Sve je stalo, samo deca rastu

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Чет Сеп 17, 2015 10:09 am

Слика


Слика
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Сре Окт 14, 2015 11:04 am

Приче за лаку ноћ занимљивије када их прича тата

Танјуг |

Истраживачи су установили да су очеви много експресивнији и склони интерпретацији. За разлику од мајчиног, махом драматичног читања, театрално очево читање више поспешује дечју машту




Већина деце не може да се успава без приче за лаку ноћ - вечерњи ритуал, традиција у многим породицама, обично изводе оба родитеља, у сменама.

Овај магични тренутак инспирисао је др Елизабет Дурсма са Универзитета у Валонгону, у Аустралији, и екипу научника са Универзитета Харвард да обаве истраживање о утицају читања деци.

Резултати њихове студије су показали да су приче које прича тата изузетно делотворне.

Истраживачи су установили да су очеви много експресивнији и склони интерпретацији. За разлику од мајчиног, махом драматичног читања, театрално очево читање више поспешује дечју машту. Ова стимулација мозга утиче на развој говора код деце, посебно код малишана млађих од две године.

По мишљењу др Дурсма, која је била вођа истраживања, читање може да помогне детету да развије своје психомоторне способности тако што ће, на пример, окретати странице.

"Очиви би требало да се више ангажују како би деци помогли да развију своје способности. Могли би да им постављају загонетке, да заједно цртају, пишу и праве колаже", навела је она.

Аутори студије истичу, такође, да је читање приче за лаку ноћ идеалан тренутак за успостављање блиског односа између оца и сина.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Суб Јан 23, 2016 12:07 pm


Мајке у Србији пет пута чешће доје синове него кћери


До половине прве године живота 22 одсто дечака и свега 3,9 одсто девојчица храњени су искључиво мајчиним млеком, резултати су истраживања које су спровели Уницеф и Републички завод за статистику

Аутор: Катарина Ђорђевић


Мајке у Србији неупоредиво чешће доје мушку него женску децу, показују резултати истраживања које су од марта до маја 2014. године у нашој земљи спровели Уницеф и Републички завод за статистику. Чак 22 одсто дечака и

само 3,9 одсто девојчица искључиво је дојено до шестог месеца живота. То значи да су сваки пети дечак и тек свака двадесета девојчица храњени само мајчиним млеком до половине прве године живота. У Уницефу истичу да је, упркос препорукама педијатара, стопа искључивог дојења деце у нашој земљи изузетно ниска – свега 13 одсто. Иначе, у земљама нашег окружења Уницеф није радио истраживања о томе да ли мајке чешће доје децу одређеног пола.

Др Невенка Ракетић, специјалиста педијатрије и имунологије, каже да нема никакве разлике у дојењу мушких и женских беба које би објасниле „фаворизовање“ дечака, али јој и професионално искуство говори да жене неупоредиво дуже доје дечаке него девојчице.

(Фото вебклиника)
Невенка Ракетић: Здравствени ефекти дојења не трају дуже од шест месеци, односно годину дана. Али, дечаци се доје преко сваког разумног рока – некада до треће, па чак и до четврте године

„Ми често имамо проблем да мајкама објаснимо да здравствени ефекти дојења не трају дуже од шест месеци, односно годину дана. Али, дечаци су ти који се доје преко сваког разумног рока – некада до треће, па чак и до четврте године ”, примећује наша саговорница.

Др Жарко Требјешанин, психолог и аутор књиге „Представа о детету у српском култури“, није изненађен резултатима истраживања које су спровели Уницеф и Републички завод за статистику. Како истиче, у нашој патријархалној култури постоји снажан култ мушког потомка.

„Дечаци се фаворизују од самог рођења, а често и пре доласка на свет. Многи свадбени обичаји и обреди имају за циљ да обезбеде мушко потомство, постоје и бројне магијске радње за добијање мушког детета. Док сам сакупљао материјал за своју књигу, упркос великом напору, нисам успео да пронађем ниједну враџбину која „гарантује“ добијање женског детета – напомиње Требјешанин и додаје да у психолошким истраживањима велики број будућих родитеља на питање о прижељкиваном полу детета одговарају: мушко.

– Рођење мушког детета и данас се прославља у великом стилу. Чак су и интелектуалци склони да кажу „дете је дете, али мушко је мушко“, а многи мушкарци верују да син треба да буде наследник имања, да је „женско дете – туђа кућа“ и да је мушко дете чувар огњишта и наследник кућне славе. Осим што се од жене очекује да роди мушко дете и тако настави породичну лозу, верујем да постоји и притисак социјалне средине на мајке да доје мушку децу. Мислим да и мајке много више стрепе за здравље дечака и та брига има биолошко оправдање. Наиме, мушка новорођенчад чешће умиру него женска и због тога је разумљива та брига за синове – објашњава др Жарко Требјешанин.

Иако се за мушкарце често каже да су „јачи пол”, аутори чланка својевремено објављеног у „Њујорк тајмсу” аргументовано доказују да они неоправдано носе ту титулу. У тексту под насловом „Слабији пол” наводи се да петина свих превремено рођених мушких беба умире у поређењу са 14 одсто девојчица.
Жарко Требјешанин: Мајке много више стрепе за здравље дечака и то има биолошко оправдање. Мушка новорођенчад чешће умиру него женска и због тога је разумљива та брига за синове

„Више дечака умире по рођењу, а синдром изненадне смрти беба се чак 1,5 пута чешће јавља код мушких беба. Стопа смртности дечака два пута је већа у тинејџерском периоду, због чега жене већ у 36. години по бројности премашују број мушкараца на планети. Мушкарци чешће умиру од тумора дисајних органа, цирозе јетре, дијабетеса, шлога и коронарне срчане болести, од повреда задобијених у тучама и саобраћајним несрећама, али чешће и дижу руку на себе. У Америци жене живе шест година дуже од мушкараца, а стоту годину дочека осам жена у односу на једног мушкарца”, наводе новинари „Њујорк тајмса“, закључујући да су мушкарци ти који чешће умиру и чешће подлежу болестима током целог живота, почев од феталног периода.

Национална демографска статистика показује да, иако се у нашој земљи сваке године роди око 2.000 дечака више него девојчица, у Србији живи чак 190.000 жена више него мушкараца.

-----------------------------------------------------------

„Захтевне” девојчице

Марија Чеслава Тараба, oснивач Ла Леће Лига Србије која промовише дојење, каже да мајке свуда у свету чешће доје мушку него женску децу и ову врсту „дискриминације” објашњава разликом у физиологији и психологији новорођенчади.

„Кроз сисање млека, беба задовољава и потребу за блискошћу са мајком. Истраживања су показала да је девојчицама 30 до 40 пута више потребна блискост са мајком због чега неупоредиво чешће траже дојку и загрљај. Многе мајке које су исцрљене умором и несаницом плач бебе и њено тражење пажње раздражује и додатно исцрпљује због чега чешће одустају од дојења женских беба, објашњава Марија Чеслава Тараба.

Драгана Соћанин, представница удружења „Родитељ“ истиче да преко 90 одсто мајки изађе из породилишта дојећи бебе, што значи да највећи број њих нема физиолошких проблема који спречавају дојење.

„Према искуству особа које раде у саветовишту за дојење удружења „Родитељ“, највећи број мама одустаје од дојења беба између трећег и шестог месеца живота бебе, када њен апетит расте а плућа ојачају, па беба чешће тражи храну и гласније негодује кад огладни”, каже Драгана Соћанин.

Истражујући због чега мајке у Индији неупоредиво чешће доје дечаке него девојчице, професорка Сема Јашандран са Универзитета Стенфорд и Илијана Кузијемко са Универзитета Принстон, установиле су да мајке верују да је дојење природна контрацепција, односно да не могу да затрудне док доје. „С обзиром да су девојчице – деца мање жељеног пола, мајке их доје краће како би што пре могле поново да затрудне и роде дете жељеног пола, односно мушко дете“, објашњавају ауторке овог истраживања.
http://www.politika.rs/scc/clanak/34768 ... nego-kceri
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Уто Феб 09, 2016 8:31 pm



Bapske priče koje i danas žive: Šta sve rade deci


Autor: Jelena Stokić, mondo.rs

Bebi kada se izvodi iz kuće obući nešto naopako, ne sušiti stvari preko noći, ne izvoditi je 40 dana. Većina će reći "Ma ko veruje u te priče?" Ipak, praksa pokazuje da mnogi veruju, a pojedini se drže parole – ako ne može da škodi...

Prof. dr Vesna Marjanović, predavač etnologije folklora na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Kikindi, kaže za MONDO da se u praksi susretala sa raznim običajima i verovanjima vezanim za decu i njihovo rođenje.

Od samog rođenja dete je bilo podvrgnuto ritualima, pa se tako dete koje plače nosilo kod starih baba koje "gase ugljevlje" kako bi se videlo ko je urekao dete.

"Verovalo se da je dete urečeno i urok se automatski skidao ako starija žena u porodici umre. Ako se to ne dogodi, onda sledi taj ritual gašenja ugljevlja. Svaka druga žena u Srbiji, čak i nadomak Beograda, praktikuje taj ritual i isteruje kako se kaže 'stra' iz deteta", ističe naša sagovornica.

Inače, gašenje ugljevlja se sprovodi onda kada mislite da vam je neko nešto "nabacio": uzme se beleg (malo parče odeće), stavi se u šerpu sa punom vodom, sedne se pored šporeta, iz šporeta se uzimaju ugarci (ugljevlje) i bacaju se ka šerpi, za vreme bacanja izgovara se ime osobe za koju se sumnja da je “nešto nabacila”, i kada ugarak poklopi beleg to znači da je osoba koja taj ugarak predstavlja nešto vama nabacila.

Prema srpskom mitološkom rečniku, soba u kojoj dete boravi mora da bude osvetljena.

Verovalo se i da duša pokojnika prelazi u novorođeno dete, a bilo je i veoma rasprostranjeno i verovanje da se duše umrlih nastanjuju u nekim biljkama ili životinjama kao što su miš, pčela, mrav, često i zmija i čekaju da budu ovaploćene u novorođenom članu porodice ili zajednice.

O tome govori narodna pesma "Ognjena Marija u paklu" u kojoj se opisuje kako mladoj nevesti o dojkama vise zmije, ustvari duše predaka koje se nisu inkarnirale u sinovima, koje je, kako joj je sudbinom bilo određeno, trebalo da rodi, ali je ona to vračanjem sprečila.

Takođe, vrlo je rasprostranjeno mišljenje da je u prvih 40 dana po rođenju deteta majka nečista i opasna, pa da čak i ne bi trebalo da prilazi detetu .

"Dete nije postalo legitimni član zajednice i postoji strah da mu se nešto ne desi. Zato se preporučuje i da se ne izvodi kako ne bi "pokupilo" uroke" , objašnjava Marjanović i dodaje da je u mnogim mestima običaj da se stavi metla iza vrata, beli luk kod bebe ili čak i nož u vrata.



A, kada već dođe vreme da se dete izvede među ljude ...e tada takođe mora da se pazi, opet zbog uroka i zlih magija.

"Deci je moralo nešto naopako da se obuče, čarapice druge boje, rasparene. U nekim sredinama je važno da se detetu nagaravi čelo – okolina Smedereva, zapadna Srbija, u Bosni čak naprave i krstić na čelu kada iznose bebu", kaže Marajanović.

Postoji i verovanje da decu ne treba kupati uveče jer će dete biti zamenjeno.

Naime, kako kaže naša sagovornica, mislilo se da će ako se voda od kupanja ostavi, vile doći da odnesu dete i zamene u koritu, a kada se voda prosipa onda je treba prosuti negde gde se ne gazi. Takođe, ni veš dečiji ne treba ostavljati na žici noću zbog zlih.

"Zanimljivo je da u mnogim selima važi stari običaj da ko vidi prvi zub kod deteta on dobija neki dar, a kada prvi mlečni zub ispadne to se stavi u hleb, pa se da psu, ili se baci preko krova, pa se kaže 'Na ti vrano ovaj zub, daj ti meni gvozdeni“.

Profesorka kaže da je bilo jako važno da do godinu dana dete prohoda.

"Kada se oseti da će prohodati pravi se postupaonica – majka napravi pogaču, potom postavi na šamlicu razne alatke, knjigu, (nešto što je bitno za tu kuću) i na taj način se proriče čime če se dete baviti. Ako uzme alat biće kovač, majstor, ako uzme knjigu učiće škole. Lomi se pogača nad detinjom glavom i deli svoj prisutnoj deci.


KOLO BABA I DEVOJČICE



Marjanović naglašava da je zanimljivo verovanje da su posebno nadarena deca koja su "posmrče“, odnosno rođena posle smrti jednog od roditelja.

Takođe, i deca bez oba roditelja, su imala važnu ulogu.

"Verovalo se da dete kao čisto biće, nevino, može da komunicira između donjeg i gornjeg sveta, pa su tako devojčice bez roditelja predvodile dodole.

O tom verovanju svedoči i slučaj iz južnog Banata od pre 20-ak godina kada se na Belu nedelju, dane poklada izvede ispred crkve kolo baba i devojčice.

“Bilo je to 1995. godine u selu Krušica kod Bele crkve. U kolu su bile devojčice koje još nisu dobile menstruaciju, baba koja je izašla iz tog ciklusa i sveštenik. Njima se vežu košulje i igra se kolo tako kao da se utabava zrno u zemlju“, priseća se Marjanović i dodaje da ne zna da li se to i danas zadržalo.


"Mladi, obrazovani ljudi nisu skloni praktikovanju tih običaja, ali kada ih pitate da li će staviti beli luk, metlu za vrata, nož u vrata, crveni konac da zaštite dete kažu: 'Ako ne škodi detetu onda može'. Znači, sve što može da prođe bezbolno se prihvata. Mada, moram reći da nismo mi neki ekstremi kada je reč o verovanjima i mitologiji. Ima toga i kod naših suseda, zatim u Belgiji gde sam prateći maske i maskiranje videla svega i svačega. Ipak ne trebamo se voditi time i rešenje problema tražiti u magijskom", zaključuje prof. dr Vesna Marjanović.

Poslušali savet profesorke ili ne, naše društvo je ipak i dalje sklono ovakvim i sličnim verovanjima, pogotovo kada je zdravlje i život dece u pitanju. Ipak, o "bapskim pričama" retko ko javno govori. Mi vas pozivamo da prekinemo taj lanac ćutanje i misterije...
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Суб Апр 09, 2016 2:21 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4088
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Претходни

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron