Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Сви који мрзе српску митологију. Љотићевци, глобалисти, талибани, либерали по занимању, скинхедси, образовци, стројевци, напредњаци, дверјани, цр[к]вени кмери, вехабије, зилоти, фундаменталисти свих врста

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Пон Мај 28, 2012 10:31 pm

Какве будалаштине. :hoho
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Дец 02, 2012 9:38 pm

Zavod za prinudno vaspitanje-Nije bio koledž, ali ni tamnica
Z. Golubović | 02. decembar 2012.

Izložba o zavodu za prinudno vaspitanje mladih, jedinom takvom u Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Nedićeva vlada slala u Smederevsku Palanku na prevaspitavanje zarobljene mlade komuniste

Слика

Istorijski arhiv "Veroslava Veljašević" priredio je zanimljivu izložbu fotografija i dokumenata o Zavodu za prinudno vaspitanje omladine, jedinom takvom u okupiranoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Naslov postavke "Ni koledž, ni tamnica" asocira na još uvek podeljena mišljenja šta je u periodu od 1942. do 1944. godine ta ustanova predstavljala.

Zavod je u jednom turbulentnom, ratnom vremenu, kada su na sceni bili okupatori Nemci, Srpska državna straža Milana Nedića, Srpski dobrovoljački korpus Dimitrija Ljotića, partizanski i četnički pokret, osnovala takozvana Vlada nacionalnog spasa Milana Nedića.

- Vlada je imala nameru da na prevaspitavanje upućuje mlade komuniste, koji budu zarobljeni u borbama ili uhapšeni od strane specijalne policije - pojašnjava Aleksandar Nikolić, direktor palanačkog Arhiva. - Njihovo slanje u Zavod imalo je za cilj da im se, pre svega, sačuva život, koji je mogao biti ugrožen u borbama, a pretila je i opasnost za izvođenje pred streljački stroj u nekom od logora, kakav je postojao na Banjici. Težilo se i da budu vaspitani u nacionalnom duhu, kroz predavanja koja su održavali veoma obrazovani ljudi toga vremena. Među njima je bio i ministar prosvete Velibor Jonić.

Kroz palanačku ustanovu prošlo je oko 1.300 mladih ljudi, starosti od 14 do 25 godina, sa kojima je svakodnevno organizovan pedagoški rad.

- Uprava je imala velikog uspeha - kaže Nikolić. - Od nekoliko stotina "pitomaca", mladića i devojaka, koji su otpušteni kao prevaspitani, mali broj se ponovo priključio partizanima. Ostali su, ili ostali pasivni ili su otišli u Nedićeve, Ljotićeve i Mihajlovićeve odrede. Sa te strane, Zavod je ostvario ulogu zbog koje je bio osnovan.

Direktor Arhiva priznaje da u istorijskoj istini o Zavodu za prinudno vaspitanje omladine postoji i druga strana - da su ti mladi ljudi bili okruženi bodljikavom žicom, sa stražarima i lišeni potpune slobode. Bitno je, međutim, da su njihovi životi sačuvani, da nije bilo nikakvog maltretiranja, pogotovo ne streljanja, kako je to prikazivala posleratna propaganda.

- Četnici su govorili da je palanački Zavod bio koledž za komuniste, a partizani da je to bila tamnica za mlade. Naziv izložbe govori da to u stvari nije bilo ni jedno, ni drugo. Zavod je, smem da iznesem svoje skromno mišljenje, bila jedinstvena ustanova u tadašnjoj Evropi i odigrala je pozitivnu ulogu u srpskom društvu.

I "OČENAŠ" Izloženi su i plakati kojima su najavljivane pozorišne predstave, pa i faksimil naredbe tadašnjeg ministra prosvete Velibora Jonića "da se čita 'Očenaš' pre obeda".

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... ni-tamnica
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Пет Јан 25, 2013 5:19 am

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Феб 23, 2014 6:48 am

Oбећ`о си Мито да ћеш једне ноћи
Кад се варош смири по либераше доћи

Зашто Мито не дођеш, Завод да обиђеш
Либераше да ти предам, нећу више да их гледам
Мито, Мито бекријо!

:svir

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Нед Феб 23, 2014 8:55 am

Филм почиње тако што четворица младића, иначе трагача за антиквитетима из другог светског рата, копају на месту где су се некада водиле битке, у потрази за медаљама, ордењима, документима и оружјем, како би их продавали на црном тржишту. Изненада, на месту копања почело је да се дешава нешто чудно: у нађеним војничким књижицама које су припадале погинулим војницима Црвене армије, они проналазе своје слике. Мислећи да је све то последица испијене водке, трче брзо ка језеру како би се отрезнили у хладној води. Међутим, уместо да се отрезне, доспевају у 1942. годину, у сред тешке битке, која је у пуном јеку.


"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Сре Дец 03, 2014 12:00 pm

Svetovid пише:
talican пише:Слика
Позоришни комад "Човек који је видео смрт". Седи, први с лева: Младомир-Пуриша Ђорђевић


Пуришу су тако добро ПРЕВАСПИТАЛИ да је постао ЛДП-овац.
На овим последњим изборима активно подржава Чеду.
Мада, то је исто, Љотићев ЗБОР 1930-тих је исто што и Чедин ЛДП данас.
Димитрије Љотић = Чедомир Јовановић = слуге окупатора



Дакле, педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића произвела је филм: "Чедо, ожени ме" :hoho

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/515660 ... o-ozeni-me

Nagrada za životno delo reditelju Puriši Đorđeviću
Premijera filma "Čedo, oženi me"
T. Nježić | 01. 12. 2014. - 14:42h izmena vesti 00:03h | Foto: P. Dimitrijević | Komentara: 0

Sinoć na Festivalu autorskog filma održana je premijera dokumentarnog filma Puriše Đorđevića o Čedomiru Jovanoviću.

Слика

Četrdesetominutno ostvarenje "Čedo, oženi me" prateći Čedomira Jovanovića od studentskih protesta i demonstracija 1996/97 - preko hapšenja Miloševića, osvrta na Crvene beretke, Legiju, Zvezdana Jovanovića, ubistvo premijera Đinđića, Aleksandra Vučića kako prelepljuje table s natpisom "Bulevar zorana Đinđića", autentičnih iskaza brojnih ovdašnjih i svetskih političara, raznih novinskih natpisa i televizijskih emisija - do današnjeg vremena zapravo sklapa upečatljiv mozaik naših života.

- Film je obuhvati čitav taj istorijski trenutak - rekao je Radoslav Zelenović.
- Uzbudljiva slika vremena - kazala je Branka Petrić.

Pre projekcije, u gotovo punoj Sali Dvorane kulturnog centra Srdan Golubović uručio je Mladomiru Puriši Đorđeviću nagradu FAF za životno delo, napomenuvši da je on prvi laureat tog priznanja, rekao: "Puriša je jedan od najznačajnijih i najpoetičnijih autora koje smo imali, i koje imamo. Godinama su on i njegovo delo nepravedno zapostavljeni. Ova nagrada je mali doprinos ispravljanju te nepravde".

Primajući priznanje Puriša je rekao:"Festival autorskog filma okuplja filmove koji ne moraju imati srećan kraj ali gledajući ih, i kada imaju nesrećan kraj, vi imate inspiraciju da budete srećni."

Jovanović: Kao da gledam nekog drugog

Upitan da li je ranije gledao film i kakav je utisak poneo Čedomir Jovanović je rekao: "Prvi put sam večeras video film, a gledao sam ga kao da gledam nekog drugog, kao da se sve to nije meni dešavalo. Puriša ima sjajan odnos prema stvarima, prema životu; prisan, topao, uman a distanciran".
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Пон Дец 28, 2015 3:36 am

Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Aнa » Пон Дец 28, 2015 1:22 pm

Ljotić, odabrani citati. Takoreći proročanstva.

Dimitrije Ljotic ================================================== Prvo obracanje Srpskom narodu nakon okupacije, Radio Beograd, 7. Jula 1941.


"Ne mogu poceti svoju vecerasnju rec a da vas ne potsetim na nasu pretesku narodnu katastrofu. Bez Kosova, mi smo docekali gore od Kosova...Gresnik je teski onaj ko vam krije velicinu katastrofe, a gresnik je svako ko je ne oseca ili jos gore: ako nesrecu oseca samo ako ga licno ili neposredno u cemu pogodi, a inace je bezbrizan, nasmejan, vedar i cak veseo. Cuo sam da je o Djurdjevdanu ove godine, ni puni mesec dana od nase propasti, jedan nemacki oficir, u jednom selu naseg Pomoravlja, dreknuo na predsednika opstine, kada je ovaj trazio dozvolu za igranku seoske mladezi: "Zar je vama do igranke, kad vam je drzava propala?!?". Cuo sam da su nemacke vlasti u jednom mestu oterale na rad neke zene koje su setale nakindjurene i nasmejane na korzou - petnaest dana nakon naseg sloma...Niko jedan narod ne moze unistiti, kao on sebe sama. A najsigurniji put unistenja je bas onaj kojeg se ovi Nemci tako otvoreno gnusaju..." Na price koje se kroz gradove i sela Srbije raznose o tome kako ce nas spasti sada "Rusija", Ljotic kaze narodu: "Ne postoji Rusija, vec samo Sovjetija...Nece ti doneti slobodu oni, za koje ti izvesni ljudi kazu da su Rusi, vec ce, naprotiv, tvoja sloboda doci u pitanje, upamti to dobro, bas od njihove, sovjetske pobede...Treba da ne zaboravis ove cinjenice: Sovjetija ne vodi nikakvu rusku, a jos manje slovensku politiku, vec samo svoju komunisticku. Nije cilj te njene politiki ni mir svetski, ni mir evropski, ni sloboda sveta, ni sloboda pojedinih naroda, ni blagostanje radnih masa, vec samo opsta svetska revolucija, iz koje treba da izadje slom svakoga nacionalnog i hriscanskog poretka, iz koga treba da izadje vladavina komunista nad svima ostalima narodima i zemljama..." ==================================================

Drugo obracanje Srpskom narodu, Radio Beograd, 17. Jula 1941

"Zar niste culi da ima krajeva izvan Srbije u kojima sto je bolji covek, to teze prolazi! Zar ne znate kakve su Hristove patnje mnoge nase brace izvan Srbije? Nije moguce da to niste culi. Pa zar to vec nije dovoljno da svoj polozaj smatrate teskim i preteskim?...A stanje moze biti crnje od crnjega, teze i od tezeg - i to ne samo izvan Srbije, vec i ovde kod nas, gde je do sada najbolje. Zar niste culi sta se desava preko Drine? Zar ne znate, zaista, za stvari koje izgledaju neverovatne, kad vam hiljade izbeglih svedoka ne bi to i posvedocilo? Zar niste culi stvari koje ni jedno srce ne mogu ostaviti mirnim i ni jedne oci suvim? I na drugim mestima pati nas nesrecni narod, ali preko Drine i Save su patnje bez mere. To zaustavlja dah i samu misao koci. Zar niste culi, da tamosnji govore o Evropi i njenoj kulturi koja, izgleda, po njima prestaje na Drini i Savi! Na ove reci ne treba da odgovaramo mi. Mesto nas govore o toj kulturi dogadjaji koji po svojoj jezivosti narod nas, valjda, nikada do sad nije doziveo. I vi me jos pitate: zasto crno gledam? A znajte, hoce li biti svetlije ili crnje, to od nas zavisi: od nase mudrosti, ljubavi i snage. Ako mesto mudrosti ludost, mesto ljubavi mrznju, mesto snage slabost pokazemo, znajte da polozaj nas moze biti jos tezi i jos crnji..." Osvrcuci se na komunisticku akciju posle 22 juna, Ljotic kaze: " Sad treba baciti narod u nesrecu, jos goru i tezu od one prve (pod "prvom" misli na rat, na propast drzave). Treba zapaliti zetvu, treba opustositi sela, treba za racun satane baciti u oganj i krv nas narod. Ako narod sazna istinu, to nece uspeti. Svaka istina upucuje narod da se kloni i cuva takvih stvari. Zato svakog takvog ko istinu propoveda treba ubiti telesno i moralno. Otuda siktanje od onih kojima istina smeta. Razume se da nas to nece spreciti da vrsimo duznost prema svome narodu, govoreci mu uvek, svuda i samo casnu istinu. Moj narod voli slobodu. U dobri cas! Da je ne zeli ne bih ga voleo i niti bih mu pripadao. Ali put ka slobodi ne vodi kroz laz, vec kroz istinu. To ne kazu moja gresna usta. To veli sam Hristos: " Istina ce vas osloboditi". Neka to cuju i zapamte svi oni koji misle da nas siktanjem i klevetanjem ucutkaju..." ==================================================


Trece obracanje Srpskom narodu, Radio Beograd, 3. Avgusta 1941.


"Imas isuvise razloga, rode Srpski, da ne budes zadovoljan svojim sadasnjim polozajem. Potpuno si u pravu kada zelis da iz njega izadjes. Treba samo videti kako ces izaci? Kako izaci, razume se, na bolje, a ne na gore. Neko ti sapuce: ustankom! I ja bih to mogao reci - kada bih bio lakomislen. Zvao sam te na ustanak jos dok si bio u svojoj slobodnoj drzavi, jer sam video da ce nam drzavu razbiti i narod porobiti, ako ne ustanemo, mi, narod koji lezi kao "covek vezan na pruzi", bespomocno. Zvao sam te na ustanak duhovni, moralni i na budjenje, na otvaranje ociju. Ali tada me je tek po neko cuo, neko tek razumeo. I eto nas sad gde smo. Danas treba da me cujes i razumes, rode Srpski, jer sutra moze za vekove tvoja sudbina da bude zapecacena. Cuj me, dakle! Kad u mraku automobil hoce na put da krene, prvo svetla upali, da put osvetli. Kad ko spava, pa hoce da ustane, on prvo oci otvori. Kako bi mogao krenuti, ako prvo put svoj ne osvetlis mocnim svetlima svoga duha. Kako ti da ustanes, ako oci tvoje siroko ne otvoris?...Ja se bojim samo da ti ne podjes mracnim, neosvetljenim putem, ili da ne ustanes zatvorenih ociju. Sve sto sam kadgod napisao ili rekao, nije bilo nista drugo, vec sluzba tebi: put svoj da osvetlis i oci svoje da otvoris - u ovo najburnije vreme ljudske istorije, ciji smisao ne mozemo shvatiti danas, vec mu samo razvojne mogucnosti mozemo naslutiti. To sam narucito cinio za poslednje dve godine. Video sam: ides u mraku, samom ivicom provalije. Vode te slepi vodje, a graju paklene lazi digli oko tebe ljudi koji ne daju da istinu cujes i da je poverujes. Ali, eto, nisam uspeo da sprecim nasu opstu nesrecu. Pao si, rode Srpski, u mracnu provaliju, punu stenja, a oraslu trnjem i neprohodnim cestarom. Kako sad da izadjes otuda?...Pitas me u ocajanju: dokle ce to trajati? Odgovaram ti: sve dok prvo sunce ne ograne i ne sagledas svoj pravi polozaj. Dotle ne vredi ustajati i kretati se. Poslusas li one koji ti savetuju drugacije, pasces u krajnju provaliju, u bezdan, iz koga se nikad izvuci neces...U mraku si rob provalije i svih stvari koje te okruzuju. Stenje i trnje su ti okovi, kojih se nikako ne mozes osloboditi. Tek svetlost istine razgoni mrak, otkriva tvoj pravi polozaj, upucuje te pravom putu...Prosli put sam ti pomenuo bolnu sudbinu tvoje brace sa one strane Save i Drine. Rekao sam ti da nema zla koje se Srbinu tamo ne nanosi. Kao furije iz podzemlja, besovi otelovljeni, cine pustos nad Srbima. Nikada od pamtiveka niko Srbima nije u toj meri cinio zla, kao sto mu se tamo cini. Znam i sta se cini da se to zaustavi...Ali ne razumem da ovde sada hoce nekoliko moskovskih agenata da ucine, da Srbima s one strane ne bude olaksano, vec i da ovde nastane stanje kao tamo, ako ne i gore. Cuo sam da je jedan tamosnji politicar rekao da su svi Srbi komunisti, pocev od Patrijarha. Takva krupna neistina otkriva dve stvari: s jedne strane treba opravdati pred nekim pocinjena tolika nedela nad Srbima, a s druge strane otkriva zelju da nestane potpuno i Srbije i Srpskog naroda... Da se ne zaboravi: poznati politicki savez iz mitrovackog kaznenog zavoda izmedju ustasa i komunista nije jos raskinut, osobito kad obe strane imaju kakvog interesa da se njime posluze".
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Уто Дец 29, 2015 5:14 pm

Aнa пише:Ljotić, odabrani citati. Takoreći proročanstva.

Dimitrije Ljotic ================================================== Prvo obracanje Srpskom narodu nakon okupacije, Radio Beograd, 7. Jula 1941.


Cuo sam da je o Djurdjevdanu ove godine, ni puni mesec dana od nase propasti, jedan nemacki oficir, u jednom selu naseg Pomoravlja, dreknuo na predsednika opstine, kada je ovaj trazio dozvolu za igranku seoske mladezi: "Zar je vama do igranke, kad vam je drzava propala?!?". Cuo sam da su nemacke vlasti u jednom mestu oterale na rad neke zene koje su setale nakindjurene i nasmejane na korzou - petnaest dana nakon naseg sloma...Niko jedan narod ne moze unistiti, kao on sebe sama. A najsigurniji put unistenja je bas onaj kojeg se ovi Nemci tako otvoreno gnusaju...


Празњикаво блебетање. :kafa Јако је смешно... Немци нас окупирали, а сад Немци забрањују народу да се весели са објашњењем: "није лепо да се веселите, него треба да тугујете јер сте изгубили слободу". Није него. А народ покварен, игра и кинђури се, треба немачки слуга преко немачког радија да му скрене пажњу да није примерено веселити се у окупацији. :tugica Овај Љотић је био луђи него шта сам првобитно мислио.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Aнa » Сре Дец 30, 2015 12:12 pm

независно од Љотића, за вријеме бомбардовања '99 многи пјевачи са естрадне сцене увесељавали су народ, прво су се окупили рокери спонтано, а после и фолкери
неки су тада то сматрали неадекватним, неки не
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ШТЕТОЧИНЕ - Але и аждаје

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron