво повећање нивоа фертилитета делом би могло да се објасни и значајно бољим животним стандардом становништва, али свакако и раширеним оптимистичким очекивањима у погледу даљег развоја Србије.

Отрежњење је, за многе, дошло релативно брзо. Неуспеле приватизације, успоравање привредног раста, повећање незапослености, врло видљиве последице светске финансијске кризе, само су неки од важнијих чинилаца који су погоршавали услове живота и повећавали личну несигурност огромног броја становника Србије, а пре свага младих. Њима је све теже да се осамостале, да формирају своје породице и доносе одлуке о рађању. Таква констација има подлогу и у подацима последња два пописа становништва (из 2002. и 2011), а који се односе на велико повећање удела лица старих од 35-39 година која никада нису била у браку (са 21 на 31 одсто, код мушкараца и са 10 на 19 одсто код жена). Ту треба тражити и неке од најважијих разлога све присутнијег одлагања рађања, што се манифестује континуираним повећањем просечне старости мајке приликом живорођења (са 26,6 година у 2000. на 29,1 у 2013), затим повећањем удела рађања жена старих 30-39 година у укупном фертилитету (24,0 одсто у 2000, на 38,5 одсто у 2013). На све раширеније одлагања рађања указују и подаци да је међу женама старости од 30-39 година, удео жена које нису рађале за мање од 10 година (2002-2011) повећан за више од 40 процента (са 16,9 на 24,3 одсто).

До сада није било свеобухватне анализе примене подстицајних пронаталитетних мера, како на републичком, тако и на локалном нивоу, али је њихово спровођење несумњиво допринело побољшању популационе климе у Србији. С друге стране, недавно укидање неких већ усвојених подстицајних мера, као и најава ,,болних” реформи упућују на закључак да се у наредних неколико година тешко може очекивати да демографска проблематика буде при врху државних приоритета. О последицама ћемо накнадно.

Демограф, Институт друштвених наука, Београд
Горан Пенев
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-s ... le.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Reprodukcija

Порукаод Aнa » Нед Авг 03, 2014 11:38 am

Мушкарци су све мање плодни




Др Небојша Бојанић, уролог КЦС, о лечењу мушког стерилитета и могућностима терапије: Критеријум о броју сперматозоида по којем се рачуна плодност смањен са 20 милиона на 15 милиона по милилитру



БЕЗ обзира на све савременије методе лечења инфертилитета, из деценије у деценију мушкарци су све мање плодни. Такав тренд довео је и до промене критеријума за референтне резултате када је у питању испитивање плодности мушкарца - спермограм.

Лекари не знају до краја шта је узрок смањеној мушкој плодности, али се слажу да савремени живот носи низ фактора који вуку негативне последице по могућност зачећа. Али, технолошки напредак је уз све опасности по плодност мушкараца, донео и повећање знања о неплодности, како мушкој, тако и женској, и свести о потреби да се овај проблем на време препозна и лечи, каже у интервјуу за “Новости” др Небојша Бојанић, из Клинике за урологију Клиничког центра Србије.

- Последњих година значајно је порасла свест мушкараца да ако уз редовне незаштићене односе шест месеци или годину не долази до зачећа, треба да се јаве на преглед. Нажалост, уместо да оду код уролога, често почињу лечење на своју руку. Ураде самоиницијативно спремограм, мислећи да је то довољно. Мали број лабораторија је сертификован да ове анализе ради по новим стандардима, па овакво самоиницијативно рађење спермограма најчешће није валидно.

* У чему се разликују нови критеријуми за референтне вредности у испитивању мушке плодности?

- Новим критеријумима које је донела Светска здравствена организација, референтне вредности које се тичу броја, покретљивости и изгледа спрерматозоида прилагођене су популацији, јер је доказано да данас мушка популација просечно има мањи број сперматозоида, а њихова покретљивост је слабија. Некадашњи критеријум бројности смањен је са 20 милиона на 15 милиона по милилитру. Покретљивост сперматозоида је раније разврставана у три категорије, а данас се дели на две: у првој су прогресивно покретни, а у другој су сви остали сперматозоиди. Основ за формирање тих нових критеријума је анализа резултата великог броја испитаника који су остварили зачеће, па су те просечне бројке узете као довољне и референтне.

ПСИХОЛОШКА ПОМОЋ * Немогућност зачећа је и велики психолошки проблем?
- Када проблем са плодношћу почне да се манифестује на било који начин, често долази и до поремећаја ерекције. Пар који покушава да зачне дете је под великим притиском да има односе тачно одређеним данима. Ако још при томе никако нема успеха, мушкарци доживљавају проблем са ерекцијом. Данас таквим пацијентима или помажемо лековима, или их саветујемо да посете психијатра и да покушају да реше тај проблем. Осим тога, цео процес инфертилитета и лечења снажно утиче на психичко стање пара, као и на њихов међусобни однос.

* Зашто је просечан мушкарац данас мање плодан него пре неколико деценија?

- Некада су се људи доста рано женили, већ у раним двадесетим, жене су се раније удавале. Данас жене доста касније ступају у брак и тек после тридесете почну да размишљају о трудноћи. Ако су њихови партнери коју годину старији, може се очекивати да с годинама имају лошији квалитет семена. Од великог утицаја су спољна средина и начин живота, а обе те групе фактора су доживеле огромне промене последњих деценија. Начин живота је много другачији, почев од радног времена, тога како се хранимо, колико смо физички активни, колико током дана користимо рачунар.

* У последње време се много прича о утицају електронских уређаја на плодност?

- Данас сви у великој мери користимо савремене електронске уређаје, који имају мини магнетна поља за која је тешко утврдити колико утичу на плодност. Рађена су и истраживања о тој међузависности, али нема дефинитивне потврде да ли лаптопи и телефони утичу негативно на плодност. Дуготрајно држање лаптопа у крилу, међутим, сигурно подиже температуру тог дела тела. А природа је осмислила како би заштитила тестисе да они буду ван тела и да имају нижу температуру од остатка, па сигурно да њихово грејање не помаже.

* Чини се да пацијенти са проблемом плодности много лутају и губе време пре и током лечења?

- Основне анализе важне за мушку плодност могу да се ураде за две недеље, генетске за неколико месеци. Када се мушкарцу да нека терапија, мора се сачекати да би се видели њени ефекти. За то је потребно да прође циклус спермогенезе, који траје три месеца. С друге стране, највише времена се губи у лутању до правог лекара, многи пацијенти и не стигну до уролога. Србији недостају центри за инфертилитет, јер се гро лечења спроводи код гинеколога, а део тима треба да буду и уролог, и ендокринолог, понекад психијатар. Често се парови непотребно лече од хламидије, микоплазме, уреаплазме, годину дана пију антибиотике, поремете цревну флору и изгубе само време, а да нису решили проблем. Не треба инсистирати на стерилним налазима ако то не помаже.

* Којим све методама, и са колико успеха може да се помогне мушкарцима који имају проблем са плодношћу?

- Немамо прецизне податке, отприлике код трећине свих случајева инфертилитета узрок је до мушкарца, трећина код жене, а некада постоје проблеми код оба партнера. Мушкарци често због страха од лекара и због стида, почињу самолечење, узимају сами суплементе и губе драгоцено време. Неретко се прескаче и покушај лечења код уролога, па парови иду директно код гинеколога и заврше на вантелесној оплодњи. Један број тих пацијената заиста и поред лечења мора на вантелесну оплодњу, али има доста оних којима би уролог могао да помогне.

* Који су то случајеви?

- На пример, операција варикоцеле у 40 одсто случајева може да резултира спонтаним зачећем. Неки пацијенти изгубе силно време непотребно лечећи беспотребно поједине инфекције, а тек скроман број пацијената дође до уролога. Када спермограм пацијената има само благо одступање, могу да помогну суплементи и поливитаминске терапије. Они могу да донесу побољшање и код оних који имају лошије налазе, али се тада дају у оквиру припрема за вантелесну. Такође, и хормонска терапија може да буде од помоћи, јер је и мушки и женски инфертилитет у доброј мери везан за ендокрине жлезде. Нажалост, мали број уролога се овим проблемом бави на прави начин. А може се помоћи чак и пацијентима са азоспермијом.

* То су пацијенти који практично немају сперматозоиде?

- У нашим установама, ако пацијент нема сперматозоида у ејакулату, сматра да се да је неплодан, али код доброг дела тих људи заиста постоји решење. Код нас, нажалост, у државним установама још нема могућности добијања материјала уз помоћ биопсије тестиса. Код пацијената са азоспермијом готово у 30 одсто случајева могу се на овај начин наћи сперматозоиди с којима може да се уради вештачка оплодња. Држава није препознала ову могућност, јер те интервенције додатно поскупљују процедуре лечења пацијената са неопструктивном азоспермијом, те засада пацијенти могу да им се подвргну само у приватним установама.

* Може ли се помоћи пацијентима са опструктивним азоспермијама?

- Код њих је ситуација условно речено лакша. Јер, сперматозоиди се производе у тестисима, али не могу да прођу даље јер је семевод опструиран - због урођеног недостатка, семевода, повреда, инфекција, хируршких захвата. Онда се иглом практично аспирира семе директно из тестиса и даље користи за вантелесну оплодњу. Али, ни ова метода нажалост не може да се ради на терет Фонда за здравствено осигурање.


СПУШТЕНИ ТЕСТИСИ

* Да ли неспуштени тестиси могу да узрокују касније проблеме са плодношћу?

- Раније се овај проблем толерисао до поласка у школу, па је граница померена на пет, па на две године. Данас сва мушка деца са навршеном годином морају да имају спуштене тестисе у мошницама. Педијатар је тај који мора да препозна да ли су тестиси спуштени или не. Јер, они могу да буду знак тестикуларне дисгенезе, коју чине аномалије положаја, облика, величине, локализације или аномалије функције тестиса. Добар део тих аномалија се манифестује тек у пубертету, тестиси се не развијају нормално и дете улази у хипогонадно стање које се у каснијим годинама манифестује азоспермијом.
http://novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1 ... nje-plodni
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4083
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Следећа

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron