Дечаци и очеви

брак, деца, везе, шеме, комбинације, љубав кроз историју и модерно схватање љубави...

Дечаци и очеви

Порукаод Svetovid » Пет Јан 13, 2012 10:43 pm

ФОРМУЛЕ ЉУБАВИ
Дечаци и очеви

Слика

Родити се као девојчица или дечак пука је биолошка чињеница. Колико ће син, на пример, израсти у мушкарца у психолошком смислу, зависи од породице и културе у којој је одрастао. Када је друштвена улога мушкарца јасно дефинисана, као што је то случај у многим друштвима, онда дечаци гледајући у старије особе мушког пола, полако усвајају карактеристике мушке полне улоге. Тако постају мушкарци на начин дефинисан датом културом.

Главни део овог процеса је однос сина и оца (или мушкарца у улози оца). Дечак који воли свог оца жели да једног дана буде као он. И зато је за дечака отац узор, онај-у-кога-се-гледа, са којим се поистовећује, од кога преузима „мушке” особине и понашање.

А када је отац одсутан или премало присутан, овај процес је поремећен. Често су дечаци премало изложени мушким узорима, а превише женским. Последица је „феминизација” савременог западног друштва.

Главни проблем је недовољан контакт синова и очева, и то не оних разведених. Истраживања показују да је савремени отац све више одсутан од куће, да одлази рано, враћа се касно, тако да је током радног дана у контакту са дететом у просеку мање од једног сата. Недовољно да би син „упио” довољно материјала – да би „снимио” оца и његове реакције у различитим ситуацијама.

Да би се дечак могао поистоветити са оцем, између њих не би требало да буде сувише велика разлика у годинама. Дечаку од четири или пет година тешко је да се поистовети са својим оцем који је закорачио у пету деценију. Таквом дечаку ће недостајати снимци оца и његових реакција када је био млађи. А управо таквих очева је данас све више.

Многе тате се данас понашају као маме – мушке маме. Фрагментација полних улога се одражава и на из њих изведеним улогама маме и тате. Све је више тата који нуде само љубав, и мама које су присиљене да преузму традиционално мушко дисциплиновање детета. Када тата само воли, а мама је та која васпитава, дете има мушку маму и женског тату.

Процес идентификације се најбоље одвија у породицама са више деце, синова. Тада се млађи угледа на старијег, а овај на још старијег, који се, опет, угледа на оца. У породицама са једним дететом, каквих је све више, таква могућност не постоји.

Дечацима не иде у прилог ни недостатак мушких узора међу рођацима. Увек присутне деке су престаре. Ујаци, стричеви и браћа која нису рођена, често су дистанцирани и помало одрођени, заокупљени својим животом.

С друге стране, мали дечак је у интензивном контакту са мајком, баком, тетком… До пубертета углавном је окружен женским ликовима: вртић, школа…

И зато очеви, будите мушкарци, маните се приче о геј паради, ухватите своје синове за руке и поведите их у свет да им га покажете.

Сабране колумне из „Политике” „Психополис” је објавио у књизи „Уловити љубав”
Зоран Миливојевић
објављено: 14.01.2012
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Дечаци и очеви

Порукаод Aнa » Пет Јан 11, 2013 12:52 pm

Kakav otac, takav sin

Jasna Jovanović
Odnos očeva i sinova je model koji će trajno oblikovati ličnost njihovih potomaka: Sinovi od očeva usvajaju modele ponašanja, koje kasnije primenjuju u svim segmentima svog života


Jedan od najvećih mitova o vaspitanju dece je onaj da žene pružaju više nežnosti i brige svojoj deci i da se bolje snalaze u roditeljskoj ulozi. To nije tačno! Očinska figura vrlo je važna i od odnosa sa ocem mnogo toga zavisi. A to naročito važi za mušku decu, tvrde stručnjaci.

Današnji, moderni očevi nisu samo tate, već i zaštitnici, učitelji, hranitelji, moralni uzori... Model koji pružaju muškoj deci jeste model koji će oni trajno preuzeti i koristiti kada oni budu bili očevi. Zbog toga je izuzetno važno kakav je odnos oca i sina, naglašavaju psiholozi. Važno je kako komuniciraju, kao i kakvu poruku sin dobija od očevog ponašanja. Topla, sigurna, emocijama protkana veza oca i sina, osim dobrog odnosa, obezbeđuje pravilan razvoj muškog deteta. Nije važno čak ni koliko vremena očevi provode sa svojim sinovima, ali je važno da bude kvalitetno i da se iskoristi na pravi način. Mnoogbrojna istraživanja pokazuju da očevi koji se bave svojom decom odgajaju sinove koji postaju stabilne ličnosti, sa odličnim kognitivnim sposobnostima, izraženom samokontrolom, empatijom i emocionalnom inteligencijom, kao i sinove koji ne robuju predrasudama i stereotipima.

Za čitaoce “Života plus” o ovom delikatnom odnosu govori Duško Babić, predsednik Udruženja psihologa Srbije, i objašnjava koliko je očinska figura važna, kakav odnos se može nazvati kvalitetnim, kao i koliko majka utiče na odnos oca i sina.

* Koliko je očinska figura važna u razvoju muškog deteta i koliko zavisi od kvaliteta tog odnosa?
- Odgovor na oba pitanja bio bi - mnogo! Očinska figura izuzetno je važna, što potvrđuju mnogobrojna istraživanja. Sinovi od očeva usvajaju modele ponašanja koje kasnije primenjuju u svim segmentima svog života. To se naziva učenje po modelu. Zbog toga je izuzetno važno kakav ćete primer pružiti svom sinu, jer će on na osnovu njega funkcionisati. Sin koji je imao tzv. spartansko vaspitanje, najverovatnije će po istom modelu vaspitavati svoje sinove, jer on ne zna za drugačiji model. To nije važno samo za odnos oca i sina, već i čitave porodice. Poznata je stvar da deca gledaju šta se događa u kući i takve modele usvajaju kao “normalne”. Zbog toga je mnogo veća verovatnoća da će deca iz srećnih brakova i sama ostvariti uspešnu vezu sa budućim partnerom. Razmislite samo koliko vaš muž liči na vašeg oca, ili vaša žena na vašu majku.

* Poznata je činjenica da, na primer, odnos majki i ćerki postaje turbulentan tokom adolescencije, da bi se kasnije stabilizovao i ponovo postao kvalitetan. Da li to važi i za odnos očeva i sinova? Kada počinju njihovi sukobi i neslaganja?
- Adolescencija je najburniji period u odnosima roditelja i dece i tu pol nema mnogo veze. To se događa jer deci prestaje da bude važno šta će roditelji misliti i reći, i važniji im je sud njihovih drugova i vršnjaka. Interesantno je da muška deca do puberteta imaju čvršću vezu sa majkom. Onda majku “smenjuju” vršnjaci, pa tek kasnije dolazi odnos sa ocem, koji se razvija postepeno i u zavisnosti od mnogo faktora.

* Koliko na vaspitanje dečaka, u odnosu na devojčice, utiču stereotipi i predrasude?
- Utiču, i to mnogo. Muška deca su i dalje u povlašćenom položaju. U našoj kulturi ljudi će pre prihvatiti da dečak nije dobar u školi, nego devojčica, sinovi su ti koji nasleđuju prezime, posao, imovinu, pa se u zavisnosti od tih predrasuda i razvijaju odnosi sa muškom decom. Takođe, istraživanja pokazuju, na primer, da se muška deca čiji su očevi politički aktivni, rano učlanjuju u političke stranke. Odnos sina i oca u velikoj meri je i određen razlikama u vaspitanju dece u odnosu na pol. Takođe, veoma je važan i redosled rađanja. Na primer, dokazano je da je prvo dete najopterećenije normama i pravilima ponašanja, dok su u vaspitanju drugorođene i trećerođene decem roditelji mnogo popustljiviji. Roditelji koji imaju samo jedno dete misle da su sjajni, a nisu svesni da bi sve bilo potuno drugačije da imaju još dece.

* Da li te predrasude onemogućavaju istinsku bliskost sinova sa ocem?
- Očevi koji imaju i ćerku i sina znaju da su devojčice mnogo otvorenije u izražavanju emocija. Retko će sin reći “volim te”. Možda i otac neće to govoriti često, ali dovoljno je da se to prepozna, da postoji razmena emocija.

* Da li “dobar otac” svom sinu treba da bude autoritet, uzor, prijatelj, savetnik? Koji je pravi put da bi se izgradio, kako psiholozi vole da kažu, kvalitetan odnos?
- Ponovo zahvaljujući stereotipima, od oca se češće očekuje grubost, odlučnost, strogoća i često ćete čuti kako majka kaže: “Videćeš kad ti dođe otac.” Međutim, veoma je važno da otac nijednog trenutka ne gubi kontakt sa decom, pogotovo ne sa sinovima. U periodu rane adolescencije, kada decu više ne možete da pratite i kontrolišete taj kontakt je najvažniji. On bi trebalo da bude svakodnevan. Očevi bi trebalo svakoga dana da razgovaraju sa svojim sinovima barem pet minuta, da razmene informacije, emocije, kontak.

* Da li je moguće ostvariti dobar kontakt i kada je brak razveden, odnosno kada otac i sin ne žive zajedno?
- Zbog čega god i kada god da se razvod dogodio, majke moraju da znaju koliko je važan kontakt sina sa ocem. Zbog toga uvek u savetovalištima naglašavamo majkama da je poslednje što treba da urade da se svete bivšem partneru onemogućavajući mu kontakt sa decom. Time samo prave “medveđu uslugu” svojoj deci.

* Kako psihologija definiše “kvalitetan odnos” oca i sina?
- Kvalitet odnosa meri se na razne načine, ali su emocije, kontak i komunikacija najvažniji. Važno je da otac i sin uvek jedan drugom mogu da se obrate. Generacijska razlika je prirodna, ali ne sme da bude smetnja komunikaciji. Glavni problem očeva je što imaju prevelika očekivanja od svojih sinova i zbog toga se odnosi najviše kvare. Još jedan kamen spoticanja je i to što se problemi ne razmenjuju, odnosno deca se od njih sklanjaju. To je velika greška. Najvažnije je da se ništa “ne gura pod tepih” i da se sve rešava. Deca koja učestvuju u rešavanju porodičnih problema postaju kvalitetnije ličnosti i zreliji ljudi.

* Kada dođe do sukoba oca i sina, koliko tu majka može da pomogne. Da li treba da reaguje, da se meša, “zauzima stranu”?
- Uključivanje majke je najvažnije. Očevi i sinovi se mogu sukobiti iz raznih razloga, ali u slučaju kada su obojica isključiva i ne mogu da pronađu zajednički jezik, majka mora da bude posrednik. Njena uloga je ključna, ona je tu da stvari stavi na pravo mesto. To vam je kao kada se nađu dva ovna na brvnu, tu samo majka može da pomogne. Zrela majka će se postaviti tako što neće dozvoliti da otac i sin ostanu zavađeni. Može da dođe i do neslaganja i do svađe i žučnije rasprave, ali komunikacija mora da postoji. Ne bi ni bilo prirodno da sin i otac o svemu isto misle. Ali, situacije u kojoj otac i sin ne govore danima, nedeljama, pa i mesecima, ne smeju da se događaju. Nedostatak komunikacije je jedini nedozvoljen način ponašanja, jer kada ona postoji, uvek ima i načina da otac i sin jedan drugog uvaže, razumeju, shvate.

MAJKE I SINOVI
* Koje su to specifičnosti u odnosima majki i sinova, odnosno očeva i ćerki?
- Velika je istina da su sinovi ljubimci majki, a ćerke tatine mezimice. Samo posmatrajte na venčanjima kako se ponaša mladin otac. On uvek guta knedle, naročito kada dođe do trenutka da se promeni prezime. To je neka posebna veza. Zbog toga će svaki otac lakše prihvatiti snahu, kakva god da je, dok će mu zet biti “trn u oku”. Isto vam je i sa majkama i sinovima. Poznata je “ljubav” snaha i svekrvi. Majke misle da niko bolje od njih neće brinuti o njihovim sinovima, odnosno imaju strah da mu neće biti dovoljno dobro kada ode od njih. Majke i sinovi su posebna veza i zbog toga nikada nijedna žena neće biti dovoljno dobra za njihovog sina.

STRUČNA POMOĆ
* Da li građani u Srbiji traže pomoć stručnjaka kada su porodični odnosi poremećeni, posebno oni očeva i sinova?
- Sve češće i slobodnije. Majke više ne moraju da budu jedina spona između sinova i očeva. U Beogradu postoji renomirano porodično savetovalište (u Ruskoj ulici), u kojem rade eminentni stručnjaci. Kada psiholog dobro uradi svoj posao, ljudi pomisle: “Pa to sam ja znao i bez tebe.” E to je poenta, dovesti ljude do njihovih potencijala. Kada uspeju da ih pokrenu, onda im pomoć stručnjaka više nije potrebna.
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75. ... -takav-sin
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Дечаци и очеви

Порукаод Aнa » Чет Сеп 25, 2014 8:18 pm

Како од дечака да направите мушкарца?


Марина Јунгић Милошевић | 25. септембар 2014. 10:55 | Коментара: 2

Неприкосновена улога оца у васпитању синова. Малишани постепено усвајају женски модел размишљања, осећања и понашања, који није у складу са мачо природом, јер су у вртићу и школи окружени женским ауторитетима




Када уморни предвече стигнете кући с посла, ваш малишан игра игрице и, не гледајући вас, промрмља нешто као поздрав. Старији син већ је изашао негде с друштвом. Супруга је отишла да се види с пријатељицама, јер и она "има душу" и потребан јој је издувни вентил јер по цео дан проводи време с најмлађим члановима породице. А ви, само желите да нешто презалогајите и испружите леђа на троседу испред ТВ-а, вероватно ћете заспати много раније него ваша деца. Звучи вам познато?

Многи дечаци одрастају не упознавши свога оца, без обзира на то што га виђају свакодневно. Када постану родитељи, настављају "традицију" и томе нема краја. Данашњи дечаци имају проблемa јер немају мушке узоре у близини - тврди Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе из Центра за едукацију "Кругови".

- Да би дечак научио да буде мушкарац, мора да има некога у кога ће да гледа и од кога ће да учи, ко ће да му пренесе што више знања и вештина. Исто је и ако жели да постане пекар, аутомеханичар или психотерапеут, неопходно је да буде уз доброг стручњака - објашњава наш саговорник.

Некада су синови одрастали уз очеве и од њих се учили животу, али индустријска револуција поставила је нове стандарде, отац је морао да иде у фабрику, а син је остајао код куће с мајком или у школи. Тамо је о животу, опет, учио од жена, васпитачица, учитељица, наставница, истиче Мирко и подсећа да жене и данас чине већину у просветним професијама.

- Дечаци постепено усвајају женски модел размишљања, осећања и понашања, који није у складу с мушком природом. Просечан малишан у вртићу и у школи, по читав дан је окружен и вођен женским ауторитетима. Оца види обично увече, под условом да има среће и да његови нису разведени, а он је тада истрошен физички и емотивно, па и није неки узор. На жалост, син готово никада не види оца како ради, а још ређе ради нешто заједно с њим. Други мушкарци из фамилије углавном су далеко. Генерације деце одрастају не знајући чему, у ствари, служе очеви. Осим ако није изванредан у спорту, дечак можда никада неће заинтересовати неког мушкарца за себе и неће упознати правог представника свог пола - упозорава наш стручњак.
Слика

ЗАПОСЛЕНЕ "ЛУТКЕ" КАДА је компанија за производњу играчака "Мател" хтела да пусти у продају породицу лутака из серије "Породица Срце", испитивали су породичне моделе: мајку, оца и двоје деце. Многа деца, која су учествовала у тестирању, узела би лутку оца, само је погледалa и одложилa у страну. Када су их стручњаци питали шта је са татом, одговарали су да је он на послу и остављали лутку нетакнуту.

Када вам затреба помоћ око поправке аутомобила или утовара дрва или хоћете да идете на пецање немојте да зовете комшију, док се ваш син тинејџер досађује код куће, саветује Мирко.

Када немају увид у унутрашњи свет стварних мушкараца, дечаци су приморани да представу о себи и својој мушкости граде на основу бледе слике коју су "покупили" са ТВ-а, из холивудских, потрошачких, нереалних филмова и од вршњака.

- Ако немају узор, често нађу неког насилника, јер он делује тако "моћно" или приступе банди која им представља родитељску фигуру, ауторитет за којим трагају, па постају пасивни, бунтовни, агресивни.

Ако још имају свемоћну мајку, каквих је све више, идентификују се с њом, прихватају њен модел понашања, осећања и размишљања и постају феминизовани. Уколико се не идентификују ни са ким, одбију да прихвате мајчин модел, а не пронађу адекватан мушки, остају пасивни и збуњени.

Ни један од ових мушкараца није задовољан својом улогом у овом свету - тврди Митровић. - И самохране мајке могу добро да одгајају синове, али не саме. Потребна им је помоћ других, мреже људи. Морају да науче како да се брину о себи како би избегле негативност и нападе беса, а ипак одржале дисциплину, поготово код тинејџера.

Самохране мајке могу много да учине за своје синове ако замоле да у школи има учитеља или да га упишу на спортске, музичке, извиђаче активности које воде добри мушки узори. Пре тога, требало би да се запитају да ли желе да њихови синови израсту у такве мушкарце. Једна изрека каже да је потребно читаво село да би се подигло дете, али у селу мора да буде и жена и мушкараца, истиче наш саговорник.

НЕКАД И САД ПРЕ 60 година, 90 посто становника у Србији живело је од пољопривреде. Напорно се радило да би се преживело, син је по правилу виђао свог оца активног током читавог дана на њиви, у шуми или у кући. Други мушкарци, ујаци, дедови, стричеви, такође су били у близини и доступни, тако да није било мањка инструкција по питању како одрасти и постати мушкарац - наглашава Митровић.

Како би подстакао дружења очева и синова, Мирко организује мушке кампове на Дивчибарама у селу Подбукови, примерене узрасту деце. Дечаци уче како да негују домаћински менталитет и чувају природу, али и да буду снажни, брзи, сналажљиви, храбри, поштени, часни, добри пријатељи, конструктивни... Све оно што ће много теже научити ушушкани у комфору родитељског дома.

- Карактеристично за ту локацију је то да од паркинга до кампа мора да се препешачи око 400 метара, али требало би да се прегази два потока и пређе преко брда уском стазом. То је напорно и за нас одрасле, јер носимо опрему за камповање, шатор, вреће за спавање, столице, столове, храну, одећу.

Дечаци помажу, али им увек кажемо да узму само онолико колико могу да понесу, питамо да ли треба да одморимо или да им понесемо део терета. Момци, по правилу, одговарају да не треба и да нису уморни, најчешће и изнесу у камп оно што су понели, а исто важи и за повратак. За четири године направили смо 20-ак кампова на неколико локација у Србији, са око 50 породица. Поред Мушког кампа, имамо и Породични, Татин и Оријентиринг камп.

КАКО МАМЕ СМЕТАЈУ?

ДЕЧАК се осамостаљује тако што постепено напушта улогу детета и преузима одговорности одраслих у складу са својим психофизичким могућностима. У нашем Породичном кампу, где је мајкама дозвољен приступ, дечаци изаберу шта ће да носе од опреме исто као и у Мушком кампу, али по правилу почињу да се умарају већ после 50 метара и маме преузимају њихов терет. Тако им уопште не помажу приликом осамостаљивања - тврди Мирко.
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4089
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm


Повратак на Љубав, сексуалност и породица

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron