Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Сви који мрзе српску митологију. Љотићевци, глобалисти, талибани, либерали по занимању, скинхедси, образовци, стројевци, напредњаци, дверјани, цр[к]вени кмери, вехабије, зилоти, фундаменталисти свих врста

Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Нов 27, 2011 8:14 pm

У време опште политичке дезоријентације пре рата, комунисти су међу средњошколском и универзитетском омладином задобили известан број својих симпатизера и следбеника. Каламуњистичка (или комунистичка) партија Југославије обраћала је нарочиту пажњу раду на универзитетима због њихове постојеће аутономије, која је омогућавала илегалну акцију комуниста (комунистичка партија била је забрањена још познатом Обзнаном Милорада Драшковића, 1921. године).
Када је уништена такозвана ''Совјетска Ужичка република'', већи број омладинаца и омладинки нашао се у разним концентрационим логорима и затворима.
Као дугогодишњем антикомунистичком борцу и великом Србину, Димитрију Љотићу је било познато да омладина, која се налазила у комунистичким редовима, није изгубљена за нацију. Пре рата он је на универзитетима са својом омладином водио успешну борбу и придобијао омладину за хришћански поглед на свет. Под окупацијом похапшеној омладини претила је највећа опасност: или стрељање за одмазду или слање на присилне радове у Немачку или пропадање и умирање од глади и болести по разним затворима.
Све ово Љотић излаже Недићу почетком јануара 1942. године и предлаже му да се оснује једна установа за спасавање ове омладине. Недићу и Љотићу, после дугих напора и многих интервенција код окупатора, полази за руком да тек 22. септембра 1942. буде отворен ''Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци''.
Свесни потешкоћа које су имали у односу са окупатором, Недић и Љотић нису били потпуно сигурни да Немци једнога дана неће ипак узимати и из Завода омладинце и омладинке за измиривање броја у њиховим крвавим одмаздама. Зато су од управника завода професора Милована и његове супруге др Драгојле Поповић тражили реч да ће, у случају да Немци из завода покушају да узму питомце за стрељање, и они са угроженим заједно поћи на стратиште.
Живот у заводу био је уређен интернатски, мушко и женско одељење. Од школа биле су: осморазредна гимназија, учитељска школа, трговачка академија са наставничким колегијумом из гимназије Смедеревске Паланке. Ту су постојале и многе занатске радионице. Сваке недеље одржаване су разне културне приредбе: књижевно-уметничке, позоришне, музичке, спортске. У заводу су неговане разне гране спорта. Здравствено стање питомаца било је повољно, под сталном контролом лекара. Храна и смештај били су најбољи могући за ондашње прилике у окупираној Србији. Посете родитеља су биле допуштене. Поред спасавања живота српској омладини од непосредних опасности, најважнији циљ завода био је потпуно слободно политичко образовање омладине. Комунистичка пропаганда била је придобила један део наше омладине, али та омладина није имала никаквих правих знања о марксистичком погледу на свет. Завод је ставио себи у задатак да помоћу проучавања оригиналне комунистичке литературе, покаже омладини да се њени погледи на свет битно разликују од циљева комунизма. Према степену образовања, питомци су били подељени у три групе, па је са сваком, посебно, вршена политичка обука. Било је на пример, обавезно учење социологије (по П. Сорокину) и економије (уџбеник професора универзитета др-а Драгољуба Јовановића), затим ''комунистичког манифеста'' и ''историје свесавезне комунистичке партије бољшевика''. Читана је сва ''лепа'' бољшевичка књижевност, нарочито Островски (како се калио челик), Бабељ... Из комплета предратних совјетских листова (Правда, Краснаја звезда), питомци су се анализом упознавали са совјетском стварношћу. Озбиљно политичко образовање дало је очекиване резултате. Велики број питомаца не само да се никад није вратио у комунистичке редове, него је прешао у редове активних бораца противу комунизма, у добровољачке и четничке јединице. Кроз завод је за две године прошло око 1.200 омладинаца и девојака у старости од 15-25 година.
За цело време постојања завода, Димитрије Љотић се најживље интересовао за његов рад. Држао је предавања, обилазио питомце...
Славка Петровић, ћерка познатог комунистичког првака Ж. Петровића, и сама слепо одана КПЈ, писала је ово:
''У Завод су досада долазили многи људи и говорили нам да из љубави према српској омладини чине све да нас спасу. Први пут данас ја сам осетила да је говорник искрено и дубоко прожет осећањем љубави и према нама, комунистичкој омладини. Ја себи не могу да објасним како је могуће да он воли и нас, своје непријатеље...''
Слободанка Стефановић, предратни члан КПЈ и политички инструктор окружног комитета за време окупације, близак сарадник Титовог министра Моме Марковића, писала је следеће:
''Пре рата ми комунисти имали смо налог да онемогућујемо Димитрију Љотићу да говори на зборовима. Наш задатак је био увек растурити Љотићев збор пре његовог почетка. Ја сам се против такве наредбе бунила. Мислила сам де ће се Димитрије Љотић својим говорима сам довољно компромитовати па да нема потребе да ми разбијамо његове зборове. Данас, после говора Димитрија Љотића, разумем да је заиста основни интерес КПЈ био спречити овог човека да говори. После његових говора - сада јасно видим - доцкан су све реплике и сви покушаји да се оповргне све што он каже.''
Једна питомица каже:
''Замишљала сам да ће Љотић доћи у завод луксузним аутомобилом, обучен у крзно. После његовог говора, при изласку из сале, ја сам приметила да је његово одело изношено и да има закрпе на лицу од ципела''.
Један студент питомац пише:
''Кад је Димитрије Љотић почео да говори, ја сам помислио да би било боље да је он владика него политичар, а кад је завршио говор у коме је, у ствари, анализом живота једног светитеља изнео суштину комунизма, ја сам увидео да сам из тог говора о комунизму сазнао више но из све досад прочитане комунистичке и антикомунистичке литературе..."
Када је Милена Пенезић, рођена сестра познатог Титовог министра унутрашњих дела за Србију, Слободана Пенезића, спашена из концентрационог логора на Бањици и дошла у Завод, њена мајка пала је на колена, уз сузе захвалности, пред члановима управе.
Титов режим, чим се устоличио у Београду, међу првима стрељао је начелника министарства просвете, Душана Милојковића, под чију је директну надлежност спадао Завод у Смедеревској Паланци. Као један од најважнијих разлога што су комунисти стрељали познатог монаха Јована Рапајића био је његово учешће у васпитном раду Завода. Из истих разлога осуђена је на принудне радове др Милица Богдановић, позната културна радница, а за др Драгојлу Поповић, Тито је тражио екстрадицију, оптужујући је као ''ратног злочинца''.
Завод је на велику жалост затворен, а сви који су се трудили да извуку омладину из овог зла су или стрељани или осуђени, а комунизам је завладао Србијом.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Нед Нов 27, 2011 8:25 pm

talican пише:Слободанка Стефановић, предратни члан КПЈ и политички инструктор окружног комитета за време окупације, близак сарадник Титовог министра Моме Марковића, писала је следеће:
''Пре рата ми комунисти имали смо налог да онемогућујемо Димитрију Љотићу да говори на зборовима. Наш задатак је био увек растурити Љотићев збор пре његовог почетка. Ја сам се против такве наредбе бунила. Мислила сам де ће се Димитрије Љотић својим говорима сам довољно компромитовати па да нема потребе да ми разбијамо његове зборове. Данас, после говора Димитрија Љотића, разумем да је заиста основни интерес КПЈ био спречити овог човека да говори. После његових говора - сада јасно видим - доцкан су све реплике и сви покушаји да се оповргне све што он каже.''


:hoho :hoho :hoho
Урнебесно.
Овакви фалсификати су љотићевцима као: добар дан.
Мене није мрзело да претражим каталог Народне билиотеке (ту су све књиге икад објављене)
http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?comman ... r&scri=cyr
Нема аутора под именом: Слободанка Стефановић.
Можда су је под батинама натерали да ово напише.
Али пре свега мислим да је у питању фалсификат.
Јер у љотићевској литератури све врви од зачињених риболовачких причица.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Нов 27, 2011 8:40 pm

Ако неко пише, не значи да је одмах објавио књигу.
Узгред, нађох где се још спомиње:
Ali, u jesen 1943. godine u Beogradu je uhapšena Slobodanka Stefanović, studentkinja agronomije na Beogradskom univerzitetu.

http://www.politika.rs/ilustro/2183/1.htm :vamp2
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Нед Нов 27, 2011 8:51 pm

Могао си да пронађеш и каквим мучењима су били изложени:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/c ... e-263elije
Верујем да би свако после таквих батина љубио Љотићеву и Хитлерову слику.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Нов 27, 2011 9:08 pm

А сада постоји Слободанка? :hoho Дакле, установили смо да клевећеш на празно. :vamp

Svetovid пише:Могао си да пронађеш и каквим мучењима су били изложени:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/c ... e-263elije
Верујем да би свако после таквих батина љубио Љотићеву и Хитлерову слику.

Па то су извештаји са Бањице!
Према томе можемо, закључити да је Завод у Паланци имао хуману улогу.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Нед Нов 27, 2011 9:29 pm

Нисам ни тврдио да не постоји већ да није написала ниједно објављено дело.
Из тога закључујем да је евентуално писала самокритику у љотићевском логору.
Тоталитарни системи, попут Љотићевог и Титовог, присиљавали су људе да пишу и говоре самокритике, на пример логор Голи Оток где су затвореници морали да вичу "Ја сам банда" - и да у самокритикама напишу како мрзе Стаљина, воле Тита и партију, да су издали земљу... Е тако исто је та партизанка- илегалка да би СПАСЛА ЖИВУ ГЛАВУ морала да напише да воли Љотића, да је грешила, бла, бла, бла и све друго што јој траже. И ти то користиш као неки доказ, срамото једна. Човече ненормални, само постојање ЛОГОРА ЗА ПРЕВАСПИТАВАЊЕ је довољно оптужујуће, а ти се тиме хвалиш. Повлачим оно што сам рекао да си ми симпатичан, ти си један љотићевски болесник.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Нед Нов 27, 2011 9:55 pm

Svetovid пише:Е тако исто је та партизанка- илегалка да би СПАСЛА ЖИВУ ГЛАВУ морала да напише да воли Љотића, да је грешила, бла, бла, бла и све друго што јој траже. И ти то користиш као неки доказ, срамото једна.
Ово су опет твоја нагађања. Не кажем да није немогуће, али докажи супротно ако имаш аргументе! :izvol Вероватно би након рата комунисти приложили "доказе" о штетности Завода.

Ма све што изађе из пера михаиловићеваца и комуниста има да узимамо здраво за готово, а оно што изађе из пера љотићеваца и непристрасних је пропаганда! :hoho

Svetovid пише: Човече ненормални, само постојање ЛОГОРА ЗА ПРЕВАСПИТАВАЊЕ је довољно оптужујуће, а ти се тиме хвалиш. Повлачим оно што сам рекао да си ми симпатичан, ти си један љотићевски болесник.

Ти уопште не улазиш у срж, дубински, већ само површно судиш. Исто тако су оптуживали и управника Завода за одвикавање од наркотика у Црној Реци зашто је онај наркоман добио по туру, а занемарује се чињеница да је управо он унео хероин у ту установу и да је након свеукупне пропаганде од стране Сорошевих медија Завод затворен, а да се неколико младића вратило наркотицима и убрзо преминуло.

Када је реч о Заводу у Паланци, свакако да је боље да се заробљена комунистичка омладина шаље у тај Завод, него на Бањицу. Нешто не чух да се након рата Паланка спомињала у негативном контексту и да је ко омладину из Завода малтретирао.
Свакако је Љотићу била мања брига да комунистичку омладину преузму Немци и да их шаљу на Бањицу, него да оснива Завод и да их "убеђује" у националне и радне идеје. Отуда се може одати признање њему да је и на овај начин сачувао животе.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Пон Нов 28, 2011 8:09 am

Ма да. И Тито је могао да побије све стаљинисте, али он је им је, као сваки добротвор, обезбедио Голи Оток, што би Јово Капичић рекао, дивно место за одмор и разоноду: море, сунце, спортске активности, рецитације, литерарна секција....
:zatv :bicuj
Ви љотићевци, као некакви велики хришћани, морали бисте да знате да је много тежа казна када се човеку убије душа него када му убију само тело. Шта је горе, бити стрељан на Бањици или бити натеран да пишеш хвалоспеве Љотићу у окупаторским новинама ("Ново време", "Наша борба" и сличан WC папир) питање је за дискусију, ја мислим да је горе ово друго, када под претњом смрћу униште човека морално и принуде га да се стави у службу окупатору. Један Иво Андрић је 1941. одбио да потпише Апел српском народу (у којем се осуђује отпор окупатору) ризикујући да буде стрељан у одмаздама. А врли љотићевци су искористили уплашене, претучене девојке за своју пропаганду, баш витешки и хришћански.
:kafa
Елем, пошто се овде рекламирају логори за преваспитавање у којима се људима одузима слобода и испира мозак, констатујем да је прекршено једно једино правило на бадњак форуму: поштовање кривичног законика Републике Србије. Због тога Таличном изричем казну од 48 сати забране доласка на форум. Неће то њему тешко пасти пошто је присталица грубих метода у преваспитавању. Ако Таличном и то не помогне, ми смо спремни да појачамо васпитне мере све док Талични потпуно не оздрави.
:bicuj :kazna
Али не из мржње, то никако, већ да би брата Таличног вратили на прави пут.
Стрпљиво ћемо га васпитавати, са хришћанском љубављу, као да је у Љотићевом заводу.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод talican » Сре Нов 30, 2011 1:24 am

Служиш се неистинама и измишљотинама! Где су ти докази за дешавања у "Логору"? :izvol Да је било каквих ниподоштина тамо, знајући ко је после био на власти, комунисти би на сва звона звонила!

Као прво, то није био никакав "Логор", већ Завод за принудно васпитање омладине, у склопу тадашњег Министарства. Издвојићу овај цитат: "Од школа биле су: осморазредна гимназија, учитељска школа, трговачка академија са наставничким колегијумом из гимназије Смедеревске Паланке. Ту су постојале и многе занатске радионице. Сваке недеље одржаване су разне културне приредбе: књижевно-уметничке, позоришне, музичке, спортске. У заводу су неговане разне гране спорта. Здравствено стање питомаца било је повољно, под сталном контролом лекара. Храна и смештај били су најбољи могући за ондашње прилике у окупираној Србији. Посете родитеља су биле допуштене. Поред спасавања живота српској омладини од непосредних опасности, најважнији циљ завода био је потпуно слободно политичко образовање омладине."

Изгледа да комунисти не могу никако да опросте Недићу и Љотићу што у ратно доба заробљену омладину нису убијали (као што су они радили).

Многи непристрасни упознавши се са делима Димитрија Љотића су променили мишљење од оног које су им створили режимски медији, па свакако да је могуће да су они који су лично упознали Љотића и слушали његове говоре такође променили мишљење од оног које су им тада наметали комунистички пропагатори.
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

Порукаод Svetovid » Сре Нов 30, 2011 1:43 am

Кхмм. :kafa
У изјави пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Цветко Марковић, бивши питомац Завода рећи ће и то ...да је у Заводу било боље него на Бањици у том погледу што глава није била сваког тренутка у питању. Али је у Заводу било далеко страшније него на Бањици због оног политичког притиска који је вршен над нама, због оног психичког тиранисања...

(Nenad J. Ristić, Razbibriga u baraci No 8, Smed. Palanka 2000)


Милутин Дорословац - Мило Дор, доведен је у Завод са првом групом васпитаника из затвора Специјалне полиције у Београду 22. септембра 1942. године. У својим каснијим књижевним радовима описује прве дане боравка у баракама Завода у Паланци:

То су, углавном, били сељаци, које су на стотине гурали у слабе бараке. Ко не умре од глади, зиме и зараза, а није ни пуштен после годину дана, био би пребачен у велики логор на Бањици. Тако је логор остао празан...*/50 У наше преваспитање спада и радна терапија. Под стражом треба да обрађујемо поље поред логора и да оспособимо за боравак наше бараке које имају као прст дебеле пукотине, јер су на брзину склепане. Не треба да будемо изложени леденим ветровима као наши претходници. Због тога треба ојачати зидове...


Тако ће Неђељка (Тасковић) Ерваћанин, бивша питомица у Заводу, одлучно одбацивати било какву помисао и чињеницу да је Завод био установа са интернатским системом организације живота и учења:

Никада не треба употребљавати термин “Завод”. То је био прави Омладински концентрациони логор у коме су “васпитачи” - дан и ноћ - примењивали разне методичке тортуре над душама и телима младих, заточених у овом логору.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Следећа

Повратак на ШТЕТОЧИНЕ - Але и аждаје

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron