Недићева Србија

Сви који мрзе српску митологију. Љотићевци, глобалисти, талибани, либерали по занимању, скинхедси, образовци, стројевци, напредњаци, дверјани, цр[к]вени кмери, вехабије, зилоти, фундаменталисти свих врста

Re: Недићева Србија

Порукаод talican » Нед Јул 29, 2012 5:48 am

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 8074
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Недићева Србија

Порукаод Ружа » Пон Сеп 15, 2014 11:46 am

Никола Милованчев: Генерал Милан Недић није пристао ни да само три српска војника пошаље на Стаљинград
15. септембар 2014.
Слика
С обзиром на притисак да Србија уведе санкције Русији, треба повући паралелу са још тежим временом, са притисцима нациста 1941/2 године да се српски војници пошаљу под Стаљинград, на руски фронт. Тада је председник окупационе владе у Србији био генерал Милан Недић. Да заштити народ, прихватио је да буде сарадник окупатора. Али, у тој кључној ствари – слања српске војске на Источни фронт, под Стаљинград – није одступио од свог става: ниједан српски војник неће пуцати на руску браћу.
Вршили су се притисци на њега, али није попуштао, ни по цену свог смењивања или смењивања владе. Задњи покушај окупатора био је симболичан: да српска влада пошаље на руски фронт три (3) војника са једном српском заставом! И тај захтев Милан Недић је глатко одбио, знајући да му то историјско памћење српског народа никада не би опростило. За Србе православне хришћане увођење санкција Русији значило би пропаст на духовном нивоу, то би било одрицање од себе самога и своје бити, губитак идентитета.
Након увођења санкција Русији од стране земаља Запада, учестали су притисци да се Србија придружи тим санкцијама. Очито се не преза ни од најгрубљих притисака, којима је изложено руководство Србије, које је досад устрајавало у неувођењу санкција Русији и самим тим у одбрани виталних националних интереса. У овом ставу, руководство Србије има подршку велике већине грађана Србије, као и подршку српских заједница у суседним земљама и српске дијаспоре.
Може се претпоставити да на политичкој сцени Србије, међу људима спонзорисаним из страних центара моћи, има и заговорника санкција, под плаштом „настављања пута евроинтеграција”. Међутим, они добро знају расположење народа, па се тренутно не оглашавају јавно. Када размишљамо о политичкој ситуацији 2014. године и покушају увођења санкција Русији, не можемо а да не повучемо паралелу са једним још тежим временом, са притисцима нациста 1941/2 године да се српски војници пошаљу под Стаљинград, на руски фронт. Тада је председник окупационе владе у Србији био генерал Милан Недић, који је иако српски родољуб (по узору на маршала Петена, француског родољуба), прихватио незахвалан посао вођења владе под страном окупацијом.

Свестан да ће бити оптужен као колаборациониста после рата, узео је тај тежак терет на себе, да би пресекао стање у коме су вршене одмазде: 100 Срба за једног убијеног нацистичког војника. Да заштити народ, прихватио је да буде сарадник окупатора. Међутим, генерал Милан Недић је знао да и у том положају постоје границе које се не могу прећи.

Цео текст:
http://www.magacin.org/2014/09/15/nikol ... /#more-254
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства
Корисников грб
Ружа
 
Поруке: 700
Придружен: Пон Мар 17, 2014 8:34 pm
Место: Београд

Re: Недићева Србија

Порукаод Svetovid » Пет Дец 25, 2015 10:51 pm

ПОГЛЕДИ
Избор традиције

Нема те силе која може да помири Милана Недића и Слободу Трајковић, двадесетчетворогодишњу студенткињу и вереницу Иве Лоле Рибара, коју је Недићева полиција ухапсила и пребацила у Бањички логор где је заједно с родитељима, братом и сестром угушена у гасној комори

Слика

Аутор: Мухарем Баздуљ
четвртак, 24.12.2015. у 08:15

Вози ме летос знанац кроз Праг па ми говори како се зове која улица и објашњава по коме или по чему је добила име, ако су ми личност или догађај непознати. Занимљиво ми је како Праг, рецимо, још увек има Улицу југословенских партизана. У тренутку док улазимо у једну широку улицу добацује како се она зове по 5. мају, односно датуму кад је у Прагу подигнут устанак против нацистичке окупације. Која је то година, питам: четрдесет прва или четрдесет друга? Он се смеје, мисли да се шалим. Кажем да питам озбиљно, па он одговари да се то десило 1945. Чекај, прекидам га, хоћеш да кажеш да је Хитлер био већ данима мртав кад је у Прагу подигнут устанак против нациста, а он потврђује.

После сам мало истражио ствар. Испоставило се да је устанак заиста подигнут тек 5. маја 1945. У целој причи је можда најапсурдније то што су Немци и у време док су их савезници свуда немилосрдно газили успели да угуше тај устанак и то за само три дана. Устаници су поражени 8. маја, а већ сутрадан Црвена армија је ослободила Праг.

Не волим приче о националним карактерима и менталитетима и бизарни су ми стереотипи према којима су Срби, ето, листом слободарски настројене бунџије, док су Чеси облапорни хедонисти којима је само до пива. Историјски контексти су увек одвише различити да би се могле повлачити директне аналогије. Уосталом, не треба никад заборавити на атентат на Хајдриха који су починили чехословачки антифашисти Јозеф Габчик и Јан Кубиш, а након чега су нацисти у одмазди починили масакр у Лидицама.

У историји сваког народа постоје различите тенденције, а сваки народ у сваком тренутку бира на коју од тих тенденција ће да калеми своју будућност. Зато је Ренан и рекао како је нација „свакодневни референдум“. Без обзира што су се на устанак против нациста дигли тек четири дана пре коначног пораза Трећег рајха, Чеси свој идентитет темеље на борби за слободу и на антифашизму. Уосталом, из захвалности на доприносу оствареној слободи чешког народа, војник Франтишек Лебл је запамтио место тајног гроба Гаврила Принципа. Из исте захвалности су његови посмртни остаци уз све почасти враћени у Југославију. Из исте захвалности је Масарик поклонио прелепу зграду уз сам Карлов мост за амбасаду Краљевине Југославије. Успут, у тој згради је данас амбасада Републике Србије.

Кад Љубиша Ристић ових дана коментаришући најаву рехабилитације Милана Недића огорчено каже како је „једини стварни континуитет у историји Србије била и остала сарадња са окупатором“ то се још увек може читати као уметничка хипербола. Ристић је, међутим, сасвим у праву када каже да разлог за рехабилитацију није ревизија историје већ оправдавање данашњих квислинга и њихове сарадње са окупатором додавши: „Устанак и борба за независност у нашој историји је само инцидент који ћемо касније окривљавати за наше невоље и чиме ћемо оправдавати оне који стрељају ђаке у Крагујевцу или бомбама убијају новинаре РТС.“

Евентуална рехабилитација Милана Недића била би коначан печат на истинитост Ристићевих речи. Јер колико год да је погрешна и рехабилитација Драже Михаиловића, она се не може изједначити са рехабилитацијом Недића. Михаиловић никада идеолошки није био антифашиста, али се његове снаге барем неко време јесу бориле против окупатора. Његове снаге јесу починиле ратне злочине, али он се никад није клањао пред Хитлером као Недић.

Рехабилитацијом Недића Србија би изабрала традицију сарадње са окупатором. И није да се за избор те традиције последњих година ударнички не агитује у медијима и јавности. Труби се о томе како је Гаврило Принцип скупо коштао Србе и Србију, како је 27. март био злочиначка британска ујдурма, како је Аустро-Угарска била баш супер, како не може шут с рогатим, и тако даље, и томе слично.

Међу јужнословенским тоталитаристима постоји тај култ каудиља Франка који је измешао кости републиканаца и ројалиста у сврху помирења шпанског народа. На тај начин је и Туђман хтео да мири хрватске партизане са усташама. Нема, међутим, те силе која може да помири Милана Недића и Слободу Трајковић, двадесетчетворогодишњу студенткињу и вереницу Иве Лоле Рибара, коју је Недићева полиција ухапсила и пребацила у Бањички логор где је заједно с родитељима, братом и сестром угушена у гасној комори. Био је 9. мај 1942, тачно три године пре Дана победе.

Не може, Србијо, и Недић и Слобода. Бирај.

Писац и новинар
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Недићева Србија

Порукаод Aнa » Суб Дец 26, 2015 4:59 pm

Neznanjem guraju Srbe među naciste!



Boris SUBAŠIĆ | 24. decembar 2015. 21:30 | Komentara: 40

Rasprava o sudskoj rehabilitaciji generala Milana Nedića dobila odjek i u izraelskim novinama. Odgovoran jeste, ali nacista i antisemita nije bio. Istrebljenje Jevreja u Srbiji delo okupatora
Izbeglice iz Hrvatske spas su našle u Nedićevoj Srbiji

Izbeglice iz Hrvatske spas su našle u Nedićevoj Srbiji


SUDSKI proces o rehabilitaciji Milana Nedića izašao je iz okvira pravosuđa i prerastao u ostrašćenu polemiku u Srbiji, koja se prenela i u inostranstvo. Izraelski "Džeruzalem post" je objavio tekst "Srbija počinje rehabilitaciju kontroverznog vođe nacističke ere" u kome se navodi da je srpski Apelacioni sud doneo odluku o početku procesa rehabilitacije Nedića, "koji je vodio marionetsku vladu nacista tokom okupacije i bio optužen za kolaboraciju i uništavanje lokalnih Jevreja".

Ovakvo pisanje nije zlonamernost strane štampe, već prenošenje ovdašnjih nepromišljenih i politikantskih tumačenja istorije. Stare i štetne ideološke teze korišćene u ovdašnjoj raspravi o Nediću sad nepravedno Srbiju i Srbe, žrtve nacista, stavljaju na optuženičku stolicu kao njihove saradnike, upozorava istoričar dr Aleksandar Stojanović iz Instituta za noviju istoriju Srbije, autor knjige "Ideje, politički projekti i praksa vlade Milana Nedića".

- Stara ideologizovana istoriografija je bez dokaza proglasila Nedića kvislingom koji je prizivao okupaciju, predratnim germanofilom, nacističkim agentom, antisemitom - navodi dr Stojanović. - Problem je kad te interpretacije u raspravi danas koriste istaknute ličnosti iako nisu imale potpuni uvid u relevantne istorijske izvore i literaturu. Time, između ostalog, protivreče zaključcima najeminentnijih istoričara Holokausta koji nikada nisu ni Aćimovićevu Komesarsku upravu, ni Nedićevu vladu smatrali odgovornom za istrebljenje srpskih Jevreja, koje su u celosti organizovali i izveli nemačka okupaciona uprava i Vermaht.

Odlukom komunističkih ideologa Nedić je u SFRJ izjednačavan s Pavelićem, da bi se "uravnotežile krivice" žrtve, okupirane Srbije i zločinca, kvislinške Pavelićeve NDH. Sagovornik "Novosti" upozorava da takav ideološki pristup direktno podržava pravu zlonamernu reviziju koja relativizuje odgovornost nacističke Nemačke.

Milan Nedić sa nemačkim oficirima
- Nedić nije bio germanofil, već istaknuti frankofil, nacionalista i konzervativac - navodi dr Stojanović. - On je, ipak, prihvatio kolaboraciju i zahtev ratnih neprijatelja Nemaca da se bori protiv oba pokreta otpora, Ravnogorskog i naročito partizanskog, jer ih je smatrao odgovornim za surove represalije okupatora u kojima su svakog meseca stradale hiljade ljudi. To ne skida s njega odgovornost, ali racionalno sagledavanje činjenica o Nedićevoj vladi sprečava zlonamernu reviziju istorije.

Istoričar upozorava da se Nedić ne može banalno uporediti ni s franuskim generalom Petenom, takođe junakom Velikog rata koji je pristao na kolaboraciju.

- Višijevska vlada je donosila samoinicijativno oštrije antisemitske mere od nemačkih i slala francuske jedinice na Istočni front - ukazuje Stojanović. - Nedić je, pak, odoleo nemačkom pritisku, pa Srbija i Poljska jedine u okupiranoj Evropi nisu dale vojnike nacistima. On je prihvatio kolaboraciju kad su mu Nemci dali ponudu: ili će organizovati vladu koja će ugušiti ustanak, ili će oni dovesti ustaške, mađarske i bugarske trupe da to učine. Okupatori su Nediću dali lažnu nadu da će poboljšati uslove života Srba, kako u Srbiji tako i na drugim teritorijama, samo ukoliko bude lojalan saradnik.
Istoričar naglašava da Srbija tad uopšte ne postoji kao država, već samo kao okupirana teritorija. Nemci do kraja ponavljaju ucenu da je lojalnost uslov da se posle rata razmatra eventualna obnova nekog vida državnosti.

Sagovornik "Novosti" naglašava da sve ove činjenice ne skidaju s Nedića odgovornost za to što je ličnim ugledom dao legitimitet kolaboracionoj vladi.

- U Nedićevoj vladi jeste bilo i najprizemnijih izvršilaca nacističkih naredbi, ratnih zločinaca, profitera - kaže Stojanović. - To su po pravilu bili germanofili, predratni nacistički agenti koje su Nemci postavljali u vladu. Oni su bili direktno komandno potčinjeni nemačkim službama i učestvovali su u progonu Jevreja jednako revnosno kao što su u logore i stratišta slali srpske civile. Zato je važno da konačno upoznamo Nedićevo vreme i individualizujemo zločine.

DEŽURNI IZDAJNIK

PRVI put su Nedića izdajnikom proglasili predratni jugoslovenski političari kad je 1940. kao ministar vojske i mornarice predočio vladi da će Jugoslaviju u slučaju rata s Trećim rajhom biti razorena, poražena i pocepana, jer je neki njeni narodi uopšte neće braniti. Političari su osudili njegove procene, koje su se pokazale tačnim.

SPASAVAO SRBE IZ NDH

NEDIĆEV Komesarijat za izbeglice prihvata već 1941. više od 300.000 srpskih izbeglica iz NDH, organizuje im smeštaj i ishranu.

- Spasavanje i prihvat Srba iz NDH bili su neverovatan poduhvat u okupiranoj i razorenoj zemlji sa polugladnim stanovništvom - ističe dr Stojanović . - Poduhvat je utoliko veći jer su Nemci bili protiv dolaska srpskih izbeglica i postavljali su straže na Drini da ih zaustave.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... ju-naciste
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Недићева Србија

Порукаод Aнa » Нед Дец 27, 2015 6:20 pm

Presuda “srpskoj majci“


Marko Lopušina | 13. decembar 2012. 19:05 | Komentara: 22

Potomci Milana Nedića tvrde da je on likvidiran u zgradi Ozne. Kako se starac sa 120 kilograma otrgao straži i skočio u smrt


DUGA ruka Ozninih ubica stigla je i generala Milana Nedića. Njega je progutao zatvor Ozne u Beogradu. Po zvaničnoj verziji, skočio je kroz otvoren prozor sa trećeg sprata tog zatvora - podseća istoričar Bojan Dimitrijević.

Tokom druge polovine 1945. godine, saveznici su đenerala Nedića izručili tajnoj službi Jugoslavije. Misterija oko smrti Milana Nedića, predsednika srpske vlade tokom Drugog svetskog rata, traje i danas. Nema dokumenata kako je čovek zvani „srpska majka“ stradao.

Direktni potomak, Aleksandar Nedić, sumnja da je negov predak ubijen:

- Deda Milan je likvidiran u zgradi Ozne u Zmaj Jovinoj broj 21, početkom 1946. godine. Po zvaničnoj verziji od 5. februara 1946, Milan Nedić je skočio sa balkona, mada ga ta zgrada uopšte nije imala. Kako to da je starac od skoro 70 godina, sa 120 kilograma, bio toliko snažan da se otrgne mladom stražaru, skoči preko radijatora, probije staklo prozora, padne na asfalt i pogine.

Komunisti su Nedića osudili kao kolaboracionistu, jer je pod uticajem svog brata od tetke Dimitrija Ljotića prihvatio kapitulaciju zemlje. Lično je tvrdio da je time spasavao srpski narod. Krajem 1944. godine Nedić je sa članovima Vlade prebegao u Austriju. Uhapšen je u Kicbilu i prebačen u beogradsku Glavnjaču. Odatle je doveden na saslušanje u zgradu Ozne. Anđelija Nedić Vukić, generalova kćerka, sećala se tih poslednjih dana života svog oca:

- Otišla sam u direkciju Ozne, u zgradu Tanjuga, da tražim da vidim oca. Partizanka mi je rekla da mu donesem posteljinu i cigarete, jer je otac mnogo pušio. Stražar mi je posle rekao da otac blagodari i da je pitao koja kćerka mu je donela paket. Posle nekoliko dana pekar je majci rekao da je otac nastradao. Mi kao porodica nikada nismo dobili službenu informaciju Ozne i države o smrti našeg oca Milana Nedića. Niti smo mu grob našli.

Predrag Sarić, penzionisani pukovnik Ozne, pričao je svejevremeno kako su se 21. decembra 1945. komunisti dokopali živog Nedića, pa je bilo planirano da mu se sudi zajedno sa Dražom Mihailovićem, ali je on sve pokvario izvršivši samoubistvo. Potvrdio je i mesto tog događaja, Zmaj Jovina 21, vreme 2. januar 1946. godine, oko 13 časova.

- U trenu, đeneral Nedić iznenada je skočio sa stolice, u nekoliko koraka pretrčao sobu i, zakoračivši desnom nogom, oslonio se na radijator, a zatim bacio kroz prozor. Bio je to treći sprat. Niko od nas prisutnih nije stigao da reaguje, bili smo zatečeni i iznenađeni - tvrdio je Predrag Sarić.

ČIŠĆENjE U NEMAČKOJ
TAJNA policija je za šest decenija likvidirala ukupno 128 emigranata i javnih ličnosti. Najviše ubistava u emigraciji bilo je u Nemačkoj - 28, u Francuskoj i Italiji - po sedam. U Belgiji je izvršeno šest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i Švedskoj. Najmanje atentata SDB je izvršila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Španiji, Južnoj Africi, Australiji i Švajcarskoj - po jedno. U Srbiji je ubijeno deset javnih ličnosti.

Dijasporom je, međutim, kružila priča da je Milan Nedić ubijen zato što je mnogo znao o pojedinim najvišim funkcionerima nove komunističke vlasti. Zna se da je sahranjen na tajnom mestu u Beogradu.

Bivši kapetan Ozne Miodrag Mladenović je na samrti otkrio dugo čuvanu tajnu kada je rekao da je „lično odvezao telo nepoznatog, debelog čoveka, koji je odgovarao Milanu Nediću“:

- Dobio sam naređenje da odmah dođem u Centralu policije, u Zmaj Jovinu ulicu... Rekoše da je čovek ispao kroz prozor, pa da preuzmemo leš iz dvorišta i vozimo ga na Centralno groblje. Zapovediše i da se javimo grobaru, a onda vratimo i izvestimo da li je naređenje izvršeno. Skrenuli su nam pažnju da nikome ništa ne govorimo...

Novinari su na Centralnom groblju pronašla parcelu za koju je Miodrag Mladenović tvrdio da je Nedićeva, ali tamo nema ničega. Zvanično, iz JKP „Pogrebne usluge“ u Beogradu, gde se uredno vode knjige svih sahranjenih ljudi, kažu kako đenerala Milana Nedića nemaju u evidenciji.

Unuka Radmila Pavković, koja je rođena 1928. godine kao prvo i jedino dete Desanke Nedić i njenog muža Milorada Petrovića, beogradskog arhitekte, kaže da posle smrti Milana Nedića, članovi đeneralove porodice nisu imali problema sa novim vlastima. Niko ih nije uznemiravao, niko ih nije prozivao. Pravi prijatelji su ostali, neki su se, istina, i distancirali.

- Moja majka je ubrzo umrla, a njena sestra Branka Nedić se odselila u Australiju. Sem požutelih fotografija i prepune grobnice na Novom groblju nemam više nikog - tužna je Radmila Pavković.

I pored toga, porodica Nedić je istrajna u zahtevima da se njihov deda đeneral Milan Nedić politički i sudski rehabilituje, kao i da jedna od ulica u srpskoj prestonici dobije ime Milana Nedića. Unuk Aleksandar Nedić priznaje da se i posle šest i po decenija spekuliše sa mestom gde je Milan Nedić sahranjen. On potencira činjenicu da niko od članova familije Nedić nije imao priliku da vidi leš, već su samo šturo obavešteni o suicidu, dok su detalje o dedinoj smrti u Ozni saznavali iz novina.

- Uveren sam da nije istina da je on tajno pokopan negde na Centralnom groblju, već pretpostavljam da su komunisti njegov leš odneli u porodičnu grobnicu na Novom groblju, gde su mu sahranjeni sin Dušan, snaha i unuk. U pisanoj formi, od kabineta bivšeg premijera Mirka Cvetkovića tražio sam informaciju gde je grob Milana Nedića. Odgovorili su da se obratim Ministarstvu pravde, odakle su me uputili na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Sada čekam odgovor od novog premijera, koji je, inače, skinuo sliku Milana Nedića sa zida, tamo gde su se nalazili portreti svih predsednika srpskih vlada, od 1804. godine do danas - priča Aleksandar Nedić.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/c ... skoj-majci
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Недићева Србија

Порукаод Јакобог » Пон Феб 01, 2016 11:22 am

Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Недићева Србија

Порукаод Aнa » Сре Феб 03, 2016 8:38 pm

И српска десница против рехабилитације Недића


понедељак, 01.02.2016. у 22:00


На српској десници већина лидера националних и патриотских партија и политичких покрета слаже се око тога да би улогу Милана Недића, председника квислиншке власти у Београду, такозване владе народног спаса за време немачке окупације у Другом светском рату, требало детаљно да истраже водећи историчари и правници. Само ретки су спремни да јавно подрже Недићеву судску рехабилитацију, коју су затражили чланови његове породице и наследници. Углавном сви водећи српски десничари у изјавама за „Политику” указују на разлику између њега и Драже Михаиловића, који је недавно правно рехабилитован.

Лидер радикала Војислав Шешељ истиче да на Недића не може у основи да гледа позитивно.

– Он је био председник квислиншке владе, која је извршавала све кључне налоге немачких окупатора. У оквиру његове владе деловали су љотићевци, такозвани Српски добровољачки корпус. Они су упорно ратовали против четника Драже Михаиловића. Међутим, морамо да признамо да је Милан Недић веома заслужан за пријем и збрињавање неколико стотина хиљада Срба из Павелићеве усташке хрватске државе. Пошто Недићу није ни суђено, намеће се правно питање како је уопште могуће спровести рехабилитацију. Ми српски радикали сматрамо да историјска наука без икакве политизације треба до краја да расветли Недићеву историјску улогу – наводи Шешељ.


Ниједан Србин није отишао на Источни фронт
Генералу Милану Недићу треба да захвалимо што ниједан Србин за време Другог светског рата није окренуо оружје против Руса на Источном фронту, каже историчар Радован Калабић, члан Председништва Српске народне партије Ненада Поповића.
– Као што треба да му захвалимо на спасавању 470.000 Срба прогнаних из наказне НДХ, а Словенце да подсетимо како су генерал Недић и његов комесар за избеглице Тома Максимовић пружили уточиште за 50.000 њихових сународника.


Разлика између Недића и Драже Михаиловића је и у томе што је Дража био на челу антифашистичког четничког покрета, а Недић је био у служби Немаца, додаје Шешељ:

– Дража је осуђен у режираном комунистичком процесу, а Недић уопште није суђен. Имам више негативно мишљење о Недићу, него позитивно. Никад себи не бих дозволио да се нађем у историјској и практитчнополитичкој улози Милана Недића. Моје мишљење је да је боље погинути, него се ставити у службу окупатора, непријатеља свог народа.

И председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић се слаже да расветљавање случаја Недић треба оставити историчарима, али додаје да у странци на чијем је челу о овом питању нису разговарали.

– Од рехабилитације Недића у овој земљи постоје много хитнији горући проблеми. Верујем да се господин Недић свесно жртвовао и прихватио да буде колаборациониста. Али, он је ипак био колаборациониста. Мислим да породица Милана Недића има право на имовину, јер је Недића смрт спречила да буде правно окарактерисан и да му се одузму права. Мислим да породица има сва права да потражује имовину генерала Недића, јер он никада није био осуђен. Смрт је у овом случају предухитрила суд и мислим да је то одузимање имовине путем комесарских одлука недостојно – истиче председница ДСС-а.

Колумниста „Политике” десне оријентације Миша Ђурковић није желео да се за наш лист изјасни о рехабилитацији Недића, док је некадашњи Шешељев најближи сарадник Драган Тодоровић, данас председник удружења Источна алтернатива и лидер политичког савеза Родољуби (Српска лига, Народна мрежа, Српско национално вијеће из Црне Горе, Источна алтернатива), категорички против.

Тодоровић истиче да постоје два периода у Недићевој биографији. Први је пре него што је именован на место председника „владе националног спаса” – нема, каже он, никакве дилеме да је Недић часно вршио своју дужност, посебно у Првом светском рату када је стекао углед као способан официр.

– Имамо и период када је прихватио да буде председник владе и тиме ушао у колаборацију са Немцима. Ја могу да разумем евентуално његове личне разлоге због чега је он то прихватио, али апсолутно не могу да прихватим да је ушао у колаборацију са Немцима. Нешто слично је урадио и Петен у Француској, са веома сличном биографијом као и Милан Недић. Никакве активности које је имао као председник владе у заштити Срба и припадника других националности избеглих испред усташког ножа из Хрватске, БиХ и других крајева, по мени не могу оправдати његову колаборацију – подвлачи Тодоровић.

За Бошка Обрадовића, лидера покрета Двери, нема ничег спорног у томе да се судски објективно и непристрасно утврди истина о Милану Недићу.

– Ради се о врхунском српском официру са изузетном војном каријером који је био спреман да жртвује своју војничку част зарад борбе за опстанак српског народа. Спасао је огроман број Срба и припадника других народа који су бежали од усташког ножа.– напомиње Обрадовић.

Посебно смо, како истиче, дужни да утврдимо како је Недић настрадао у комунистичком затвору, а суд и историчари нека кажу своју реч, без идеолошких и политичких притисака.

– Нема сумње да је овај велики херој из Првог светског рата, жртвовао себе за свој народ. Многи данас бацају камен на њега, а не смеју реч да кажу против „Четвртог рајха”, НАТО-а – каже Обрадовић.

Драган Тодоровић сматра да све ове приче не воде ничему добром за Србију и српски народ и да су „само нови покушај поларизације, да би се ова беда и јад у којима живимо заборавила и заменила другим темама. То треба оставити да неке друге генерације донесу суд”.
http://www.politika.rs/scc/clanak/34833 ... ije-Nedica
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

Re: Недићева Србија

Порукаод Svetovid » Сре Феб 03, 2016 11:48 pm

Aнa пише:понедељак, 01.02.2016. у 22:00

Лидер радикала Војислав Шешељ истиче да на Недића не може у основи да гледа позитивно.


– Он је био председник квислиншке владе, која је извршавала све кључне налоге немачких окупатора. У оквиру његове владе деловали су љотићевци, такозвани Српски добровољачки корпус. Они су упорно ратовали против четника Драже Михаиловића. Међутим, морамо да признамо да је Милан Недић веома заслужан за пријем и збрињавање неколико стотина хиљада Срба из Павелићеве усташке хрватске државе. Пошто Недићу није ни суђено, намеће се правно питање како је уопште могуће спровести рехабилитацију. Ми српски радикали сматрамо да историјска наука без икакве политизације треба до краја да расветли Недићеву историјску улогу – наводи Шешељ.

Разлика између Недића и Драже Михаиловића је и у томе што је Дража био на челу антифашистичког четничког покрета, а Недић је био у служби Немаца, додаје Шешељ:

– Дража је осуђен у режираном комунистичком процесу, а Недић уопште није суђен. Имам више негативно мишљење о Недићу, него позитивно. Никад себи не бих дозволио да се нађем у историјској и практитчнополитичкој улози Милана Недића. Моје мишљење је да је боље погинути, него се ставити у службу окупатора, непријатеља свог народа.

http://www.politika.rs/scc/clanak/34833 ... ije-Nedica


Колико год да ме разочарао што се тиче практичне дневне политике, Шешељ је и даље идеолошки чист политичар, један од ретких политичара који имају чврст вредносни систем и свака му част на томе.
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 10653
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Недићева Србија

Порукаод Јакобог » Чет Феб 04, 2016 11:03 pm

Корисников грб
Јакобог
 
Поруке: 281
Придружен: Уто Апр 05, 2011 7:45 pm

Re: Недићева Србија

Порукаод Aнa » Пет Феб 05, 2016 4:12 pm

Колико год да ме разочарао што се тиче практичне дневне политике, Шешељ је и даље идеолошки чист политичар, један од ретких политичара који имају чврст вредносни систем и свака му част на томе.


зашто онда не објасни која је разлика између Титове сарадње са Њемцима и Недићеве сарадње са Њемцима?
Корисников грб
Aнa
 
Поруке: 4090
Придружен: Пет Нов 11, 2011 6:49 pm

ПретходниСледећа

Повратак на ШТЕТОЧИНЕ - Але и аждаје

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост

cron