Sve je stalo, samo deca rastu

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Сре Феб 19, 2014 2:29 pm

20 најчешћих заблуда о деци


Британски новинар Тим Лот, отац четворо деце, саставио је за Гардијен овај мали водич за све оне који размишљају да постану родитељи.

Помало мудрости, помало чињеница, помало сарказма, и очигледно – пуно искуства. Отрежњујуће или обесхарбрујуће? Прочитајте, процените, прокоментаришите:



1. Деца су разумна
Деца су луда. Не покушавајте да их уразумите.

2. Деца су глупа
Деца су врло паметна. Зато што настављају да постављају питања од којих смо ми одрасли одустали.

3. Деца желе да им будете пријатељ.
Она то не желе. Желе да им будете родитељ.

4. Деца обраћају пажњу на оно што говорите.
Не, она то не раде. Обраћају пажњу на оно што радите.

5. Највећи дечји страх је страх да ћете умрети.
Није. Деца се највише боје да нису довољно вредна ваше љубави.

6. Новорођене бебе су нешто најлепше на свету
Новорођенчад су прилично ружна. Нарочито када су прекривена оном слузи. И не изгледају много боље ни када их обришу.

7. Рођење детета је дивно искуство
Порођај је попут средњевековне тортуре, а за мушкарце – ту је и осећај кривице. Али гас за смејање који се даје против болова је добар.

8. Деца желе да на њих трошите пуно пара.
Деца желе да на њих трошите пуно времена.

9. Деца реагују на критику и казну.
Не, само вас мрзе због тога.

10. Ваша деца мисле да сте ви кул.
Не, мисле да сте безвезе. Благи презир је најбоље чему можете да се надате.

11. Ви сте одговорни за то како ће ваша деца испасти.
Нисте. Деца стварају сама себе много више него што их формира свет око њих. Зато се ваша деца толико међусобно разликују.

12. Како ваша деца расту, полако их губите.
Не, само постају све скупља.

13. Деца се рађају добра и онда се полако кваре.
Деца су, као и њихови родитељи, мешавина доброг и лошег.

14. Девојчице су анђелчићи, дечаци ђаволци.

Обично је обрнуто. Посматрајте девојчице у игри 20 минута. Тај ниво психолошке бруталности може да се мери само са шпанском инквизицијом. Дечаци се само међусобно ударају. А онда забораве на то.

15. Ваша деца су нарочито посебна, талентована и лепа.
Статистички, мале су шансе за то. Већина деце је сасвим просечна. Срећом, моја су изузетак.

16. Када напуне 13 година и уђу у пубертет, деца постају тешка, непристојна, непријатна и себична.

Деца могу бити тешка, непристојна, себична и непријатна много пре тога.

17. Имати децу је разлог да се осећате врло поносно.
Заправо, скоро свако то може постићи. Нарочито је лако за мушкарце.

18.То што сте подигли и исхранили своју децу, пружили им дом и потрошили сав свој новац на њих, волећи и штитећи их, значи да вам она нешто дугују.

Не дугују. Или бар тако она мисле. Што вам дође на исто.

19. Деца данас превише времена проводе испред екрана.
Заправо, то је сјајно. Због тога не морате да се са њима играте Монопола и да заједно слажете слагалице.

20. Дивно је са децом путовати на одмор.
Зависи од тога колико сте у стању да платите бебиситерки.
zelenaucionica
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Пет Феб 28, 2014 4:12 pm

Рокер са пола срца на великом задатку

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D1%83.html

Има само девет година. Рођен са пола срца, ипак довољно великог да племенитошћу засени старије од себе. Рокер Никола Ранковић Џони успео је да организује хуманитарни концерт и прикупи 15.000 евра за лечење своје другарице.

Млади рокер Никола Ранковић Џони има само девет година, а успео је да организује хуманитарни концерт и прикупи 15.000 евра за лечење своје другарице.
Припремио Немања Јаковљевић

"Рођен са пола срца у дуплој нади да живот ипак има лек, трчи трку без предности да рокенролом освоји свет" - овим стиховима Никола описује своју борбу за живот.

После две операције од новца сакупљеног у хуманитарној акцији, Џони не заборавлља да помогне другима.

Уместо рођенданске журке - концерт са другарима. Уместо поклона, публику је позвао да новац уплате Лани Николић за скупу трансплантацију коштане сржи.

"Мени је било јако драго када сам чуо да могу на тај начин да помогнем Лани и добио сам подршку од родитеља за организацију, иако сам ја смишљао сет песама и које ће се песме свирати, и све то. Концерт је био напоран, али све за помоћ", рекао је Никола.

Упркос дијабетесу, инверзији свих унутрашњих органа и недостатку дела шупље вене, мали човек дорастао је великим задацима. На концерту је прикупљено 15.000 евра.

"Спаја нас једна важна заједничка ствар, а то је љубав према музици. Имамо је и ми, има је и он и то је потпуно довољно да се скроз разумемо", каже пратећи вокал Зоја Васић.

"Веома сам задовољан што су прикупљене све паре и драго ми је пре свега што је Лана отпутовала у Рим и што ће ускоро бити опорављена", рекао је бубњар Вогдан Ђурђевић.

Професори су једнако одушевљени и талентом и племенитошћу деветогодишњег рокера.

"Џони је пре свега једно дивно биће, један стар мали човек са којим никада немате проблема. Мислим да ће читав живот да напредује управо због тог његовог фантастичног става какав и треба да буде", каже професорка певања Невена Филиповић.

Музичка каријера је нашем хероју на првом месту. Рокенрол је заволео уз групу "Ван Гог", а радо слуша и ЕКВ и "Партибрејкерсе". Најављује да ће, као и његов идол Слеш из бенда "Ганс ен' роузис", једнога дана пунити највеће светске концертне дворане.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Пон Мар 17, 2014 12:40 pm

Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Чет Мар 20, 2014 12:51 pm


U Srbiji živi oko 900 dece koja mogu da promene svet



Pročitajte priču o prepametnoj Jani, koja ima samo osam godina i koja na žalost najverovatnije neće imati priliku da razvije svoje intelektualne veštine i eventualno promeni svet...



Jana ima 8 godina. Na Evropskom Prvenstvu u šahu je osvojila 10. mesto, odmah nakon ekipe od 10 Ruskinja. Sad, razlika je u tome što Ruskinje već 4 godine svakodnevno vežbaju s ličnim trenerom, a Jana par puta nedeljno ode na trening u školicu šaha u svojoj školi iz jednog Beogradskog predgrađa.



Igor Rakić je na sajtu “Intelektualne veštine” napisao priču o ovoj devojčici.



Prenosimo vam je:

“Ne pišem ovo da bih govorio o tome koliko je Jana sjajna, nego koliko veliki problem ima ona, ali i ostala darovita deca, koja su, hteli mi to da priznamo ili ne, deca s posebnim potrebama, samo s druge strane u odnosu na decu sa nižim stepenom inteligencije. O čemu je reč?



Znate, Jana kao darovito dete nikada neće imati rezultate kao talentovana, ali ne i darovita daca iz Rusije. Zašto? Zbog treninga. Zbog sistema koji je napravljen da neguje osrednjost. Par meseci nakon početka igranja, s Janom više niko u školi nije hteo da igra. Trener, genije je roditeljima priznao da Jana malo pauzira i da sačeka, da odmori, da bi je druga deca malo stigla!



Oni su želeli da istraju i obezbedili su joj učešće na desetinama turnira s raznim kategorijama – starijom decom, odraslima, pa čak i penzionerima, koje je većinom matirala u nekoliko poteza. (Digresija: interesantno je da Jana igra brzopotezni šah u kojem za jedan potez imaš par sekundi… Fenomenalno). Spremajući se za evropsko prvenstvo, ova plavokosa, stidljiva devojčica podelila je magdan s jednim dečakom od 17 godina visokom 1,80. Kada ga je “izula” za 9 minuta, pitala ga je koliko godina ima. Izvinila mu se jer ga je pobedila, zato što nije znala koliko je stariji.



Sa evropskog prvenstva vratila se s punom sveskom. Uspela je da popiše poteze Ruskinja koje igraju brzinom munje i koje su je pobeđivale. Nakon nekoliko partija ona je ukapirala paterne i popisala ih, donela svom treneru koji ju je gledao s nevericom, pokazujući mu u čemu su grešili dok su vežbali.



Ja znam da prava darovitost nađe put do realnosti i da ona ljudima koje “zaposeda” predstavlja neopisivu kreativnu bol koja može da se zadovolji samo ako se ostvari. Ali, šta bi bilo ako bismo, na koliko kao društvo bili materijalno siromašni, našli način da čujemo roditelje koji imaju takvu decu. Šta ako bismo mogli samo da ih promovišemo kao izvanredne pojedince koji postižu čudesne rezultate.



I to bi, za početak bio dovoljan vetar u leđa, jer tih 0.03% ljudi koliko ih otprilike ima u jednom društvu su oni koji imaju potencijal da promene svet. Ako Srbija ima 1.500.000 dece – to znači da trenutno među nama živi 900 dece koja imaju sposobnost da promene svet. Njima su stvari nezamislive većini ljudi logične i jednostavne.



Elem, oni će u svakom slučaju postati vrhunski u nečemu. Sad, da li će biti automehaničari ili kvantnimehaničari zavisi od nas kao njihovog okruženja. Ukoliko za početak budemo samo pričali o njima, razvićemo svest i emocije, više ljudi će o tome pričati, shvataće važnost natprosečnih, ideje će se roditi, neko će pokrenuti akciju, a akcija će dati razultate. Ovo je moj doprinost toj ideji, bar za ovo nedeljno jutro.



Um i telo čine celinu – ako menjamo stvarnost, treba prvo da promenimo svoje razmišljanje.”
vestionline
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Пет Мај 16, 2014 2:30 pm

Za suzu: Nikada nećete poverovati šta je srpski doktor napisao

Konačno nešto lepo da nam olakša ove kišne dane! Fotografija koja je počela da kruži internetom priča jednu divnu priču i ulepšava ugled srpskog zdravstva.

Слика

Lepa vest iz zdravstva dolazi sa Onkološkog odeljenja Instituta za majku i dete, gde jedan od lekara malim pacijentima uručuje diplome za hrabrost prilikom sprovođenja terapije.

Diploma sa ovim natpisom nagrada je koju doktor Dragomir Đokić uručuje, kako kaže, najhrabrijoj deci na svetu.

"Za njihovu hrabrost, ja sam razmišljao kako da ih nagradim, i došao sam na ideju da koliko-toliko učinim ovo za njih kako bi oni sve ovo lakše izdržali", objašnjava za B92 dr Dragomir Đokić, pedijatar-hematolog Instituta za majku i dete.

Doktor Đokić i njegove kolege sa odeljenja onkologije Instituta za majku i dete svakodnevno se trude da olakšaju teške trenutke najmlađim pacijentima sa malignim oboljenjima. Hrabrost ove dece nauštrb bezbrižnog detinjstva mora biti nagrađena, a lekar napominje da im ovakvi gestovi znače više nego što možemo da zamislimo.

"Svako dete koje nije dobilo diplomu mnogo lakše podnosi intervencije u nadi da će i ono da dobije diplomu. Naravno, oni su svi hrabri i svi će dobiti diplomu", dodaje dr Đokić.

Sedmogodišnja Jovana je jedna od prvih "diplomiranih" pacijentkinja doktora Đokića i tvrdi da bolji doktor od njega ne postoji.

"Doktor Đokić? On je divan čovek. On kad me bocne ja ne osetim, kao da te anđeo dodirne!"

Koliko god da se, prema Jovaninim rečima, mališani ovde osećaju kao kod kuće, za njihovo zdravlje se mora učiniti mnogo više. Sa tim je saglasno i osoblje Odeljenja onkologije.

Poruka doktora Đokića i njegovih kolega upućena celom društvu jeste da je ovoj deci potrebna mnogo veća pomoć, jer oni sa svojim roditeljima na Onkologiji provedu i po nekoliko meseci, tako da, pored neophodnih sredstava i lekova, njihov privremeni dom je hitno potrebno oplemeniti, ne bi li vreme koje u njemu provode prošlo bar malo lepše.

Da svi lekari nisu loši i da ima itekako divnih pokazuju ove reči.

"Na osnovu ponašanja prilikom uzimanja lekova, ispoljenoj smelosti pri vađenju koštane srži, junačkom držanju tokom vađenja likvora, kao i poštovanja saveta doktora i pridržavanju režimu ishrane, proglašavam **** najhrabrijim detetom na svetu, napisao je doktor Dr. Dragomir Đokić.

Sigurni smo da je to bar na trenutak izmamilo osmeh mališanu. I malom heroju i plemenitom doktoru svaka čast!
alo
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Суб Мај 17, 2014 2:24 pm

17. 05. 2014.
LEPA VEST! Rođena beba u potopljenom Obrenovcu: Dobila ime po svom spasiocu!



U tišini noći, dok su spasioci čamcima i amfibijama spasavali Obrenovčane, stigla je vest koja nas je sve zakucala za stolice:

”Prijem, prijem! U Vatrogasnom domu u Obrenovcu porodila se trudnica! Rodila se beba!”, čuo se glas jednog od spasilaca, koji je tražio hitnu pomoć.

- Molim vas, možemo li da dobijemo amfibiju – ponovio je, kolegama radio amaterima koji su do duboko u noć na svojim frekvencijama organizovali spašavanje civila u potopljenom gradu.

“Da, dobićete pomoć odmah! Amfibija će krenuti ka Domu”.

Prema prvim informacijama, mama i beba su dobro. Kako nezvanično saznajemo, beba je dobila ime Ljubomir, po svom spasiocu.

Izvor: Mondo
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Чет Јун 05, 2014 11:11 am

Beba jedva čeka da poraste pa da se naspava kao čovek
...



BEOGRAD, 8. maj 2014, (Njuz) – Tromesečni Aleksej Nikolić priznaje da mu teško padaju česta noćna buđenja i da nestrpljivo očekuje da poraste kako bi se konačno naspavao kao čovek.

- Ne znam zašto se uopšte kaže „Spava kao beba“ kad sam ja neispavan od dana kada su me mama i tata doveli iz porodilišta -žali se Aleksej.

- Nije bilo noći da se nisam budio, plakao, tražio da jedem. Dešava se da se upiškim ili ukakim, a tek tad od spavanja nema ništa. Onda roditelji moraju da me presvuku, pa me nose po kući, pevuše pesmice kako bih se smirio i konačno zaspao. Ponekad mi se čini da se budim bez ikakvog razloga i da plačem samo da bih mučio tatu i mamu. Tada sam sebi izgledam kao težak namćor od deteta. Na svu muku, još ne znam da pričam pa ne mogu da kažem šta mi tačno fali. Znam ja da je sve to normalno za decu mog uzrasta, ali ponekad stvarno dosadi pa zato jedva čekam da malo porastem i naspavam se k’o čovek – nestrpljiv je on.



Njegov otac Slavko priznaje da potpuno razume svoje dete i da je i sam kroz to prošao dok je bio beba.

- Majka mi je pričala da sam se i ja tako budio noću, ponekad plakao bez ikakvog razloga pa imam razumevanje za ono kroz šta Aleksej prolazi. Ipak, znam da će ubrzo, za jedno godinu dana problemi sa nesanicom nestati pa će konačno imati priliku da se dobro naspava – optimista je Slavko.

Bojan Savic

:hoho :hoho :hoho
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Суб Авг 09, 2014 4:58 pm


Narodna verovanja u vezi sa bebama


Kako je zabeležio Vuk S. Karadžić, nekada je u srpskom narodu postojao običaj da se prvih tri do sedam dana bdi nad porodiljom i detetom kako bi oni bili sačuvani od demona i zlih sila
narodna verovanja

Pogledajte šta se u našem narodu smatra neophodnim radnjama i zabranama radi zdravlja i dobrog napredovanja mališana. Uroci, vile, magijsko dejstvo ogledala.

Sudeći po verovanjima koja su u našem narodu zastupljena vekovima, mnogo je toga što vreba bebe, ali su naši maštoviti preci pronašli originalne načine dazaštite decu od delovanja tih zlih sila.

Ova verovanja se uspešno održavaju u svesti naroda uprkos tome što se karakterišu kao sujeverje, pa vam predstavljamo deset najzanimljivijih.

1. Bebi ne bi trebalo kupiti ništa pre rođenja.

2. Krevetac ne sme biti u dečjoj sobi do dana kad beba stigne kući.

3. Bebina odeća ne sme preko noći da se suši napolju jer će pokupiti uroke.

4. Ukoliko se postavi pred ogledalo, nikada neće progovoriti.

5. Nekrštena beba ne sme da se vodi u šetnju da ne pokupi uroke.

6. Kada se beba vodi napolje, treba joj sve obući naopako da je vile ne bi odnele.

7. Čim se beba rodi, treba joj staviti crveni konac oko ruke kako bi se zaštitila od uroka.

8. Ukoliko idete u posetu novorođenčetu, ponesite pitu sa sirom, čime ćete postići da se momci ili devojke čitavog života raspituju za vašeg malog domaćina.

Izvor: Yumama
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Уто Авг 19, 2014 11:29 am

VELIKA PREVARA

Tvorac bolesti poremećaja pažnje na samrti priznao da je izmislio to stanje!



Lečite li svoje dete od poremećaja pažnje (tzv. ADHD bolesti)? Prestanite odmah! To je izmišljena bolest, a lečenje nosi teške posledice - decu zavisnike!



Da je još uvijek živ, kreator bolesti ADHD upozoravao bi roditelje na lažljivu i prevarantsku igru psihijatrije i farmaceutske industrije. No, iako više nije živ na smrtnoj postelji, psihijatar i čovek koji je izmislio ADHD, Leon Ajsenberg, priznao je da je ADHD potpuno izmišljena bolest, koju je kao "pionir" ADHD-a osmislio za farmaceutsku industriju.

To bi otprilike značilo da se od miliona dece u ovom trenutku prave zavisnici o farmaceutskim drogama, ali i o neuspesima i to za celi život. U pitanju je strašna prevara na koju niko ne reaguje.
Sem Ajsenberga nikada ni jedan drugi lekar nije naučno dokazao da ADHD postoji. Uprkos tome, sve ide kao i pre jer farmaceutskoj industriji može doneti veliki profit.

Broj zdrave dece koja su navodno oboljela povećava se svaki dan, a mnogi tu pojavu nazivaju kugom zapadnog sveta. Farmaceutske korporacije mogu zaraditi samo na dva načina: da izmisle nove lekove ili pak da izmisle nove bolesti koje će onda lečiti novo izmišljenim lekovima. To je zaključio dr. Džej Parkinson u knjizi "Industrija koja izmišlja i liječi bolesti".
http://www.alo.rs/vesti/svet/tvorac-bol ... anje/64369
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Sve je stalo, samo deca rastu

Порукаод Aнa » Уто Сеп 16, 2014 7:14 pm

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Моје аутистично дете и први школски дан



Сви радимо и спремни смо да се суочимо са недаћама које живот често носи. Систем у Србији је, међутим, грађен другачије и избора нема много.

Мој син Вид је прошле седмице пошао у школу. Он има аутизам. Данас ми се чини да смо његову болест уочили рано, још док је био беба. На почетку смо се упознали са немирном и љутом бебом, бесаном и неспутаном. Затим смо се суочили са малим дечаком са којим је немогуће успоставити контакт, који не говори и не разуме шта му се каже. Који се не прилагођава и не прихвата другу средину: не спава, виче, узвикује непрекидне, често заглушујуће крике, живи у свету одвојеном, непредвидивом свету, испуњеном непрекидним понављањима, снажним и неконтролисаним осећањима…

Годинама смо се борили да проникнемо у његов свет, уведемо га у наш или га макар приближимо… Прошли смо установе, лекаре, психијатре, дефектологе, дијетологе… Очајавали, надали се… Радовали се када нас је са две године први пут разумео, одушевили се када смо готово две године касније наслутили његову прву поновљену реч. Физиолошке потребе смо регулисали две године…

Наше је уверење било да је болест пре свега ствар појединца и његове породице. Сви радимо и спремни смо да се суочимо са недаћама које живот често носи. Систем у Србији је, међутим, грађен другачије и избора нема много, колико год знали или желели. Није ми намера, нити би било поштено да критикујем српски здравствени систем. Наша искуства су тако неуједначена и радикално супротстављена да се намеће мисао да проблем суштински не лежи у самом здравству већ у нашој политици.

Видова лекарка је била изузетно посвећена и стручна. Ипак, убеђивала нас је да је са њим све у реду чак и у време када смо већ месецима ишли на терапије. Три стручна мишљења која смо потражили сва су била различита и да споменута лекарка није била довољно коректна да препоручи једну искусну колегиницу закаснили бисмо са терапијама и данас би Видово стање било много теже. Пошто државне установе омогућавају врло мали број терапија, покушали смо приватно… Али прва препоручена терапеуткиња (због лошег система већина њих ради на црно) испоставила се као стручњак за муцање…

Изгубили смо неколико месеци. На препоруку смо отишли код једног од угледних стручњака установе која се бави и овим питањима, а он нас је, док није видео Вида, грдио како смо пропустили да приметимо очигледно, а онда када смо га довели тврдио је да му није ништа и да претерујемо.

У другој установи нам је пак на дефектолошком прегледу речено да је стање безнадежно, али је зачудо мојој супрузи препоручено да напусти посао и посвети се детету (ваљда ме је дефектолошкиња препознала вероватно као јавну личност и лопова који не оскудева у новцу и за кога је радно место у породици вид разоноде). У жељи да што више учинимо, пошли смо и у један полуприватни институт где су аутистично дете покушавали да представе као алергично. Нада је чудна ствар…

Многи људи дају хиљаде евра на анализе које не дају ништа друго осим привида да ће им дете једног дана бити као сва друга. Присуствовао сам састанку родитеља када је држава једном смањила давања за тај институт. Директорка је тада изменила њихове терапије тако да „надокнади изгубљени новац“. Гледао сам те људе који треба да дају више новца и, што је најгоре, да још неки пут побегну с посла да би водили децу на терапије, како без зазора плачу.

Има наравно и добрих искустава. У свим тим установама наилазили смо на примере стручности, поштења, личне посвећености, солидарности и људскости. Споменућу Тању Ковачевић,олигофренолошкињу из Дома здравља Звездара, и психијатра др Ненада Рудића из Института за ментално здравље у Палмотићевој улици.

Посебан проблем – а можда и симбол неуспеха нашег амбициозног здравственог система који је замишљен предивно само када би за такву суперсоцијалну државу било довољно ресурса – представљала је инклузија. Вид је шест година ишао у вртић. Наравно приватни. Државни смо чекали годину дана, а терапеути су нас упозорили да бисмо дете са таквим проблемима брзо довели у ситуацију да га родитељи испишу. Ишли смо у добар приватан вртић „Адријана“ у нашем комшилуку. Разумевање васпитача и власника је било потпуно. У школи која има велике традиције инклузије психолошкиња нас је на крају питала „зашто није миран“ и „зашто жели да узме ситнице са мог стола?“…

Коначно смо одлучили да Вид пође у једну од некад специјализованих школа. За сада су наша искуства предивна. Како то обично бива када неки систем не ради добро, одлучношћу стручних, али и грижом савести политичара и друштва, настану „острва“ уређености и високих стандарда. Уверен сам да услове које за сада имају Вид и његови другари нема већина вршњака који деле њихову судбину у Шведској или Британији…

Желим да се надам да ће у једној земљи снажне политике и слабог система то дуго потрајати.

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir ... an.sr.html
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron