Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Сви који мрзе српску митологију. Љотићевци, глобалисти, талибани, либерали по занимању, скинхедси, образовци, стројевци, напредњаци, дверјани, цр[к]вени кмери, вехабије, зилоти, фундаменталисти свих врста

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод cinteza » Нед Дец 11, 2011 5:53 pm

Талични како те није срамота. Ти дакле подржаваш ондашње стрељање народа?! КО СИ ТИ УОПШТЕ?
Слика Слика Слика
Корисников грб
cinteza
 
Поруке: 254
Придружен: Уто Нов 29, 2011 1:35 pm

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Дец 11, 2011 6:20 pm

'Ајде не измишљај. Нико не подржава стрељање народа нити оправдава тај поступак, али је крајње време да се народу предоче чињенице и да се каже зашто је дошло до стрељања.

- А шта су за то време радили четници и партизани, “храбри” виновници догађаја?
Док се у Крагујевцу одигравала трагедија, они који су је својом бахатошћу и глупошћу изазвали, сакрили су се у Кнић код Крагујевца. Где су били ти “храбри борци” када је почела да се пуши невина крв? Кад су видели шта су направили, зашто нису ишли да спасавају људе? Да ли су хероји партизани и четници који су изазвали трагедију, па се сакрили, или је херој Марисав Петровић, који је покушао како је знао и умео да трагедију умањи? Када је један од четничких команданата, капетан Павле Богићевић пришао Раји Недељковићу и предложио му да заједно нападну и ослободе Крагујевац, комунистички зликовац Недељковић му је одговорио у револуционарном стилу: “Време није за такав напад, а што се тиче људи, што их год Немци више побију, то ћемо ми имати мање да убијамо кад ослободимо Крагујевац. Немци раде наш посао. Уосталом, зашто Крагујевчани нису дошли код нас у шуму? (Бошко Костић, “За историју наших дана”, Лил 1949. страна 60).

- Шта је после било?
У позну јесен 1944. у Крагујевцу је одржан велики помен за све изгинуле Србе у крагујевачком крају. Сведоци говоре да је у цркви било око 7200 жита, за све погинуле у току целог трајања рата - стрељаним таоцима, погинулим четницима, љотићевцима и партизанима. Народ Крагујевца је дуго после рата знао праву истину. Тек крајем 60-их, кад је сећање почело да бледи, кад су сведоци почели да умиру и кад је стасао нов нараштај који о овом догађају није имао појима, тада су комунисти могли да безочно лажу. Тек тада су почели да увећавају број стрељаних тог дана, да оптужују љотићевце, да сакривају истину. Ипак, и дан данас, стари Крагујевчани (старији од 80 година), казаће вам праву истину о Марисаву, Раји и осталим учесницима трагедије. Лично сам доживео и слушао више таквих сведочења, од људи који су ми отворено рекли : "Мене је спасао Марисав Петровић".


viewtopic.php?f=8&t=1051&start=40
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Нед Дец 11, 2011 11:24 pm

talican пише:Наравно, чим се загребе испод површине и прикаже се учешће јудео-британских испостава, јешољубац је одмах ту да банује. :ala


Никако да те питам, зашто су се љотићевци после другог светског рата настанили сви у "јеврејским" земљама, Британији, Америци, Канади, Аустралији... зар им не би било лепше у Шпанији код генерала Франка? Како су издржали толике деценије радећи дан-ноћ за "јеврејске" банкаре и јудео-енглеске "крвопије"? Дража је бар остао у земљи и страдао као мученик, а ови твоји љотићевци, чију пропаганду гуташ пуним устима и при том подригујеш, сви су отишли да служе цео радни век "англо-јудејским" газдама.

talican пише:Господарили су и харали Турци, убијали недужни народ Мађари, а манастир спаљивали и Черкези. Кроз Темску су прошли и Немци у другом светском рату, међутим по народном казивању они су само прошли а народ их памти као дисциплиновану војску.


Шта мислиш зашто су Немци смислили гасне коморе?
Примећено је током 1941. да немачки војници који су учествовали у стрељањима Јевреја и Руса (цивила, деце, старих..) душевно оболевају и самим тим бивају избачени из строја. Гасна комора је омогућила масовна убијања без да немачки војник и немачки официр директно гледају свој злочин. Хоћу рећи, то што су Немци по природи одговорни и дисциплиновани, не оправдава њихов империјализам, као ни индустрију смрти коју су осмислили. А ти само настави да их оправдаваш па ћеш на крају морати да.... http://www.youtube.com/watch?v=b2eO2q-Qhag

talican пише: комунистички зликовац Недељковић му је одговорио у револуционарном стилу: “Време није за такав напад, а што се тиче људи, што их год Немци више побију, то ћемо ми имати мање да убијамо кад ослободимо Крагујевац. Немци раде наш посао. Уосталом, зашто Крагујевчани нису дошли код нас у шуму? (Бошко Костић, “За историју наших дана”, Лил 1949. страна 60).


Аха, значи, релевантно је оно што нажврља високи функционер ЗБОР-а Бошко Костић!
И очекујеш од њега објективно сагледавање?
То би било као да Гебелс напише историју другог светског рата.
:hoho
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Пон Дец 12, 2011 3:20 am

Svetovid пише:Никако да те питам, зашто су се љотићевци после другог светског рата настанили сви у "јеврејским" земљама, Британији, Америци, Канади, Аустралији... зар им не би било лепше у Шпанији код генерала Франка? Како су издржали толике деценије радећи дан-ноћ за "јеврејске" банкаре и јудео-енглеске "крвопије"?


Па где ће, на Антарктик? На Западу је наступио процес индустријализације и модернизације, тако да им је одговарало насељавање од стране политичких прогнаника.

Svetovid пише:Дража је бар остао у земљи и страдао као мученик

Ленчарио би он на Равној Гори још 50 година, да га комунисти нису потерали! Кад му је Недић предлагао да пребаци своје трупе у Босну где би биле од користи народу, он је то изричито одбио, а кад је њему пригорело под ногама, није много размишљао да напусти Равну Гору.
Дражино размишљање: када су животи народа у питању - нема везе, а када је његова глава у питању - друга прича.

Svetovid пише:Хоћу рећи, то што су Немци по природи одговорни и дисциплиновани, не оправдава њихов империјализам, као ни индустрију смрти коју су осмислили.

Ја сам горе навео да нико не оправдава стрељања од стране Немаца, али оно што такође треба истаћи јесте зашто, по чијем налогу и по чијем интересу су вршени напади на Немци (који нису вршили никакве репресалије над народом)? Чувши да Немци за једног убијеног свог војника стрељају 100 Срба, поред "домаћих бунџија", нападе су почели да врше и усташе које су са територије НДХ упадали на територију Недићеве Србије. Срећа, па их је Српска Државна Стража разоткривала, хапсила и спроводила Немцима на увид. :kazna

Svetovid пише:
talican пише: комунистички зликовац Недељковић му је одговорио у револуционарном стилу: “Време није за такав напад, а што се тиче људи, што их год Немци више побију, то ћемо ми имати мање да убијамо кад ослободимо Крагујевац. Немци раде наш посао. Уосталом, зашто Крагујевчани нису дошли код нас у шуму? (Бошко Костић, “За историју наших дана”, Лил 1949. страна 60).


Аха, значи, релевантно је оно што нажврља високи функционер ЗБОР-а Бошко Костић!
И очекујеш од њега објективно сагледавање?
То би било као да Гебелс напише историју другог светског рата.
:hoho

Прича се да је и Чанак рекао да су Мађари мало побацали Срба под лед. Знајући његово политичко деловање, и ова прича не звучи непојмљиво. :kikl
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Сре Мар 14, 2012 4:44 pm

Драгојла Поповић и Васпитни Завод у Смедеревској Паланци

5. март 2012.

Ношени крилима историје у прошлост можемо срести људе који су много учинили за свој народ, а да је то остало обавијено велом тајне и закључано у фиоци ... и тако недоступно широј јавности. Но, наравно то не значи да су дела тих људи тиме умањена ... „Јер добра дела су Богу милија ако се њима не хвалимо около“.

Са књиге о животу Др Драгојле Поповић скидамо прашину заборава и упознајемо се са њом ...

Слика

Лето Господње 1942. Као и у другим земљама, у Србије је рат, који свашта собом носи. Непријатељи - и видљиви и невидљиви - вребају са свих страна. Омладина, као носилац снаге сваког народа, представља истовремено и најрањивији део друштва. Почетком рата у Србији је било око 18.000 скојеваца (СКОЈ). Један део тих омладинаца пошао је у шуму, а други је остао код куће и у позадини развијао разне активности по инструкцијама КПЈ. Власти су гониле, хватале и кажњавале те омладинске активисте.

Љотић је 1942. предложио да се у Смедеревској Паланци оснује „Васпитни завод“. Тежња је била да се омладина истргне испод комунистичке команде и да им се спасавају животи. У јесен 1942. Завод је отворен и на чело љегове управе долазе национални идеалисти, Милован и Др Драгојла Поповић (р. Остојић ). Преко Завода спасено је преко хиљаду омладинаца и омладинки.

Циљеви васпитног завода:

Да се онај део српске омладине, који је пришао КПЈ и партизанским одредима, а не знајући њихове праве циљеве, спасе окупаторске казне смрти и концетрационих логора

Да се та заведена омладина изолује од утицаја КПЈ, под којом би сигурно поново пала кад дође у додир са њом

Да се путем педагошких мера и наставе ослободи комунистичког учења - да се преваспита

Да се као преваспитана омладина активира у борби за вековне идеале, циљеве и традиције свога народа.

Слика

Преваспитати ову омладину и њене позитивне особине усмерити путем истинске и корисне службе народној заједници - то је била идеја водиља васпитача.

„Потребно је наћи расцеп између моралне базе и политичке надоградње“, речи су Милована Поповића. Њихова морална база била је у извесној мери позитивна, њихова политичка надоградња - комунизам није одговарала нашим народним схватањима и циљевима. Требало је доказати да комунизам није једино и најбоље решење свих друштвених проблема. У речи доказати лежи смисао читаве проблематике преваспитавања у Васпитном Заводу.

Васпитач је морао, не само да познаје политичку грађу коју има да предаје, него да пази на сваки свој поступак, реч и дело. Он се трудио на првом месту да стекне поверење и љубав питомаца, као и да предњачи својим примером.Овај моменат је и доиграо пресудну улогу у процесу преваспитавања у Заводу. Када се стекло међусобно поверење и познанство, онда се тек могло прећи на систематску политичку наставу. Извођење програма политичко васпитне наставе било је могуће на бази потпуно слободе мисли и изражавања. Завод је тада био једино слободно место у окупираној Европи, где се јавно смео критиковати сваки погрешан политички и војни потез ратујућих страна, а да се за то не изгуби глава и не оде у концетрациони логор.

Слика

На челу женског интерната била је др Драгојла Поповић. Преко Достојевског је ушла у бескрајне лавиринте људске душе и докучила да је ту поприште где се од искона води борба између Христа и антихриста, а да ми лично својом слободном вољом одлучујемо ко ће бити победник. Драгојла се одлучила за Христа, па је та судбоносна њена одлука обликовала цео њен доцнији живот. И духовну сродност са Димитријем Љотићем и приступ „Збору“и њена духовна стремљења и дубоко осећање праведности и вере да у овом свету ипак Господ царствује и изоштрено саосећање са „мојом мало браћом“, како Христос каже, „кад њима учинисте, мени учинисте“ и уопште чинило је да је Драгојла буквално бринула бриге целог света док је своје личне једва и уважавала. Била је човекољубац - а из тога извире божанска искра у нама.

Драгојлина личност се не би могла у потпуности разумети да ту много тога није понето од „куће“. Рођена је 12.априла 1912. у Приједору, од оца Милана и мајке Милеве, где је одрастала са сестром и још два брата. Ту се учила „страху Божјем“ - а страх је тај да се не учини нешто што црква назива „хулом на Духа светога“. Милан, Драгојлин отац, био је унук православног свештеника и имућан локални предузетник, који због своје дубоке религиозности бива назван „приједорски владика“. Мајка Милева, била је, пак, „неприкосновени морални ауторитет“, председница локалног Кола Српских Сестара, неуморни читалац књига и стални посетилац варошког биоскопа „Балкан“ и изгледа одлучно утицала на Драгојлино опредељење за медицину. Није ни чудо што је дакле, Драгојла одгајана у таквом моралном и традиционалном окружењу успевала са лакоћом да се одупре гласовима комунизма и хедонизма.

Доласком на Универзитет у Београду 1931. Драгојлино биће доживљава процват на интелектуалном, политичком, културном и моралном пољу. Постаје стожер окупљања национално опредељених студената.Са појавом „Збора“, коме Драгојла приступа, све је било лакше. Присутан у свему томе, био је и Милован Поповић, касније Драгојлин супруг, оснивач и председник Антимарксистичког института.

Слика

Драгојла је са одличним свршила медицинске науке. И поред свега нашла је времена за лично усавршаваље читањем књига филозофског, књижевног, историјског, социолошког и уопште културног значаја. Свој дубоки пан-славизам је изражавала кроз јаке интелектуалне и политичке контакте са руским избегличким удружењима.Одржавала је такође, углавном преко Милована блиске контакте са браћом Настасијевић, Станиславом Краковом, Милошем Црњанским, све најврснијим младим културњацима.

Са ратом, Драгојла и Милован Поповић, воде Завод за преваспитање у Смедеревској Паланци. Међутим, преваспитање младих комуниста и успех на том плану били су трн у оку комунистичкој партији. Због тога је Драгојла 24.12.1944. осуђена на смрт као ратни злочинац од стране комунистичког суда. После дугог ислеђења негде 1947, коначно је ослобођена свих оптужби. Следи одлазак у Америку.

Последњи дан њеног овоземаљског живота био је 29.4.1998. Преселила се у вечност једна велика интелектуалка, савестан лекар, добра душа увек спремна да помогне новцем, саветима, лепом речју, изнад свега - једно велико људско срце!

Др Драгојла одлази са овог света и оставља иза себе велики број деце које су друге мајке родиле, али која имају разлога да баш њу назову мамом...

http://novo-videlo.com/zborologija/drag ... oj-palanci
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Сре Мар 14, 2012 6:21 pm

talican пише:
Слика



Svetovid пише:
talican пише:Слика
Позоришни комад "Човек који је видео смрт". Седи, први с лева: Младомир-Пуриша Ђорђевић


"Дођем кући у зору. Таман ме мајка опрала од вашака, кад неко закуца. Идем у ћорку. Хапсе ме војници државне страже, касније сам сазнао да су то они који су стрељали по Крагујевцу. Терали су ме из ћорке у ћорку, али тата је имао паре, спасао ме."

Пуриша Ђорђевић
објављено: 07.12.2011

:knjige


Терали су ме из ћорке у ћорку, али тата је имао паре, спасао ме."

Пуриша Ђорђевић



Терали су ме из ћорке у ћорку, али тата је имао паре, спасао ме."

Пуриша Ђорђевић



Терали су ме из ћорке у ћорку, али тата је имао паре, спасао ме."

Пуриша Ђорђевић


Љотићевци = корумпиране немачке слуге
$$$$$
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Сре Мар 14, 2012 8:48 pm

Не измишљај и не извлачи из контекста, нигде не каже да су љотићевци узимали новац! Није њима био узор Стојадиновић!

СВЕТОВИД - ЦИОНИСТИЧКИ МАНИПУЛАТОР!

СВЕТОВИД - ЦИОНИСТИЧКИ МАНИПУЛАТОР!

СВЕТОВИД - ЦИОНИСТИЧКИ МАНИПУЛАТОР!

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Сре Мар 14, 2012 9:12 pm

talican пише: нигде не каже да су љотићевци узимали новац!


Ма не, позориште је живело од љубави и поезије. :hoho

"Терали су ме из ћорке у ћорку, али тата је имао паре, спасао ме."

Пуриша Ђорђевић

:izvol
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Сре Мар 14, 2012 10:22 pm

Svetovid пише:
talican пише: нигде не каже да су љотићевци узимали новац!


Ма не, позориште је живело од љубави и поезије. :hoho

"Терали су ме из ћорке у ћорку, али тата је имао паре, спасао ме."

Пуриша Ђорђевић

:izvol

Па где се ту помиње Васпитни Завод? :izvol
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Пон Мај 28, 2012 10:27 pm

talican пише:Слика
Позоришни комад "Човек који је видео смрт". Седи, први с лева: Младомир-Пуриша Ђорђевић


Пуришу су тако добро ПРЕВАСПИТАЛИ да је постао ЛДП-овац.
На овим последњим изборима активно подржава Чеду.
Мада, то је исто, Љотићев ЗБОР 1930-тих је исто што и Чедин ЛДП данас.
Димитрије Љотић = Чедомир Јовановић = слуге окупатора

"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

ПретходниСледећа

Повратак на ШТЕТОЧИНЕ - Але и аждаје

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта